Филип Давид за N1: Никад нисам био присталица колективне кривице, али постоји одговорност власти за Сребреницу

комшија

Stara legenda
Poruka
92.873

1716187410712.png

Filip David za N1: Nikad nisam bio pristalica kolektivne krivice, ali postoji odgovornost vlasti za Srebrenicu


Filip David za N1: Nikad nisam bio pristalica kolektivne krivice, ali postoji odgovornost vlasti za Srebrenicu 1


19. 05. 2024.

„Međunarodni sud u Hagu koji i mi priznajemo osudio je generala (Vojske Republike Srpske Radislava) Krstića za genocid počinjen u Srebrenici. Tu prestaje svaka priča. Ali ono što je bitno jeste da je krivica individualizovana i ne odnosi se na čitav narod, kao što naša vlast naveliko tumači“, ocenjuje u intervjuu za N1 pisac, dramaturg, profesor, dugogodišnji urednik Dramskog programa TV Beograd Filip David, govoreći o predloženoj rezoluciji o Srebrenici kojom bi se 11. jul proglasio međunarodnim danom sećanja na genocid. Dodaje da nikad nije bio pristalica kolektivne krivice, ali da je postojala i postoji odgovornost vlasti.

Uvek britkog uma i oštri kritičar vlasti i degradirajuće društvene situacije, David je za portal N1 govorio i o istorijskom revizionizmu, genocidu u kontekstu sukoba u Gazi, o javnom servisu, obrazovanju mladih, ali i o književniku Ivanu Ivanjiju koji je preminuo u 96. godini na Dan pobede, 9. maja u Vajmaru, samo desetak kilometara od logora u kojem je bio u vreme Drugog svetskog rata, u Hitlerovom omiljenom hotelu.

Kakav je bio vaš odnos sa pokojnim piscem, novinarom i prevodiocem Ivanom Ivanjijem, koliko je on uticao na vaš razvoj?

„Poštovao sam Ivana Ivanjija kao pisca, čoveka dramatične biografije i starijeg kolegu koji mi je pružio punu podršku u mojim prvim koracima u književnosti što je nesumnjivo bilo dragoceno i ohrabrujuće u godinama kada je takva podrška mladom piscu bila važna, pa možda i odlučujuća“, kaže David.

Ivanji, kako je pričao u emisiji 360 stepeni na TV N1, preživeo je Drugi svetski rat, progon Jevreja i Aušvic. Danas se sve manje priča o Drugom svetskom ratu. Da li imate utisak da se taj deo naše istorije zanemaruje, i, ako se zanemaruje, da li se to čini namerno?

„Zanemaruje se i bez sumnje namerno. Pogledajte samo naše udžbenike istorije. Nove generacije odrastaju uz lažnu sliku o stvarnim istorijskim zbivanjima. Stvarnim borcima protiv nacizma i fašizma ukida se sećanje, oduzimaju nazivi ulica i ustanova, marginalizuju se, a na njihovo mesto ustoličuju se oni koji su sarađivali sa okupatorom ili su na prvo mesto stavljali suprotstavljanje oslobodilačkom partizanskom pokretu. Tako se čini jedan neverovatan istorijski obrt, velika epopeja istinskog otpora okupatoru zamenjuje se veličanjem onih snaga koje su u velikom ratu poražene“, ocenjuje David.

Srpsku javnost uzburkao je predlog rezolucije o Srebrenici, kojim se osuđuju negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca, što je sponzorisalo tridesetak zemalja, među kojima su zemlje Kvinte i sve bivše jugoslovenske republike, osim Crne Gore, koja je najavila podršku. Nacrt rezolucije o međunarodnom danu promišljanja i sećanju na genocid u Srebrenici biće na dnevnom redu Generalne skupštine UN 23. maja, a srpske vlasti lobiraju protiv njenog usvajanja, jer tvrde da se njome Srbi optužuju da su genocidan narod, što iz međunarodne zajednice negiraju.

Da li mislite da je u Srebrenici počinjen genocid i da li rezolucija o Srebrenici, o kojoj bi trebalo da se glasa u Generalnoj skupštini UN, predstavlja napad na Srbiju, kao što tvrdi srpska vlast?

„Tu više nije važno a ni merodavno šta ko misli. Međunarodni sud u Hagu koji i mi priznajemo osudio je generala (Vojske Republike Srpske Radislava) Krstića za genocid počinjen u Srebrenici. Tu prestaje svaka priča. Ali ono što je bitno jeste da je krivica individualizovana i ne odnosi se na čitav narod, kao što naša vlast naveliko tumači. Nikada nisam bio pristalica kolektivne krivice. Ali postojala je i postoji odgovornost vlasti koja je pružala političku i moralnu odgovonost osobama osuđenim za zločine, onima koji nikada nisu pokazali kajanje, a i danas su u milosti te vlasti. Takav odnos prema presuđenim zločinima i zločincima govori puno o ukupnom stanju u društvu, o nedostatku iskrenosti, hrabrosti i želje da se prihvati istina koja je neophodna, ako želimo društvo oslobođeno licemerja i demagogije“, poručuje David.

Koliko je pitanje genocida danas ponovo aktuelno, posebno u kontekstu rata Izraela i Palestinaca u Gazi?

„Bojim se da postavljanje pitanja genocida u tom kotekstu, oživljava antisemitizam, stari antisemitizam u novom ruhu. Javljaju se države i pojedinci koji raspiruju tu staru vatru. Sukobi na Bliskom istoku nisu od juče. Izrael je stalno izložen napadima onih koji ne prihvataju njegovo postojanje. Takva situacija je u dobroj meri militarizovala Izrael kao državu. Sukobi na Bliskom istoku su tragični. Amos Oz, izraelski pisac i pacifista, pisao je o tom nepomirljivom sukobu koji je upravo zato tragičan, jer su obe suprotstavljene strane na svoj način u pravu. ‘Sukob izraelskih Jevreja i palestinskih Arapa nije priča dobrih i zlih. To je tragedija, sukob između ispravnoga i ispravnoga’.

