Eh...

  • Začetnik teme Začetnik teme Nemir
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Na dnu

Zivim kao sto i sanjam, nevidljiv
sahranjen u golemome grobu
punom neizrecivih tajni, sam ...
iza mene ni sapat
ni sjena ne osta,
tisina samo vjecna
vjecnost more mocna.

Na grudima mi nepodnosljiva
tezina krivnje,
prisutnost istine u utrobi zemlje
povlaci za sobom jalovu snagu
moje duse,
spoznaju kako ljudi do srzi
sebe sami ruse.

Zasiceni laznim osjecajima,
pozudom za prividnom slavom,
za svim stazama moci,
prekoracise prag sa namjerom:
prodati cijelu zemlju
i sve njezino blago,
s citavim njezinim
covjecanstvom.

Zivim, a kao da sanjam.
Budnog me drze
jos samo...moje besane noci.

Dakovic Z.
 
zaklinanemir4em.jpg

Hm.......

8)
 
:lol: Ima i drugih Nemira ali je jedan unikat ;)



Nestanes svaki put kad te
snovima taknem,
i opet iznova na rubu tuge i radosti :'
Cudne su te stanice sujete
i verujem i ne,
i volim te ili mozda ne.
Sve dok se ne dodirujemo
sve dok mi ne znas ukus usana,
i miris kose
pustam te.
Ne odustajem naci
tog decaka u tebi ,
probudicu i onu poslednju iskru pozude.
Jednom kad bude sve a opet
nista ne bude,
jednom kada se umoris od bezanja
zaspaces na mojim rukama,
i pusticemo kise da pevaju
pisacemo pesme bez reci i rime,
setices se neke davne zime
i reci da sam tvoja ludica.
Ona ista koja je cekala
jedno sneno svitanje,
jedan ceznjiv pogled u daljine.
Dok ti usnama budem trazila
sve tajne puteve ,
tu negde na tvojim ledjima...
Ne budi me i ne reci da volis me .
Ljubav je ta lazna spoznaja
Sebicna i ranjiva
Ukradi mi osmehe lazljive i
sakrij u svoje dzepove...
Ugnezdi se u moje oci sanjive
i ostani tu do kraja vremena ....
Zarobljen izmedju svetova
u javi svog sna
Tu na rubu mojih usana .


Posveceno -od ovog trenutka do sledeceg odlaska
na spavanje - onom kome pripada moj osmeh -


 
Jutra daljinom
mirisu po tebi .
Neprospavane noći
Zaboravljam dodirom
naših misli

Pogledom te tražim
Mirisom svojim dozivam .

Hoćeš li ikada doći ?

Ako te ne bude vise
U mom vidokrugu,
preci ćeš potpuno u moje telo.

Tamo gde si ljubavlju zacet ,
i umreti možeš samo tu .
Sagoren ljubavlju ,
Jedino i samo mojim umiranjem
 
Da bar......

Da bar mogu biti pored tebe
gledati te u tisini dok snivas

Da bar mogu nacrtati moje snove
u kojima si uvek ti

Da bar mogu biti uz tebe i reci ti
volim tvoje lice
tvoju kosu
tvoj glas
volim cuti ono tvoje:volim te puno
volim tvoj zagrljaj
miris tvoje koze
taj beskrajni horizont u tvojim ocima

Da si bar uz mene da osetis moj mir
i kad dodje noc da cuvam ti dusu

Kako da se budim daleko od tebe
bez tvog tela da moje greje
kako da zivim bez tebe,ljubec tvoje fotografije

Mozemo zamoliti vetar da nosi nase poljupce
i gledati mesec u isti tren
brojiti dane-jos jedan manje
i cekati onaj
kada cu zakucati na tvoja vrata
zagrliti te nezno i sapnuti volim te
jos jednom ti reci sve ono bezbroj puta receno
ne idi od mene nikada molim te
jer zivot bez tebe ne znaci nista
i ne znam ni gde je sever kada uz mene nisi ti......

.......moj.......Gogo........
 
Nemir:
Jutra daljinom
mirisu po tebi .
Neprospavane noći
Zaboravljam dodirom
naših misli

Pogledom te tražim
Mirisom svojim dozivam .

Hoćeš li ikada doći ?

Ako te ne bude vise
U mom vidokrugu,
preci ćeš potpuno u moje telo.

