Dubrovačka književnost je srpska i bazirana je na kosovskom zavetu!

[Лекизан]

Ovi povjesničari koje sam naveo ne govore da DAI označava etnički kontekst Zahumlja 7-9. st. Kod njih ne postoji takav zaključak.

Можда не говоре у тим кратким цитатима које си поставио али итекако пишу у својим ратовима.

Navedi povjesničare i citate koji taj izvor stavljaju u neki drugi kontekst. Ja znam samo za taj kontekst.Naveo sam ti 5-6 povjesničara koji govore o političkom kontekstu DAI i u tom smislu Zahumlja. Prema tome to je glavnina povjesničara.

Навео сам неколико њих прочитај расправу, конкретно моју објаву #2.687
Колико историчара а да су писали о томе ти уопште знаш!

5-6 povjesničara govori da je DAI politički kontekst 10. st. U tom smislu nemamo zaključke da se Zahumljani spominju kao Srbi u etničkom smislu jer ne postoje primarni izvori koji o tome govore.
Ne spominju se Srbi svuda okolo. Moguće u Srbiji ali u Paganiji, Zahumlju, Duklji, Srbi primarno ne postoje tijekom 7-9. st. A Zahumljani se do 12. st. nazivaju Slavenima tako da etički Srbi u tom smislu ne postoje. Politička vlast i širenje određene cjeline ne određuje etničku pripadnost u prostoru, niti povjesničari govore o Zahumlju kao etnički naseljenom Srbima tijekom 7-9. st.
I DAI je isto pod raznim kritikama pa se koristi kao izvor. LjPD se isto može koristiti kao izvor i neki povjesničari ga i koriste.

Не ниси ти читао њихове радове.Ако ти је лакше а што произилази из предходно написаног, а пратећи твоју логику, Хрвати не постоје уопште тада па ти види шта су били Захумљани.
Постоје ли уопште Срби тада и како знаш?
Да, али је ДАИ много поузданији извор и може се много тога од њега искористити, за разлику од ЛПД где се види да аутор покушава да провуче неке невероватне приче и то највероватније за политичке потребе, вероватно Павла Шубића и његових претензија на Босну и Хум.Уз то је ДАИ извор ближи времену о коме причамо па је тако и поузданији.

Nema smisla raspravljati o tom izvoru kada je on iz kasnijeg konteksta.
Dubrovnik nije naseljen Srbima jer sami Dubrovčani nigdje u tom smislu ne navode Srbe. Zahumlje, Paganija, Duklja nisu izvorno naseljeni Srbima jer za to ne postoji niti jedan primarni izvor iz 7-9. st. Dok DAI prema povjesničarima označava političku situaciju 10. st. To je ono što znamo i to je kontekst Dubrovnika. To što se u jednom trenutku Srbija širi kao politička cjelina ne mijenja činjenicu da se Srbi u tom prostoru primarno ne spominju tijekom 7-9. st. Očito to dokazuju i slijede Dubrovački izvori koji o svom porijeklu ili stanovništvu ne govore u srpskom kontekstu.

Па када нема смисла онда прихвати да ни Хрвата нема тада у Сплиту а не само Срба.Можда Сплитски сабори нису ни одржани!
Сами Дубровчани то нису могли ни да наведу, не знам шта би хтео, њихове личне карте или неку изјаву о народности, тако нешто није тада постојало, ми о народности тадашњих људи говоримо са аспекта припадности српском или хрватском културном, обичајном или језичком кругу а не због субјективног осећања тих људи које је било битно различито него што ми данас то сматрамо.Они су се осећали као грађани Дубровника превасходно па јави онда овим твојима у Загребу да не својатају Дубровник и не убрајају га у хрватску културну баштину јер није био хрватски град тада.
У ДАИ је описана етничка ситуација и ту су Срби наведени у свим тим кнежевинама тако да је ствар јасна, зато се појављују и касније на истом простору као и српски језик, а насељени су кад и остали Срби.Постоји и политички контекст јер је Дубровник политичка творевина.