Kada mržnja i nasilje nadjačaju razum onda dolazi do zločina ili upotrebe preterane sile. Onda su najveće žrtve civili, oni koji su najmanje krivi. Put do mira koji se čini dalek podrazumeva da susedne arapske države i razne naoružane grupe priznaju državu Izrael i odustanu od terorističkih napada, a Izrael prizna Palestincima pravo na postojanje njihove države. Danas to još uvek izgleda kao utopija, ali alternativa su novi sukobi, nove patnje i stradanja, rat do međusobnog uništenja“, ocenio je David.

Prema poslednjim podacima, broj ubijenih Palestinaca u Gazi premašio je 35.000, a povređeno je blizu 80.000 ljudi. Izrael je nastavio ofanzivu na Pojas Gaze, uprkos rezoluciji Saveta bezbednosti UN koja zahteva trenutni prekid vatre u toj enklavi. Od početka sukoba, koji je usledio posle napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, veliki delovi Gaze su u ruševinama i traje blokada u dostavljanju hrane, čiste vode i lekova. Južnoafrička Republika u decembru je podnela tužbu za genocid protiv Izraela Međunarodnom sudu pravde, što je Jerusalim oštro odbacio, navodeći da ako je bilo genocida, on je počinjen nad Izraelom.

RTS ostao partijski servis

Filip David ima iza sebe brojne nagrade za svoja književna dela, a filmovi na kojima je radio kao dramaturg, koscenarista ili scenarista nagrađivani su u Kanu, Veneciji, San Sebastijanu i drugim gradovima.

Radio je, između ostalog, na filmovima „Okupacija u 26 slika“ i „Pad Italije“ reditelja Lordana Zafranovića, „Ko to tamo peva“ Slobodana Šijana, „Bure baruta“, „Poseban tretman“, „San zimske noći“, „Optimisti“ i „Kad svane dan“ Gorana Paskaljevića, koji je bio i srpski kandidat za Oskara 2012. godine. Za roman „Kuća sećanja i zaborava“ 2014. je dobio NIN-ovu nagradu, Nagradu „Meša Selimović“, kao i Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine, a ovenčao se i Andrićevom, BIGZ-ovom, Prosvetinom, nagradom „Milan Rakić“, kao i „Stanislav Lem“.

Objavio je i romane „Hodočasnici neba i zemlje“ (1995) i „San o ljubavi i smrti“ (2007), zbirke pripovedaka „Bunar u tamnoj šumi“(1964), „Zapisi o stvarnom i nestvarnom“ (1969), „Princ vatre“ (1987, dopunjeno izdanje 2013), „Sabrane i nove priče“ (2015), kao i knjige eseja „Fragmenti iz mračnih vremena“ (1994), „Jesmo li čudovišta“ (1997), „Svetovi u haosu“ (2004), a sa Mirkom Kovačem je objavio „Knjigu pisama 1992-1995“ (2003).

Bili ste dugogodišnji urednik Dramskog programa Televizije Beograd, a s posla ste udaljeni 1992, zbog osnivanja Nezavisnog sindikata RTB. Šta mislite o današnjem radu RTS, i da li je ona zaista javni servis, ili servis vlasti? Koliko se u programskom i koncepcijskom smislu promenila u odnosu na vreme kada ste vi bili deo nje?

„Sa žaljenjem moram da kažem kako suštinski gledano RTS nije postao javni servis, da je ostao partijski, odnosno servis vlasti. Ono što smo tražili davnih devedesetih nije se ostvarilo. Naš prvi zahtev , nešto od čega se mora početi, bio je da se poštuje profesionalni kodeks koji podrazumeva objektivno izveštavanje, nezavisnu poziciju ovoga medija i puni profesionalizam. RTS je izgubio svoj uticaj i značaj. Preselili su se na privatnu Pink televiziju. Ova televizija sa apsurdnom činjenicom da poseduje nacionalnu frekvenciju postala je dom predsednika Vučića, čije se svakodnevno pojavljivanje ukršta sa skandaloznim rijaliti programima“, navodi David.

Još jedna funkcija javnog servisa, bar je to bila u vreme kada je na TV Beograd radio David, bila je i obrazovna, što već dugo nije slučaj. Školski program odavno gotovo da ne postoji, a emisije posvećene obrazovanju i vaspitanju mladih mogu se na prste izbrojati, a ta tema u medijsku žižu uđe najčešće kada se desi nešto negativno, poput nasilja u školi, čiji smo svedoci u poslednje vreme sve češće. Da je obrazovni nivo naših mladih ljudi nizak pokazali su i rezultati PISA testa iz 2022. godine. Čak 40 odsto učenika na većini časova ne sluša šta nastavnici govore, a u srednjim stručnim školama funkcionalna nepismenost doseže i do 95 odsto, poražavajući su rezultati srpskih đaka.

Kao profesor, kako komentarišete loše rezultate naših đaka na PISA testu? Da li su mediji potpuno odustali od edukativne uloge, s obzirom da ni javni servis nema više školski program, niti na našim televizijama ima mnogo edukativnih emisija namenjenih deci. Šta je sve doprinelo lošijem obrazovanju mladih – da li sistemska nebriga, opšta društvena klima, višedecenijska degradacija, ili nešto drugo?

„Moja profesura, na sreću, bila je na Fakultetu dramskih umetnosti što se ne može porediti sa stanjem u današnjem školskom i obrazovnim sistemu. Kao i mnoge druge oblasti našeg života, prosveta i školstvo kaskaju za politikom i u službi su političke demagogije. Žrtve su učenici. Reforme koje bi morale da se sprovedu u skladu sa vremenom u koje živimo, ne sprovode se, ili se sprovode na štetu ukupnog sistema školovanja. Rezultati su porazni, ukupan porast nasilja, ali i loši rezultati na međunarodnim proverama znanja. To je teško ispraviti u društvu zasnovanom na korupciji, neistinama i poluistinama, svesnoj proizvodnji i promociji zabluda“, zaključio je Filip David u intervjuu za portal N1.

link



Наравно да постоји кривица Чипуљчанина! Чипуљчанин је са скупштинске говорнице у јулу 1995. године позивао на геноцид. Американци, ухапсите Чипуљчанина по слетању на њујоршки аеродром и изведите га пред суд!
 
