Дакле, чини ми се (или ми се само чини) да се ради о мутанту са каквим се још нисмо срели.
Sreli smo se sa njim više puta, zadnji put sredinom sedamdesetih. Naravno, nikada nije potpuno isti, ali nema gripova koje čovečanstvo u korenitom smislu nije videlo u skorašnjoj istoriji.
Е сад, знам ја да се вакцина прави инфицирањем јајета, па да се издваја хемаглутинин који се убацује у вакцину, али како се још нисмо срели са са таквим микс-вирусом (или смо се срели?), мораш да схватиш да то уноси пометњу.
Da, novi virus je malo više drugačiji nego što su drugačija tri soja koja su u sezonskoj vakcini. Ali ovo nije neka korenita, kritična razlika. Nema priče o nekom potpuno novom sastojku. U pitanju je i dalje hemaglutinin.
Dakle, sezonskoj vakcini sa tri (od prethodne godine mutirana) hemaglutitinina je dodata posebna vakcina sa još jednim mutantom hemaglutinina. Sledeće godine će biti samo jedna vakcina, koja će sadržati ovaj novi mutant, plus još par mutanata koji se pojave u međuvremenu.
Ти пишеш да је h1n1 само нови сој инфлуенца А типа , ок.
Али факат је да је објављена пандемија.
Uh, Sofija, opet vredi razlikovati medijsku interpretaciju, od strogo zvanične.
Pandemija znači da su slučajevi određenog virusa detektovani u više zemalja širom sveta. Ta reč ništa ne znači po pitanju opasnosti, osim što su je novinari oduvali nebu pod oblake.
Пише се да је у Украјини мутирао и да је смртност висока управо због тога.
У чему се огледа онда сигурност вакцине, ако је тај вирус толико склон мутацији?
Zato što nije reč o drugačijem virusu.
Možda da probam da objasnim ovako. Među ljudima postoji nekoliko stotina različitih "mutanata" gena za hemoglobin, protein koji nosi kiseonik kroz krv. Od ovih, postoji par koje sa sobom nose neke posledice. Ali svi hemoglobini su u principu isti, obavljaju istu funkciju, imaju isti oblik, itd...
Hemaglutinin i neuroaminidaza su dva osnovna gena virusa gripa. Oba su prekrivena šećerima, što jako otežava da ih imuni sistem prepozna - ali nije nemoguće. Međutim, male promene u sekvenci izazivaju dovoljne promene u izgledu molekula da imuni sistem propusti da prepozna novu verziju.
Svinjski grip sadrži ova dva gena, koja su u osnovi ista, i rade istu funkciju kao i u svim drugim virusima gripa. Da se nešto drastično promenilo u strukturi proteina koji se proizvodi na osnovu ovih gena, oni više ne bi mogli da rade svoj posao - i svinjski grip ne bi bio grip uopšte, već neki potpuno novi i drugači virus.
Mi iza sebe imamo nekoliko decenija istorije, u toku koje smo davali milione doza vakcine protiv gripa, zasnovane na fragmentima hemaglutinina. Svake godine se pojavljuju novi mutanti, i mi pravimo nove vakcine.
Vakcina za svinjski grip je samo još jedan oblik iste stvari. Uzme se novi mutant hemaglutinina - koji je dovoljno drugačiji da naš imuni sistem ne može da ga prepozna iz prethodnih infekcija i vakcina, ali je i dalje u osnovi isti (i dalje ima isti oblik, funkciju, i generalni sastav) - i napravi se vakcina na osnovu njega.
Očekivani nuzefekti i posledice su isti kao i za sve prethodne vakcine koje su sadržale najraznoraznije verzije hemaglutinina u sebi.
Trećim rečima (uprošćeno za čitaoce koji nemaju ama baš nikakvu osnovu iz medicine ili biohemije), možemo zamisliti grupu ljudi iste visine, težine i snage - ali sa različitim licima. Mutacije u virusu gripa menjaju
lice, ali sve ostalo ostaje isto. Prošlogodišnja vakcina protiv gripa je naučima imuni sistem da prepoznaje određena lica i da im kaže "marš napolje iz mog organizma". Svinjski grip je promenio lice, i to drastično, tako da imuni sistem nema šanse da prepozna ovog novog uljeza - ali ostale osobine su ostale potpuno iste kao što su i bile.
И цело своје писање о овој вакцини базирам на томе да човек од овог грипа може да се брани сопственим имунитетом јако лепо.
Osim ako ne spada u jednu od onih rizičnih grupa. Pa da te vidimo, sada, direktno, Sofija - da li se ti slažeš da deca, bebe, trudnice, hroničari, i ljudi skloni teškoj zarazi od gripa treba da se vakcinišu?
Ili tvrdiš da je svima bolje da se oslanjaju na svoj imunitet?
Тачно је да се сваке године јављају десетине нових вируса грипа, али тачно је и то да одавно није била објављена пандемија. Значи, овај вирус се по нечему разликује од осталих из групе.
U stvari, Sofija, ako pogledaš istoriju objava WHO, videćeš da se pandemije proglašavaju svake godine. Ovo je prosto drugačija kategorija, pošto su događaji išli po drugačijem obrascu:
- detektovan je novi virus, koji je izgledao veoma opasno
- ustanovilo se da verovatno nije toliko opasan, ali niko nije bio siguran
- otud se širenje ovog specifičnog virusa pažljivo pratilo (što se inače ne radi sa svakom verzijom)
- kada se raširio širom sveta, proglašena je pandemija po definiciji i po pravilima
...e, sad što su to mediji i političari upotrebili da proizvedu paniku, to je posebna priča.
