Етимологија

[Rayela]

Ja uvek koristim blizanci, ali za zenske bliznakinje


blizankinje ili bliznakinje

Piše se i jedno i drugo.

Blizanac i blizanka, blizanče i blizanci su reči koje nalazimo u Pravopisu. Blizanka, blizanica, bliznaka i bliznakinja su reči koje nalazimo u Rečniku Matice srpske a znače žensko dete rođeno s drugim u istom porođaju.

 

[Сребрена]

у истом порођају - тј. кад се мајка облизни

 

[Пилипенда]

у истом порођају - тј. кад се мајка облизни

Жене се заиста близне кад роде двојке, то се и данас може чути по селима Далматинске загоре.
Чак се сјећам и неке изреке: „Жена ми се облизнила, једно мени једно њојзи.”

 

[Mrkalj]

шта конкретно значи близ или близн, не знам

Izvini, Igore, moram Srebri da napomenem izraz čuđenja na svoj način:

 

[Сребрена]

Izvini, Igore, moram Srebri da napomenem izraz čuđenja na svoj način:

Видела, па може да брише Игор
Уопште нисам ни помислила да је близнак=ближњак онај ближњи, ближњији, нај-ближњи, заиста, мислила сам да је термин настао (не из угла једног од близанаца него ) "из птичје перспективе" кад се нешто упари и удвоји, као двојанка и сл. Заслужујем "песму фосила", признајем све

 

[Rayela]

Видела, па може да брише Игор
Уопште нисам ни помислила да је близнак=ближњак онај ближњи, ближњији, нај-ближњи, заиста, мислила сам да је термин настао (не из угла једног од близанаца него ) "из птичје перспективе" кад се нешто упари и удвоји, као двојанка и сл. Заслужујем "песму фосила", признајем све

Ti kako si pocela, kraja nece biti uskoro. Od blizanaca stize ti i do ljubi bliznjega svoga
Da li blud i bluz ( kad smo vec kod slova b) imaju isti koren?

 

[Пилипенда]

Видела, па може да брише Игор
Уопште нисам ни помислила да је близнак=ближњак онај ближњи, ближњији, нај-ближњи, заиста, мислила сам да је термин настао (не из угла једног од близанаца него ) "из птичје перспективе" кад се нешто упари и удвоји, као двојанка и сл. Заслужујем "песму фосила", признајем све

О Сребренко Сребрена... Па Игор ти је поставио етимологију, ал ти не пратиш радњу фабуле.
Сад си заслужила и „Складиште”

(Наравно, нека Игор брише кад научиш пјесмице напамет )

 

[Сребрена]

Баш се лепо забављате на мој рачун. Разумела сам етимологију од близу до близанаца, наравно, кад је Игор ставио, ово сам се само "правдала" зашто нисам повезала близину и близанце

Уопште нисам ни помислила да је близнак=ближњак онај ближњи, ближњији, нај-ближњи, заиста, мислила сам да је термин настао (не из угла једног од близанаца него ) "из птичје перспективе" кад се нешто упари и удвоји, као двојанка и сл.

и како сам погрешно тражила.
Али, ипак, да не буде да се превише посипам пепелом, Игор је поставио етимологију после мог признања да "шта конкретно значи близ или близн, не знам", односно где ја стадох у излагању, он се надовеза.....није баш све тако црно : да је он поставио, а ја и после нисам сконтала. Доказни материјал је на претходној страни теме.

За ближњи , ето, препуштам Игору.

 

[Пилипенда]

Немо’ се љутиш што се шалим са ближњима

 

[Rayela]

Немо’ се љутиш што се шалим са ближњима

Ma taman posla da se ona ljuti? Shiroka je to, slovenska dusha
A i na sta bi licila ova divna tema ako se ne bismo malo i zezali?

 

[Bastiani]

Игоре и остали,
која је етимолошка веза између МАТ-узвика који служи за дозивање матице пчела, има и записаних примера песама..кад пође матица, за њом иду с.в.е. пчеле

... mat »uzvik kojim se vabe pčele u trnku (košnicu)«...Онда прилази роју и започиње да га ваби вичући: Мат, мат, мат ... ...