Ne moćemo se stalno baviti istorijom.Balkan proizvodi mnogo više istorije nego što može da podnese.Mi treba da budemo fokusirani na budućnost.Zagledani u budućnost.
Takav je i stav državnih rukovodstava Srbije i Srpske.Gospode Vučića i Dodika a Filipu Davidu ako je baš toliko stalo se suprostavlja nacionalizmu treba jasno reći da nacionalizma ima u njegovom narodu židima.Ne samo nacionalizma nego i šovinizma i istinske genocidnosti prema starosedeocima Palesitine koju su židi okupirali.
 
Ne moćemo se stalno baviti istorijom.Balkan proizvodi mnogo više istorije nego što može da podnese.Mi treba da budemo fokusirani na budućnost.Zagledani u budućnost.

Tačno.

Takav je i stav državnih rukovodstava Srbije i Srpske.Gospode Vučića i Dodika

Nije tačno. Njih dvojica nikako da naprave otklon od politike Miloševića koju brane ko da je njihova lična.
 
Ne moćemo se stalno baviti istorijom.Balkan proizvodi mnogo više istorije nego što može da podnese.Mi treba da budemo fokusirani na budućnost
Zanimljivo , mislim tacno je to sto pises, ali nisam navikao da budes pomirljiv nego obicno radikalan bas suprotno od ovog napisanog...
 

Pogledajte prilog 1550597

Filip David za N1: Nikad nisam bio pristalica kolektivne krivice, ali postoji odgovornost vlasti za Srebrenicu


Filip David za N1: Nikad nisam bio pristalica kolektivne krivice, ali postoji odgovornost vlasti za Srebrenicu 1


19. 05. 2024.

„Međunarodni sud u Hagu koji i mi priznajemo osudio je generala (Vojske Republike Srpske Radislava) Krstića za genocid počinjen u Srebrenici. Tu prestaje svaka priča. Ali ono što je bitno jeste da je krivica individualizovana i ne odnosi se na čitav narod, kao što naša vlast naveliko tumači“, ocenjuje u intervjuu za N1 pisac, dramaturg, profesor, dugogodišnji urednik Dramskog programa TV Beograd Filip David, govoreći o predloženoj rezoluciji o Srebrenici kojom bi se 11. jul proglasio međunarodnim danom sećanja na genocid. Dodaje da nikad nije bio pristalica kolektivne krivice, ali da je postojala i postoji odgovornost vlasti.

Uvek britkog uma i oštri kritičar vlasti i degradirajuće društvene situacije, David je za portal N1 govorio i o istorijskom revizionizmu, genocidu u kontekstu sukoba u Gazi, o javnom servisu, obrazovanju mladih, ali i o književniku Ivanu Ivanjiju koji je preminuo u 96. godini na Dan pobede, 9. maja u Vajmaru, samo desetak kilometara od logora u kojem je bio u vreme Drugog svetskog rata, u Hitlerovom omiljenom hotelu.

Kakav je bio vaš odnos sa pokojnim piscem, novinarom i prevodiocem Ivanom Ivanjijem, koliko je on uticao na vaš razvoj?

„Poštovao sam Ivana Ivanjija kao pisca, čoveka dramatične biografije i starijeg kolegu koji mi je pružio punu podršku u mojim prvim koracima u književnosti što je nesumnjivo bilo dragoceno i ohrabrujuće u godinama kada je takva podrška mladom piscu bila važna, pa možda i odlučujuća“, kaže David.

Ivanji, kako je pričao u emisiji 360 stepeni na TV N1, preživeo je Drugi svetski rat, progon Jevreja i Aušvic. Danas se sve manje priča o Drugom svetskom ratu. Da li imate utisak da se taj deo naše istorije zanemaruje, i, ako se zanemaruje, da li se to čini namerno?

„Zanemaruje se i bez sumnje namerno. Pogledajte samo naše udžbenike istorije. Nove generacije odrastaju uz lažnu sliku o stvarnim istorijskim zbivanjima. Stvarnim borcima protiv nacizma i fašizma ukida se sećanje, oduzimaju nazivi ulica i ustanova, marginalizuju se, a na njihovo mesto ustoličuju se oni koji su sarađivali sa okupatorom ili su na prvo mesto stavljali suprotstavljanje oslobodilačkom partizanskom pokretu. Tako se čini jedan neverovatan istorijski obrt, velika epopeja istinskog otpora okupatoru zamenjuje se veličanjem onih snaga koje su u velikom ratu poražene“, ocenjuje David.

Srpsku javnost uzburkao je predlog rezolucije o Srebrenici, kojim se osuđuju negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca, što je sponzorisalo tridesetak zemalja, među kojima su zemlje Kvinte i sve bivše jugoslovenske republike, osim Crne Gore, koja je najavila podršku. Nacrt rezolucije o međunarodnom danu promišljanja i sećanju na genocid u Srebrenici biće na dnevnom redu Generalne skupštine UN 23. maja, a srpske vlasti lobiraju protiv njenog usvajanja, jer tvrde da se njome Srbi optužuju da su genocidan narod, što iz međunarodne zajednice negiraju.

Da li mislite da je u Srebrenici počinjen genocid i da li rezolucija o Srebrenici, o kojoj bi trebalo da se glasa u Generalnoj skupštini UN, predstavlja napad na Srbiju, kao što tvrdi srpska vlast?

