Драгољуб Дража Михаиловић

Druga armija imala je zadatak da prodre preko Donje Mure i kod Maribora i da nastupa dalje preko Zagreba, hvatajući vezu istočno sa mađarskim snagama, koje bi trebalo da nastupaju između Dunava i Tise do Novog Sada, i zapadno sa italijanskim snagama, koje će prodreti preko Ljubljane.

Četvrta vazdušna flota dobila je zadatak da najbrže onesposobi za borbu jugoslovensko vazduhoplovstvo i da se najjačim snagama, u početku operacije, unište u Beogradu oni vojni ciljevi koji su Jugoslavije za vođenje rata bili neophodni, a potom, prema situaciji, da potpomaže operacije vojske.

Ja nisam išao u Sofiju, već sam odleteo u Beč, da bih odatle rukovodio improvizovanim strategijskim razvojem, sa organizacijom vazdušne odbrane, koja je tada postala hitna, a potom i operacijama.

Ciljevi u Beogradu

Posle toga je stigla i pismena operacijska zapovest vrhovnog zapovednika vazduhoplovstva kojom su između ostalog, bili utvrđeni ciljevi u Beogradu, i to: Kraljevski dvor, Ministarstvo vojske, Glavni general-štab, železnička stanica, električna centrala, radio-stanica i telegrafsko-telefonska centrala.

Strategijski razvoj je zahtevao da se najhitnije pripreme velike količine bombi, pogonskog i tehničkog matrijala itd. na školskim letilištima u Austriji i u prostoru Arada. Sastavi koji su doleteli nisu mogli da povedu sa sobom nikoga od aerodromskog osoblja, tako da su se, na primer, jedinice iz Afrike već borile nad Beogradom dok su njihovi aerodromski delovi u to vreme bili još na maršu za ukrcavanje na brodove u Tripolisu. U Bugarskoj se nije moglo izvršiti neko znatnije rokiranje slagališta ka severozapadu. Ovo je bio glavni razlog što je u napadu na Beograd upotrebljeno malo "štuka".

Što se akcija nemačke avijacije tiče, Ler ističe da je jugoslovenski otpor "bio umešan, veoma hrabar i ometao je jedinstvenost napada". Velike smetnje pričinjavali su napadi jugoslovenskih dvomotornih bombardera na Grac i druga mesta. Dalje napominje da su naši avijatičari pružali osetan otpor: "Oni su bili vrlo vešto vođeni i uvek uspevali da se, uprkos jakoj nemačkoj nadmoćnosti, iznova prikupe na domaćim aerodromima".

Vrhovni zapovednik Jugoistoka

Sredinom avgusta 1942. godine Ler je naimenovan za komandanta XII armije. Pre toga je rukovodio operacijama oko zauzimanja Krita, koje su otpočele 20. maja 1941. Prvog januara 1943. preformirana je komanda XII armije u grupu armije "E".

"Komandant grupe armije "E" bio je istovremeno i vrhovni zapovednik Jugoistoka - piše Ler - to znači da su u slučaju neprijateljskog napada stavljena pod moju komandu još i mornarica i vazduhoplovstvo ovog područja.

Dvadesetog avgusta 1943. godine bila je u Beogradu formirana grupa armije "F". Dužnost vrhovnog zapovednika Jugoistoka primio je komandant novoformirane grupe armija, feldmaršal fon Vajks, kome su takođe bile potčinjene grupa armije "E", novodovedeni štab II tenkovske armije (za Hrvatsku) i novoformirani vojni zapovednik Jugoistoka.

83_f1.jpg

Pavle Đurišić, sa generalom Birolijem, u Kolašinu, 1942. Zarobljen u nemačkoj akciji koja je bila usmerena na hvatanje Draže Mihailovića

Ja sam u Grčkoj zadržao dotadašnje funkcije i sa Jugoslavijom i Albanijom nisam imao više nikakva posla.

Generarl-feldmaršal fon Vajks premestio je početkom septembra 1944. usled ugrožavanja Beograda (prodor sovjestkih trupa - prim.prir.) svoj štab u Vukovar, a zatim u Zagreb, koji je sa svojim štabom definitivno napustio 23. marta 1945. god.

Grupa armije "E" maršovala je u međuvremenu sa nemačkim trupama iz Grčke u Hrvatsku. Druga tenkovska armija, kojoj su bili pridodati znatni delovi grupe armije "E", bila je upotrebljena za borbu severno od Drave i potčinjena grupi armija "Jug". Dužnost vrhovnog zapovednika Jugoistoka primio sam sada ponovo ja."

Ustanak u Srbiji u jesen 1941.

U poglavlju Najviše nemačke komande u Srbiji i Hrvtskoj Ler piše: "Do moga odlaska sa Jugoistoka početkom juna 1941. godine nije postojala u Srbiji i Hrvatskoj nikakva naročita nemačka komanda. Srbija je bila pozadina (etapno područje) XII armije i potpuno mirna. U Nezavisnoj Državi Hrvatskoj držao je Nemački Rajh jednog oficira za vezu, generala fon Glez Horstenau, koji je istovremeno bio i vojni izaslanik.

Za vreme moje odsutnosti sa Jugoistoka samo sam nepotpuno obavešten o događajima. Znam da je u Srbiji postavljen za zapovednika Srbije najpre general Dankelman, zatim general Šreder, a kada je ovaj nastradao - general Bader. Pod generalom Danklemanom obrazovana je srpska vlada generala Nedića.

Kada je u jesen 1941. izbio ustanak i uzeo opasne razmere, određena je za njegovo ugušivanje komanda XVIII planinskog korpusa (general Beme) koja je dotada bila u Atini. Kojim je snagama on raspolagao - ne znam, no na svaki način ne sa svojom 5. i 6. planinskom divizijom, pošto je prva ostala na Kritu, a druga je već bila premeštena iz Grčke. Po odlasku XVIII planinskog korpusa preostale trupe su bile potčinjene zapovedniku i komandujućem generalu u Srbiji, koji je i nadalje bio odgovoran za vojnu sigurnost u zemlji.

Kao novi komandant XII armije posetio sam krajem avgusta i početkom septembra 1942. g. Beograd i Zagreb radi ličnog obaveštenja.

Komandovanje trupama odvijalo se normalno. Od trupa se nalazilo: četiri divizije za osiguranje - 704, 717, 718. i 714. LJudstvo, a naročito oficiri, prestareli i slabo obučeni (izvežbani). Naoružanje i oprema za teške borbe nepodesni.

SS divizija "Princ Eugen" - u Banatu, u formiranju, koja nije bila potčinjena zapovedniku Srbije, već neposredno berlinskim vojnim nadleštvima. Prvi formirani delovi bili su na prostoru Kruševca kuda je do zime trebalo da se prebaci cela divizija. Ona je bila sastavljena iz kadra SS osoblja iz Rajha i ljudstva nemačke narodnosti (Švabe) iz Banata. Komandant divizije SS general-lajtnant Fleps.

Nadalje se u Srbiji nalazio bugarski okupacioni korpus, general Nikolov, u Niškoj Banji, sa tri posadne divizije koje su često menjane. Stanje ovih trupa bilo je slično onom nemačkih sedamstotih divizija. Dislokacija jugoistično od linije Knjaževac - Prokuplje. Komandant korpusa bio je taktički potčinjen "komandujućem generalu Srbinje", a u pogledu trupne službe, bugarskom ministarstvu rata.

Stanje je bilo potpuno mirno, iako je bilo jakih odreda Draže Mihailovića u šumi. Pošto su Titovi odredi iz Fruške gore osetno ometali radove oko žetve u Sremu - naročito su paljene vršalice - izvršila je tada jedna sedamstota divizija akciju čišćenja severoistočno od Rume. Potom je trebalo da se vrati u Srbiju."

"Vođenje administrativno-upravnih poslova zadavalo je znatne teškoće, već i zbog toga što je šef uprave, osim naređenja komandujućeg generala, primao još i neposredna uputstva i zapovesti od glavnog intendanta vojske. Naročito još i zbog toga što su predstavnici četvorogodišnjeg plana, policija i Ministarstvo spoljnih poslova opštili ne samo neposredno sa svojim centralnim nadleštvima u Berlinu, već su izdavali i direktna uputstva izvršnim organima - pre svega vojnim komandaturama i Nedićevim organima.

Nesigurno stanje

Viši SS i policijski vođa radio je po naređenjima rajhs-firera SS Himlera. NJemu su bile potčinjene policijske trupe - čiji mi je broj bio nepoznat - koje su sarađivale sa vojskom prilikom njenih akcija, dok su inače dejstvovale samostalno. Stanje mi je prikazano kao još napeto i nesigurno, ali trenutno prilično mirno.

Sabotirano je na železnicama i povremeni napadi na nemačke i srpske ličnosti iz politički suprotnog tabora. Opunomoćenik četvorogodišnjeg plana bio je naročito zauzet sakupljanjem žitnog kontigenta i podizanjem produkcije bakra u Boru. On je, pored toga, rukovodio i ostalim privrednim pitanjima, prema uputstvima rajhsmaršala kao šefa četvorogodišnjeg plana, i upravljao Banatom.