И моји преци су имали трмке. Они су знали за певање матица и да рој предводи матица када излети .Они су мислили да то пчеле певају и позивају матицу да изађе (мат , мат , пут пут ) . Сада знамо како матица пева , али у то доба тај звук су они протумачили на потпуно другачији начин.
Када су хватали рој у трмку , они су дозивали и викали су "Дођи мато матице ,, Нама то звучи смешно , али они су тако радили и без обзира на то што су пчеле гушили да би извадили мед , сматрали за Божије створење .

Moj deda je pčelario trmkom .Kada se pušta roj iz trmke ,baba počne da zviždi i govori: "Zemlji majka".Istovremeno drži ogledalo u ruci i nasuprot suncu ogledalom upire svetlost u uskomešale pčele koje se roje i ogledalom usmerava pčele na drvo na koje želi da se uhvate.Vičući i zviždući usmeri pčele na nisku granu drveta...eto jedan običaj koji sam imao priliku da vidim..

МАТИЦА- главна и једина мајка у целој кошници
МАТЕРА- мајка
МАТИ- хидроним, одакле ће се изродити, преко МАТЈА, назив МАЋЕДОНИЈА

па одатле разне изведенице
Матични млеч - Матични уред - Матица српска код нас - Маћица србска код Лужичких Срба-Маћеха итд..

МАТРИЈАРХАТ ( на старогрчком је μήτηρ)

toharski A: mācar
toharski B: mācer
gornjolužičkosrpski: mać
donjolužičkosrpski: maś, maśeŕ , maśerka , mama , maminka
http://hr.wiktionary.org/wiki/majka

на санскриту ваљда МАТР
-

Први пут чујем да се пчеле вабе. Нисам баш схватио да ли то треба да има и неку практичну функцију или је обредног карактера. Но нећу о томе.

Ово ме наводи да поново размишљам о етимологији речи мачка. За разлику од практично свих других европских језика, у Срба (и Хрвата - ај' и њих да рачунамо, биће им мило ) ова реч није из индоевропског корена. Према једној претпоставци, добијена је од узвика за вабљење, тј. од дечјег тепања када дозивају ту животињу (мац-мац).

То би могло да значи да је мат-мат могао да представља универзални узвик за позивање животиње, сасвим могуће повезан са неким веровањем, можда је чак имао магијско значење.

А иначе, видим да је у току нека журка без мене...

 

[Сребрена]

Први пут чујем да се пчеле вабе. Нисам баш схватио да ли то треба да има и неку практичну функцију или је обредног карактера. Но нећу о томе.

Практичност је у питању, одн. безбедност. Из старинских кошница- трнки, не може да се извади мед јер су пчеле унутра и бране своје , зато се ваби матица да би се све пчеле пребациле у другу трнку, а из ове извадио мед.

ТРНКA за БЕЛЕ ПЧЕЛЕ

Spojler

Spojler

У старије доба кошнице су прављене од природни х материјала, најчешће уплетене кошарице облепљене свежом крављом балегом, вуном,глином и мало плеве.Пчеле се у њима нагонски брже роје.Данас их прави човек на Старој планини, видите прилог Јована Мемедовића "Жмаре и згода"
Најбоље трнке настају плетењем паветине (Clematis vitalba )која расте опо запуштеном шипражју, а плете се и од врбовог и од лескиног прућа.
http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/RTS+1/670571/Sasvim+prirodno:+Žmare+i+zgoda,+1.+deo.html

Беле пчеле је термин који се користио за први рој (прво колено) изројен из трнке у току прве године, интересантнији кад се присетимо старословенских легенди о постанку света, где је прво створено биће Белбога била бела пчела.

