О црногорској и монтенегринској историји, о феномени гдје свако, укључујући и предШједника "познаје" историју боље од историчара, о томе да ли је краљ Никола протјеран или утека, имамо веома занимљив текст;
Предсједник (би хтио бити) историчар!
У Црној Гори, а данас посебно у Монтенегру, сви су историчари и све се баве историјом, а знања из историје имају о њој обашка!
Од
ИН4С
- 12/02/2020 06:30
Пише: Момчило Д. Пејовић
Ни мање државе нити више историчара, макар бројем. Како оних са академском дипломом тако и оних без дипломе! Од самога рођења су историчари!
Иде им од руке за све што се дотакну, а посебно када је у питању историја Црне Горе и „монтенегринска историја“, „нова историја, нове Црне Горе“ са новим идентитетом тзв. монтенегринским!
Њихов „отац нације и предсједник свих грађана“, не и мој одавно јер га не признајем, пријенуо да створи „новог човјека“ монтенегрина, са новим идентитетом, новом и најстаријом независном државом, новом историјом, која почиње са његовом визијом „обнове независности“ Монтенегра – Црне Горе!
Не занамо, има ли у Црној Гори више историчара или становника! Да ли је то теже погодити или је много теже израчунати!
И нека, тако и треба! Историја није „забран“ па да се не може њоме бавити ко год хоће, (не)зависно од афинитета, талента, бистрине и ума!
Диплома „историчара“ у Црној Гори ништа не значи и мање важи од било које друге дипломе са неке више или високе школе односно факултета, приватнога или државнога!
У Црној Гори може се, донекле, разговарати са историчарима, правим-дипломираним, дворским, академицима.
Међутим, никако се не може разговарати, нити (од)бранити од оних квази историчара или кривих тзв. „природно обдарених“ за историју и историјску науку, који „историју“ (по)знају „једнако (и) добро“ било да је ријеч о праисторији или историји старог, средњег и новога вијека до савременог доба и онога што је било колико до јуче, а њихова је историја!
У Црној Гори, а данас посебно у Монтенегру, сви су историчари и све се баве историјом, а знања из историје имају о њој обашка!
Историчари монтенегрински, са или без дипломе, (по)знају „историју“ свога дома, рода, братства, племена, нахије, државе и тако даље, боље од свих историчара који су се школовали и готово цијели живот изучавали архивска документа!
За многе од тих црногорских „историчара“, правилније речено монтенегринских, сасвим је свеједно да ли је ријеч о општој или о националној историји! Нема за њих непознаница, макар што се тиче блиске или далеке прошлости! То ти је тако и не може бити никако другојаче!
Момчило Пејовић
И ја сам „историчар“, рећи ће један! Тако пише, рећи ће други „историчар“! Е није тако него овако, рећи ће трећи „историчар“ и тако даље, сви до једнога од тих „историчара“ говори онако како он мисли, тврди, доказује на основу својих „прворазредних“ извора или жуте штампе и „истином“ се обашка служе!
Свако стоји иза својих „чињеница“ које су „неприкосновене“ за оно што неко од њих „доказује“ или „тврди“! Нема ту међу њима расправе, полемике, сучељавања аргумената, тумачења факата и процеса, узрока или повода! То што такви „историчари“ причају само је у служби онога што они данас хоће „доказати“ и поткријепити „чињеницама“.
Данашњим пројекцијама и политичким визурама гледају у прошлост, далеку или блиску, и траже своје што је „(непо)битно“! Ријеч по ријеч, доказ на доказ, књига на књигу и све у духу да се „докаже и показе“ како смо ми ово што данас чинимо и што нам је „отац нације и предсједник свих грађана“, не и мој предсједник, створио и дарова, још у далекој прошлости имали, али смо (га) занемари(ва)ли!
Старији су „монтенегрини“ и од најстаријих народа данас познатих у свијету! Монтенегрини су „аутохтони“, самоникли, на овоме земљишту још од памтивијека и то није мит, прича, већ „докази“ којих има само код ови(је)х „историчара“ и у њиховим „изворима“ са њиховим тумачењима! А државу, „најстарију“ у Европи, па тек Цркву „аутокефалну са или без томоса“ или самосталну „Црногорску православну цркву“, попут оне НВО регистроване у станици полиције на Цетињу при самоме крају 20. вијека!
