Копиле врло вероватно је балканска староседелачка реч -- која је значила једноставно дете -- а ушла у српски језик под другачијем смислом.
Милош Обилић је био забележен од Турака као Милош Копилић. Али у српској митологији тај облик није био прихватљив, па је Милош Копилић постао Милош Кобилић. Међутим, ни Кобилић није звучио како треба па је на крају, вековима касније, Милош Копилић постао Милош Обилић.
Та балканска староседелачка реч је- српска. Иако се данас односи на ванбрачно дете, појављује се као термин у живинарству јер, кад млада кока (мислим, жена од певца, звана Галина)) снесе јаја у раном узрасту, пре него јој је физиолошки време, каже се да се
копилила.
Отуд, у влашком језику, свако дете (и брачно и ванбрачно) је копиле, вероватно зато што се Влајне удају и рађају често у малолетничком узрасту.
Турски извори дали су надимак Милошу и тај надиимак на турском се односи на његову убојиту руку..сличност тог термина са кобилама, кобиљем млеком којим је , по песмама задојен Јунак немају везе са са овим што причаш.
Јунацима се у народним песмама увек додаје наднаравна моћ, и приписује им се неко необично порекло,,тако да је јасно од самог рођења да су они посебни.. у многим песмама многи јунаци су без оца (копилад), као и Христ, али се реални биолошки отац уствари неко наднаравно биће, најчешће змај,,слично као и у хришћанству, мајка јунака (божјег сина) је само проводник чије ће тело послужити да се наднаравно еманира на земаљском тлу, њих чувају виле, опет наднаравно..поучавају, васпитавају, штите и сл..
Што гођ има Србина јунака.
Свакога су одгојиле виле,
Млогога су змајеви родили,
Сваког ћу ти по имену казат
.. и свао од њих, по песмама, има и посебан белег, опет знак посебности и "божанског" порекла.