Неки заборављени термини из историје медарства, везани за трнке, које су сакупили данашњи медари


Predvojac - roj koji smo "predvojili", napravili od njega 2 nova roja
Preteranac ili iskućanac - roj koji smo preterali iz jedne vrskare u drugu(a moze verovatno da se koristi i za "proterivanja-odnosno preterivanje i iz vrskare u neku drugu "kuću")
Premestanac - vrskara koju smo premestili na neko novo mesto (kao jedna od retkih radnji u "tehnologiji" rada sa vrskarama)
Preklopak - manja vrskara koju stavljamo odozgo na vrskaru kao neki poklopac, odnosno u jesenjem periodu se preko vrskare stavlja ovaj preklopak kako bi se zastitila od vecih padavina koje su "nekada" bile u jesen i zimu.Sada vise nema padavina, pa mozda i ne treba....
Praznik - prazna vrskara-odnosno vrskara u kojoj je pcela stradala ili je trenutno nema , a i dalje stoji na pcelinjaku
Kaptar, Krapuč, Veja kora drveta uvijena u obliku fišeka, stavlja se na vrškaru kao zaštita.
Kuželj je sami vrh košnice vrškare.
Kopiljak , Parojak. To je roj pčela od prvog roja pčela izašlog u istoj godini- tzv.bele pčele

još jedna fotografija
http://www.panoramio.com/photo/27526938

Prednosti trnka u odnosu na sadađnje košnice sa lepkom i ekserima:

-Mali gabariti
-atrakcija
-prirodno rojenje 2-3 puta
-uvek mozemo da je iskucamo i izvadimo med
-podseca na vremena kad smo bili domacini
-lako se tretira protiv varoe
-lako se plete,odrzava
-moze da stoji ali i da se okaci o drvo ili pod strehu


Tekstovi su sa različitih medarskih foruma .
http://www.scribd.com/doc/120003956/68/Vrškara-pletara-ili-trmka

 

[Rayela]

Први пут чујем да се пчеле вабе. Нисам баш схватио да ли то треба да има и неку практичну функцију или је обредног карактера. Но нећу о томе.

Ово ме наводи да поново размишљам о етимологији речи мачка. За разлику од практично свих других европских језика, у Срба (и Хрвата - ај' и њих да рачунамо, биће им мило ) ова реч није из индоевропског корена. Према једној претпоставци, добијена је од узвика за вабљење, тј. од дечјег тепања када дозивају ту животињу (мац-мац).

То би могло да значи да је мат-мат могао да представља универзални узвик за позивање животиње, сасвим могуће повезан са неким веровањем, можда је чак имао магијско значење.

А иначе, видим да је у току нека журка без мене...

Moja je baba ( ona iz Kalne, jel svima poznata) vabila kokoske, pse.,macke, govorila je " aj da je navabimo ( da je dozovemo,
ali sam ja kao malo dete to razumela da zivortiinju
prevarimo nekako da dodje, pa mi tako taj glagol nije bas ostao u lepoj uspomeni))

Da pcelu mozes da navabis, meni je to novo i msilim da se nasa Srebrena tu malo zayebala.
Kada sam procitala da se pcele vabe, odmah sam pomislila na nemacku rec za saće jer je bas ta rec u prevodu wabe.
Prema tome, sigurna sam da tu postoji neka "tajna " veza
Maca, macka, zaista se se samo na srpskom ( ili juznoslovenskom tako zove), mac, mac je kod nas, ali vidi cuda, u nemackom
se ta (za mene nemoguca zivotinja)
zove Katze, ali je dozivaju sa mic, mic jer joj se tepa micekace.
Pceta ne dozivaju sa kuc,kuc, pokusavaju da ih dozovu imenom. Pa kom obojci, kom opanci.

 

[Rayela]

Na italijanskom se macka takodje doziva ( vabi) sa micio, micio.

 

[Сребрена]

Da pcelu mozes da navabis, meni je to novo i msilim da se nasa Srebrena tu malo zayebala.