Valjda nije čudno da tražim moderne izvore ili neutralne sa strane. Ako je sve isto onda bi takvih izvora moralo biti.

Ја сам ти поставио најрелевантније могуће, а и Решетар и Ивић то јесу, а свакако су много компентентнији од неких приучених политиканата који се потурају овде.

Ja sam naveo informaciju da se Lingua Serviana prevodila na "naš ilirski". Što je to značilo ne znam ali se srpski prevodio na Ilirski. Prema tome da je Lingua Serviana dio Dubrovačkog jezika ili elite, stanovništva onda se ne bi prevodila na naš.
Kada se pozivaju hrvatski vojnici u Dubrovnik uvjet je da isti moraju govoriti našim dubrovačkim jezikom. U tom smislu Hrvati ne govore srpskim da bi ih Dubrovčani razumjeli.

Тога и средњем веку нема а написао сам ти када се то јавља.И баш тај илирски је хрватки!Дубровчани свој језик којим говоре називају lingua serviana, и преводе га на латински као што сам ти и показао.
Како си успео да дођеш до тог закључка!?Траже се хрватски најамници да говоре дубровачки јер га очито не говоре а то је потребно због споразумевања, што је и логично јер су Хрвати тада кајкавци који се у Дубровнику и не говори.И да буду католици јер је Дубровник католички град.
Нисам ја ни написао да Хрвати говоре српским тада него Дубровчани.

 

[darinko]

Можда не говоре у тим кратким цитатима које си поставио али итекако пишу у својим ратовима.

Zaključak ili tvrdnja da DAI dokazuje etnicitete u Zahumlju itd tijekom 7-9. st. kod njih ne postoji, niti oni to negdje tvrde. I u tom smislu ja se držim toga.

Навео сам неколико њих прочитај расправу, конкретно моју објаву #2.687
Колико историчара а да су писали о томе ти уопште знаш!

Već sam odgovorio, da povjesničari mogu komentirati, raspravljati itd o različitim aspektima DAI, ali isti nigdje ne zaključuju da DAI ustvari govori o etničkom kontekstu Zahumlja, Paganije, Duklje itd 7-9. st. Te tvrdnje ili konkretni citati ne postoje.
Da li postoje u kontekstu Srbije ili Hrvatske kao političke i etničke cjeline to ne znam.

Не ниси ти читао њихове радове.Ако ти је лакше а што произилази из предходно написаног, а пратећи твоју логику, Хрвати не постоје уопште тада па ти види шта су били Захумљани.
Постоје ли уопште Срби тада и како знаш?
Да, али је ДАИ много поузданији извор и може се много тога од њега искористити, за разлику од ЛПД где се види да аутор покушава да провуче неке невероватне приче и то највероватније за политичке потребе, вероватно Павла Шубића и његових претензија на Босну и Хум.Уз то је ДАИ извор ближи времену о коме причамо па је тако и поузданији.

Ti sa mnom diskutiraš kao da sam ja povjesničar pa moram pred nekim braniti svoje stavove. Ja nisam povjesničar. Naveo sam ti povjesničare koji govore i zaključuju da DAI prikazuje političku situaciju 10. st. a ne govore o tome da bi to bio dokaz etničkog konteksta 7-9. st.
Rekao sam ti da je i DAI podložan kritici. Srbi ne mogu iz jednog grada u Grčkoj naseliti pola jugoistoka Europe. Ne možeš koristiti informacije iz DAI samo one koje tebi pašu. U jednom trenutku Srbija nije imala više od 50 ljudi, ili vladari Zahumlja i njihovo porijeklo sa Visle koje je prema Živkoviću mjesto gdje prije treba očekivati Hrvate.
I LJPD je sporan ali se i Hrvati spominju prema Duklji tako da nekakvi dokazi postoje da u području Duklje žive i Hrvati. I pojedini povjesničari govore u tom smjeru.