Увијек се нађу „историчари“ са или без дипломе и титуле који „гарантују“ да је оно што причају тако и (за)увијек ће остати тако, „свидјело се то некоме или не“, па нека „науче лекцију“ за вазда, да све док нови-стари „предсједник свих грађана“ не посумња или не преломи на партијском конгресу у њихову „историју“ и „доказе“ који се нуде, биће и остаће тако за „нову монтенегринску“ историју!
Није никакав проблем што у маленој (проев)ропској држави имамо приличан број историчара са дипломом и титулом, а још и мањи је проблем што имамо четвороструко или чак вишеструко историчара без дипломе, рекох „природно обдарених, талентованих и од рођења надарених и знавених, бистрих и умних“ (далеко од помисли да је алузија на Роћен(ов)а, савјетника-пензионера „бистра и паметна говеда, како се не толико година уназад он изрази у једном нелегално(м) и тајно(м) сниманом разговору)“!
Мило Ђукановић
Много већи проблем што имамо „оца нације“ и уједно „предсједника свих грађана“, није мој предсједник јер га не признајем, који би хтио бити историчар и који нам ево двије године, онако бахато као неки „силан паша“, свакодневно прича о „историјским фактима“ и тумачи „нову историју“ нове Црне Горе – тзв. Монтенегрине, са „новим идентитетом новога човјека – монтенегрина“, а којега силу на срамоту ствара и дарује својим грађанима који га (при)знају!
И, опет, „гле чуда“, дешава се да у маленој Црној Гори поред, рекох, бројних „историчара“ којих је у новој држави, званом „Монтенегру“, колико и становника, није изненађење, да „предсједник свих грађана“, не и мој предсједник јер га не признајем, како рече у недавном интервјуу (емисија
Телескопија, 28. јануар 2020. година, ТВЦГ) ових дана, вјерујем „озбиљно“, се „бави(м) исчитавањем историјске литературе“, што је одмах да кажем , с обзиром на његове године, за велику похвалу, јер је много оних „историчара“ који су се тога посла латили у много познијим годинама него сада његовим!
Дакле, ништа необично, још мање је чудно да се то дешава у Црној Гори као „земљи чуда“ и то од особе која је говото цијели свој радни вијек провела бавећи политиком на веома истакнутим државним функцијама, седам пута премијер и два пута предсједник државе, и по мало, с времена на вријеме, приватним бизнисом уз брата банкара и сина као млађаног „експерта“ за мале електране-хидроцентрале, успутно или на „мање“ предахе!
Све планиске потоке и ријеке уведоше у цијеви, са парама грађана а без и једнога свога уложеног цента! Имаћемо струје за извоз рекоше народу, али све на терет презадуженог и економски осиромашеног грађанина.
Показује „предсједник свих грађана“ не само „заинтересованост“ него и политичку упорност уз зрелост, коју већ посједује с годинама, за „исчитавањем историјске литературе“ из ближе или даље историјске прошлости његове „нове Црне Горе“ у којој ствара „новог човјека“ са „новом историјом“ и са „новом православном и партијском црквом“ у којој ће сви „православни грађани“ његове државе бити „уједињени православни вјерници“ ићи у државну цркву коју им је он даривао!
Хоће нас, његовим „исчитавањем историјске литературе“, запањити, збунити или заплашити „новооткривеним“ и фалсификованим историјским фактима „историчара“ монтенегринске провенијенције!
Све је добро док се „предсједник свих грађана“, не и мој предсједник, бави „исчитавањем…“ а не изучавањем историјске литературе, иако су у питању то аутори који су препознати као „најпризнатији и најоданији“ монтенегрински историчари! Међутим, није добро или не би било добро да настави само са исчитавањем селективне литературе од већ селектираних монтенегринским аутора.
Морао би или бих му препоручио, мада мислим да има времена, јер је у најбољим годинама за сјеђењем у доколици и „исчитавањем историјске литературе“, и да чита литературу историчара са Запада и то историчара који су по вокацији историчари, познати и признати и који предају на веома престижним факултетима односно универзитетима широм Европе.
А зашто не би „предсједник свих грађана“, не и мој предсједник, почео са „исчитавањем историјске литературе“ од историчара који су политички неподобни или су таквим проглашени од стране овога његовога режима, а по вокацији историчари и то са титулама и веома високим научним звањима? Подсјетих се ријечи и мишљења некадашњега министра просвјете и уједно тада ректора и професора државнога универзитета шта све говораше о историји, историчарима и Историјском институту Црне Горе и то као математичар(а)!
