Dubrovačka književnost je srpska i bazirana je na kosovskom zavetu!

[Amelica]

Nije mi jasno zašto moderacija trajno ne banuje šiptarskog trola @guslar1389 , ako ne zbog vredjanja Srba, onda barem za obesmišljavanje svake teme na kojoj se pojavi

Neka ga.
Ja samo ne razumijem otkud mu ovoliko slobodnog vremena.
Možda nije sam.

 

[ZabranjeniLegenda]

Da, država je ključ nacije, što implicira da srpska nacija postoji od srednjeg vijeka.

Pa Srbi nijesu imali naciju, jer nijesu imali nacionalnu drzavu do 1814. godine.

Nacija je vladavina naroda, a ne elite, srednjovjekovne drzave nijesu bile narodne tvorevine.

 

[Amelica]

Pa Srbi nijesu imali naciju, jer nijesu imali nacionalnu drzavu do 1814. godine.

Nacija je vladavina naroda, a ne elite, srednjovjekovne drzave nijesu bile narodne tvorevine.

Jesu. Na Cetinju.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da, država je ključ nacije, što implicira da srpska nacija postoji od srednjeg vijeka.

Srpska nacija, u predmodernom smislu, jeste postojala u srednjem veku. Ali je nestala u XV stoleću. Smederevo (sekundarno, Mileševa) je bio njen stožer, pa su postojala dva pokušaja u XVI veku pružanja otpora tj. njene obnove. Najozbiljniji procesi krenuli su se odvijati u vreme velike zavere evropskih dvorova krajem XVI u početkom XVII veka, u vreme ustanka u Banatu, ustanka nikšićkog vojvode Grdana kada su pojedina hercegovačka plemena ustala, pregovaralo se da Rimokatoličkom crkvom i evropskim dvorovima, sa saborom u Morači 1604. godine kao jednom od najznačajnijih događaja koji je postavio prve okvire ozbiljnoj ideju obnavljanja srpske državnosti.

Ali to se iz više razloga ipak nije dogodilo i čekalo se na Beogradski sabor 1690. da počnu definitivno ključni procesi, kojima su bili udareni temelji modernoj srpskoj naciji.

 

[Amelica]

Srpska nacija, u predmodernom smislu, jeste postojala u srednjem veku. Ali je nestala u XV stoleću. Smederevo (sekundarno, Mileševa) je bio njen stožer, pa su postojala dva pokušaja u XVI veku pružanja otpora tj. njene obnove. Najozbiljniji procesi krenuli su se odvijati u vreme velike zavere evropskih dvorova krajem XVI u početkom XVII veka, u vreme ustanka u Banatu, ustanka nikšićkog vojvode Grdana kada su pojedina hercegovačka plemena ustala, pregovaralo se da Rimokatoličkom crkvom i evropskim dvorovima, sa saborom u Morači 1604. godine kao jednom od najznačajnijih događaja koji je postavio temeljne okvire obnavljanju srpske državnosti.

Ali to se iz više razloga ipak nije dogodilo i čekalo se na Beogradski sabor 1690. da počnu definitivno ključni procesi, kojima su bili udareni temelji modernoj srpskoj naciji.

Slažemse , ali ne mogu na neozbiljne stvari odgovarati ozbiljno.

 

[ZabranjeniLegenda]

Ne znam kakve to ima veze sa bilo čime, jerbo o jeziku nismo rekli bukvalno ništa.

Pa o jeziku je tema - dubrovacka knjizevnost

Iako, prirodno, nema apsolutno nikakve veze jedno sa drugim, gotovo je poetski, simbolično, to što je isti grad u kojem je tada bio održan taj ključni sabor 1690. godine danas prestonica srpske nacionalne države (Republike Srbije).

Ok znaci Beograd ipak je srce Srbije.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa Srbi nijesu imali naciju, jer nijesu imali nacionalnu drzavu do 1814. godine.

Nacija je vladavina naroda, a ne elite, srednjovjekovne drzave nijesu bile narodne tvorevine.