„Tu više nije važno a ni merodavno šta ko misli. Međunarodni sud u Hagu koji i mi priznajemo osudio je generala (Vojske Republike Srpske Radislava) Krstića za genocid počinjen u Srebrenici. Tu prestaje svaka priča. Ali ono što je bitno jeste da je krivica individualizovana i ne odnosi se na čitav narod, kao što naša vlast naveliko tumači. Nikada nisam bio pristalica kolektivne krivice. Ali postojala je i postoji odgovornost vlasti koja je pružala političku i moralnu odgovonost osobama osuđenim za zločine, onima koji nikada nisu pokazali kajanje, a i danas su u milosti te vlasti. Takav odnos prema presuđenim zločinima i zločincima govori puno o ukupnom stanju u društvu, o nedostatku iskrenosti, hrabrosti i želje da se prihvati istina koja je neophodna, ako želimo društvo oslobođeno licemerja i demagogije“, poručuje David.

Koliko je pitanje genocida danas ponovo aktuelno, posebno u kontekstu rata Izraela i Palestinaca u Gazi?

„Bojim se da postavljanje pitanja genocida u tom kotekstu, oživljava antisemitizam, stari antisemitizam u novom ruhu. Javljaju se države i pojedinci koji raspiruju tu staru vatru. Sukobi na Bliskom istoku nisu od juče. Izrael je stalno izložen napadima onih koji ne prihvataju njegovo postojanje. Takva situacija je u dobroj meri militarizovala Izrael kao državu. Sukobi na Bliskom istoku su tragični. Amos Oz, izraelski pisac i pacifista, pisao je o tom nepomirljivom sukobu koji je upravo zato tragičan, jer su obe suprotstavljene strane na svoj način u pravu. ‘Sukob izraelskih Jevreja i palestinskih Arapa nije priča dobrih i zlih. To je tragedija, sukob između ispravnoga i ispravnoga’.

Kada mržnja i nasilje nadjačaju razum onda dolazi do zločina ili upotrebe preterane sile. Onda su najveće žrtve civili, oni koji su najmanje krivi. Put do mira koji se čini dalek podrazumeva da susedne arapske države i razne naoružane grupe priznaju državu Izrael i odustanu od terorističkih napada, a Izrael prizna Palestincima pravo na postojanje njihove države. Danas to još uvek izgleda kao utopija, ali alternativa su novi sukobi, nove patnje i stradanja, rat do međusobnog uništenja“, ocenio je David.

Prema poslednjim podacima, broj ubijenih Palestinaca u Gazi premašio je 35.000, a povređeno je blizu 80.000 ljudi. Izrael je nastavio ofanzivu na Pojas Gaze, uprkos rezoluciji Saveta bezbednosti UN koja zahteva trenutni prekid vatre u toj enklavi. Od početka sukoba, koji je usledio posle napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, veliki delovi Gaze su u ruševinama i traje blokada u dostavljanju hrane, čiste vode i lekova. Južnoafrička Republika u decembru je podnela tužbu za genocid protiv Izraela Međunarodnom sudu pravde, što je Jerusalim oštro odbacio, navodeći da ako je bilo genocida, on je počinjen nad Izraelom.

RTS ostao partijski servis

Filip David ima iza sebe brojne nagrade za svoja književna dela, a filmovi na kojima je radio kao dramaturg, koscenarista ili scenarista nagrađivani su u Kanu, Veneciji, San Sebastijanu i drugim gradovima.

Radio je, između ostalog, na filmovima „Okupacija u 26 slika“ i „Pad Italije“ reditelja Lordana Zafranovića, „Ko to tamo peva“ Slobodana Šijana, „Bure baruta“, „Poseban tretman“, „San zimske noći“, „Optimisti“ i „Kad svane dan“ Gorana Paskaljevića, koji je bio i srpski kandidat za Oskara 2012. godine. Za roman „Kuća sećanja i zaborava“ 2014. je dobio NIN-ovu nagradu, Nagradu „Meša Selimović“, kao i Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine, a ovenčao se i Andrićevom, BIGZ-ovom, Prosvetinom, nagradom „Milan Rakić“, kao i „Stanislav Lem“.

Objavio je i romane „Hodočasnici neba i zemlje“ (1995) i „San o ljubavi i smrti“ (2007), zbirke pripovedaka „Bunar u tamnoj šumi“(1964), „Zapisi o stvarnom i nestvarnom“ (1969), „Princ vatre“ (1987, dopunjeno izdanje 2013), „Sabrane i nove priče“ (2015), kao i knjige eseja „Fragmenti iz mračnih vremena“ (1994), „Jesmo li čudovišta“ (1997), „Svetovi u haosu“ (2004), a sa Mirkom Kovačem je objavio „Knjigu pisama 1992-1995“ (2003).

Bili ste dugogodišnji urednik Dramskog programa Televizije Beograd, a s posla ste udaljeni 1992, zbog osnivanja Nezavisnog sindikata RTB. Šta mislite o današnjem radu RTS, i da li je ona zaista javni servis, ili servis vlasti? Koliko se u programskom i koncepcijskom smislu promenila u odnosu na vreme kada ste vi bili deo nje?

„Sa žaljenjem moram da kažem kako suštinski gledano RTS nije postao javni servis, da je ostao partijski, odnosno servis vlasti. Ono što smo tražili davnih devedesetih nije se ostvarilo. Naš prvi zahtev , nešto od čega se mora početi, bio je da se poštuje profesionalni kodeks koji podrazumeva objektivno izveštavanje, nezavisnu poziciju ovoga medija i puni profesionalizam. RTS je izgubio svoj uticaj i značaj. Preselili su se na privatnu Pink televiziju. Ova televizija sa apsurdnom činjenicom da poseduje nacionalnu frekvenciju postala je dom predsednika Vučića, čije se svakodnevno pojavljivanje ukršta sa skandaloznim rijaliti programima“, navodi David.