Tamo gde si ljubavlju zacet ,
i umreti možeš samo tu .
Sagoren ljubavlju ,
Jedino i samo mojim umiranjem
Kliknite za proširenje...


"LAKO CES TI SA NEMIROM.
KAKO UMIRITI MIR?"

Mika Antic.......... :oops:
 
Kad se osetis podeljen izmedju jave i sna
i kad te ruka bola povuce do samog dna...
Zaviri kroz prozor srca, tamo cu biti ja
Moj osmeh sacuvan negde u kutku tvog secanja...

Kada ti poslednja neznost odluta s dlanova...
Kad shvatis neizvesnost svih svojih planova,
poslusaj muziku jutra al' ne misli puno na nas,
poslusaj jecaje vetra... na tren ces cuti moj glas.

Kada ti slane kapi kise skliznu niz obraze...
Kad samom sebi priznas sve svoje poraze...
Kad te samoca slomi i tuga ti u dusu kroci,
pogledaj u ogledalo sudbine i videces moje oci.

Kad shvatis da je za sve daljine sveta potreban jedan korak...
Kad ti se zivot bez mene ucini bezvredan i gorak..
Skloni paucinu zaborava sa naseg neba u snu,
zatvori oci, zaustavi vreme.. videces, bicu tu.


 
Na sedmom nebu Sky City-ja



Jedna dosadna noc na netu, chatam pomalo. Odjednom uleti neko zanimljiv. Rece da se zove Tonio, iz Rima je i pilot Alitalie (Aha i ja sam Princeza od Monaca, mislim si ja). I tako drobimo o Italiji, Jadranu, Dubrovniku, sjeveru i hladnim pustim nocima. Pise perfektni engleski... Doticemo promasene brakove iza nas, potmstvo i svakodnevnicu. Slazemo se u muzici, filmovima, nauci, politici, zivotu... mnogo cemu... Teku sati kao potoci, fino mi je.
Odjednom hoce da pali Net Meeting, da mi nesto “pokaze”. Ne smeta mu sto ja nemam kameru (satro, da je nebi palila). Kaze mi da moram cut i vidjet nesto...Hmm... imam averziju prema kamera-egzibicionistima koji uzivaju pokazivat svoj ”ponos”, al ovaj tip je bio tako simpa i drag, da sumnjam da je pornografsko eksponiranje u pitanju .
I upali se audio i video konekcija, kad tamo jedan hiper zgodni tip, sjedi uz klavijature i svira i pjeva mi talijanske sansone, neke moje omiljene balade i jos kojesta... Zatim pusta matrice sa sintica, a on uzima gitaru i ispunjava mi muzicke zelje. Njegov glas mi ulazi pod kozu, jezim se, gotova sam ;) Od mene lokvica, ma sta lokvica, u istopila sam se ko santa leda u pustinji.

I tako to traje danima, svira on, pjeva, zezamo se i radujemo jedno drugome. Upalila sam i ja cam, cujemo se i vidimo. Sve vise se otkrivamo i ogoljavamo. I zaljubljujemo :)
On i dalje tvrdi da je pilot i da ce uskoro doc u moj grad, ali samo na jednu noc, jer stizu kasno, a lete rano (provjeravam red letenja, slazu se vremena). Odsjedaju u aerodromskom hotelu daleko od mene. Moli da dodjem, da se sretnemo, da utazimo tu zedj sto se stvorila , da se materijaliziramo... Uh brujim od ceznje i straha, ali mi je jasno- nebih prezalila da to propustim.
I tako par dana nakon toga, uzavrela i opijena ocekivanjem, uzimam gitaru, flasu njegovog omiljenog Pinot Grigio, sjedam u auto i jezdim u noc. Nikad brze nisam stigla na aerodrom. Pred ulazu pokleknem. Vec je ponoc i sve je pusto, kako cu ga naci. Rekao mi je da na recepciji pitam za ”Captain of Alitalia’s cruise” Uh, osjecam se kao Call-girl. Odrvenila sam…

Ulazim lagano u hol, i osvrcem se, nigdje nikoga. Iz drugog djela predvorja se cuje tiha muzika, pogledam, a tamo- piano i za njim ON! Jos je u uniformi, sa osmijehom koji zari prostoriju. Pored njega je njegov kolega, koji sjeda za piano, dok Tonio ustaje prilazi mi i grli me. Nijema sam, jedva se pomjeram. Uspijem samo uzvratiti poljubac. Upoznaje me sa kolegom kopilotom, daje njemu gitaru koju sam donijela, a on sjeda i nastavlja svirati. A ja se nalaktim se na klavir, zapalim cigaretu i prepustim muzici. I tako, u gluho doba noci u praznom hotelu na kraju grada, u zemlji nedodjiji, stoji Septy uz klavir u oblaku dima cigarete, dok joj dva pilota italijana u uniformama sviraju i pjevaju.