Па када нема смисла онда прихвати да ни Хрвата нема тада у Сплиту а не само Срба.Можда Сплитски сабори нису ни одржани!
Сами Дубровчани то нису могли ни да наведу, не знам шта би хтео, њихове личне карте или неку изјаву о народности, тако нешто није тада постојало, ми о народности тадашњих људи говоримо са аспекта припадности српском или хрватском културном, обичајном или језичком кругу а не због субјективног осећања тих људи које је било битно различито него што ми данас то сматрамо.Они су се осећали као грађани Дубровника превасходно па јави онда овим твојима у Загребу да не својатају Дубровник и не убрајају га у хрватску културну баштину јер није био хрватски град тада.
У ДАИ је описана етничка ситуација и ту су Срби наведени у свим тим кнежевинама тако да је ствар јасна, зато се појављују и касније на истом простору као и српски језик, а насељени су кад и остали Срби.Постоји и политички контекст јер је Дубровник политичка творевина.

Što se tiče splitskih sabora povjesničari tumače da su isti održani, pa vjerojatno nešto postoji kao dodatni dokaz. Više od toga ne znam.

Što se tiče Dubrovnika, isti ima svoje primarne izvore, povjesničare, elitu itd, i nigdje ne postoje podaci da se bi se stanovništvo, elita, građanstvo smatralo Srbima.

Ono što imamo sa strane spominje Dubovnik i u hrvatskom kontekstu.

"Arapski geograd, kartograf i putopisac Muhamed Al-Idrisi (1099-1164), opisujući Hrvatsku (Bilad Garwasija), piše u svom djelu "Kitab al Rudjar"
"Ragusa, Ragusah udaljen je od Stona 30 milja. (Stanovnici) su Dalmatinci koji imaju brojne brodove za dugu plovidbu. Ovo je posljednji grad u Hrvatskoj (Garwasijah)"

Sudionici Sabora u švicarskom gradu Baselu, porijeklom Česi ("Gestis Bohemorum"), 1433 g. kažu za teologa Baselskog Sabora i kardinala, Dubrovčanina Ivana Stojkovića da je iz Raguse, koja je grad u Hrvatskoj:
"Johannes de Ragusia, (quae est civitas in Carvatia)"

"Njemački plemić i hodočasnik iz Konstanze (regija Bavarija) Conrad von Grünenberg 1486-1487 g. Uradio je sliku Dubrovnika, na kojoj sačuvana crvena natpis u gornjem lijevom kutu, koja kaže:
"Ragusa hobstat in kunglich Croatie" ili "Dubrovnik je glavni grad u Hrvatskoj Kraljevini". Takodjer kaže da Dubrovnik da je "ist die kunglich hobstat in Croattyen" (1) ili "kraljevski glavni grad u Hrvatskoj" i "Erizbistum, und hat och das gantz kungrich Croatyen" (2) ili "nadbiskupija, čija jurisdikcija obuhvaća cijelo hrvatsko kraljevstvo"

"Engleski putopisac i hodočasnik Richard Guylford 1506 g. piše:
"U Dubrovniku su ih najviše impresionirale utvrde grada, koji je najutvrđeniji i najčvršći grad u zemlji Slavoniji ili Dalmaciji i u provinciji Hrvatskoga kraljevstva ("the moste stronge and myghty Towne [...] in the Coutre of Slauanye or Dalmacie and in the Prouynce of the Royalme of Croacie")"

"Petar Tolstoj 1697-1698. "Oko tog samostana po gradovima žive Ragusani - pomorski kapetani, mornari i astronomi (...) govore svi slavenskim jezikom, a talijanski znaju svi i nazivaju se Hervati, vjeru drže rimsku".

Ја сам ти поставио најрелевантније могуће, а и Решетар и Ивић то јесу, а свакако су много компентентнији од неких приучених политиканата који се потурају овде.

