- Poruka
- 334.370
Savez ratnih vojnih zarobljenika i njihovih potomaka Srbije održao je godišnju skupštinu na kojoj je usvojen izveštaj o radu i finansijskom poslovanju i plan rada za ovu godinu.
Glavna aktivnost ove organizacije je naplata robovskog rada nekoliko stotina hiljada ljudi u Nemačkoj za vreme Drugog svetskog rata. Prema tački 7. Ženevske konvencije iz 1949. godine ovo pravo imaju zarobljenici (1941-1945.) i njihova deca i unučad.
Jugoslavija je pristupila konvenciji 1950. godine, ali do sada prava ratnih zarobljenika nisu ostvarena u Srbiji. Skupština Saveza je jednoglasno odlučila da uputi zahtev Narodnoj skupštini Srbije da donese Zakon o isplati robovskog rada i regulisanju odnosa po tom pitanju sa Nemačkom.
Član 60. Ženevske konvencije odredio je visinu dnevnice počev od osam kruna za vojnike, što bi iznelo oko 11.000 evra plus kamate, a to bi ukupno bilo oko 170.000 evra. Dnevnice za podoficire i oficire su takođe određene, a za generale iznose 75 kruna.
Jedino Srbi u bivšoj Jugoslaviji nisu ostvarili ovo pravo. Savez je podneo i tužbu Sudu u Strazburu pre dve godine.
Po svojoj evidenciji oko 143.000 ratnih zarobljenika je odvedeno u Nemačku, od kojih se 100.000 nije vratilo posle rata. Svoju dokumetaciju o ratnim zarobljenicima poseduje i Crveni krst, a podsećaju se građani čiji su preci bili ratni zarobljenici da podnesu dokaze o tome.
Skupština je usvojila zahteve koji će biti poslati Vladi i Narodnoj skupštini Srbije.
"Treba zakonski regulisati robovski rad zarobljenika i njihova prava za naknadu štete, a robovski rad odvojiti od ratne štete. Srbija treba da odpoštuje Ženevsku konvenciju i da reguliše prava ratnih vojnih zarobljenika i njihovih potomaka", kaže predsednik Saveza ratnih vojnih zarobljenika i njihovih potomaka Srbije potpukovnik u penziji Milosav Đorđević, rodom iz Razbojne, kod Brusa:
"Zahtevamo i angažovanje jednog člana Upravnog odbora Saveza u rad komisije Vlade Srbije za rešenje ovog problema. Skupština je konstatovala da treba koristiti i iskustva drugih zemalja u primeni Ženevske konvencije i regulisanju prava ratnih zarobljenika i njihovih potomaka, a konkretno Poljska je obećala podršku Srbiji po tom pitanju.
Savez je registrovan u APR 2011. godine, a postoji 50 godina.
link
Glavna aktivnost ove organizacije je naplata robovskog rada nekoliko stotina hiljada ljudi u Nemačkoj za vreme Drugog svetskog rata. Prema tački 7. Ženevske konvencije iz 1949. godine ovo pravo imaju zarobljenici (1941-1945.) i njihova deca i unučad.
Jugoslavija je pristupila konvenciji 1950. godine, ali do sada prava ratnih zarobljenika nisu ostvarena u Srbiji. Skupština Saveza je jednoglasno odlučila da uputi zahtev Narodnoj skupštini Srbije da donese Zakon o isplati robovskog rada i regulisanju odnosa po tom pitanju sa Nemačkom.
Član 60. Ženevske konvencije odredio je visinu dnevnice počev od osam kruna za vojnike, što bi iznelo oko 11.000 evra plus kamate, a to bi ukupno bilo oko 170.000 evra. Dnevnice za podoficire i oficire su takođe određene, a za generale iznose 75 kruna.
Jedino Srbi u bivšoj Jugoslaviji nisu ostvarili ovo pravo. Savez je podneo i tužbu Sudu u Strazburu pre dve godine.
Po svojoj evidenciji oko 143.000 ratnih zarobljenika je odvedeno u Nemačku, od kojih se 100.000 nije vratilo posle rata. Svoju dokumetaciju o ratnim zarobljenicima poseduje i Crveni krst, a podsećaju se građani čiji su preci bili ratni zarobljenici da podnesu dokaze o tome.
Skupština je usvojila zahteve koji će biti poslati Vladi i Narodnoj skupštini Srbije.
"Treba zakonski regulisati robovski rad zarobljenika i njihova prava za naknadu štete, a robovski rad odvojiti od ratne štete. Srbija treba da odpoštuje Ženevsku konvenciju i da reguliše prava ratnih vojnih zarobljenika i njihovih potomaka", kaže predsednik Saveza ratnih vojnih zarobljenika i njihovih potomaka Srbije potpukovnik u penziji Milosav Đorđević, rodom iz Razbojne, kod Brusa:
"Zahtevamo i angažovanje jednog člana Upravnog odbora Saveza u rad komisije Vlade Srbije za rešenje ovog problema. Skupština je konstatovala da treba koristiti i iskustva drugih zemalja u primeni Ženevske konvencije i regulisanju prava ratnih zarobljenika i njihovih potomaka, a konkretno Poljska je obećala podršku Srbiji po tom pitanju.
Savez je registrovan u APR 2011. godine, a postoji 50 godina.
link