Usne mi nijeme a u dusi vatra
Da mi neko prica, vjerovala nebi'
Al' ociju par zedno me promatra
O moj Tonio, my sweet baby

Neznam koliko je to trajalo... vjecnost… ili duze? Nisam se snasla izvaditi aparat i slikati, ali nebi bilo ni prikladno. Ne mari- ta slika mi je ostala izgravirana na vjedjama za uvijek.

Ostatak noci je vise maglovit. Malo od vina, malo od dima, a najvise od visine oblaka u koje sam odletila :)
Mazili smo se, pricali, opipavali, svirao mi je, smijali se, voljeli dugo i njezno... Prstima, jezikom i tijelom je dodirnuo sve moje pore, kao sto je dosad to cinio cijelim svojim bicem. Uzimala sam mu otiske da ih si uklesem u kozu, da pamtim, da me grije.
Nisam htjela spavati tu noc, htjela sam da nikad ne stane. On je morao malo da se odmori, zbog leta ujutro, a ja sam ga promatrala, blazeno se smjeskala i u mislima nizala stihove.

Vino, gitara i SkyCity u ponoc
Il' mozda sve je samo pusti san
Vreli prsti i drhtaj u noci
Dok uz zvuke klavira svitao je dan

Jutro je svanulo sivo i tuzno, novembarska kisa se ledila na ulicama. Dugo smo se oprastali na vratima, obecavali, dogovarali, ljubili, saputali... Njegova razbarusena djecacka kosa i vreo osmijeh zadnje je sto pamtim prije nego su mi suze zamutile pogled, a ja se okrenula i istrcala na kisu...

Krila Alitalije sad mi te odnesose
Kad bih bar mogla zadrzat te u sebi
Al' u bajke nevjerujem vise
Buon viaggio, my sweet baby



(septy, novembar 99)
 
:lol: ;)


Zensko srce se ne menja tekom vremena, niti se preobrazava s godisnjim dobima;
zensko srce dugo krvolipti, ali ne umire; zensko srce je nalik na stepu koju covek uzima kao prostor za svoje ratovanje i klanje – po njoj cupa drvece i spaljuje travu, stenje joj boji krvlju, zemlju ispunjava kostima i lobanjama, ali ona ostaje mirna i spokojna, ostaje sigurna, prolece u njoj ostaje prolece, a jesen je i dalje jesen, sve do kraja vremena.
Dakle, sudbina je donela odluku sto da cinimo? Reci sto da radimo? Kako ćemo se rastati i kada ćemo se sresti? Možemo li svoju ljubav smatrati gostom iz tudjine koga nam vecer dovede, a jutro odvede? Možemo li ove osecaje smatrati snom koji nam je blago snivanje donelo, a java skrila?
Možemo li ovaj dan smatrati opijenoscu koja se brzo zavrsila otreznjenjem i budnoscu? Podigni glavu da ti oci vidim ljubavi! Otvori usne da ti glas čujem.
Progovori i kaži mi nešto.
Hoćeš li me pamtiti i kad oluja potopi moju ladju? Hoćeš li cuti leprsanje krila u nocnome miru?
Hoćeš li cuti kako se moje disanje talasa oko tvoga lica i vrata? Hoćeš li osluskivati moje uzdahe sto mi se bolno otimaju, priguseni jecajima?
Hoćeš li videti moju himeru kako te pohodi s nocnim himerama, a iscezava s jutarnjim izmaglicama?
reci mi, ljubavi. Kaži sto ću za te predstavljati posto si ti meni bio svetlost za oci, pesma za usi i krila mojoj dusi....
Kakav ćeš biti?
H.Dz
 
Tuzne su tvoje oci,
ispituju dusu moju kao mesec
kad bi hteo da pronikne u more.

Razgolitio sam svoj zivot
pred ocima tvojim od kraja do kraja
i nista nisam sakrio ni zadrzao
Zato me ne poznajes.

