Етимологија

Kad smo vec kod hrvatskog ja bih imala pitanje da li nov hrvatski izraz privitak znaci prilog an zeneral, ili samo neki privezak?

[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD]privítak [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]
privítak m 〈G -tka, N mn -íci, G prìvītākā〉 [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EDF4FA"]
definicija.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EDF4FA"]
[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD="width: 1%"]1. [/TD]
[TD] (admin. konstr. priviti), ob. u: [u privitku], usp. u prilogu (dostavljamo), v. prilog[SUP]1[/SUP] (3) [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]2. [/TD]
[TD]int. dodatak e-mail poruci (slika, tablica, zvučni zapis ili sl.) (engl. attachment) [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EFF9EE"]
sintagma.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EFF9EE"]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F8F0E3"]
frazeologija.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F8F0E3"]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F7EFFC"]
onomastika.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F7EFFC"]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F0F3FC"]
etimologija.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F0F3FC"] ✧ vidi prìviti [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
 
Satnik
To bi bilo na srpskom i u Srbiji kapetan.
Satnik je srpski izraz za tog kapetana, mozda ce Igor staviti neki izvor iz doba Cara Dusana gde se taj satnik pojavljuje.

Mislim da je poreklom iz ceskog, a nadjoh ovo:

From sto + -nik - "one who leads a group of one hundred"


http://en.wiktionary.org/wiki/satnik

-nik (Cyrillic spelling -ник)

Suffix appended to nominal stems to create a masculine noun, usually denoting a profession, performer, place, object, tool or a feature.


http://en.wiktionary.org/wiki/-nik#Serbo-Croatian
 
Сатник је заиста изведен од броја сто и означава старешину над стотину војника. Стара је словенска реч и чак се сећам да су је на факултету наводили када је било речи о рефлексима јата, ситиник у белешкама несловена, тј. оних који су изговор записивали по слуху - што је значило да је у неком периоду јат био близак гласу И. Немојте ми веровати да је све било баш тако јер сам заборавио, али словенска је реч и није својствена само Чесима нити Хрватима.
 
Бројеви су се у прасловенском, те и у старосрпском, мењали по падежима,
ево склонидбе броја 100 : http://en.wiktionary.org/wiki/Appendix:Proto-Slavic/sъto

Неки остатак те склонидбе може се видети у бројевима двеста, триста,
а у дијалекталним двјести, двисти (< *dvě sъtě) имамо и траг двојине.

Тако у старосрпским записима налазимо примере попут "шесть сьть перперь", ово
спомињем јер реч сатник је до 14. века изговарана с полугласом тј. гласила је сьтник,
током 14. столећа на штокавском се простору јавља замена полугласа самогласником а.

Тренутно се не могу сетити некога записа у којем можемо наћи реч о којој говоримо.
 
Poslednja izmena:
Бројеви су се у прасловенскомм, те и у старосрпском, мењали по падежима,
ево склонидбе броја sъto : http://en.wiktionary.org/wiki/Appendix:Proto-Slavic/sъto

Неки остатак те склонидбе може се видети у бројевима двеста, триста.

Тако у старосрпским записима налазимо примере попут "шесть сьть перперь", ово
спомињем јер је реч сатник до 14. века изговарана с полугласом тј. гласила је сьтник,
током 14. столећа на штокавском се простору јавља замена полугласа самогласником а.

Тренутно се не могу сетити некога записа у којем можемо наћи реч о којој говоримо.

Рачунам да би овде вредело потражити. :)

http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=COBIB&RID=520902551
 
Б


Тренутно се не могу сетити некога записа у којем можемо наћи реч о којој говоримо.
Moguce je da je to samo neka legenda kao sto je i legenda da je nemacki jezik trebalo da bude sluzbeni jezik u USA.

U USA Ustavom nije predvidjen sluzbeni jezik, smatralo se to nedemokratskim cinom tako da i dan danas nigde ne stoji da je zvanican jezik engleski.
 
Оно што написах у теми „Чији је наш језик” одлично се уклапа и овдје. И заиста то мислим, без имало ироније:

Урване, прије свега хвала ти на труду око објашњења примјене кроатистичких критерија на испитивање различитости идиома. На то ћу се осврнути касније, а сада ћу ти открити малу тајну, али пссст... нека то остане међу нама ;)

Захвалан сам кроатистима на силном труду око рјечничког блага. Види, многе ријечи које смо, онако српски немарни какве нас даде Бог, потиснули и замијенили страним ријечима, ви сте (у жељи да се направи што више разлика) извукли из заборава, отрли прашину са њих и враћате их у живот. На томе сам заиста захвалан, без имало ироније, најискреније. На примјер, како смо немарни, потпуно бисмо заборавили тисућу, али ви нам је чувате и захваљујући вама она је још жива, а таквих примјера је много. Слично је и са стварањем нових ријечи. У тој бјесомучној рјечничкој производњи, омакне вам се и покоја одлично смишљена ријеч. На свакој таквој сам искрено захвалан, она само богати српски језик. Шта ћеш, таква вас судба западе, радећи на што већем удаљавању од српског, ви постајете чувари његовог блага, а ја то заиста цијеним.
А тај „отпор” према неким новохрватским ријечима што га поједини Срби имају, само је показатељ да су оне лоше сачињене, рогобатне и незграпне, да нису успјеле. Слух вијековних говорника то непогрешиво осјећа и зато се неки Срби буне против њих, али ништа зато, што не ваља отпашће и само, а на успјелим ријечима најискреније – ХВАЛА!
 
Оно што написах у теми „Чији је наш језик” одлично се уклапа и овдје. И заиста то мислим, без имало ироније:

:worth:


А тај „отпор” према неким новохрватским ријечима што га поједини Срби имају, само је показатељ да су оне лоше сачињене, рогобатне и незграпне, да нису успјеле. Слух вијековних говорника то непогрешиво осјећа и зато се неки Срби буне против њих, али ништа зато, што не ваља отпашће и само, а на успјелим ријечима најискреније – ХВАЛА!


Otpor imamo i prema nekim jako lepim recima kao sto je recimo rec mirovina
 
Nekada, valjda je tako bilo i u Kraljevini Jugoslaviji, kasnije i u SFRJ ( ili kako se vec zvala ta nas bivsa drzava koja je menjala ime
svake prestupne godine) da se u vojsci stajalo mirno pa je i komadna bila ( i ostala) mir-no.

Sada je u Hrvatskoj po-zor. Zar pozor nema savrseno drugo znacenje?
 
Nekada, valjda je tako bilo i u Kraljevini Jugoslaviji, kasnije i u SFRJ ( ili kako se vec zvala ta nas bivsa drzava koja je menjala ime
svake prestupne godine) da se u vojsci stajalo mirno pa je i komadna bila ( i ostala) mir-no.

Sada je u Hrvatskoj po-zor. Zar pozor nema savrseno drugo znacenje?
Као и ваздух-зрак. Није важно тачно значење, није важно да ли је ријеч рогобатна, није важно ништа сем да се сваком новоуведеном ријечју направи још једна каква год било разлика у односу на српску варијанту српског.
 

Back
Top