Kod hrvatskih povjesničara je Ivić označen kao falsifikator ili ima negativne recenzije tako da u tom smislu nije baš najbolji izbor.

Тога и средњем веку нема а написао сам ти када се то јавља.И баш тај илирски је хрватки!Дубровчани свој језик којим говоре називају lingua serviana, и преводе га на латински као што сам ти и показао.
Како си успео да дођеш до тог закључка!?Траже се хрватски најамници да говоре дубровачки јер га очито не говоре а то је потребно због споразумевања, што је и логично јер су Хрвати тада кајкавци који се у Дубровнику и не говори.И да буду католици јер је Дубровник католички град.
Нисам ја ни написао да Хрвати говоре српским тада него Дубровчани.

Lingua serviana je jezik kojim Dubrovčani komuniciraju sa Srbijom i vjerojatno u to vrijeme sa širim zaleđem. Ali to nije oznaka za jezik Dubrovčana niti postoje primarni izvor da bi oni lingua serviana koristili kao oznaku za svoj jezik. Dubrovčani ne spominju Srbe u svom etničkom kontekstu.

Međutim sam jezik nema nikakve veze sa porijeklom jer Dubrovčani imaju izvor koji nema veze sa Srbima i iz vremena kada neki specifični srpski jezik ne postoji. Oni su dio lokalnog slavenskog područja u kojem se do 10. st. ne spominju Srbi.

 

[darinko]

A otkada to Zahumlje postoji prije 9. stoljeća?

Govorimo o stanovništvu tog područja, jer prije toga ne postoji ni Paganija, Srbija itd.

 

[Frontiersman]

Govorimo o stanovništvu tog područja, jer prije toga ne postoji ni Paganija, Srbija itd.

Paganije ne, ali balkanska Srbija da. Od 8. stoljeća.

 

[darinko]

Paganije ne, ali balkanska Srbija da. Od 8. stoljeća.

Nisam sa time upoznat. Koji primarni izvori spominju Srbiju od 8. st.?

 

[Frontiersman]

Nisam sa time upoznat. Koji primarni izvori spominju Srbiju od 8. st.?

Istoričari generalno danas stavljaju početak balkanske Srbije najkasnije u 8. stoljeće. Tada ubacuju period vladavine kneza Višeslava.
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Višeslav_of_Serbia

 

[darinko]

Istoričari generalno danas stavljaju početak balkanske Srbije najkasnije u 8. stoljeće. Tada ubacuju period vladavine kneza Višeslava.
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Višeslav_of_Serbia

Ja te pitam koji primarni izvori spominju balkansku Srbiju od 8. st.?

 

[Frontiersman]

Ja te pitam koji primarni izvori spominju balkansku Srbiju od 8. st.?

Nema takvih izvora iz 8. stoljeća. Postoji pomen kneza Višeslava u DAI (10. stoljeće) kome danas istoričari, na osnovu toga, period vladavine stavljaju u 8. vijek.

 

[Zvonimir Božić]

Ja te pitam koji primarni izvori spominju balkansku Srbiju od 8. st.?

Bolje je pitanje jesu li Srbi izvorno bili isto pleme kao i Hrvati, srodno ili potpuno različito?

Da li su pojmovi "Srbin" i "Hrvat" prije, pa i neko vrijeme nakon crkvenog raskola bili sinonimi?

Ako su bili isto pleme, moguće je da se za one koji su bili u sferi utjecaja pape i katolicizma s vremenom uvriježilo ime Hrvati, a za pripadnike istočne crkve Srbi. Moguće je da su Srbi bili samo jedno hrvatsko pleme, kao što je moguće da su Hrvati bili srpsko.

Tko su bili izvorni nositelji hrvatskog imena? Sarmati ili Slaveni? Isto vrijedi i za Srbe. Jesu li Hrvati bili Sarmati, a Srbi Slaveni ili obrnuto? Nalazimo li tragove hrvatskog i srpskog imena na Balkanu i u vrijeme antike?