Predsedniku vlade, Nediću, bila je potčinjena, pored normalne policije, Srpska državna straža. Postojao je zatim još jedan srpski zaštitni korpus (LJotićev). Nedić je predložio da se sakupljanje žita poveri njemu, jer bi on to mogao da izvrši bez oštrine dotadašnjeg sistema. Moji predlozi za poboljšanje gore navedenih poslova nisu imali nikakvog učinka; organizacija i njeno funkcionisanje ostalo je nepromenjeno sve do obrazovanja grupe armije "F".
 
Promenljivo u Pavelićevoj Hrvatskoj

U Hrvatskoj sam početkom septembra 1942. godine našao sledeće stanje: na celoj teritoriji Nezavisne Države Hrvatske u početku nije bilo stranih trupa, izuzev već navedene male jedinice za saobraćajne i privredne potrebe. Kada se docnije nesigurnost u zemlji povećala, tada su Italijani postepeno umaršovali u tri zone koje se pružahu paralelno sa Jadranskom obalom, čije su najistočnije granice dopirale do linije Kostajnica - Konjic - Avtovac.

Oni su tom prilikom većim delom proterali hrvatske trupe i žandarmeriju. Posle su iznenada napustili te zone, u kojima su se učvrstile Titove snage i obrazovale državu sa vladom u Bihaću. U ostalim delovima Hrvatske bilo je mirno. U Bosni su postojale razne vrste četnika, koji su se ponašali kako prema Hrvatima tako i prema Nemcima promenljivo i na način koji se nije mogao predvideti. Uglavnom su bili prema domobranima ravnodušni, a prema ustašama - tada čisto politička trupa, neprijateljski raspoloženi.

U rano leto 1942. god. su nemačke trupe, prvi put po završetku rata protiv Jugoslavije, došle u Hrvatsku državu i to sa jednom divizijom koja je dovedena iz Srbije u oblast Sarajevo. Sad je ova bila na duže vreme ponovo povučena. Nemački general u Zagrebu imao je nalog da se drži sasvim po strani i da samo na direktnu molbu Hrvata daje savete itd., s tim da Italijanima daje uvek prvenstvo.

Ovakvo stanje je bilo očigledno neodrživo. Ja sam fireru (Adolfu Hitleru - prim. prir.) predložio izvesnu promenu u politici, ali se ista nije mogla prihvatiti, jer to nisu dopuštale obaveze prema Italijanima i poglavniku (Anti Paveliću). Docnije je primljeno naređenje za akciju vojničkog čišćenja, čiji će se tok posebno opisati. Ovde se samo kratko napominje da su za tu svrhu dovedene nemačke trupe - prvenstveno iz Srbije - i stavljene pod komandu početkom 1943. god. novoobrazovanog "zapovednika nemačkih trupa u Hrvatskoj". Jula 1943. preformiran je ovaj štab u komandu XV planinskog korpusa u Sarajevu.

Uticaj nemačkih generala

Nemački general u Hrvatskoj zadržao je svoje stare funkcije do kraja 1944; za bolji uticaj na obuku hrvatskih trupa njemu je još 1943. god. dodeljen general Jupe kao ,nemački inspektor obuke,. Pošto su se nemačke trupe nalazile u jednoj prijateljskoj i suverenoj državi, to one načelno nisu imale nikakvih ovlašćenja ni prema stanovništvu ni prema vlastima. Izuzetak je učinjen samo utoliko što je pri operacijama i za vreme dok su one trajale na dotičnoj teritoriji, a po naredbi hrvatskih vlasti, izvršna vlast bila preneta na nemačkog komandanta. Ovaj je pri tome - kao uopšte o svemu - morao da sve građanske potrebe raspravlja preko dodeljenog mu hrvatskog komesara.

Ovakvi komesari su bili pridodati svakoj divizijskoj komandi. Tako isto su, naravno, hrvatske trupe koje su operisale zajedno sa nemačkim jedinicama, stajale taktički pod nemačkom komandom.

I po pitanjima organizacije i obuke, koja su bila prepuštena Italijanima, a koja su ovi bili potpuno zanemarili, dobijao je nemački general od jeseni 1942. sve jači uticaj na hrvatsko komandovanje.

Od leta 1942. nalazio se ovde i viši SS i policijski vođa general-lajtnant policije Kamerhofer. On je bio neposrdno potčinjen rajhsfireru SS Himleru; od jeseni 1942. dobio je pojedine nemačke policijske bataljone i imao zadatak da obrazuje nemačko-hrvatske policijske formacije i da daje savete hrvatskim vlastima po policijskim pitanjima. I ova ustanova je otišla iz Hrvatske negde oko 5. maja 1945. god.

Mađarskih trupa nije bilo nikada na Hrvatskoj (ili Kranjskoj) teritoriji. Italijani su imali u Zagrebu opunomoćenog generala; povremeno je dolazio na pregovore sam komandant Druga armije iz Sušaka, u jednom slučaju (leto 1942) tajno, u civilu (general Roata). Druga armija je najpre okupirala Kranjsku, Istru i Dalmaciju, pa je uskoro prodrla pod komandom generala Ambrozija na hrvatsku teritoriju do Jastrebarskog - Konjica - Gackog.

Trupe generalnog guvernera Crne Gore, generala Pircio Birolija, posele su Foču, Višegrad i Sandžak. Docnije su se one delimično opet povukle, ali hrvatska vlada nije mogla ništa da preduzme u cilju ponovnog posedanja. Kada sam početkom septembra 1942. bio u Zagrebu, II armijom je već komandovao general Roata, takozvana 2. zona bila je već evakuisana, u zapadnoj Bosni bile su Titove snage, a u Foči i Goraždu četnici."

"U novembru 1942. firer je doneo odluku da ukloni sve što ne pripada regularnoj italijanskoj ili hrvatskoj vojsci. Posle pristajanja Musolinija, Nemci i Italijani trebalo je da izvedu operacije da se svi četnici i partizani razoružaju. Pozvao je mene i poglavnika Pavelića u svoj stan, u Vinicu. Prvo mi je nasamo izložio ranije skicirani plan..."

Borbe protiv četnika

U poglavlju Sporazumi sa Italijanima, Bugarima i Mađarima i dejstvo njihovih borbenih snaga Ler piše:

"Kad sam primio XII armiju (avgusta 1942) doznao sam da se u zapadnoj Hrvatskoj, Dalmaciji i Crnoj Gori nalaze mnogobrojni Mihailovićevi četnici - bilo ih je navedeno, mislim 35.000, koje su Italijani podržavali. No oni su sve ovo odricali. U novembru 1942. Firer je doneo odluku da se sve ukloni što ne pripada regularnoj italijanskoj ili hrvatskoj vojsci.

Posle pristanka Musolinijevog, ugovorile su Vrhovna komanda Oružane sile i italijanska Vrhovna komanda, da se izvedu operacije opisane u VIII poglavlju (Nemačke akcije od kapitulacije Jugoslavije do obrazovanja grupe armije "E" - prim. prir.), kojom prilikom je trebalo da se razoružaju svi četnici i partizani.

U granicama ovog ugovora pregovarao sam u decembru sa generalom Roatom, komandantom II italijanske armije, ali bez ikakvog rezultata. Potom sam poslat u Rim, gde je 3.1.1943. pod predsedništvom maršala Kavaljera, u prisustvu generala Ambrozija i Roate zaključen sledeći sporazum:

a) Vajs I: nemačko-hrvatske snage otpočeće sredinom januara da nastupaju sa linije Mrkonjić Grad - Petrinja - Karlovac ka zapadu i jugu. Sa zapada naovamo kretaće se jedna italijanska divizija, a jedna druga zatvoriće tako otvoreno okruženje sa jugozapada.

b) Vajs II: posle toga otpočeće sa nastupanjem nemačko-hrvatskih snaga sa linije Ivan Sedlo-Jajce-Drvar i dve italijanske divizije iz Dalmacije, dok će druge italijanske snage pouzdano zatvoriti Neretvu od Konjica do njenog ušća.

c) Vajs III: Italijani će jednovremeno sa akcijom Vajs II razoružati sve četnike južno od Neretve. Oni će isto tako u toku akcije Vajs I da razoružaju četnike u zapadnoj Hrvatskoj, a u toku Vajs II one u Dalmaciji.

d) Švarc: u produženju akcija Vajs II i III očistiće Crnu Goru od četnika Nemci i Italijani zajedničkom akcijom. (Mislilo se da će se akcijom Vajs I i II pohvatati svi partizani).

Pregovore za izvršenje akcije Vajs I vodili su komandant nemačkih trupa u Hrvatskoj general Liters i komandant italijanskog korpusa general Roata. NJega je u januaru 1943. smenio general Roboti i već prilikom njegove prve posete Ler je s njim pregovarao o akcijama Vajs II i III. Ler piše:

"On je pokušao da u akciji Vajs II umesto dve italijanske divizije upotrebi četničke i izjavio da za akciju ,Vajs III nije nikad čuo".

O akciji Švarc Ler kaže da su "to pitanje pretresali general Liters i pojedini komandanti divizija sa dotičnim italijanskim komandantima korpusa i divizija".

Hitlerova odluka u novembru 1942.

"U novembru 1942. - piše Ler - došao je firer do ubeđenja da se nezadovoljavajuće prilike u hrvatskoj državi mogu iz osnova da poprave samo na taj način ako se unište sve naoružane snage ovde, kao i na teritoriji okupiranoj od Italijana, ukoliko te snage nisu regularni hrvatski i italijanski vojnici.