Ti si vecernji oblak koji bludi
nebom mojih snova
ceznjom ljubavi svoje
dajem ti boju i oblik

Ti si moja,moja ti koja obitavas
u mojim beskomacnim snovima
Tvoja su stopala ruzicasto rumena
od ognja mog ceznjivog srca
ti koja znjes moje vecernje pesme.

Tvoje su usne gorko-slatke
od ukusa vina mojih patnji
Ti si moja,moja ti koja obitavas
u mojim usamljenim snovima.

Senkom svoje strasti
zacrnio sam oci tvoje.
STALNA GOSCO U DUBINAMA MOGA POGLEDA
VEZAO SAM TE MOJA,TI KOJA OBITAVAS
U MOJIM BESMRTNIM SNOVIMA

*******************************************************************


Volim te i necu nikada umeti da prestanem ....
zauvek tvoja - ja ,tvoj Nemir .
 
Ona se bila vrlo svukla,
A velika su stabla tu
U prozor zlobno krošnjom tukla,
Da vide nju, da vide nju.

U moju je fotelju sela,
Radosno ruke sklopi tu,
Ispod golišavog joj tela
Nožice treptahu na tlu.

Pogledah zračak koji bludi
- Iz krošnje leptirasti let -
U njezin smešak i na grudi,
Ko mušica na ružin cvet.

Moj poljubac joj nogu dirne.
I kao kaznu za taj greh
Čuh zvuke bistre i nemirne,
Kristalno lep i surov smeh.

Pod košulju je raširenu
Sakrila noge: "Dosta s tim!"
- Tu prvu smelost dopuštenu
Kaznila smehom veselim!

Drhtuljke jadne, oči njene,
Dodirnuh usnom lagano.
Nežno mi glavu tad okrene:
"Oh! sviđa mi se, sviđa to!
Ali ti moram reći zato..."
Ostatak joj u grudi ja
Sakrih sa poljupcem, i na to
Začuh njen smeh što znači: da...

Ona se bila vrlo svukla,
A velika stabla tu
U prozor zlobno krošnjom tukla,
Da vide nju, da vide nju.
 
Ehej! putniče, brate! što sladunjavo srce nosiš za jedan ženski žipon,
Upamti da je beda najbolja nenapisana knjiga!
Stoga ni jedan moj dah sa tugom ne zažali dojke u devojke,
No uvek s jutrom odnoseći noć i umrtvljenu strast iz kreveta
Lutah za večnom ljubavlju na četiri strane sveta.
I ono što me bolelo ne beše samo život moj kao piratski brod;
Pa verujem fanatično u pogano srce svoje.
Ma koliko katastrofa! postoji jedna božanska polusfera u mome bolu
Kao mesečev luk na osamljenom jarbolu.
 
When can their glory fade?
On the wild charge they made!
All the world wonder'd
Honour the charge they made!
Honour the Light Brigade,
Noble six hundred.

Cannon to right of them,
Cannon to left of them,
Cannon in front of them,
Volley'd and thunder'd,
Storm'd at with shot and shell,
Boldly they rode and well,
Into the haws od Death,
Into the mouth of Hell
Rode the six hundred.



JA SAM NAREDIO

Ovo je pesma koja ce te cekati
iza svakog coska
iza svakog osmeha
pesma koja ne zna prestati biti draga
i samo ce te ona preneti
preko zvezdanog praga.

I kad mene ne bude
i kad ti oci nekako posive
kad na usne padne list jeseni,
kad se radujes recimo necemu
a u stvari mislis o meni.

Ova pesma ima stotinu zadataka
stotinu razloga da se od tebe ne odvaja
ona je tvoj strazar u noci
JA SAM JOJ NAREDIO
da te cuva
kad se miris breskvi spusti niz ramena
jer znas da je najteze
kad nekog nema
a znas da bi morao biti.

I kad mene ne bude
tamo gde me trazis
a bicu tamo gde ne mozes doci do mene
OVA PESMA CE BITI MOJE IME
JER NE ZELIM DA TI U OCIMA STANUJU ZIME
I DA TE HLADNO NESTO BOLI

OVOJ PESMI
JA SAM NAREDIO
DA TE SAMO VOLI
_________________


Ako te ne bude vise
U mom vidokrugu,
preci ćeš potpuno u moje telo.