Мене је то његово мишљење и моји текстови о њему коштало много…! Али нећемо о томе, ја сам му на све то јавно рекао шта сам мислио! И њему и још понекима на тако високим државним и научним позицијама и функцијама.
Неколико пута понових да у малој држави Црној Гори намножило се „историчара“ да се не зна имали их више од броја становника или су готово изједначени, а није згорега да кажем сљедеће: Није ми јасно, зашто појединци поред своје основне професије и „успјешне политичке каријере“, као што је то „предсједник свих грађана“, који није мој предсједник јер га не прзнајем, бјеже и улазе у ново, непознато и не баш тако лагано научно поље истраживања и сазнања, а знају да тамо нема профита или „доброга хљеба“ за оне који се хоће озбиљно, строго научно и објективно бавити историјом, изучавати прошлост свога народа и државе или општу историју народа и држава Европе, Америке и тако даље?
Да ли „предсједник свих грађана“ мисли да је за „исчитавање историјске литературе“ потребно мање времена него што му је било потребно да тако „успјешно“ и за предвиђено вријеме од четири године заврши-дипломира економију на Економском факултету у Титограду (Подгорици)?
Мисли ли он да је лакше у његовим годинама тумачити историјска факта и процесе него се бавити економијом државе, барем онако како се до сада њоме бавио? Задужи се да би дио државних дугова вратио! Е, то је нова економија ових из генерације „млади, (с)лијепи и (још) паметни“! Тако је лако бити „добар домаћин“ или „економиста експерт“, јер неко ће дугове морати враћати! А тај неко су грађани њазадуженије државе са спољним дугом од око 75 процената БДП-а!
Предсједник „свих грађана“, који није мој предсједник јер га не признајем, почео је вјерујем из хобија „ових дана да се бави исчитавањем историјске литературе“, а не онако како је замислио да то буде „озбиљно и посвећено“ дању и ноћу, јер историјска литература је огромна и бројна, чак и она коју му савјетници његови подастиру или његови дворски историчари потурају као „праву историју“, непобитну за „нову историју Црне Горе односно историју Монтенегрине“ и „новога човјека“ са „новим монтенегринским идентитетом“!
Ако „предсједник свих грађана“, не и мој предсједник јер га не признајем, настави да чита оно што му нуде монтенегрински историчари са дипломом или без дипломе уз „природну обдареност таленат и бистрину ума и памети“, онда ће запанути у озбиљне проблеме са којима ће се стално суочавати и никако их неће знати (ра)зријешити!
Од бројних примјера у којима „предсједник свих грађана“, који није и мој предсједник јер га не признајем, показује незнање из историје свога народа, додуше на основу понуђене „нове монтенегринске историје“, од „историчара нове Црне Горе“, ево само један веома прост или „баналан“ примјер, са којим се послужио у манипулативне сврхе и са циљем фалсификовања ноторних чињеница, а то је када каже: „…да је краљ Никола протјеран из Црне Горе…“! Само заборави да нам каже од кога? Нека наведе онога или оне који су протјерали краља Николу, који кад је бјежао или напуштао земљу са својим најближима, који су са њим хтјели поћи па су се врнули, рече: „… е за тамо гдје ја идем требају паре-новци! Ако их немаш, онда нема ви рашта одити са мном…“! А за онога ко бјежи из своје земље, напушта своју кућу и народ који га је вјерно служио, чувао и славио,
само да би спасио себе, народ у Црној Гори има праву ријеч и каже: „Издајица“!
Лако је све провјерити, јер су, ипак, упркос „монтенегринским историчарима“ остала сачувана документа и прворазредни извори и то се узалудно покушава подметнути народу једне мале, али некада часне и храбре Црне Горе!
.
.sve je to u nadleznosti Carigrada..Grci i Bugari, veruj da nece oklevati, priznati Ohridsku Arhiepiskopiju, zajednicka bogosluzenja i suradnja su svakodnevna... bez obzira na sve iza kulisne radnje iz dobro poznatih kuhinja..Tako da upravo u "crkovnom pitanju" srpska politika ispoljava najvise znakova idiotizma..i radi kontra svojih interesa....Realnost na "terenu" je odavno takva da svi znaju da je to ishod "spora"..Niko ovde ne ocekuje ama bas nista od strane SPC, najmanje "dozvolu"...niti bi drustvo i javnost dopustili "patronat" svetosavske srpske crkve..Sigurno nema budala koji MPC usporeguju sa Mirashem...