Ovo je trebalo izvršiti na taj način što će partizane na prostoru približno Karlovac - Livno - Ruma - Jajce - Petrinja, sa težištem u Bihaću opkoliti i razoružati nemačko-hrvatske i italijanske trupe i što će četnike iz prostora zapadno odatle i u Hercegovini razoružati Italijani, koji ih i podržavaju; što će zatim, u produženju te akcije italijansko-nemačke snage opkoliti i zarobiti u Crnoj Gori one četnike koji se ne budu dobrovoljno predali, i na kraju, što će se uništitit ili rasturiti male partizanske i lokalne četničke grupe između Save i Drave odnosno u Bosni.

Kao uspeh od ovih akcija očekivao je firer konsolidovanje hrvatske države tako da se sve nemačke snage mogu opet povući, da se sigurnost garantuje samo sa hrvatskim trupama, a sem toga još da se oslobodi ljudstvo kao radna snaga u nemačkoj ratnoj privredi, kao i da se stvori višak u hrvatskim trupama za istočno ratište.

U privrednom pogledu očekivao je on dalje da će se Hrvatska u najmanju ruku moći sama da snabdeva i da će se isporuka boksita (Mostar) i železne rudače (Prijedor) obavljati u punom obimu.

U to vreme nalazio se 1. hrvatski legionarski puk pred Staljingradom, zatim male hrvatske pomorske jedinice u Azovskom moru i hrvatske avijatičke jedinice na istočnom frontu. U okolini Beča obučavani su hrvatski vojnici. Iz pomenutog prvog legionarskog puka trebalo je do početka nove godine da se formira jedna cela legionarska divizija normalnog nemačkog formacijskog sastava, sa nemačkim naoružanjem. Daljne trupe trebalo je da sleduju.
 
Nevolje sa Hrvatima

Legionarske trupe nosile su nemačku uniformu sa hrvatskim grbom na nadlaktici i položile su zakletvu fireru. One su se sastojale iz nemačkog komandnog kadra i hrvatskih obveznika koji su se dobrovoljno javili.

Ovde moram da se vratim na ono što sam u svojim saslušanjima (u istražnom zatvoru - prim. prir.) opširno naveo, upravo da sam otprilike krajem septembra 1942, kada sam obišao Zagreb, podneo izveštaj fireru, po kome se hrvatska država ne može da obnovi vojničkim sredstvima, već je za to mnogo više potrebno da se unutrašnja politika postavi na širu osnovu, ako se želi da ova država bude koristan saveznik, a ne samo balast za Nemačku.

Znao sam tada da u zapadnoj Bosni postoji Titova država i da je autoritet hrvatske države podriven usled neprekidnih partizanskih akcija između Save i Drave, kao i usled partizana iz dotičnog kraja kojih ima svuda. Znao sam takođe da i u Bosni postoje razne lokalne četničke grupe koje nisu uz Mihailovića.

U novembru je firer pozvao poglavnika (Ante Pavelić) i mene u svoj glavni stan u Vinicu. On je prvo meni nasamo saopštio svoju odluku koju je ranije bio skicirao. Ponovio sam mu moje suprotno mišljenje i tražio nemačke posadne trupe barem za prostor oko Zagreba. (U tom cilju mi je docnije stavljena na raspoloženje 187. rezervna divizija. Ona je bila nepokretljiva i formirana upola od regruta sa nedovršenom obukom, koji su se mogli po nuždi da upotrebe za manje borbe.) Potom je primljen poglavnik i traženo je njegovo mišljenje. On je povoljno ocenio plan firerov i bio je uglavnom optimista u pogledu na unutrašnju politiku. On je predložio:

- da se obrazuje posebna nemačka komanda za ove akcije;

- da se sve buduće legionarske divizije upotrebe u Hrvatskoj i da se iste više ne šalju na istočni front;

- da se da obilna pomoć u naoružanju I

- da se organizuje namačka ishrana hrvatskim domobranima.

On je obećao da će izdati potrebnu uredbu i zakone kojima će biti regulisano izvođenje operacije, osiguranje očišćenih teritorija i železnica u celoj hrvatskoj državi, kao i pridavanje viših komesara nemačkim divizijama itd.

Partizani i četnici

Firer se složio sa predlozima i ostavio u izgled da će se postarati da dođe do sporazuma sa Italijom. O neprijatelju je tada bilo poznato, odnosno ja sam tom prilikom još doznao:

a) Partizani: U zapadnoj Bosni, kojom su oni potpuno ovladali, imali su dva težišta vojnog karaktera i jedan politički glavni grad: Bihać. Ovde je postojala vlada na čelu sa dr Ribarom. Borbene snage nalazile su se prvenstveno oko baza za snabdevanje u Petrovoj Gori i Grmeč planini. Sve je bilo pod Titovim vrhovnim rukovodstvom, koji je pretežno boravio na Grmeč-planini. Da li je Sovjetski Savez tada zvanično priznao ovu državu, nije mi poznato. Zapadne države nisu je priznale.

b) Četnici: U Srbiji je bilo u šumi raznih grupa četnika Draže Mihailovića. Borbe su bile popustile, samo je na severoistoku bilo osetnog prepadanja na saobraćaj dunavske plovidbe. Železnički saobraćaj je ometan sabotažama. Engleska i Amerika su zvanično priznale Mihailovića i njegove jedinice kao savezničku jugoslovensku vojsku, koja je bila potčinjena kralju i njegovoj vladi u Engleskoj. Ove jedinice snabdevane su vazdušnim putem.

Na teritoriji koju su okupirali Italijani, od Sušaka do zaključno Crne Gore, nalazio se veliki broj - prema docnijim podacima oko 35 000 Mihailovićevih četnika, koje su Italijani snabdevali i koji su delovali po italijanskim naređenjima. U Crnoj Gori bilo je takođe separatističkih i jugoslovenskih četnika koji nisu slušali Mihailovića. I ove su Italijani snabdevali.

Na jugu Bosne operisali su Mihailovićevi četnici. Inače je bilo još takozvanih lokalnih četnika koji su bili nezavisni od Mihailovića i koji su uglavnom štitili samo svoj uži kraj od ustaških i partizanskih prepada. Prema Nemcima su bili delimično hladni i rezervisani, a delimično neprijateljski raspoloženi. Pokatkad su nemačke trupe nastojale da sklope lokalne sporazume, što im je pokoji put i uspelo (u leto 1942).

"U Bosni su postojale razne vrste četnika, koji su se prema Nemcima i Hrvatima ponašali promenljivo, na način koji se nije mogao predvideti. Uglavnom su bili neprijateljski raspoloženi prema ustašama."

Firer je zbog ovakvih odnosa bio veoma ljut. On je ponovio raniju zabranu, izdatu svim nemačkim trupama, da se ma sa kim upuštaju u pregovore i smatrao je da su postupci Italijana u suprotnosti sa savezničkim obavezama, a isto tako i opasni, jer će se ipak, u datom momentu, svi četnici okrenuti protiv stranaca.

Nemačko-italijanka saradnja

Došlo je zatim u decembru 1942. i 3. januara 1943. do pregovora sa Italijanima. Primećujem još da se general Roata preda mnom izjasnio da je zimska operacija neizvodljiva. Rekao je da je zima 1941-1942. jasno pokazala: "Ja nisam vladao prostorom, već je prostor vladao sa mnom".

Mora unapred da se istakne kako je zimska operacija u planini, koju je planirao firer, zahtevala od trupa stvarno najteže napore, tim pre što su 700-te divizije bile posadne trupe sa starijim ljudstvom, što je 369. divizija bila novosastavljena divizija operativne vojske sa suviše teškim naoružanjem, a sem toga se borila sa sopstvenim teškoćama zbog nepoznavanja jezika, i to što je 7. SS divizija "Princ Eugen", i pored svoje motorizovanosti i brdskog naoružanja, ipak bila isto tako nova i sastavljena od ljudstva i starešinskog kadra kojima su planinski tereni bili potpuno strani.

Odmah posle pregovora u Rimu dobila je grupa armije "E" naređenje da sastavi i podnese opšti plan. Firer ga je odobrio, s tim da 15. januara 1943. stupa na snagu. Do tog vremena će novopostavljeni komandant nemačkih trupa u Hrvatskoj, general Liters, voditi još potrebne dopunske pregovore neposredno sa italijanskim i hrvatskim komandama. On je imao pravo naređivanja samo onim nemačkim i hrvatskim trupama koje su bile upotrebljene u borbi.

Saradnje sa Italijanima bilo je samo u granicama sporazuma. Nemački general u Hrvatskoj, general Glez-Horstenau, trebalo je da se stara, pored ostalog, za evakuaciju i smeštaj u Štajerskoj za najviše 60 000 zarobljenika. Treba dodati da su tada postojale direktive Vrhovne komande Oružane sile da se dobije što više radne snage i da se stoga operacije tako projektuju da se po mogućstvu zarobi što više ljudi.

O akciji Vajs I Ler precizno navodi koje su sve vojne formacije pristigle do 14. januara 1943. Navodi da su na Kozaru, pored nemačkih trupa, stigle i "nepune dve hrvatske brigade". On piše da je nastupanje počelo 15. januara, rano; da je bio visok sneg a da je temperatura u dolinama iznosila oko deset stepeni ispod nule. Usled naoblačnosti, upotreba avijacije bila je gotovo isključena, pa napominje da je avijacija učestvovala iz Zagreba sa oko 40 školskih aviona, od kojih je pri svakom letu upotrebljeno oko deset.