Još jedna funkcija javnog servisa, bar je to bila u vreme kada je na TV Beograd radio David, bila je i obrazovna, što već dugo nije slučaj. Školski program odavno gotovo da ne postoji, a emisije posvećene obrazovanju i vaspitanju mladih mogu se na prste izbrojati, a ta tema u medijsku žižu uđe najčešće kada se desi nešto negativno, poput nasilja u školi, čiji smo svedoci u poslednje vreme sve češće. Da je obrazovni nivo naših mladih ljudi nizak pokazali su i rezultati PISA testa iz 2022. godine. Čak 40 odsto učenika na većini časova ne sluša šta nastavnici govore, a u srednjim stručnim školama funkcionalna nepismenost doseže i do 95 odsto, poražavajući su rezultati srpskih đaka.

Kao profesor, kako komentarišete loše rezultate naših đaka na PISA testu? Da li su mediji potpuno odustali od edukativne uloge, s obzirom da ni javni servis nema više školski program, niti na našim televizijama ima mnogo edukativnih emisija namenjenih deci. Šta je sve doprinelo lošijem obrazovanju mladih – da li sistemska nebriga, opšta društvena klima, višedecenijska degradacija, ili nešto drugo?

„Moja profesura, na sreću, bila je na Fakultetu dramskih umetnosti što se ne može porediti sa stanjem u današnjem školskom i obrazovnim sistemu. Kao i mnoge druge oblasti našeg života, prosveta i školstvo kaskaju za politikom i u službi su političke demagogije. Žrtve su učenici. Reforme koje bi morale da se sprovedu u skladu sa vremenom u koje živimo, ne sprovode se, ili se sprovode na štetu ukupnog sistema školovanja. Rezultati su porazni, ukupan porast nasilja, ali i loši rezultati na međunarodnim proverama znanja. To je teško ispraviti u društvu zasnovanom na korupciji, neistinama i poluistinama, svesnoj proizvodnji i promociji zabluda“, zaključio je Filip David u intervjuu za portal N1.

link



Наравно да постоји кривица Чипуљчанина! Чипуљчанин је са скупштинске говорнице у јулу 1995. године позивао на геноцид. Американци, ухапсите Чипуљчанина по слетању на њујоршки аеродром и изведите га пред суд!

Slagao se ili ne- zašto pisce pitaju za sve živo?

I što oni imaju s pravnim i političkim pitanjima?
 
Slagao se ili ne- zašto pisce pitaju za sve živo?

I što oni imaju s pravnim i političkim pitanjima?
Не бих ти Хрвату знао касти шта писци имају са политичким питањима, питај господина Цинтулу:zcepanje::rotf::cepanje::hahaha::lol::hahaha1:
 
Tačno.



Nije tačno. Njih dvojica nikako da naprave otklon od politike Miloševića koju brane ko da je njihova lična.

Tačno.



Nije tačno. Njih dvojica nikako da naprave otklon od politike Miloševića koju brane ko da je njihova lična.
Milošević pripada istoriji kao i događaji u Srebrenici.Ne bave se istorijom Dodik i Vučić nego SAD i EU.Oni su ti koji nameću istorijska pitanja nama.Inače se Miloševića ovde niko ne bi ni setio.Milošević,devedesete,Srebrenica... za nas je sve to kao voda koja je prošla ispod mosta.
 
Milošević pripada istoriji kao i događaji u Srebrenici.Ne bave se istorijom Dodik i Vučić nego SAD i EU.Oni su ti koji nameću istorijska pitanja nama.Inače se Miloševića ovde niko ne bi ni setio.

Da smo napravili otklon od njegove politike, da smo se okrenuli zapadu i tamo napravili saveznike, rezolucije ne bi ni bilo. Nego mi hoćemo da se inatimo, da provociramo rusofilstvom... pa onda eto rezolucije. Da, upravo sve ima veze sa Miloševićem.
 
Da smo napravili otklon od njegove politike, da smo se okrenuli zapadu i tamo napravili saveznike, rezolucije ne bi ni bilo. Nego mi hoćemo da se inatimo, da provociramo rusofilstvom... pa onda eto rezolucije. Da, upravo sve ima veze sa Miloševićem.
Okrenućemo se zapadu kad zapad napravi otklon od podrške velikoalbanskim i velikomuslimanskim ciljevima a do tad ćemo da budemo neutralni.Ioanako dolazi vreme radijacije a nama radijacija nije potrebna Safete.
 
Okrenućemo se zapadu kad zapad napravi otklon od podrške velikoalbanskim i velikomuslimanskim ciljevima a do tad ćemo da budemo neutralni.Ioanako dolazi vreme radijacije a nama radijacija nije potrebna Safete.

E Grubane, Grubane, zabole Amere kome će da daju podršku. Podršku dobije onaj ko ponudi više. A to su bili Albanci. Sve je to biznis, treba ga znati igrati a ko ne zna, može jedino svom narodu da prosipa fore kako nas mrze.
 
E Grubane, Grubane, zabole Amere kome će da daju podršku. Podršku dobije onaj ko ponudi više. A to su bili Albanci. Sve je to biznis, treba ga znati igrati a ko ne zna, može jedino svom narodu da prosipa fore kako nas mrze.
To je argumentacija mog omiljenog prodavca kupusa sa Kalenića.Samo on celu stvar formuliše nešto drugačije " Zaebo Sloba.Nije dao baze Amerikancima ".Missim isto što i ti kažeš...
Stvarnost je mnogo kompleksnija ali važno je ukazati na jednu okolnost.(Fudbalski)sudija ne može navijati za oba tima odnosno ne mogu oba tima uživati njegovu naklonost.Može biti naklonjen jednom ili drugom timu i može biti neutralan.Četvrta mogućnost ne postoji.
 
Slagao se ili ne- zašto pisce pitaju za sve živo?

I što oni imaju s pravnim i političkim pitanjima?
Malo cu off topic.

Kod nas u Srbiji postoji nedefinisani dominatni javni diskurs medju srednjom klasom da su umetnici najveci intelektualci u nekom drustvu.