Nacije koje nemaju diskontinuitet zbog Turaka, Mongola ili nekog trećeg su bile formirane na osnovu države, međutim, nije svaka nacija identična. Nacija je neraskidivo povezana sa državnošću, ali ne znači samo država, već i ideja za podržavljenjem; borba ili zahtev za njenim nastankom.

Srbima su u Habzburškoj monarhiji bila priznata kolektivna prava na osnovu narodnosti i bili su izdvojeni iz 'političkog naroda' Ugarske. Oni su imali redovne izbore, na kojima je narod glasao da izabere svoje predstavnike u nacionalnu skupštinu, nezavisno školstvo (na srpskom jeziku) kojim su obrazovali svoje stanovništvo i veoma značajnu političku i intelektualnu elitu. I građansku, sekularnu elitu, koja je posle izbora porazila crkvenu. Oni su posedovali kolektivna prava, zasnovana na pripadnosti specifičnoj kulturnoj zajednici, koja uključuju i ― pomalo gotovo jevrejski, na neki način ― pravo na sopstvenu nacionalnu državu. Pravo koje nije bilo priznato nekom pojedincu zato što ima stvarno ili izmišljeno potomstvo od srednjovekovnih monarha, već na osnovu pripadnosti srpskoj nacionalnosti. Kao što su i podnosili zahteve dvoru u Beču, za formiranje srpske države.

Ti procesi, o kojima govorimo, jedan od prvih su takvih primera u istoriji Evrope.

Dok se imaju te stvari na umu, da ovde govorimo o procesima koji značajno prethode bitkama na Martiniće i Kruse 1796. godine, poređenje sa Crnogorcima deluje radnja filma Posetioci. Ti su procesi značajno ispred svega što je bilo u Crnoj Gori, tako da bi bilo poprilično bizarno tvrditi da je crnogorska nacija u tom periodu postojala, a srpska ne.

 

[Mej bregami]

Па шта да се ради. Познато ти је да су 16, 17, и 18 век поприлично били тешки за српски народ; укидање патријаршије, спаљивање Светог Саве, устанци који су гушени у крви, сеобе...

Nije sad da se guslarske pjesme nešto previše rimuju da ih se ne bi moglo zapisati i na kineskom.

 

[ZabranjeniLegenda]

Nacije koje nemaju diskontinuitet zbog Turaka, Mongola ili nekog trećeg su bile formirane na osnovu države, međutim, nije svaka nacija identična. Nacija je neraskidivo povezana sa državnošću, ali ne znači samo država, već i ideja za podržavljenjem; borba ili zahtev za njenim nastankom.

Srbima su u Habzburškoj monarhiji bila priznata kolektivna prava na osnovu narodnosti i bili su izdvojeni iz 'političkog naroda' Ugarske. Oni su imali redovne izbore, na kojima je narod glasao da izabere svoje predstavnike u nacionalnu skupštinu, nezavisno školstvo (na srpskom jeziku) kojim su obrazovali svoje stanovništvo i veoma značajnu političku i intelektualnu elitu. I građansku, sekularnu elitu, koja je posle izbora porazila crkvenu. Oni su posedovali kolektivna prava, zasnovana na pripadnosti specifičnoj kulturnoj zajednici, koja uključuju i ― pomalo gotovo jevrejski, na neki način ― pravo na sopstvenu nacionalnu državu. Pravo koje nije bilo priznato nekom pojedincu zato što ima stvarno ili izmišljeno potomstvo od srednjovekovnih monarha, već na osnovu pripadnosti srpskoj nacionalnosti. Kao što su i podnosili zahteve dvoru u Beču, za formiranje srpske države.

Ti procesi, o kojima govorimo, jedan od prvih su takvih primera u istoriji Evrope.

Dok se imaju te stvari na umu, da ovde govorimo o procesima koji značajno prethode bitkama na Martiniće i Kruse 1796. godine, poređenje sa Crnogorcima deluje radnja filma Posetioci. Ti su procesi značajno ispred svega što je bilo u Crnoj Gori, tako da bi bilo poprilično bizarno tvrditi da je crnogorska nacija u tom periodu postojala, a srpska ne.