Tamo gde si ljubavlju zacet ,
i umreti možeš samo tu .
Sagoren ljubavlju ,
Jedino i samo mojim umiranjem....tvoj Nemir
 
U ovom prostoru
omedjanom stablima mog razuma,
u ovom prostoru bez sredista svetla,
bez ukusa, bez glasova,
u ovom secanju,
zatvorenom u tamni obruc tela,
u ovoj boli
u ljubavi nepravednoj,
u ljubavi
ja dozivam lice
ja dozivam noc.
U ovaj sat neponovljen,
u ovaj dan neotrovan
blizinom vremena,
u strahu prisutnom medju oblicima,
u ovaj moj plac
neka iz mahovine izadju sve kosute
i poloze moje telo
na zle i visoke borove,
danas,
na dan neprolazne osvete,
neka umorne zene
svezu moja stopala
i zapale sve ladje,
snene pod lukom mog vrata.

Ja zovem.

Neka dodje velika tisina,
neka dodje velika tisina,
neka se reke udalje od obala
(neka se mora udalje od mojih stopala)
i telo neka napusti
dubinu vlastite krvi,
jer ja vise ne poznajem
granicu svog krika,
ne vidim vise daljinu izmedju dva neba,
ne osecam krv.

U ovaj suton
sastavljen u dva oblika patnje,
u ovu plahost
koju nose stubovi
lagani od nevinosti leta,
u ovaj san
ja dozivam reci
nage i bez uspomena,
ja dozivama agoniju
hladniju od snega.
U disanju moje koze,
u ove pore tuge,
u ovu tamu,
ja zovem vetar
koji brise obrise gorkih planina,
vetar zaborava
ja dozivam (divljine)
da lancima bez zvukova
zarobe tu travu
taj plamen na tvom imenu.

Ja zovem.

Neka se mora preliju
u presusen izvor zemlje
i zaustave krv
koja me napusta,
neka se moja zaljubljenost
pretvori u osamljene perivoje,
moj osmeh otudji od sunca,
neka ostrice izrasle u dodiru nase cutnje
prodru kroz ovaj plemenit ukus smrti.

Nadjite me,
Vezite me,
Spalite moje secanje,
zakopajte moje sunce
u jezgro najtamnijeg korenja,
otvorite moje dlanove od soli
i oduzmite mi taj lik
koji i sljunak pretvara u ljubav.

I. V.





 
Zivim u senci senke,tvoje senke
i znam da znash:josh uvek shminkam stvarnost
tvojom bojom,jer drugachije ne umem
ne razumem,ne zelim,
pred laznim svetom celim da se lazno veselim...
To nije smeh,to je grch, ljudi su slepi..!
Ko zna?Mozda jednom nadjesh me tamo
gde prestajem ja,gde pochinjesh ti,
gde stali smo mi,gde sada su drugi.
Ali sreshcesh samo stranca,
sluchajnog prolaznika i pogled,
leden,iako te taj neznanac nekada
voleo vishe nego sebe....
 
Između mene i tebe tako je malo prostora. U taj procjep
stao bi tek treptaj svjetlosti. U njeg se smjestila naša čežnja,
u njeg se smjestila naša ljubav.

Tako smo blizu ti i ja, a opet tako beskrajno daleko.
Dijeli nas tek djelić najmanjeg dijela. A ipak,
koliko god se trudio, koliko god težio i htio,
nikada me nećeš dosegnuti.

Između mene i tebe tako je malo vremena. U taj procjep
stao bi tek treptaj oka. U njeg se smjestio naš život,
u njeg se smjestila naša sudbina.

Tako smo slični ti i ja, a opet tako beskrajno drukčiji.
Usprotivilo nam se čudnovato prostranstvo neodređenih
razdaljina, prostranstvo kojeg nije potrebno prijeći.

Ne napreži se uzalud, jedini moj, ne širi svoje ruke
ne bi li me zagrlio. Između nas je more beskraja -
ne veće, ne dublje od nježnog dodira. Ali zar ne znaš?
To je more ljubavi i ono će nas zauvijek spajati.
 
REĆI ĆU TI...


Reći ću ti kako se zovem
i koliko sam sretan što će šapat
tvoje nostalgije slagati mozaik mog imena
u vremenu koje smo zarobili i okovali,
dok su nam poljupci odjekivali
ovom tišinom - zvanom život.
Reći ću ti svoje ime,
nek te ispuni zaboravom i moj lik u
tvoju sjenu nek pretvori,
kao tihu većer u predvećerje dana
zvanog - dan kada sam te sreo.
Reći ću ti kako se zovem
i slobodno izgovori tu izmišljenu ćaroliju
kojom se raspoznaju gluhi,
izgovori i zaboravi ... i:
zaboravom svojim rodi me u sebi,
bez rijeći, moje ime izgovaraj:
jedino ljubavlju svojom.