Kada nasa srednja klasa razgovara o bilo kojim drustvenim temama, uvek i svuda postoji dominatni javni diskurs da je umetnik nekako najmudriji.

U pravo, ekonomiji i politiku se ne razumeju ama bas uopste, skoro 0% bukvalno svako od njih, ali su eto neki strucnjaci.
 
Malo cu off topic.

Kod nas u Srbiji postoji nedefinisani dominatni javni diskurs medju srednjom klasom da su umetnici najveci intelektualci u nekom drustvu.

Kada nasa srednja klasa razgovara o bilo kojim drustvenim temama, uvek i svuda postoji dominatni javni diskurs da je umetnik nekako najmudriji.

U pravo, ekonomiji i politiku se ne razumeju ama bas uopste, skoro 0% bukvalno svako od njih, ali su eto neki strucnjaci.
To je i u Francuskoj i Italiji, a i Rusiji. Nije u anglosferi. U Njemačkoj 50/50.
 
Mnogi jevrejski intelektualci u svetu su dosta kritični prema politici Izraela prema Palestincima i uopšte prema jevrejskom nacionalizmu, naročito u ovom trenutku. Filip David ne spada u takve.

On je oduvek bio jevrejski nacionalista i u stilu religijskog fanatika pokatkad je čak prosipao neke sumanute teze o biblijskoj i mesijanskoj ulozi Izraela. Čak i u ovom intervju on izbegava da otvoreno osudi ratne zločine Izreala. Na ratne zločine Izraela podseća novinar, a ne sam David. Na sve on to ima pravo, ali je prilično licemerno s obzirom na to da je on jedan od najžešćih pljuvača i srpskog nacionalizma i srpskog patriotizma i svega što na to miriše.

Kakvog drugog vođu zaslužuju jadni i prejadni srpski autošovinisti sa svojim "Beogradskim krugom" nego ovog žalosnog licemera ili onog daleko goreg bednika Gruhonjića.
 
To je argumentacija mog omiljenog prodavca kupusa sa Kalenića.Samo on celu stvar formuliše nešto drugačije " Zaebo Sloba.Nije dao baze Amerikancima ".Missim isto što i ti kažeš...
Stvarnost je mnogo kompleksnija ali važno je ukazati na jednu okolnost.(Fudbalski)sudija ne može navijati za oba tima odnosno ne mogu oba tima uživati njegovu naklonost.Može biti naklonjen jednom ili drugom timu i može biti neutralan.Četvrta mogućnost ne postoji.

Prodavci kupusa sa Kalenića uopšte nisu tako naivni kako izgledaju. Znaju oni ispravno da razmišljaju. Tema uopšte nije tako kompleksna kako predstavljaš. Videli Ameri da mi ovde imamo spor koji se otrgao kontroli, rešili da se umešaju i izabrali stranu shodno svojim interesima. Zabole njih da li će bazu da im daju Srbi ili Albanci. Nego je Sloba umislio da je Tito, da može da se bahati kako mu se hoće, udario na jačeg i sad će da nas guze sve dok se ne opametimo. Tako da je vrlo jednostavno nego vi ne želite da priznate, sami sebe ubeđujete kako mora da postoji neka zavera, cija, iluminati, vatikan... svi se okrenuli protiv Srba.
 
Prodavci kupusa sa Kalenića uopšte nisu tako naivni kako izgledaju. Znaju oni ispravno da razmišljaju. Tema uopšte nije tako kompleksna kako predstavljaš. Videli Ameri da mi ovde imamo spor koji se otrgao kontroli, rešili da se umešaju i izabrali stranu shodno svojim interesima. Zabole njih da li će bazu da im daju Srbi ili Albanci. Nego je Sloba umislio da je Tito, da može da se bahati kako mu se hoće, udario na jačeg i sad će da nas guze sve dok se ne opametimo. Tako da je vrlo jednostavno nego vi ne želite da priznate, sami sebe ubeđujete kako mora da postoji neka zavera, cija, iluminati, vatikan... svi se okrenuli protiv Srba.
Istoriju sa sve Slobom prepustiti istoričarima. Takav je moj stav.
Ne bih rekao da je naša pozicija tako slaba.I srbijanski i beha muslimani iseljavaju se neuoporedivo više od Srba a i natalitet im polako ali sigurno pada.Onima u Bosni izraženije.Kosovskometohijski Albanci su šampioni iseljavanja.
U najkraćem Safete,ćeraćemo se još.
 
Kada nasa srednja klasa razgovara o bilo kojim drustvenim temama, uvek i svuda postoji dominatni javni diskurs da je umetnik nekako najmudriji.
То је тековина социјалистичког самоуправљања. У то наше Периклово доба, Уметник је могао да буде и пијан, и луд, и брадат, и свакојак, али је био ЗАКОН!
 
Kako bi neki rekli stvarno... Dakle stvarno zasto srpski Jevreji ne osude zlocine svojih sunarodnika u Palestini ?
Podrazumeva se,nemaju takvu obavezu ali nekako bi bilo za očekivati.
Типично Јеврејски. Најгори геноцид против Палестинаца док лажу о другима. Никакву умешаност није Србија имала у Сребреници, то није добро, Милошевић је издао Крајину, издао Србе у Босни, Ратко Младић је пре одласка за Сребреницу се чуо са Милошевићем који му је жустро рекао да не иде и не ослобађа Сребреницу, што значи да се даљи покољ Српских села око Сребренице настави. Ратко Младић му је скресао да није он његова жена. Караџић је исто испао смрад неколико пута је спречавао Ратка да иде у Сребреницу и спречи покољ Српских села око Сребренице. На крају је Ратко игнорисао Караџића.
 

Pogledajte prilog 1550597

Filip David za N1: Nikad nisam bio pristalica kolektivne krivice, ali postoji odgovornost vlasti za Srebrenicu


Filip David za N1: Nikad nisam bio pristalica kolektivne krivice, ali postoji odgovornost vlasti za Srebrenicu 1


19. 05. 2024.