Prije svega bitno staviti stvari u kontekst, a ne razbacivati podatke svud okolo:

1. Nijesu svi Srbi zivjeli u hazburskoj monarhiji. Srbi u Hazburskoj monarhiji nakon 1690 g. postaju svojevrsni embrion srpskog nacionalnog identiteta, tu je nastao slaveno-serbski magazin 1764. Zaharije Orfelin, Matica srpska itd. Ali ovo je bilo ograniceno na mali krug Srba u hasburskoj monarhiji.

2. Dok obicni Srbi, u izvornoj Srbiji, nijesu imali isto iskustvo. Identitetski su bili osmanska raja, dio rum mileta, i glavni junak im je bio Marko Kraljevic, a ne kosovski junaci. Prihvatili su Osmansko Carstvo i sultana za svoga.

3. U poredjenju, Crnogorci su tada imali Careva Laza, Crnojevice, kult dinastije i slobodarski mit, dakle vec izgradjena nacija po mnogome.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Stokavski sustinski veze nema sa modernim srpskim identitetom

Ovo da su torlački dijalekti u temelji Srpstva, a ne štokavica, jedna ti je od žešćih izvala.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nijesu svi Srbi zivjeli u hazburskoj monarhiji. Srbi u Hazburskoj monarhiji nakon 1690 g. postaju svojevrsni embrion srpskog nacionalnog identiteta, tu je nastao slaveno-serbski magazin 1764. Zaharije Orfelin, Matica srpska itd. Ali ovo je bilo ograniceno na mali krug Srba u hasburskoj monarhiji.

Ne shvatam opasku da nisu svi živeli. Pričamo o istoriji nacionalnog identiteta; nisi ništa osporip na ono što sam kazao, tako da ne razumem svrhu ove objave.

U poredjenju, Crnogorci su tada imali Careva Laza, Crnojevice, kult dinastije i slobodarski mit, dakle vec izgradjena nacija po mnogome.

Imali Carev Laz.

Bukvalno deluje kao neozbiljna srpdačina ako pokušavaš sa izvučeš nekakvu paralelu između onoga što sam napisao i šake jada sa Cetinja.

 

[Amelica]

Prije svega bitno staviti stvari u kontekst, a ne razbacivati podatke svud okolo:

1. Nijesu svi Srbi zivjeli u hazburskoj monarhiji. Srbi u Hazburskoj monarhiji nakon 1690 g. postaju svojevrsni embrion srpskog nacionalnog identiteta, tu je nastao slaveno-serbski magazin 1764. Zaharije Orfelin, Matica srpska itd. Ali ovo je bilo ograniceno na mali krug Srba u hasburskoj monarhiji.

2. Dok obicni Srbi, u izvornoj Srbiji, nijesu imali isto iskustvo. Identitetski su bili osmanska raja, dio rum mileta, i glavni junak im je bio Marko Kraljevic, a ne kosovski junaci. Prihvatili su Osmansko Carstvo i sultana za svoga.

3. U poredjenju, Crnogorci su tada imali Careva Laza, Crnojevice, kult dinastije i slobodarski mit, dakle vec izgradjena nacija po mnogome.

Nijesu ni svi Crnogorci živjeli u okolini Cetinja.

 

[ZabranjeniLegenda]

Imali Carev Laz.

Bukvalno deluje kao neozbiljna srpdačina ako pokušavaš sa izvučeš nekakvu paralelu između onoga što sam napisao i šake jada sa Cetinja.

Da, sto se smijes ono o cemu je Sv. Petar pisao sad?

Ne znam da li da te prijavim sto nas zoves ,,sakom jadom"

 

[ZabranjeniLegenda]

Nijesu ni svi Crnogorci živjeli u okolini Cetinja.

Opa Amelica, zborimo crnogorski sad

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da, sto se smijes ono o cemu je Sv. Petar pisao sad?

Ne znam da li da te prijavim sto nas zoves ,,sakom jadom"

Pa ne znam šta da ti kažem kada mi kažeš a da čoče pušti ti te tvoje Da Vinčije i Makijavelije; ne hajemo mi ni za Pandemonijum, Pijemorum niti Idemonadrum, živjeće zeselak dok je Panoramiksa i Obeliksa

Neozbiljno, totalno.