Danas pojam "Slaveni" označava sve slavenske narode. No, što je on izvorno označavao, sve Slavene, Hrvate, Srbe?

Arapski putopisac Ibrahim ibn Yaqub sredinom 10. stoljeća piše da Slaveni ("Saqaliba") žive zapadno od Bugarske u planinskoj zemlji. Odvaja ih od ostalih Slavena. Jesu li to Srbi? Hrvati? Jedni i drugi?

Koje je izvorno značenje pojma Sloveni, Sclaveni, Sklabenoi, Saqaliba.... u kakvoj je vezi taj pojam sa Srbima i Hrvatima?

 

[АнаиванГорд]

Govorimo o stanovništvu tog područja, jer prije toga ne postoji ni Paganija, Srbija itd.

Становништво Захумља приликом насељавања на овај простор није носило то име-Захумљани, то је јасно.
Име је добило на овом простору, име Захумље може доћи само из једног правца и геограгфског је порекла.
Од племена која су дошла на овај простор именом су нам познати Срби и Хрвати.

 

[АнаиванГорд]

Nije sad da je neke značajne književnosti u Srbiji bilo i prije Turaka. Sve što se zna je zapisano od stranaca.

То није тачно.

 

[Лекизан]

Zaključak ili tvrdnja da DAI dokazuje etnicitete u Zahumlju itd tijekom 7-9. st. kod njih ne postoji, niti oni to negdje tvrde. I u tom smislu ja se držim toga.
Već sam odgovorio, da povjesničari mogu komentirati, raspravljati itd o različitim aspektima DAI, ali isti nigdje ne zaključuju da DAI ustvari govori o etničkom kontekstu Zahumlja, Paganije, Duklje itd 7-9. st. Te tvrdnje ili konkretni citati ne postoje.
Da li postoje u kontekstu Srbije ili Hrvatske kao političke i etničke cjeline to ne znam.

Наравно да постоји прочитај све што пишу.
Навео сам неколико њих прочитај расправу, конкретно моју објаву #2.687

Ti sa mnom diskutiraš kao da sam ja povjesničar pa moram pred nekim braniti svoje stavove. Ja nisam povjesničar. Naveo sam ti povjesničare koji govore i zaključuju da DAI prikazuje političku situaciju 10. st. a ne govore o tome da bi to bio dokaz etničkog konteksta 7-9. st.
Rekao sam ti da je i DAI podložan kritici. Srbi ne mogu iz jednog grada u Grčkoj naseliti pola jugoistoka Europe. Ne možeš koristiti informacije iz DAI samo one koje tebi pašu. U jednom trenutku Srbija nije imala više od 50 ljudi, ili vladari Zahumlja i njihovo porijeklo sa Visle koje je prema Živkoviću mjesto gdje prije treba očekivati Hrvate.
I LJPD je sporan ali se i Hrvati spominju prema Duklji tako da nekakvi dokazi postoje da u području Duklje žive i Hrvati. I pojedini povjesničari govore u tom smjeru.

Ја ти реплицирам на оно што си цитирао, а што не одговара историјском контексту.А ко ти каже да су тако населили Балкан, можда су населили оне познате жупе а само једна група населила Сервију, ми знамо за ту Константинову верзију и нико и не каже да је веродостојна, око тога може бити спора, али не може око нечег директног када каже који народ насељава кнежевине и све их описује и то као њихов савременик.То за 50 људи је вероватно пишћева слобода, јер то наравно није могуће, поготово како касније описује догађаје у време кнеза Часлава.Па ево и ти овде помињеш неке Хрвате према Дукљи, не знам шта ти то значи према уопште, јесу ли у Дукљи или нису, и шта сад требамо ли сматрати то као тачно, али за то нема никаквих основа.