„Međunarodni sud u Hagu koji i mi priznajemo osudio je generala (Vojske Republike Srpske Radislava) Krstića za genocid počinjen u Srebrenici. Tu prestaje svaka priča. Ali ono što je bitno jeste da je krivica individualizovana i ne odnosi se na čitav narod, kao što naša vlast naveliko tumači“, ocenjuje u intervjuu za N1 pisac, dramaturg, profesor, dugogodišnji urednik Dramskog programa TV Beograd Filip David, govoreći o predloženoj rezoluciji o Srebrenici kojom bi se 11. jul proglasio međunarodnim danom sećanja na genocid. Dodaje da nikad nije bio pristalica kolektivne krivice, ali da je postojala i postoji odgovornost vlasti.

Uvek britkog uma i oštri kritičar vlasti i degradirajuće društvene situacije, David je za portal N1 govorio i o istorijskom revizionizmu, genocidu u kontekstu sukoba u Gazi, o javnom servisu, obrazovanju mladih, ali i o književniku Ivanu Ivanjiju koji je preminuo u 96. godini na Dan pobede, 9. maja u Vajmaru, samo desetak kilometara od logora u kojem je bio u vreme Drugog svetskog rata, u Hitlerovom omiljenom hotelu.

Kakav je bio vaš odnos sa pokojnim piscem, novinarom i prevodiocem Ivanom Ivanjijem, koliko je on uticao na vaš razvoj?

„Poštovao sam Ivana Ivanjija kao pisca, čoveka dramatične biografije i starijeg kolegu koji mi je pružio punu podršku u mojim prvim koracima u književnosti što je nesumnjivo bilo dragoceno i ohrabrujuće u godinama kada je takva podrška mladom piscu bila važna, pa možda i odlučujuća“, kaže David.

Ivanji, kako je pričao u emisiji 360 stepeni na TV N1, preživeo je Drugi svetski rat, progon Jevreja i Aušvic. Danas se sve manje priča o Drugom svetskom ratu. Da li imate utisak da se taj deo naše istorije zanemaruje, i, ako se zanemaruje, da li se to čini namerno?

„Zanemaruje se i bez sumnje namerno. Pogledajte samo naše udžbenike istorije. Nove generacije odrastaju uz lažnu sliku o stvarnim istorijskim zbivanjima. Stvarnim borcima protiv nacizma i fašizma ukida se sećanje, oduzimaju nazivi ulica i ustanova, marginalizuju se, a na njihovo mesto ustoličuju se oni koji su sarađivali sa okupatorom ili su na prvo mesto stavljali suprotstavljanje oslobodilačkom partizanskom pokretu. Tako se čini jedan neverovatan istorijski obrt, velika epopeja istinskog otpora okupatoru zamenjuje se veličanjem onih snaga koje su u velikom ratu poražene“, ocenjuje David.

Srpsku javnost uzburkao je predlog rezolucije o Srebrenici, kojim se osuđuju negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca, što je sponzorisalo tridesetak zemalja, među kojima su zemlje Kvinte i sve bivše jugoslovenske republike, osim Crne Gore, koja je najavila podršku. Nacrt rezolucije o međunarodnom danu promišljanja i sećanju na genocid u Srebrenici biće na dnevnom redu Generalne skupštine UN 23. maja, a srpske vlasti lobiraju protiv njenog usvajanja, jer tvrde da se njome Srbi optužuju da su genocidan narod, što iz međunarodne zajednice negiraju.

Da li mislite da je u Srebrenici počinjen genocid i da li rezolucija o Srebrenici, o kojoj bi trebalo da se glasa u Generalnoj skupštini UN, predstavlja napad na Srbiju, kao što tvrdi srpska vlast?

„Tu više nije važno a ni merodavno šta ko misli. Međunarodni sud u Hagu koji i mi priznajemo osudio je generala (Vojske Republike Srpske Radislava) Krstića za genocid počinjen u Srebrenici. Tu prestaje svaka priča. Ali ono što je bitno jeste da je krivica individualizovana i ne odnosi se na čitav narod, kao što naša vlast naveliko tumači. Nikada nisam bio pristalica kolektivne krivice. Ali postojala je i postoji odgovornost vlasti koja je pružala političku i moralnu odgovonost osobama osuđenim za zločine, onima koji nikada nisu pokazali kajanje, a i danas su u milosti te vlasti. Takav odnos prema presuđenim zločinima i zločincima govori puno o ukupnom stanju u društvu, o nedostatku iskrenosti, hrabrosti i želje da se prihvati istina koja je neophodna, ako želimo društvo oslobođeno licemerja i demagogije“, poručuje David.

Koliko je pitanje genocida danas ponovo aktuelno, posebno u kontekstu rata Izraela i Palestinaca u Gazi?

„Bojim se da postavljanje pitanja genocida u tom kotekstu, oživljava antisemitizam, stari antisemitizam u novom ruhu. Javljaju se države i pojedinci koji raspiruju tu staru vatru. Sukobi na Bliskom istoku nisu od juče. Izrael je stalno izložen napadima onih koji ne prihvataju njegovo postojanje. Takva situacija je u dobroj meri militarizovala Izrael kao državu. Sukobi na Bliskom istoku su tragični. Amos Oz, izraelski pisac i pacifista, pisao je o tom nepomirljivom sukobu koji je upravo zato tragičan, jer su obe suprotstavljene strane na svoj način u pravu. ‘Sukob izraelskih Jevreja i palestinskih Arapa nije priča dobrih i zlih. To je tragedija, sukob između ispravnoga i ispravnoga’.

Kada mržnja i nasilje nadjačaju razum onda dolazi do zločina ili upotrebe preterane sile. Onda su najveće žrtve civili, oni koji su najmanje krivi. Put do mira koji se čini dalek podrazumeva da susedne arapske države i razne naoružane grupe priznaju državu Izrael i odustanu od terorističkih napada, a Izrael prizna Palestincima pravo na postojanje njihove države. Danas to još uvek izgleda kao utopija, ali alternativa su novi sukobi, nove patnje i stradanja, rat do međusobnog uništenja“, ocenio je David.