"Bilo je naređeno:
- Da 7. SS divizija sa glavninom prodire što brže drumom za Bihać i dalje u pravcu Bosanskog Petrovca, s tim da uhvati vezu sa 118. divizijom, koja će sa svojom levom kolonom najhitnije nadirati preko Ključa-Bosanskog Petrovca ka Bihaću.

- Da 7. SS divizija obrazuje prethodnice, sastavljene od tenkova, skijaških trupa (u početku na kamionima), konjanika i motorizovane pešadije i da iste bezobzirno prodiru, zauzimaju i drže važne putne čvorove, makar i po cenu da posle budu privremeno okružene.

Zadatak se sastoji u tome da se iznenada obrazuje okruženje i da potom 369. divizija, a u početku i pukovska grupa 187. rezervne divizije, zatim hrvatske trupe i desni deo 718. divizije potiskuju neprijatelja u unutrašnjost okruženja.
 
Uzaludni ratnički trud

- Da jedna italijanska divizija prodire brzo u više kolona sa zapadnog pravca ka drumu Karlovac-Bihać, kako bi potpomogla nastupanje 7. SS divizije; i

- Da druga italijanska divizija u istom prostoru obrazuje zaprečnu liniju tako da se time spreči odstupanje partizana prema zapadu.

Nastupanje 7. SS divizije naišlo je na velike teškoće. Porušeni mostovi i na jedanaest mesta duboko presečen drumski postroj imali su za posledicu da je pešadija - krećući se po terenu s obe strane van druma i pored strmih padina i snega - napredovala brže od prethodnica na drumu i preticala ih. Sadejstvo Italijana nije se primetilo.

I leva kolona 718. divizije je sporo nastupala. Borbe kod obuhvatnih kolona nisu bile žestoke, ali su oduzimale mnogo vremena. Dok je frontalno nastupanje Hrvata i 187. rezervne divizije, isto kao i gore, sprečavalo više zemljište nego neprijatelj; 369. divizija pretrpela je koban poraz. Jedan njen bataljon je protivnapadom partizana razbijen, a znatan deo divizijskog fronta odbačen za dva dana unazad.

Pošto se ponovo pribrala, i usled u međuvremenu postignutog velikog uspeha u osvajanju teritorije oba suseda, uspela je potom i 369. divizija da ponovo izbije na liniju svojih suseda. Doleteo sam avionom iz Soluna i obišao 7. SS i 369. diviziju posle njihovog vatrenog krštenja, zatim sam se avionom vratio u Solun.

Usled vrlo rđavih veza između Siska i Soluna dobijala je grupa armija "E" malo izveštaja o detaljima ove akcije. O daljem njenom toku danas mogu da kažem samo sledeće:

U Petrovoj Gori su bile zaplenjene barake za snabdevanje većinom prazne ili izgorele; zatim jedna veća kolona tovarnih grla delimično sa ranjenicima.

Trupe (partizanske - prim. prir.) su se povukle i odnele sa sobom ranjenike, i mrtvih je bilo vrlo malo pronađeno.

Ovo se isto ponovilo i na Grmeč planini.

Takođe je uspeo da umakne i Vrhovni štab i vlada, tako da se uspeh uglavnom sveo na to da je neprijatelj samo odvojen od svoje baze. Po naprezanjima i gubicima sopstvenih trupa, naročito usled razboljevanja, uverila se Vrhovna komanda Oružane sile da se ovde radi o teškim operacijama, a koje se ne mogu izvršiti sa manje sposobnim trupama.

Takođe se došlo do saznanja da Hrvatska ipak neće biti u stanju da sama održava siguran mir na očišćenoj teritoriji. Jer, jedan deo partizana, koji se usled ove akcije bio raspao i rasturio, nije se više mogao pronaći i pored odmah zatim preduzete akcije naknadnog čišćenja; i kako bi trupe napustile koje mesto, tako bi odmah, još pre nego što bi Hrvati uspeli da organizuju svoju upravu, policiju i slično - stanovništvo javljalo da je opet sve po starom.

U međuvremenu doznalo se prilično sigurno da general Roata nije izvršio razoružavanje svojih četnika u zapadnoj Bosni. Pa pošto je na njegovo mesto došao general Roboti, to se Vrhovna komanda Oružane sile nadala, da će se sada moći da očekuje lojalno držanje Italijana po četničkom pitanju.

Pripremanje akcije "Vajs II"

Prema toku događaja moglo se očekivati da će akcija Vajs II početi 10. februara.U prvim danima februara posetio me je službeno general Roboti, javljajući time stupanje na svoju dužnost. Pretresao sam sa njime ponovo akcije Vajs II i III i tom prilikom čuo od njega da mu je sporazum o akciji III, dakle o razoružavanju četnika u Hercegovini, južno od Neretve, potpuno nepoznat.

Sadejstvo u akciji II u duhu sporazuma stavljeno je u izgled, ali je hteo da dve italijanske divizije delimično popuni sa četnicima, a da opšte razoružanje četnika u Dalmaciji nastavi tek po završetku akcije Vajs II. Na moju izjavu da je nemačkim trupama naređeno da gađaju na svakoga ko nije Italijan, Roboti je obećao da će za akciju upotrebiti čisto italijanske trupe.

Do 10. februara trebalo je da budu okupljeni na polaznom položaju:

- Izvestan broj, koji nije bliže ugovoren, italijanskih trupa za obrazovanje zaprečne linije od Konjica do Metkovića.

- Dve italijanske divizije duž Dinarske planine do Knina.

- 7. SS divizija oko Drvara.

- 369. divizija, sa još dve hrvatske brigade, istočno odatle preko Bugojna.

- 717. divizija na Ivan Sedlu, a sa jednom pomoćnom grupom kod Fojnice, i

- General Liters u Sarajevu.

7. SS divizija trebalo je da brzo prodre preko Grahova - Livna - Posušja pravcem ka Mostaru, da zatvori sve puteve koji od severozapada izvode na ovu liniju i da osigurava rudnike boksita kod Širokog Brijega i Mostara.

Ostale trupe trebalo je da koncentrično pritiskuju ka unutrašnjosti ovog okruženja.

O neprijatelju je bilo poznato da su se partizani u akciji Vajs južno od Drvara - Bugojna probili i da se stoga tu nalaze glavnine njihovih trupa.

- Prodiranje 7. SS divizije teklo je po planu. Do težih borbi, sem one za prelaz preko reke Une kod Drvara, nije došlo.

- Suprotno ovome nailazila je grupa "Najdholt" (Neidholdt) na sve veći otpor, te je na kraju, severno od Prozora, bila odbačena sa osetnim gubicima.

- 117. lovačka divizija, koja je prodirala od Ivan Sedla ka severozapadu, vodila je od početka teške borbe, pa je na kraju odbijena i odbačena. Jedan njen deo morao je da se spasava u Konjicu, koji je bio utvrđen i posednut od Italijana i četnika. Ovo mesto su partizani okružili i tako je došlo do toga da su se ovde, pod pritiskom događaja, borili na istom frontu Nemci i četnici - doduše odvojeni jedni od drugih italijanskim jedinicama. Konjic je doduše bio oslobođen iz okruženja sa trupama iz Sarajeva, ali je partizanima uspelo da se probiju preko Neretve i povuku svi bez izuzetka u severnu Crnu Goru.

Nije bilo nikakvog plena, ni zarobljenika ni ranjenika, pa ni od poginulih nije bio nijedan pronađen, iako se, prema sopstvenim krvavim gubicima, dalo zaključiti da su i partizani morali imati veći broj takvih.

Ponekad su nemačke trupe postizale lokalne sporazume sa četnicima, kao u leto 1942. Firer je zbog toga bio veoma ljut. Ponovio je svojuzabranu nemačkim trupama da s bilo kim pregovaraju. Odnos Italijana prema četnicima Firer je smatrao opasnim, jer će se četnici, u datom momentu, svi okrenuti protiv stranaca.
 
Firerova lična naredba

Pretpostavke za ovu akciju potpuno su se izmenile, jer se nije radilo više samo o tome da se samo rasturi ostatak četnika, već je mnogo važnije sada bilo to što se Tito nalazio sa jakim trupama, od veoma velike borbene vrednosti, u severnoj Crnoj Gori i što je u južnoj Crnoj Gori, očigledno pod zaštitom Italijana, boravio kod četnika i sam Draža Mihailović. Ovi su, usled italijanskog neizvršenja akcija Vajs III, ostali u Hercegovini potpuno netaknuti, dok se u Dalmaciji i zapadnoj Hrvatskoj, nasuprot uveravanjima Italijana, njihov broj, kako izgleda, takođe nije ništa smanjio.

Od namera po akcijama Vajs I-III postignuto je samo toliko što u zapadnoj Bosni nije više postojala neograničena Titova vladavina, već su se tamo nalazili nemački i hrvatski garnizoni u neprekidnoj borbi protiv partizanstva. Uprkos tome je prvobitni plan za akciju Švarc ostao neizmenjen.

Po četničkom pitanju obratio se firer lično Musoliniju i dobio obećanje da će italijanske trupe postupiti po zaključenim sporazumima. Mada je i on sam (tj. firer) imao utisak da se italijanski general neće pridržavati ovih (Musolinijevih) uveravanja, on je ipak naredio da se akcija izvrši, pa i po cenu lokalnih sukoba, kao i da se poslovima rukovodi tako da ona može da otpočne i da se izvrši u određeno vreme, pa makar i pojedini delovi italijanskih trupa ispali iz akcije.

