Тја, говор сигурно има неке елементе кајкавског, мање јотовања на пример, сигурно то није овај стандард који се усталио после тога, али рећи да је ово други језик је сулудо.
- - - - - - - - - -
Ако је теби ово посебан језик, одвојен од штокавског, онда ја заиста не знам, мора да имам натприродне способности па разумем језик који никад раније нисам ни чуо ни учио...
Realno, Kukuljevićev govor je bio jekavski. To nema veze s njegovim
izvornim govorom, nego je priučen dubrovački. Slično, samo ranije janko Drašković
j isto na dubrovačkom objelodanio "Disertaciju".
Kukuljević je sve što je na štokavskom rekao ili napisao, učinio to
na jekavskom. Lako se to vidi iz njegovih spisa, jer tako su pisali
i govorili svi Ilirci nakon odluke iz 1835. da se svi "Iliri" kao književnim
jezikom služe štokavsko-jekavskim dubrovačke stilizacije, neovisno o tom
kakav im bijaše izvorni govor.
Zabunu izaziva jedino neupisivanje rogatog e, ĕ, što je malo neobično
za Sabor (a možda i nije, jer tamo ima neozbiljnosti na vagone ...).
Tekstovi Iliraca su do 1840-ih pisani najčešće s rogatim e (ponegdje i kasnije, do
1850-ih), no od sredine 1840-ih najčešće s -ie-, tu i tamo s ie/je- negdje s -ije-.
N.pr.:
Danica Ilirska 1836., rogato e
Ivan Mažuranić 1848., ije
Vatroslav Jagić, 1864., -ie-