Što se tiče splitskih sabora povjesničari tumače da su isti održani, pa vjerojatno nešto postoji kao dodatni dokaz. Više od toga ne znam.
Što se tiče Dubrovnika, isti ima svoje primarne izvore, povjesničare, elitu itd, i nigdje ne postoje podaci da se bi se stanovništvo, elita, građanstvo smatralo Srbima.
Ono što imamo sa strane spominje Dubovnik i u hrvatskom kontekstu.
"Arapski geograd, kartograf i putopisac Muhamed Al-Idrisi (1099-1164), opisujući Hrvatsku (Bilad Garwasija), piše u svom djelu "Kitab al Rudjar"
"Ragusa, Ragusah udaljen je od Stona 30 milja. (Stanovnici) su Dalmatinci koji imaju brojne brodove za dugu plovidbu. Ovo je posljednji grad u Hrvatskoj (Garwasijah)"
Sudionici Sabora u švicarskom gradu Baselu, porijeklom Česi ("Gestis Bohemorum"), 1433 g. kažu za teologa Baselskog Sabora i kardinala, Dubrovčanina Ivana Stojkovića da je iz Raguse, koja je grad u Hrvatskoj:
"Johannes de Ragusia, (quae est civitas in Carvatia)"
"Njemački plemić i hodočasnik iz Konstanze (regija Bavarija) Conrad von Grünenberg 1486-1487 g. Uradio je sliku Dubrovnika, na kojoj sačuvana crvena natpis u gornjem lijevom kutu, koja kaže:
"Ragusa hobstat in kunglich Croatie" ili "Dubrovnik je glavni grad u Hrvatskoj Kraljevini". Takodjer kaže da Dubrovnik da je "ist die kunglich hobstat in Croattyen" (1) ili "kraljevski glavni grad u Hrvatskoj" i "Erizbistum, und hat och das gantz kungrich Croatyen" (2) ili "nadbiskupija, čija jurisdikcija obuhvaća cijelo hrvatsko kraljevstvo"
"Engleski putopisac i hodočasnik Richard Guylford 1506 g. piše:
"U Dubrovniku su ih najviše impresionirale utvrde grada, koji je najutvrđeniji i najčvršći grad u zemlji Slavoniji ili Dalmaciji i u provinciji Hrvatskoga kraljevstva ("the moste stronge and myghty Towne [...] in the Coutre of Slauanye or Dalmacie and in the Prouynce of the Royalme of Croacie")"
"Petar Tolstoj 1697-1698. "Oko tog samostana po gradovima žive Ragusani - pomorski kapetani, mornari i astronomi (...) govore svi slavenskim jezikom, a talijanski znaju svi i nazivaju se Hervati, vjeru drže rimsku".

Па јесу одржани из латинских извора то знамо, али као што видиш Срби и Хрвати се спомињу на њима али касније у препису, не знам шта мислиш са тим.А ови примери нису политички аспекат него етнички шта ли?И већ је све ово постављано на овој теми, пренето са хрватских националистичких сајтова, и истргнути су из контекста, не значе да су у Дубровнику живели Хрвати.

Kod hrvatskih povjesničara je Ivić označen kao falsifikator ili ima negativne recenzije tako da u tom smislu nije baš najbolji izbor.

Њега могу негативно да оцене само хрватски митомани а не историчари или лингвистичари, боље од тога не постоји.Још не видех те са позитивним рецензијама.

Lingua serviana je jezik kojim Dubrovčani komuniciraju sa Srbijom i vjerojatno u to vrijeme sa širim zaleđem. Ali to nije oznaka za jezik Dubrovčana niti postoje primarni izvor da bi oni lingua serviana koristili kao oznaku za svoj jezik. Dubrovčani ne spominju Srbe u svom etničkom kontekstu.
Međutim sam jezik nema nikakve veze sa porijeklom jer Dubrovčani imaju izvor koji nema veze sa Srbima i iz vremena kada neki specifični srpski jezik ne postoji. Oni su dio lokalnog slavenskog područja u kojem se do 10. st. ne spominju Srbi.