Nove nemačke trupe, osim već u početku obećane 1. planinske divizije, nisu mogle da budu stavljene na raspoloženje. Samo je Bugarima stavljeno u zadatak da sa jednom pukovskom grupom prvog okupacionog korpusa uzmu učešća u akciji.

Akcija Vajs II je, po mome sećanju, bila uglavnom završena sredinom marta. Već tada je vladala u Mostaru izvesna napetost, jer je SS divizija "Princ Eugen" tamo naišla na četničke oficire u vojničkom odelu i sa odlikovanjima, kako se kreću ulicama.

85_f1.jpg

Italijanski general Roboti:Zašto se Italijani nisu pridržavali dogovora Musolini-Hitler, o razbijanju i razoružanju četnika?


Vreme do početka akcije Švarc iskorišćeno je za preduzimanje organizacionih mera i pokreta za dolazak trupa na polazni položaj. 700-te divizije pupunjene su ljudstvom, snabdevene materijalom i preformirane u 104, 117, 118. i 114. lovačku diviziju. Takođe su postavljeni i novi komandanti divizija. Ali je reorganizacija, usled dislokacije i stalne upotrebe trupa u manjim borbama, izvođena vrlo sporo. U Zagreb je premeštena komanda XIX rezervnog korpusa, kojoj su bile potčinjene 187. rezervna divizija, nemačke trupe za osiguranje železnica, kao i hrvatske trupe upotrebljene za osiguranje. Komandujući general je bio general Audeb.

"Italijanski general Roboti, želeo je da dve svoje divizije popuni četnicima. Tek na moju izjavu, da su nemačke trupe dobile naredbu da pucaju na svakog ko nije Italijan, odustao je od svoje namere, i obećao da će u operaciji "Vajs II" upotrebiti samo čiste italijanske trupe."

U Srbiju (ujedno i Srem), gde sada nije bilo nikakvih nemačkih divizija, došao je 92. motorizovani pešadijski puk, a docnije privremeno i 100-ta lovačka divizija, generala Ute, zatim 1. planinska divizija, koja je stigla sa Kavkaza u istrošenom i oslabljenom stanju, ovde popunjena i osvežena, pa potom preko Srbije prebačena u Peć. Komandant divizije general Štetner.

Početna situacija (polazni položaji) terebalo je da budu sledeći:

- Od severne albanske granice do okoline Brodareva 1. planinska divizija, sa bugarskom grupom na desnom krilu.

- Italijanska planinska divizija "Taurineze" u prostoru oko Pljevalja.

- Delovi 104. lovačke, zatim 369. legionarske divizije u produženju odatle preko Goražda do Ustikoline.

- 118. lovačka divizija od Foče do zaključno Uloga.

- 7. SS divizija kod Gackog i južno, i

- Četiri italijanske divizije, skoncentrisane na uskom prostoru između 7. SS i 1. planinske divizije.

Komandantu nemačkih trupa u Hrvatskoj bile su potčinjene nemačke i bugarske snage, a italijanskim trupama komandovao je general Pircio - Biroli.

Dok je uglavnom ovaj položaj zauzet po planu, dotle je kod 7. SS divizije došlo do ozbiljnog incidenta. Italijani su neprekidno ometali prolaz ove divizije kroz Hercegovinu. Kada je jednom prilikom general SS trupa Fleps izašao unapred, da bi stupio u pregovore sa italijanskim generalom po pitanju slobodnog kretnja nemačkih trupa drumom, zadržao ga je italijanski stražar - mislim da se ovo desilo u Nevesinju - kod đerma na ivici grada.

Pokušaj da telefonskim putem dobije dozvolu za ulazak u varoš ostao je bez rezultata. Posle jednog i po časa čekanja vratio se general SS trupa Fleps u svoj štab, ostavivši poruku kod stražara da će se daljni marš izvojevati nasilno, upotrebom oružja. Posle toga nije se ništa dogodilo i ceo incident je razjašnjen nemačkim trupama, koje su se približavale, kao nesporazum sa stražarom. Ali su odnosi ostali i dalje zategnuti, a sem toga je takođe bilo utvrđeno i prisustvo mnogobrojnih četničkih odreda."

Izvršenje akcije "Švarc"

"Dugotrajne pripreme za ovu operaciju izvršene su u maju; datuma se ne sećam. Ona je smatrana naročito teškom, pošto još nikada nekoj vojsci nije uspelo da prodre u Crnu Goru ispresecanu provalijama. O neprijatelju se nije doznalo ništa novo, pa ni vazdušno izvođanje nije dalo nikakve nove podatke; samo se pročulo da je Mihailović sa svojim štabom trebalo da bude u Kolašinu, dok se o boravištu Titovom ništa nije doznalo.

Već od s amog početka vreme je bilo nepovoljno i sa čestimolujama, i takvo je ostalo do kraja. Nemačke divizije nastupale su sa svojih navedenih polaznih položaja tako:

- da je 7. SS divizija zatvorila klisuru na izvornom delu toka Pive, a 118. lovačka divizija u produženju nizvodno klisure Pive i Drine;

- 369, 104. i divizija "Taurineze" imale su zadatak da prodru od Ćehotine do klisure Tare i da istu zatvore;

- 1. planinska divizija i četiri italijanske divizije imale su zadatak da je krenu dan ranije od gore pomenute severne grupe u severnom pravcu, da potiskuju četnike i partizane i da ih nabace u ugao oko ušća Pive i Tare. 1. planinska divizija dobila je pored toga još od firera specijalnu zapovest da po svaku cenu, i bez obzira na smetnje koje čine Italijani, zarobi Mihailovića.

Odmah se utvrdilo da su Italijani - izuzevši "Taurineze" - ostali da tapkaju u mestu.

Prva planinska divizija prodrla je bez zadržavanja u Kolašin, i u istom već zatekla italijanske posade - očigledno već poduže tu - sa prisutnim komandantom divizije, gde je uskoro zatim stigao i komandant korpusa.

Mihailović sa štabom je već bio nestao. Ipak je uspelo da se u varoši pronađe i zarobi Đurišić. Oko toga je izbio spor. Italijani su opkolili grupu kuća gde se nalazio nemački štab divizije sa malom trupom i Đurišićem, i na položaje postavili mitraljeze i jaku pešadiju, pa, kako izgleda, i brdsku artiljeriju.

Posle burnih pregovora i pošto je uspelo da se Đurišić sanitetskim autom izvuče iz okruženja i potom avionom tipa "štorh" prebaci van područja italijanskih trupa, stanje se smirilo. Šta se ovde i dalje zapadno još odigralo, to Nemcima detaljno nije poznato. Ali, uskoro se potom utvrdilo da je samo 1. planinska divizija imala zarobljenih četnika. Njihov broj iznosio je nekoliko stotina. Sve ostale propustili su Italijani kroz svoje linije prema jugu.

Nastupanje zapadnog, severnog i istočnog fronta okruženja, koje je na taj način trebalo obrazovati, obavljano je pod borbom.
 
Poslednja izmena:
Otpor na Durmitoru

Sedma SS divizija, general SS trupa Fleps, stigla je, savlađujući jak otpor, na izvornik deo Pive i gusto zaposela i preprečila njenu klisuru, kako je bilo naređeno.

Pokreti 118. lovačke divizije (general Kibler) nisu izvršavani po planu. Unutrašnja krila 118. lovačke i 369. legionarske divizije trebalo je da kod Huma uhvate vezu. Pošto je vozeća artiljerija, usled teškog planinskog zemljišta, mogla samo izuzetno da se upotrebi u borbi, i to jedino po baterijama; dalje, pošto su i dodeljeni rejoni dejstva bili isuviše veliki za divizije od po dva pešadijska puka, to je general Kibler naredio da se artiljerijsko ljudstvo upotrebi kao pešadija, sa zadatkom da očisti prostor jugoistočno od Foče pre nego što tamo stigne krilna kolona 369. divizije, koja je u nastupanju, kako bi na taj način mogle kod Huma da obuhvate čvrstu vezu one trupe koje imaju zadatak da zatvore klisuru Drine i Ćehotine.

Tako jedno artiljerijsko odeljenje bilo je u veoma gustom i oko 1,80 m visokom žbunju, sa kojima su tamošnji, vrlo strmi visovi pokriveni, iznenađeno i razbijeno. Ovo je imalo za posledicu ne samo veće zadržavanje kretanja, nego i stalnu nesigurnost u pozadini docnije obrazovanog, gusto posednutog fronta.

Primećuje se da 118. lovačka divizija nije imala brdsku opremu i da su joj bile dodeljene samo vrlo slabe kolone sa tovarnim konjima, koje su bile improvizovane u Bosni. Komandant divizije odobrio je postupak bataljona. Kada je primljeno naređenje "komandanta nemačkih trupa u Hrvatskoj", generala Litersa, iz Sarajeva (rukovodioca akcije), da se položaj posedne na samoj Pivi i ista neposredno zatvori, bilo je već dockan da se, usled izvanredno teških prilika za održavanje veza, radio veze nisu se mogle upotrebiti zbog stalnih oluja, ovo naređenje izvrši.