Ја сам се одазвала на Милетову информацију о тешким последицама у проценту од несећам се више колико % и додала да се нисам вакцинисала против хеп. Б због ризика од мултипле од 2%.
Тад си поставио студију коју сам дисквалификовала моментално јер сам одрасла поред професора на мед. факултету који се , замисли, баш бави неурологијом, па и том мултиплом склерозом.
Ja sam ti odgovorio, Sofija, sa gomilom studija, i sa činjenicom da nigde ne postoji nijedna studija koja pokazuje 2% rizika od multiple. Dakle, nije da sam ti ja dao jednu studiju koja negira ono što si ti rekla; već nigde nema nijedne studije koja bi se sa time složila.
I izvini, opet ne mogu da razumem zašto misliš da je tvoje poznanstvo ili porodica dovoljan argument da se diskvalifikuje osnovna matematika. Hepatitis B je, recimo, jedna od redovnih vakcina za decu ovde, plus obavezna za bolničko osoblje. Da je rizik zaista 2%, samo u Americi bi moralo da bude šest miliona ljudi sa multiplom sklerozom. Širom sveta da i ne pričamo.
Dakle, ma koliko bio uvažen izvor o kome govoriš, ne možeš realno da odbraniš takvu cifru.
Povrh toga, studija koju si "diskvalifikovala" (bez pažljivog čitanja) je upravo jedina studija koja tvrdi da je našla neku vezu između HepB vakcine i MS. Sve druge studije tvrde da veza ne postoji!
Problem je u tome što ta studija nije našla par procenata rizik, već par procenata povećanje rizika. A neko se onda zbunio povodom distinkcije između ove dve stvari...
Ценим да неко ко је проф. др мр. сци. мед. није толико неедукован и да ипак прати трендове.
Cenim da neko takav nikada ne bi rekao da HepB vakcina nosi 2% rizika MS. Cenim da si ili pogrešno razumela, ili se pogrešno sećaš cifre.
1998. године је нпр. урађена студија да је албумин који се користи за надокнаду интраваскуларног волумена екстремно штетан
...
А онда је неком пало на памет да уради нову велику клиничку рандомизирану студију и то тек 2004. године након чега се дошло до закључка да је албумин ипак безбедан.
Шта ово говори?
Ништа друго до то да је наука отишла у три лепе!
Ovo je pitanje koje zahteva posebnu temu, u stvari. Ali ovde grešiš otprilike onoliko koliko je moguće pogrešiti.
Površno gledano, u pravu si. Stalno ima kontradiktornih studija, pogotovo na samoj ivici medicine. S druge strane, problem je isti kao i sa vakcinama -
niko nije uspeo da nađe bolji način.
Zbog kompleksnosti ljudskog organizma i nemogućnosti da se sve studije rade na uzorcima od miliona ljudi, prihvaćen standard u medicini je p<0.05. Ovo znači da
mi unapred znamo da će rezultati 5% medicinskih studija biti netačni.
Iz ovog razloga, niko ne veruje jednoj studiji. Potrebno je da se nakupi nekoliko, da se uradi makar jedna velika, i da se proveri dodatno epidemiološki (kada je moguće) na široj populaciji - pre nego što je zaključak siguran.
Naravno, ljudi pritom brzaju i čim se objavi jedna studija izvlače dalekosežne zaključke. Ali ovo ne znači da je sam sistem loš.
Kako bi ti radila medicinske studije? Izbor je da li ćeš raditi male studije sa nereprezentativnim uzorcima (koje imaju ovaj goreopisani problem), ili ćeš uvek raditi samo velike studije koje koštaju stotine miliona dolara (što znači da većinu studija nećeš imati sredstava uopšte da uradiš)?
Imaš li neku alternativu, ili prosto primećuješ da trenutno najbolji poznat sistem sadrži u sebi određene probleme? To svi znaju, nije nikakva vest.
Е сад, реци ми, који је значај вакцине у случају да је особа прими, али вируси измутирају? Како она онда штити? И да ли антитела која су настала због примљене вакцине могу сад због мутанта узроковати можда неку хиперреакцију, па да особи та вакцина нанесе штету уместо корист?
Ona štiti delimično protiv bliskih mutacija. Za nakupljanje više mutacije je potrebno više vremena - dok virus izmutira potpuno iz delimične zaštite koju daje vakcina, prođe godinu dana, i tada se proizvede nova vakcina.
Значи ли то да би људи требали, уствари да се вакцинишу против сезонског, а и против свињског?
U veoma rizičnim grupama, protiv oba. U manje rizičnim, rekao bih da je vakcina protiv sezonskog važnija nego vakcina protiv svinjskog. Za zdrave i prave ljude, nijedna vakcina nije kritična.
Вакцина производи последице, али не у огромном мери. То смо се ваљда сложили.
U veoma, veoma malom broju slučajeva, da.
Правом научнику не лежи сујета....
Touche.
pa ono..uzevsi u obzir i da je u jednoj spaniji isti broj umrlih ne mogu a da se ne zapitam od cega je zavisna ta tolika smrtnost kod nas 
(ili kako kod ga zvali) gripom.
receno je da se sumnja na novi grip..... i niko ne rece da je umro u bolnici 
)