 

[крсташ]

На овој теми нисмо прочитали анализу ниједног дела из Дубровника. Нема ниједног одломка, пасуса или реченице. Само политика и провокације.

 

[крсташ]

И још једном да поновим:

Нико до сада није рекао или навео како један писац постаје део неке књижевности. Само вербална агресија, без аргумената.

 

[Amelica]

Opa Amelica, zborimo crnogorski sad

Pa ne. U mom kraju je uobičajeno reći nijesam.
Na selima.

 

[Pumpaj Dinstanović]

И још једном да поновим:

Нико до сада није рекао или навео како један писац постаје део неке књижевности. Само вербална агресија, без аргумената.

Evo, da parafraziram Jovana Deretića, koji je u Putu srpske književnosti postavio neke temelje definiciji nacionalne književnosti: u vreme formiranja neke nacije, predmoderni pisci u toj sredini budu prepoznati kao da njoj pripadaju i ostave u toj zajednici nasleđe književnog i političkog značaja.

To je po mom mišljenju definicija kako i zašto neki autor, ili možda samo neko specifično delo, pripada nekoj nacionalnoj književnosti tj. tako se se izvršava kakvo-takvo razgraničenje (između pojedinačnih nacionalnih književnosti).

 

[крсташ]

Evo, da parafraziram Jovana Deretića, koji je u Putu srpske književnosti postavio neke temelje definiciji nacionalne književnosti: u vreme formiranja neke nacije, predmoderni pisci u toj sredini budu prepoznati kao da njoj pripadaju i ostave u toj zajednici književnog i političkog značaja.

To je po mom mišljenju definicija kako i zašto neki autor, ili možda samo neko specifično delo, pripada nekoj nacionalnoj književnosti tj. tako se se izvršava kakvo-takvo razgraničenje.

Хајде да се вратимо на оно што сам раније написао:

Имамо Британику, која демантује саму себе и имамо Италијане, који тврде да Иван Гундулић, Марин Држић и остали људи из тог доба, нису ни хрватски ни српски писци.

Ја се са Деретићем не слажем, али би можда то соломонско решење и било најбоље, када би људи били добронамерни.

 

[ZabranjeniLegenda]

И још једном да поновим:

Нико до сада није рекао или навео како један писац постаје део неке књижевности. Само вербална агресија, без аргумената.

Ja sam bukvalno jedini ko je citirao i analizirao Gunduliceve stihove na ovoj temi. Jedini

 

[Pumpaj Dinstanović]

Хајде да се вратимо на оно што сам раније написао:

Имамо Британику, која демантује саму себе и имамо Италијане, који тврде да Иван Гундулић, Марин Држић и остали људи из тог доба, нису ни хрватски ни српски писци.

Ја се са Деретићем не слажем, али би можда то соломонско решење и било најбоље, када би људи били добронамерни.

Je li možeš precizirati; koji Italijani šta konkretno tvrde.

 

[крсташ]

Оно што исто остаје непознато, јесте да се припадници изван српског, хрватског и италијанског народа упиру да негирају право Србима да својатају дубровачке уметнике. Морам да поновим да не инсистирам да су Ђовани Гондола и Марио Дарса српски песници, већ да нудим могућност, која није ограничена на два избора, али ово постаје исувише дегутантно.

 

[крсташ]

Je li možeš precizirati; koji Italijani šta konkretno tvrde.

Ако одеш на италијанску Википедију, видећеш да у њиховим чланцима стоји да су дубровачки уметници далматински. Нигде не стоји да су српски или хрватски. То је трећа опција за сада.

 

[ZabranjeniLegenda]

Pa humoristički se izražavam, zato što je osnovna postavka upravo takve prirode.

Pa legitimno je uporedjivati. Ti si prvi naveo da bi bilo blesavo da Crnogorci su imali naciju dok Srbi nijesu, a ja sam naveo primjere zasto to nije tako.