369. divizija, upotrebljeni delovi 104. divizije i divizije "Taurineze" stigli su pod borbama na svoje odseke na Ćehotini. 1. planinska divizija slomila je otor partizana na svom frontu i potiskivala ih, u sadejstvu sa Bugarima, koji su sa njom održavali tesni dodir, i u ugao između Pive i Tare - prelazeći pri tome i Durmitor planinu. Po prelazu Durmitora otpor je bio slabiji i partizani su postepeno napustili planinsku visoravan. 1. planinska divizija izvestila je da kod civilnog stanovništva, koje je tamo preostalo i retko nastanjeno, vlada u velikoj meri tifus.

U međuvremenu su kod Mratinja jake partizanske snage prešle Pivu i umakle u zapadnom pravcu. Nije uspeo pokušaj 118. divizije da se pomenuti bataljon izbaci na sam prelazak (most za pešake). 7. SS divizija uputila je iz svoga sastava snaga oko dva bataljona - koje je izvukla sa svog fronta, preko Čemerna 118. diviziji u pomoć. No ona je uspela samo utoliko što je obrazovala front na Sutjesci, i pored pojačanja koja su tamo upućena sa područja sopstvene divizije, kao i pojačanja od susednih jedinica koje su dovedene po naređenju generala Litersa (uglavnom kamionskim transportom od Goražda preko Kalinovika).

Posle teških odbrambenih borbi sa partizanima, koji su uporno napadali, front je na kraju bio probijen. Oslanjajući se na rezerve koje su sada u većem broju pristizale - od 369. divizije jedan ojačani puk - uspeo je da se još jednom na slobodnom terenu severno od Jelaća obrazuje front. Ali je, usled snažnog napada partizana, koji je uglavnom bio sasređen na dva bataljona 369. divizije, i ovaj front probijen.

Celokupne neprijateljske snage provukoše se kroz otvor i iščezoše ka severu u brda. Nemačke trupe su usled borbi bile suviše zamorene i iscrpljene - da bi same nešto mogle preduzeti, a rezervi više nije bilo.

VOJNA ENCIKLOPEDIJA O LERU

Vojna enciklopedija donosi više podataka od anonimnog pisca Predgovora Lerovim Odgovorima. Iz nje saznajemo da je Ler rođen 25. maja 1885. godine, što znači da je u trenutku zarobljavanja imao nepunih šezdeset godina. U zarobljeništvu je proveo od 15. maja 1945. do izvršenja smrtne kazne 16. februara 1947. godine. Nepune dve godine je čekao i streljan je u šezdeset drugoj godini života.

Aleksander fon Ler (Lohr) je bio austrijski oficir. Posle aneksije Austrije Hitlerovoj Nemačkoj prešao je u nemačku armiju. U Drugom svetskom ratu komandovao je 4. vazduhoplovnom armijom (4. Luftflotte) u napadu na Poljsku 1939, Jugoslaviju 1941. (rukovodio je bombardovanjem Beograda) i na SSSR.

Od avgusta 1942. komanduje 12. armijom na Balkanu kao komandant nemačkih trupa na Jugoistoku (Balkanu), a pod njegovom kontrolom bile su Srbija pod upravom generala Milana Đ. Nedića i Pavelićeva Nezavisna Država Hrvatska. Od 1. januara 1943. godine, kao komandantu grupe armije "E" potčinjene su mu italijanska 11. i 12. armija u Grčkoj i bugarski 2, korpus u Trakiji.

Ler je organizovao dve ofanzive protiv jugoslovenskih partizana (NOVJ) poznate kao IV i V neprijateljska ofanziva.

U Vojnoj enciklopediji kaže se da je "rukovodio borbom protiv narodooslobodilačkog pokreta na svom području surovo i nečovečno, protivno međunarodnom ratnom pravu". Poznato je da se Hitlerova vojska kao okupatorska pridržavala strogo naređenja svoje vrhovne komande: Kraljevina Jugoslavija je potpisala bezuslovnu kapitulaciju posle aprilske nemačke agresije 1941. godine i svaki dalji oružani napad na nemačku vojsku smatraće se delom razbojnika (bandita). Kaznene mere protiv pobunjenika zavedene su u okupiranoj Srbiji - bez presedana u novijoj istoriji sveta - gde je streljano 100 Srba za jednog ubijenog nemačkog vojnika, a 50 Srba za jednog nemačkog ranjenog vojnika.

Posle V ofanzive uleto 1943. Ler je potčinjen novoformiranoj grupi armija "E" feldmaršala fon Vajska, zadržavši pod svojom komandom samo trupe u Grčkoj. Od septembra 1944. rukovodio je povlačenjem nemačkih trupa iz Grčke i Albanije kroz Jugoslaviju; sa njima je krajem 1944. preuzeo front u Sremu i Bosni.

Marta 1945. učestvovao je sa delom svojih snaga u neuspeloj nemačkoj protivofanzivi u južnoj Mađarskoj. Krajem marta Ler je ponovo postavljen za komandanta Jugoistoka, sredinom aprila njegovo se područje proširuje do Soče, a 26. aprila pod njegovu komandu stavljen je 97. korpus u Istri iz sastava grupe armija "C".

U završnim operacijama Jugoslovenske armije (mart-maj 1945) zarobljen je zajedno sa znatnim delom trupa grupe armije "E". Međutim, Ler u svom Odgovoru izričito kaže da su ga Englezi sproveli u Grife, gde je stigao 14. maja u 3 časa izjutra (Dan pobede je proslavljen 8. maja!). Sutradan, 15. maja, Ler piše da je "Doznao od Engleza da je 4. operativna zona stigla u Felkermarkt. On se sa svojom pratnjom i jednim engleskim oficirom odvezao tamo i stavio na raspolaganje 4. operativnoj zoni kao ratni zarobljenik. Sledećeg dana nastavljen je put za Maribor ka III Jugoslovenskoj armiji". Ovde mu je "oduzeta, između ostalog, tačna hronološka zabeleška o događajima od 9. maja 1945. godine pa nadalje".

Bez ikakvih pisanih beležaka i dokumenata, kao i bez jednog potčinjenog mu oficira, Ler je svih 180 stranica svoga Odgovora pisao isključivo na osnovu sećanja.

Akcija protiv četnika ravna nuli

Kao rezultat akcije Švarc moglo se konstatovati sledeće:
Po pitanju četnika ostalo je sve po starom, samo je Mihailović bio primoran da menja svoje sedište, a Đurišić je bio zarobljen.

Partizani su pretrpeli osetne gubitke - trupe su javile 10.000 mrtvih, zaključno sa onima koji su umrli od tifusa - ali ni ovoga puta oni nisu ostavljali na položaju ranjenike, osim jedva ponekog, niti su se predavali. Naposletku, oni su se pod komandom Tita probili iz okruženja i ponovo prikupili kako izgleda istočno od Sarajeva u Bosni. Celokupan uspeh ovih akcija od 15. januara bio je dakle u četničkom pitanju ravan nuli, a sem toga je kod firera izazvao jako neraspoloženje protiv italijanskih generala, što se odrazilo u veoma opširnoj i oštroj depeši upućenoj Musoliniju.

"General Glez Horstenau trebalo je da se stara o evakuaciji i smeštaju 60 hiljada zarobljenika.Bilo je planirano da se operacije izvode tako da bude što više zarobljenika, da bi se obezbedilo što više radnesnage."

Što se tiče partizana, tu doduše nije više postojala neometana "Titova država" u zapadnoj Bosni, ali je ipak bilo između Save i Dunava stalnih borbi Nemaca i Hrvata sa partizanima. S druge strane oni su u istočnoj Bosni držali samo jedan deo teriotrije, ali je njihov autoritet i uticaj na stanovništvo usled uspeha znatno porastao.Trajno vezivanje nemačkih snaga u Hrvatskoj bilo je očigledno i ta je činjenica uzeta u obzir prilikom pomenutog novog regulisanja nemačkog komandovanja na Jugoistoku."

http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/07/article-14.html
 
Feljton - 500 Zaboravljenih, Gregori Friman.

OPERACIJA „HALJARD“, U KOJOJ JE SPASENO VIŠE STOTINA OBORENIH AMERIČKIH PILOTA TOKOM 1944. GODINE, DECENIJAMA JE „POD EMBARGOM“ KAKO BI SE SAKRIO PODVIG SNAGA DRAŽE MIHAILOVIĆA I NARODA

Istina posle 60 godina

Punu istinu i mnoge potresne detalje o jednoj od poslednjih neispričanih priča iz Drugog svetskog rata, operaciji „Haljard“, u kojoj su snage Draže Mihailovića i srpski seljaci tokom 1944. godine Nemcima iza leđa spasili 512 savezničkih, većinom američkih pilota, negujući ih i krijući po šumama i selima na Ravnoj gori, javnost prvi put ima priliku da sazna iz knjige „500 zaboravljenih“, Gregorija A. Frimana, u izdanju „Evro đuntija“.
Mada se operacija ubraja u najveće ikad preduzete za spasavanje oborenih američkih pilota u tom ratu i posle njega, a da pri tom nije izgubljen nijedan život - o njoj se nije smelo govoriti.
„Haljard“ su, naime, decenijama od javnosti skrivale američka, britanska i jugoslovenska vlada. Danas nekolicina živih svedoka te drame, spaseni američki piloti kao i veteran tadašnje američke službe OSS-a (preteče CIA) koji su organizovali njihovo prebacivanje u Italiju uprkos „blokadama“ britanske i drugih tajnih službi naklonjenih Titu, insistiraju da svet sazna istinu.
Preživeli američki veterani su pružili dragocene podatke autoru istraživanja operacije „Haljard“, a prilikom boravka u Srbiji 9. maja 2005. uručili su ćerki Draže Mihailovića Gordani Legiju za zasluge.