Ако је теби ново, Рајела, онда свакако значи да никад није постојало
Можда су певали мат, мат мачкама, док су из мачјих легла вадили мед
Или нико није пробао ни јео мед, док Рајела није купила прву теглу


Мрзи ме да скенирам, ево с нета:

Mat, mat lepa bubo, Mat, mat vredna bubo, Kupi roj lepa bubo, Sakupi ga vredna bubo...
http://www.pcelica.co.rs/zabava/istorija/nakon-1804.php

http://books.google.rs/books?id=C6D...a=X&ei=Jb_KU_jGK8a9ygPdo4HwAg&ved=0CBkQ6AEwAA

На Косову:

Бери роj, блага бубо,
Бери роj, блага бубо,
сабери га, блага бубо,
доста игра, блага бубо,
ете киша, блага бубо,
ете ветар, блага моjа,
роса роси, блага бубо,
ветар веjе, блага бубо,
гора гори, блага бубо.
Мат, мат!
Кот, кот!
Сабери, блага, сабери мила, ...

http://books.google.rs/books?id=QPM...a=X&ei=Jb_KU_jGK8a9ygPdo4HwAg&ved=0CB0Q6AEwAQ

Слунце греје, мато. Киша врне, мато, мат, мат, мааат (Лесковачка Морава, Ђорђевић 1958: 32);
У кућицу, мато!... Ајд у кућу, мато! (Вучје, Васиљевић 1960: 68);
Мат, мат, мат, у кућицу, мала, у кућицу, бубо. Ајд у кућу, мила мато, ...

Ето меца, вредна бубо,
Ето кише, лепа бубо!
Мат, мат, лепа бубо!
Кућу сам ти почистио,
Цвеће сам ти насадио,
Маточину сам ти избрао.
Не бежи, лепа бубо!
Мат, мат, вредна бубо!
Мат, мат, мат, мат!

http://books.google.rs/books?id=c3n...X&ei=IsLKU4aeEYHnywO4poCIAw&ved=0CBgQ6AEwADgK

И код Руса су сачуване пчелиње песме

И изгледа има и посебан термин , не вабе се, него сикају пчеле:

http://books.google.rs/books?id=vqp...a=X&ei=Jb_KU_jGK8a9ygPdo4HwAg&ved=0CEQQ6AEwCA

 

[Пилипенда]

Постоји један сјајан философско-језички запис (подужи оглед, есеј) Лазе Костића под насловом „Основи лепоте у свету” који се, између осталог, дотиче и овог питања. Препоручујем га сваком ко се занима за језик, ваљда се може наћи на мрежи. Ја га имам у књизи, али можда не би било лоше да овдје окачим скраћену верзију коју сам својевремено спремио за објављивање у једном часопису, њу негдје имам у електронском облику.

Покушавао сам текст окачити као pdf. Неће па неће. Пошто је заиста сјајан, ево га бар у сликама, и овако га се може прочитати.
(Још једном да напоменем да је ово доста скраћена верзија тог огледа Лазе Костића.)

Spojler

 

[Rayela]

Покушавао сам текст окачити као pdf. Неће па неће. Пошто је заиста сјајан, ево га бар у сликама, и овако га се може прочитати.
(Још једном да напоменем да је ово доста скраћена верзија тог огледа Лазе Костића.)
]

Laza Kostic pise ovde slicno kao i Jovan Ducic, ono jeste sjajno pisati i tvrditi da su slovenski jezici najlepsi, ali je to sve stvar ukusa.
On na prilicno neukusan i primitivan nacin ismejava Kanta, Hegela I Shopenhauera, a po meni to nekako nije u redu.
Nije u svetske jezike ( ali bas u sve ovog sveta) usla bas nemacka rec Weltanschauung tek tako.

Ima u nemacokom jedna poslovica koja bi grubo prevedena glasila da bi svako trebalo da se bavi zanatom u koji se razume i koji je izucio.