16.septembar 1995.godine
 
***

...imas u sebi nesto sto ja nemam
imas mudrost koja te cini zenom
oblak koji te plasi sjenom
a ipak ti si ta obala
kojoj moze prići moja ladja
umorna i potrganih jedara
imas u sebi i dio mog djetinjstva
mada ti se cini sasvim razlicito
jer pamtis
jer ti i sada zvuk zvona
topi dusu od stoljetnih zima
imas ti imas
neku tajanstvenu misao
ruke koje obgrle cijeli svijet
i dlanove na kojima raste plima
u tebi je i moj dio tuge
nemir onih koji sanjaju mirno
bujica kojoj tek tvoja dusa znaci kraj
i putovala si tako zivotom
neprestano uz mene
a da me nisi ni vidjela ni osjetila
tek si prepoznala zatvorenim ocima
ovaj dio neba
koji tek treba posuti zvijezdama...

***
 



Ako ikad prestanem da te sanjam,
bice to kada mesec zauvek zamre
za gorom i sunce ga odmeni.
Kad noci nestanu u vihoru sumnji....

Ako ikad budem manje da na te nostalgicno mislila
bice to kada te budem imala kraj sebe
i kada moje usne budu vodile ljubav sa tvojima
a moje ruke te ceznjivo milovale
u zatisju nase bajke....

Ako ikad prestanem da drhtim zbog tebe
bice to kad drhtaj predje u skamenjenost tela mog
u lakoci patnje
neke davno ocekivane noci....

Ako ikad prestanem liti suze zbog lika tvog
bice to onda kada nas se andjeli sete,andjele moj,
u bedi ovih bledih radosti
verovatno andjele u pukoj starosti...

Ako ikad prestanem da te volim
bice to u prisutstvu moga hladnog tela
u ostroj dubini zemlje
gde za nas vise ne postoji ni jedna
noc nestala u vihoru sumnji,
niti zatisje nase bajke,
ni lakoca patnje u nekoj neocekivanoj noci
ni puka starost bedne radosti,
i kada vise ne bude za me postojalo
ni secanje ni osecaj._________________
 
Sto te nema


Kad na mlado poljsko cv'jece
Biser nize ponoc nijema,
Kroz grudi mi zelja l'jece:
"Sto te nema, sto te nema?"
Kad mi sanak pokoj dade
I dusa se miru sprema,
Kroz srce se glasak krade:
"Sto te nema, sto te nema?"
Vedri istok kad zarudi
U trepetu od alema,
I tad dusa pjesmu budi:
"Sto te nema, sto te nema?"
I u casu bujne srece
I kad tuga uzdah sprema,
Moja ljubav pjesmu krece:
"Sto te nema, sto te nema"...
 
KAD ZIMA DODJE

Ne tražim te telefonom
u škrgutu zabravljenim
domovima
ne tražim te,
tek na ulici
i među devojkama kafanskim.
Gde bih te drugde tražio
iz blaženstva raja prognanu?
Kad kiša pada
pod mostovima,
nadvožnjacima
čekam te -
Provetrih svoje džepove,
nađoh samo adrese
gde me niko ne čeka.
Kad zima dođe
čekaonice su tople.
Jednom bi mogla doći.
Lutalici u magli
samo si ti ostala
a i ti već među
turistima tumaraš,
zbog šarene marame
kukovima njišeš,
od mene te beda odvlači. . .
Ali dok sumrak
na pločniku pleše,
u staničnoj čekaonici te čekam
jer
i ti tražiš nekoga :
vidim prokrvljeni zavoj
na tvom životu!

(Mihalj Ladanji)
 
U tebi me ima
Mnogo vise
Od prolaznosti dana
I zagasitih obrisa
dolazece noci
U tebi me ima
Mnogo vise
Nego sto ti srcem
Proticu
Vrcevi ceznje
I mnogo vise
Skriveno je
Iza tvojih drhtavih
Trepavica
Zatajeno u tvojim
Dalekim ocima
U tebi me ima
Mnogo vise
Nego priznajes
Sebi.....
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top