_____________-

Glas Javnosti

Dugo putovanje kroz srpska sela

Pred gostima skromna trpeza

Dobrodošli u Pranjane

Spasćemo vas, ne znamo kako

Britanci žestoko protiv slanja aviona

Ploešti glavna meta

Rafinerije pod bombama

Gadno smo pogođeni

Udar u planinu

Samo da me ne predaju Nemcima

nastavice se....
 
Poslednja izmena:
Uloga N Kakabica u "lovu" na Drazu i njegovo hvatanje,podleze jednoj temeljnoj rekonstrukciji i ozboljnom proucavanju i analizi,jer umnogome ispada da je izfabrikovana,izrezirana,puna nejasnoca,nedorecenosti i nepoznanica.Sve u cilju kako bi se celnik ravnogorskog pokreta i omalovazio,a njegov komadant gorske garde izblatio tesko.stoga su rezimska pera stancovala feljtone i knjige,a prve oznaske perjanice,Slobodan Krstic Uca i Milovan Bata Pejanovic,svedocili su toboz iz "prve ruke".
Uca Krstic je objavio delo 'Belika igra sa Drazom Mihajilovicem".Pretenciozan i samohvalisav,iduci vise za tim da sebi podigne spomenik za zivota,a manje razresi dilemu oko hvatanja Draze.
Mnogo kasnije,cak su ga demantovali i njegovi saborci ucesnici ovih dogadjaja.Za njega je svojevremeno major Ozne,Radenko Mandic Manda,koji je Drazi stavio lisice na ruke,izjavio:"Ucina uloga bila je u tome da obezbedi transport do Beograda i nista vise" Dok Milovan Bata Pejanovic vise poznat po pseudonimu "Ljuba Popovic",Predstavio se visetomnom publikacijom "O hvatanju DM". ovo delo je posluzilo kao osnova za tv dramu "Poslednji cin".Major Ljuba popovic sirio je pricu kako je nadmudrio i namagarcio Nikolu K i doveo ga u oznin osinjak.Sto je bila presudna stvar u hvatanju DM.Major Ljuba Popovic,predstavio se kao izaslanik ilegalne Beogradske cetnicke organizacije i namamio je Kalabica u beograd 6 12 1945 godine.
Podjimo ipak od nekih opipljivih cinjenica,kako bi nesto vise saznali,gde su istine o Kalabicevoj "izdaji.
Cudno je to kako komunisti nisu upoznali javnost o poslednjim danima Kalabiceve ilegale u Valjevskom kraju?Jedno je sigurno da su kojim slucajem posedovali argumente,njihova propaganda udarila bi to u "debela zvona"
Epizoda s Kalabicevom ratnom borbom zasluzuje da se konacno obelodani.Sta se u stvari zbilo?U jednom selu kod Uzica,sasvim slucajno u septickoj jami nadjena je famozna torba prilikom prekopavanja.To se zbilo 70-ih godina 20-og veka.Domacin u cijem se dvoristu to dogodilo,smesta je torbu odneo u policiju.Bila je u stanju truljenja raspadanja,a i dokumenta i fotografije u njoj.Sta se dalje dogodilo?Moglo se prihvatiti da je to ratna oficirska torba Nikole K.Ono sto je bilo upotrebljivo,misli se na fotografije i dokumenta,policija je predala na cuvanje gradskom muzeju revolucije u Uzicu,a do danas nije otkriveno ime tog seljaka,jer je policija cuvala njegov identitet.Koliko su dokumenta bila citava i upotrebljiva nije poznato.Kakvi se zakljuci mogu izvuci iz ove price?Sve vreme rata Kalabic se nije odvajao od ove torbe,ali u nevolji i bezuslovnoj situaciji,bio je prisiljen da je odbaci,kako ne bi pala u ruke komunistima.Medjutim bacajuci torbu sacuvao je svoje saradnike cija su se imena nalazila u dokumentima.Ispada da je najverovatnije komadantov rastanak sa torbom rastanak sa zivotom.Mozda razresen i samoubistvom kao sto su okoncali zivote Predrag Rakovic,Dragutin Racic,Dragisa Vasic i drugi.
Sporna je i Kalabiceva brada.Iz prostog razloga iz komunisticke price,prilikom prebacivanja dzipom iz Beograda,zadrzao je dugu bradu.Vec 1945,kada je pokret presao u ilegalu,postojala je pismena naredba Drazinih komandanata o skracivanju kose i brade,da bi se izbeglo prepoznavanje.
Dalje i datum je neprihvatljiv.Komunisti tvrde da su Kalabica zarobili 6 12 1945 g. ali to je u ozbiljnoj koaliziji sa podatkom da je on svoju poslednju poruku poslao supruzi Borki u Valjevo 22 12 1945g.
Na klimavim nogama je zarobljavanje Timotijevica zvanog Japanac,konobara iz Milanovca,a isto tako i Zivorada Misica,predratnog oficira u kraljevoj gardi,rodjenog u Radjevom selu kod Valjeva.Ovi Kalabicevi pratioci su pali ozni u ruke 19.12.1945g.
Istinita prica o Nikoli K. ni do danas nije ispricana do kraja,mnoga poglavlja ostala su u senci i neosvetljena.Utoliko pre sto se radi o jednoj kontraverznoj licnosti sa puno nepoznanica,dilema,nejasnoca.
Na tom planu komunisticka istoriografija,poduprta snaznom i zestokom propagandom isuvise je bila tendeciozna,zlonamerna,jednostrana,ne uvazavajuci osnovna fakta i cinjenice.Na kraju srozala je Kalabica do "sramnog izdajnika i saradnika udbe".
uz to ostao je zigosan od strane Srpskog naroda,sa teskom hipotekom najveceg greha u ravnogorskom pokretu,zbog toboze njegove izdaje i hvatanja srpskog generala DM
U knjizi "Istina o Kalabicu" ukazuje se na mnoge falsifikate,neistine i misterije,narocito o Kalabicevom ratnom zivotu.Prema komunistickoj verziji,Kalabic nije ispalio ni jedan metak tokom citavog rata osim mozda na terevenkama.Iznete su takodje i neke netacnosti kod Kalabicevog oca zandarmerijskog majora Milana Kalabica.
Priznali su jedino da su Milana K. streljali Nemci ali ne kao Drazinog saradnika vec kao "Engleskog agenta".Iako tokom rata nije saradjivao sa Englezima,komunisti nisu mogli reci kako su Nemci nekoga streljali zbog saradnje sa Drazinovcima,koji su po njima saradjivali sa okupatirom.
Prenecemo fragment iz pomenute knjige,u kome su komunisti napravili fatalnu gresku,objavljivanjem Kalabicevog dublera.A radilo se ocigledno o fotografiji laznog Kalabica.

Dan posle akcije zarobljavanja DM izmedju ostalih pojavila se i jedna ostecenja i dosta mutna fotografija,na kojoj je NK sa grupom oznasa koje je odveo kod draze.
Ukratko komunisti tvrde da je osoba na snimku glavom i bradom Kalabic.Ta osoba zaista podseca na Kalabica,upravo svojom dugom bradom i kosom,ali samo na prvi pogled,posto je snimak napravljen iz prvog plana,tako da se jasnije ne vide detalji.Ali kada se fotografija uvelica i uporedi sa Kalabicevim likom,zakljucak je da su to dve razlicite osobe.Pravi Kalabic je bio stariji,imao je vecu glavu i sire lice,redju kosu iznad usiju,a komunistima takodje nije bilo moguce da imitiraju jedinstvene Kalabiceve obrve.On je bio veoma visok,dok je lazni Kalabic neznatno visi od oznasa Radenka Mandica Mande,koji je bio niskog rasta.Zato je komunistima bilo neophodno da u Beograd odvedu neobijanog i nepodsisanog da bi zamaskirali laznog Kalabica.I ovaj komentar zasluzuje paznju.Radi se naime o zanimljivoj analizi pusaka koje su nosili oznasi tj lazni drazinovci u akciji hvatanja DM
Trojica maskiranih cetnika nosili su na grudima Ruske automate "SPAGIN" PPS kalibra 7,62mm koje su titovi partizni dobili u vidu obilate vojne pomoci,posle prelaska sovjetskih jedinica u Srbiju.Ovo omiljeno oruzije komunistickog bloka,nije vidjeno u naoruzanju drazinovaca i pojavljivanje Kalabicevih pratilaca naoruzanih njime izazvalo bi razumljivu sumnju kod poslovicno opreznog i nepoverljivog bivseg obavestajca Draze.Takav propust se ni jednom Krcunu ne bi mogao desiti.Drugo brkati oficir ozne u sredini srednjeg reda,u rukama drzi modifikovani Nemacki automat MP40 (specijalna vrsta smajsera) sa ulevo zakrivljenom cevi,vrlo retko oruzije koje su strucnjaci Wermahta koncipirali za ulicne borbe u Ukrajni,a u nasoj zemlji je vidjeno tek nekoliko ovakvih primeraka.Drazinovac naoruzan njime,takodje kod draze i njegovih pratilaca,koji su se mesecima grcevito skrivali od gonilaca poput sumskih zveri,izazvalo bi negodovanje.