 

[Пилипенда]

Laza Kostic pise ovde slicno kao i Jovan Ducic, ono jeste sjajno pisati i tvrditi da su slovenski jezici najlepsi, ali je to sve stvar ukusa.
On na prilicno neukusan i primitivan nacin ismejava Kanta, Hegela I Shopenhauera, a po meni to nekako nije u redu.
Nije u svetske jezike ( ali bas u sve ovog sveta) usla bas nemacka rec Weltanschauung tek tako.

Ima u nemacokom jedna poslovica koja bi grubo prevedena glasila da bi svako trebalo da se bavi zanatom u koji se razume i koji je izucio.

На прилично неукусан и примитиван начин исмијава Канта, Хегела и Шопенхауера? Ма иди бегај
Не волиш ти Лазу, а?

 

[Rayela]

U formi sam danas
Zanimalo je oduvek od kud kod nas izraz (h)alal ti vera.
Sta je vera to znam, jel, ali nije jasno ovo halal jer to ima mnogo znacenja, ali nijedno u kontekstu u kome mi koristimo taj izraz.

.Halal (حلال, ḥalāl, halaal) is an Arabic term meaning "permissible". In Arabic-speaking countries, the term is used to describe anything permissible under Islamic law, in contrast to haraam, that which is forbidden.E, sad, koja vera je permissible under Islamic law ?

Ja cesto vidjam kod Arapa i Turaka u njihovim ducanima da je i meso halal ( znaci da su se zivotinje klale po verskim nekim propisima)
pa mi tako pade na pamet da to sve mozda ima veze sa Alahom.

 

[Bastiani]

U formi sam danas
Zanimalo je oduvek od kud kod nas izraz (h)alal ti vera.
Sta je vera to znam, jel, ali nije jasno ovo halal jer to ima mnogo znacenja, ali nijedno u kontekstu u kome mi koristimo taj izraz.

.Halal (حلال, ḥalāl, halaal) is an Arabic term meaning "permissible". In Arabic-speaking countries, the term is used to describe anything permissible under Islamic law, in contrast to haraam, that which is forbidden.E, sad, koja vera je permissible under Islamic law ?

Ja cesto vidjam kod Arapa i Turaka u njihovim ducanima da je i meso halal ( znaci da su se zivotinje klale po verskim nekim propisima)
pa mi tako pade na pamet da to sve mozda ima veze sa Alahom.

(H)Alal ti vera - bukvalno prevedeno: neka ti je oprošteno što si druge vere. Toliko si dostojan i vredan čovek da nije bitno što si neke druge vere.

 

[Пилипенда]

И данас по цијелој Босни постоји израз халалити у значењу опростити.
Изворно „(х)алал ти вјера” заиста значи – проста ти вјера, али се данас углавном користи „алал вера” у значењу – свака част.

 

[Rayela]

И данас по цијелој Босни постоји израз халалити у значењу опростити.
Изворно „(х)алал ти вјера” заиста значи – проста ти вјера, али се данас углавном користи „алал вера” у значењу – свака част.

И срушише се лепи снови моји,
Јер главу твоју венац сад покрива,
Крај тебе други пред олтаром стоји-
Проста ти била моја љубав жива!

 

[Bastiani]

И срушише се лепи снови моји,
Јер главу твоју венац сад покрива,
Крај тебе други пред олтаром стоји-
Проста ти била моја љубав жива!

Otuda i reč "oprostiti se" , u smislu pozdraviti se i oprostiti sve grehe, što kažu naši seljaci "izvin'te ako je nešto bilo".

E sad, ono što bi zaista valjalo to je pronaći vezu između "oprostiti" i prideva "prosto" u značenju "jednostavno". Siguran sam da takva veza postoji i da homonimija nije slučajna.

 

[Пилипенда]

И срушише се лепи снови моји,
Јер главу твоју венац сад покрива,
Крај тебе други пред олтаром стоји-
Проста ти била моја љубав жива!

И срушише се шербет снови моји,
Јер главу твоју фереџа покрива,
Крај тебе други пред Алахом стоји –
Халал му била моја љубав жива!

 

[HamzaHumo]

A zasto prosta umjesto blagoslovena u definiciji rijeci halal.