Prema poslednjim podacima, broj ubijenih Palestinaca u Gazi premašio je 35.000, a povređeno je blizu 80.000 ljudi. Izrael je nastavio ofanzivu na Pojas Gaze, uprkos rezoluciji Saveta bezbednosti UN koja zahteva trenutni prekid vatre u toj enklavi. Od početka sukoba, koji je usledio posle napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, veliki delovi Gaze su u ruševinama i traje blokada u dostavljanju hrane, čiste vode i lekova. Južnoafrička Republika u decembru je podnela tužbu za genocid protiv Izraela Međunarodnom sudu pravde, što je Jerusalim oštro odbacio, navodeći da ako je bilo genocida, on je počinjen nad Izraelom.

RTS ostao partijski servis

Filip David ima iza sebe brojne nagrade za svoja književna dela, a filmovi na kojima je radio kao dramaturg, koscenarista ili scenarista nagrađivani su u Kanu, Veneciji, San Sebastijanu i drugim gradovima.

Radio je, između ostalog, na filmovima „Okupacija u 26 slika“ i „Pad Italije“ reditelja Lordana Zafranovića, „Ko to tamo peva“ Slobodana Šijana, „Bure baruta“, „Poseban tretman“, „San zimske noći“, „Optimisti“ i „Kad svane dan“ Gorana Paskaljevića, koji je bio i srpski kandidat za Oskara 2012. godine. Za roman „Kuća sećanja i zaborava“ 2014. je dobio NIN-ovu nagradu, Nagradu „Meša Selimović“, kao i Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine, a ovenčao se i Andrićevom, BIGZ-ovom, Prosvetinom, nagradom „Milan Rakić“, kao i „Stanislav Lem“.

Objavio je i romane „Hodočasnici neba i zemlje“ (1995) i „San o ljubavi i smrti“ (2007), zbirke pripovedaka „Bunar u tamnoj šumi“(1964), „Zapisi o stvarnom i nestvarnom“ (1969), „Princ vatre“ (1987, dopunjeno izdanje 2013), „Sabrane i nove priče“ (2015), kao i knjige eseja „Fragmenti iz mračnih vremena“ (1994), „Jesmo li čudovišta“ (1997), „Svetovi u haosu“ (2004), a sa Mirkom Kovačem je objavio „Knjigu pisama 1992-1995“ (2003).

Bili ste dugogodišnji urednik Dramskog programa Televizije Beograd, a s posla ste udaljeni 1992, zbog osnivanja Nezavisnog sindikata RTB. Šta mislite o današnjem radu RTS, i da li je ona zaista javni servis, ili servis vlasti? Koliko se u programskom i koncepcijskom smislu promenila u odnosu na vreme kada ste vi bili deo nje?

„Sa žaljenjem moram da kažem kako suštinski gledano RTS nije postao javni servis, da je ostao partijski, odnosno servis vlasti. Ono što smo tražili davnih devedesetih nije se ostvarilo. Naš prvi zahtev , nešto od čega se mora početi, bio je da se poštuje profesionalni kodeks koji podrazumeva objektivno izveštavanje, nezavisnu poziciju ovoga medija i puni profesionalizam. RTS je izgubio svoj uticaj i značaj. Preselili su se na privatnu Pink televiziju. Ova televizija sa apsurdnom činjenicom da poseduje nacionalnu frekvenciju postala je dom predsednika Vučića, čije se svakodnevno pojavljivanje ukršta sa skandaloznim rijaliti programima“, navodi David.

Još jedna funkcija javnog servisa, bar je to bila u vreme kada je na TV Beograd radio David, bila je i obrazovna, što već dugo nije slučaj. Školski program odavno gotovo da ne postoji, a emisije posvećene obrazovanju i vaspitanju mladih mogu se na prste izbrojati, a ta tema u medijsku žižu uđe najčešće kada se desi nešto negativno, poput nasilja u školi, čiji smo svedoci u poslednje vreme sve češće. Da je obrazovni nivo naših mladih ljudi nizak pokazali su i rezultati PISA testa iz 2022. godine. Čak 40 odsto učenika na većini časova ne sluša šta nastavnici govore, a u srednjim stručnim školama funkcionalna nepismenost doseže i do 95 odsto, poražavajući su rezultati srpskih đaka.

Kao profesor, kako komentarišete loše rezultate naših đaka na PISA testu? Da li su mediji potpuno odustali od edukativne uloge, s obzirom da ni javni servis nema više školski program, niti na našim televizijama ima mnogo edukativnih emisija namenjenih deci. Šta je sve doprinelo lošijem obrazovanju mladih – da li sistemska nebriga, opšta društvena klima, višedecenijska degradacija, ili nešto drugo?

„Moja profesura, na sreću, bila je na Fakultetu dramskih umetnosti što se ne može porediti sa stanjem u današnjem školskom i obrazovnim sistemu. Kao i mnoge druge oblasti našeg života, prosveta i školstvo kaskaju za politikom i u službi su političke demagogije. Žrtve su učenici. Reforme koje bi morale da se sprovedu u skladu sa vremenom u koje živimo, ne sprovode se, ili se sprovode na štetu ukupnog sistema školovanja. Rezultati su porazni, ukupan porast nasilja, ali i loši rezultati na međunarodnim proverama znanja. To je teško ispraviti u društvu zasnovanom na korupciji, neistinama i poluistinama, svesnoj proizvodnji i promociji zabluda“, zaključio je Filip David u intervjuu za portal N1.

link



Наравно да постоји кривица Чипуљчанина! Чипуљчанин је са скупштинске говорнице у јулу 1995. године позивао на геноцид. Американци, ухапсите Чипуљчанина по слетању на њујоршки аеродром и изведите га пред суд!
fuj....
 

Back
Top