Тако сами Дубровчани називају свој језик којим говоре нема основа за такве манипулације.
https://izvornik.fandom.com/wiki/Pa...к_за_филологију_и_лингвистику_12,_1969,_73-81.
Итекако има везе јер ако се у Дубровнику спомиње српски језик то је зато јер је насељен српским народом, као што и јесте, и зато им је језик исти као и у остатку српских земаља.

 

[Mej bregami]

Ne misli se na neke "izbjegle" Srbe. Izmišljaš i trolaš neumorno bolesniku

Fantaziraš umjesto da čitaš knjige.
Knez Mihael je Zahumljanin, Srbima su nazivaju oni iz tadašnje Srbije.
Znamo da je Srbija tada pod Bugarima i srpski knez i narod opet pobjegli u Hrvatsku.

 

[Mej bregami]

Tačno je, katolički sveštenici su srpski jezik nazivali hrvatskim. Mrnavić recimo, lepo si dao i njegov primer, znamo da je sebe smatrao Srbinom, potomkom Nemanjića, ali vidimo da je kao pripadnik rimske crkve ipak jezik kojim govori nazivao hrvatskim.
Nisu oni to radili iz neke zadnje namere, jednostavno to je bila terminologija rimske crkve.

Srbi su onda logično Hrvati po tvojoj logici, zar ne?

Ne vidim Mrnavića da sam bilo gdje naveo pa ne skreći temu.
On se smatrao potomkom Mrnjavčevića i zato si je dodao Mrnavić u ime.
Za to ionako nema dokaza, osim da je potomak šibenskih seljaka.

 

[Mej bregami]

Није то целективно цитирање већ главни наратив тог списа, а то је да Срби и Хрвати нису били подложни ником другом осим византијском цару, отуда црпи претензије на подручја која насељавају ти народи.Ти цитати су везани за унутрашње прилике у Србији и спорења око власти.До Симеона Срби су неколико пута поразили Бугаре.
"Током владавине тог истог Властимира, зарати против Срба Пресијам, архонт Бугарске, желећи да их потчини, али и ако их је тукао три године, није ништа постигао него је чак изгубио и већину своје војске."
"За њихово време појави се архонт Бугара Михајло Борис, желећи да освети пораз свога оца Пресијама и отпочне рат; и Срби га тако потуку, те заробе његовог сина Владимира".
"И тако кад је Симеон против њега послао војску под Мармена и Сигрицу Тодора, он је послао њихове главе и њихову бојну опрему, цару Византинаца као знакове своје победе".

Од када су и кнез Борна, Томислав или Звонимир Хрвати.

U nedostatku činjenica izmišljaš.

 

[Mej bregami]

То није тачно.

Nema na navodno srpskom ništa.

 

[Mej bregami]

Katalog hrvatskih knjiga knjižare u Veneciji iz 1704., dubrovačka literatura ubrojena u hrvatsku.
Zanimljivo, dio Venecije Riva degli Schiavone je u hrvatskom Riva od Hrvatov.

 

[Mej bregami]

1791. Srbi su na sjednici u Novom Sadu tvrdili da je ijekavska gramatika Dubrovčanina Stulića hrvatska i da veze nema sa srpskim, "kao npr. gornonjemački sa švapskim".

Danas je taj hrvatski dubrovački jezik srpski od ameba kad se nema svojega.
Znači Srbi se odrekli svojega jezika u korist hrvatskog.

Ruganje Vuku nakon prepisivanja iz hrvatskih rječnika i gramatika.

"Nije tvoja gramatika srpska,
no ona mora biti šijačka (hrvatska)."

Danas je Vuk svetac koji je reformirao srpski jezik, valjda na hrvatski.

 

[Лекизан]

U nedostatku činjenica izmišljaš.

Ти и чињенице не стојите баш најбоље то је једино сигурно.

1791. Srbi su na sjednici u Novom Sadu tvrdili da je ijekavska gramatika Dubrovčanina Stulića hrvatska i da veze nema sa srpskim, "kao npr. gornonjemački sa švapskim".

Danas je taj hrvatski dubrovački jezik srpski od ameba kad se nema svojega.
Znači Srbi se odrekli svojega jezika u korist hrvatskog.
Pogledajte prilog 1521292

Ruganje Vuku nakon prepisivanja iz hrvatskih rječnika i gramatika.

"Nije tvoja gramatika srpska,
no ona mora biti šijačka (hrvatska)."

Pogledajte prilog 1521293

Danas je Vuk svetac koji je reformirao srpski jezik, valjda na hrvatski.

О овоме причам, шта треба још да ти неко напише овде па да ти прихватиш да црквенословенски није српски народни језик, и да престанеш да преносиш неку трулу и пропалу пропаганду.

 

[АнаиванГорд]

Nema na navodno srpskom ništa.

Како нема, познати су ти Свети Сава, Првовенчани, Доментијан , Теодосије, Кнегиња Милица , деспот Стефан...

 

[АнаиванГорд]

Fantaziraš umjesto da čitaš knjige.
Knez Mihael je Zahumljanin, Srbima su nazivaju oni iz tadašnje Srbije.
Znamo da je Srbija tada pod Bugarima i srpski knez i narod opet pobjegli u Hrvatsku.

Како Захумљани зову сами себе?

 

[АнаиванГорд]

1791. Srbi su na sjednici u Novom Sadu tvrdili da je ijekavska gramatika Dubrovčanina Stulića hrvatska i da veze nema sa srpskim, "kao npr. gornonjemački sa švapskim".

Danas je taj hrvatski dubrovački jezik srpski od ameba kad se nema svojega.
Znači Srbi se odrekli svojega jezika u korist hrvatskog.
Pogledajte prilog 1521292

Ruganje Vuku nakon prepisivanja iz hrvatskih rječnika i gramatika.

"Nije tvoja gramatika srpska,
no ona mora biti šijačka (hrvatska)."

Pogledajte prilog 1521293

Danas je Vuk svetac koji je reformirao srpski jezik, valjda na hrvatski.

Мени из твојих постова делује да мешаш правопис и језик.

 

[Mej bregami]

Ти и чињенице не стојите баш најбоље то је једино сигурно.

О овоме причам, шта треба још да ти неко напише овде па да ти прихватиш да црквенословенски није српски народни језик, и да престанеш да преносиш неку трулу и пропалу пропаганду.

Nije ni rumunjski bio raširen početkom 19.st. pa je danas istisnuo sve drugo u današnjoj Rumunjskoj.
Nije ni danasnji štokavski ekavski bio početkom 19.st. u većem dijelu današnje Srbije pa dan je.
Ni Česi ne pišu kao što govore pa funkcioniraju.

Školstvo bi odradilo svoje pa bi ste se danas svađali sa Bugarima i Makedoncima tko je kome ukrao jezik i jel ohridska škola srpska.

Kao što vidimo Srbi su prije više od 200 godina znali što je hrvatski jezik i da Dubrovnik nema veze sa Srbima.

 

[Mej bregami]

Како нема, познати су ти Свети Сава, Првовенчани, Доментијан , Теодосије, Кнегиња Милица , деспот Стефан...

Sve to se danas može citati i naći na internetu samo prevedeno i obrađeno na danasnji srpski. Pitam se zašto?

 

[АнаиванГорд]

Sve to se danas može citati i naći na internetu samo prevedeno i obrađeno na danasnji srpski. Pitam se zašto?

Па има и у оригиналу, није забрањено да се чита. Данашњи преводи су прилагођени садашњем правопису и то је то, ништа више.