Preuzeto iz knige "Kako je uhvacen djeneral Draza" od Borivoja Marjanovica
 
Salamander011:
Uloga N Kakabica u "lovu" na Drazu i njegovo hvatanje,podleze jednoj temeljnoj rekonstrukciji i ozboljnom proucavanju i analizi,jer umnogome ispada da je izfabrikovana,izrezirana,puna nejasnoca,nedorecenosti i nepoznanica.Sve u cilju kako bi se celnik ravnogorskog pokreta i omalovazio,a njegov komadant gorske garde izblatio tesko.stoga su rezimska pera stancovala feljtone i knjige,a prve oznaske perjanice,Slobodan Krstic Uca i Milovan Bata Pejanovic,svedocili su toboz iz "prve ruke".
Uca Krstic je objavio delo 'Belika igra sa Drazom Mihajilovicem".Pretenciozan i samohvalisav,iduci vise za tim da sebi podigne spomenik za zivota,a manje razresi dilemu oko hvatanja Draze.
Mnogo kasnije,cak su ga demantovali i njegovi saborci ucesnici ovih dogadjaja.Za njega je svojevremeno major Ozne,Radenko Mandic Manda,koji je Drazi stavio lisice na ruke,izjavio:"Ucina uloga bila je u tome da obezbedi transport do Beograda i nista vise" Dok Milovan Bata Pejanovic vise poznat po pseudonimu "Ljuba Popovic",Predstavio se visetomnom publikacijom "O hvatanju DM". ovo delo je posluzilo kao osnova za tv dramu "Poslednji cin".Major Ljuba popovic sirio je pricu kako je nadmudrio i namagarcio Nikolu K i doveo ga u oznin osinjak.Sto je bila presudna stvar u hvatanju DM.Major Ljuba Popovic,predstavio se kao izaslanik ilegalne Beogradske cetnicke organizacije i namamio je Kalabica u beograd 6 12 1945 godine.
Podjimo ipak od nekih opipljivih cinjenica,kako bi nesto vise saznali,gde su istine o Kalabicevoj "izdaji.
Cudno je to kako komunisti nisu upoznali javnost o poslednjim danima Kalabiceve ilegale u Valjevskom kraju?Jedno je sigurno da su kojim slucajem posedovali argumente,njihova propaganda udarila bi to u "debela zvona"
Epizoda s Kalabicevom ratnom borbom zasluzuje da se konacno obelodani.Sta se u stvari zbilo?U jednom selu kod Uzica,sasvim slucajno u septickoj jami nadjena je famozna torba prilikom prekopavanja.To se zbilo 70-ih godina 20-og veka.Domacin u cijem se dvoristu to dogodilo,smesta je torbu odneo u policiju.Bila je u stanju truljenja raspadanja,a i dokumenta i fotografije u njoj.Sta se dalje dogodilo?Moglo se prihvatiti da je to ratna oficirska torba Nikole K.Ono sto je bilo upotrebljivo,misli se na fotografije i dokumenta,policija je predala na cuvanje gradskom muzeju revolucije u Uzicu,a do danas nije otkriveno ime tog seljaka,jer je policija cuvala njegov identitet.Koliko su dokumenta bila citava i upotrebljiva nije poznato.Kakvi se zakljuci mogu izvuci iz ove price?Sve vreme rata Kalabic se nije odvajao od ove torbe,ali u nevolji i bezuslovnoj situaciji,bio je prisiljen da je odbaci,kako ne bi pala u ruke komunistima.Medjutim bacajuci torbu sacuvao je svoje saradnike cija su se imena nalazila u dokumentima.Ispada da je najverovatnije komadantov rastanak sa torbom rastanak sa zivotom.Mozda razresen i samoubistvom kao sto su okoncali zivote Predrag Rakovic,Dragutin Racic,Dragisa Vasic i drugi.
Sporna je i Kalabiceva brada.Iz prostog razloga iz komunisticke price,prilikom prebacivanja dzipom iz Beograda,zadrzao je dugu bradu.Vec 1945,kada je pokret presao u ilegalu,postojala je pismena naredba Drazinih komandanata o skracivanju kose i brade,da bi se izbeglo prepoznavanje.
Dalje i datum je neprihvatljiv.Komunisti tvrde da su Kalabica zarobili 6 12 1945 g. ali to je u ozbiljnoj koaliziji sa podatkom da je on svoju poslednju poruku poslao supruzi Borki u Valjevo 22 12 1945g.
Na klimavim nogama je zarobljavanje Timotijevica zvanog Japanac,konobara iz Milanovca,a isto tako i Zivorada Misica,predratnog oficira u kraljevoj gardi,rodjenog u Radjevom selu kod Valjeva.Ovi Kalabicevi pratioci su pali ozni u ruke 19.12.1945g.
Istinita prica o Nikoli K. ni do danas nije ispricana do kraja,mnoga poglavlja ostala su u senci i neosvetljena.Utoliko pre sto se radi o jednoj kontraverznoj licnosti sa puno nepoznanica,dilema,nejasnoca.
Na tom planu komunisticka istoriografija,poduprta snaznom i zestokom propagandom isuvise je bila tendeciozna,zlonamerna,jednostrana,ne uvazavajuci osnovna fakta i cinjenice.Na kraju srozala je Kalabica do "sramnog izdajnika i saradnika udbe".
uz to ostao je zigosan od strane Srpskog naroda,sa teskom hipotekom najveceg greha u ravnogorskom pokretu,zbog toboze njegove izdaje i hvatanja srpskog generala DM
U knjizi "Istina o Kalabicu" ukazuje se na mnoge falsifikate,neistine i misterije,narocito o Kalabicevom ratnom zivotu.Prema komunistickoj verziji,Kalabic nije ispalio ni jedan metak tokom citavog rata osim mozda na terevenkama.Iznete su takodje i neke netacnosti kod Kalabicevog oca zandarmerijskog majora Milana Kalabica.
Priznali su jedino da su Milana K. streljali Nemci ali ne kao Drazinog saradnika vec kao "Engleskog agenta".Iako tokom rata nije saradjivao sa Englezima,komunisti nisu mogli reci kako su Nemci nekoga streljali zbog saradnje sa Drazinovcima,koji su po njima saradjivali sa okupatirom.
Prenecemo fragment iz pomenute knjige,u kome su komunisti napravili fatalnu gresku,objavljivanjem Kalabicevog dublera.A radilo se ocigledno o fotografiji laznog Kalabica.

Dan posle akcije zarobljavanja DM izmedju ostalih pojavila se i jedna ostecenja i dosta mutna fotografija,na kojoj je NK sa grupom oznasa koje je odveo kod draze.
Ukratko komunisti tvrde da je osoba na snimku glavom i bradom Kalabic.Ta osoba zaista podseca na Kalabica,upravo svojom dugom bradom i kosom,ali samo na prvi pogled,posto je snimak napravljen iz prvog plana,tako da se jasnije ne vide detalji.Ali kada se fotografija uvelica i uporedi sa Kalabicevim likom,zakljucak je da su to dve razlicite osobe.Pravi Kalabic je bio stariji,imao je vecu glavu i sire lice,redju kosu iznad usiju,a komunistima takodje nije bilo moguce da imitiraju jedinstvene Kalabiceve obrve.On je bio veoma visok,dok je lazni Kalabic neznatno visi od oznasa Radenka Mandica Mande,koji je bio niskog rasta.Zato je komunistima bilo neophodno da u Beograd odvedu neobijanog i nepodsisanog da bi zamaskirali laznog Kalabica.I ovaj komentar zasluzuje paznju.Radi se naime o zanimljivoj analizi pusaka koje su nosili oznasi tj lazni drazinovci u akciji hvatanja DM
Trojica maskiranih cetnika nosili su na grudima Ruske automate "SPAGIN" PPS kalibra 7,62mm koje su titovi partizni dobili u vidu obilate vojne pomoci,posle prelaska sovjetskih jedinica u Srbiju.Ovo omiljeno oruzije komunistickog bloka,nije vidjeno u naoruzanju drazinovaca i pojavljivanje Kalabicevih pratilaca naoruzanih njime izazvalo bi razumljivu sumnju kod poslovicno opreznog i nepoverljivog bivseg obavestajca Draze.Takav propust se ni jednom Krcunu ne bi mogao desiti.Drugo brkati oficir ozne u sredini srednjeg reda,u rukama drzi modifikovani Nemacki automat MP40 (specijalna vrsta smajsera) sa ulevo zakrivljenom cevi,vrlo retko oruzije koje su strucnjaci Wermahta koncipirali za ulicne borbe u Ukrajni,a u nasoj zemlji je vidjeno tek nekoliko ovakvih primeraka.Drazinovac naoruzan njime,takodje kod draze i njegovih pratilaca,koji su se mesecima grcevito skrivali od gonilaca poput sumskih zveri,izazvalo bi negodovanje.

Preuzeto iz knige "Kako je uhvacen djeneral Draza" od Borivoja Marjanovica
Kliknite za proširenje...

odlican tekst, siguran sam i knjiga....:ok:

istina o Kalabicu, tj. izdaja Draze kao neistina postaje zvanicna istorija, i daljoj prici nece biti mesta osim na temama o komunistickim lazima...
 
HITLEROVA LIČNA NAREDBA 1943. BILA JE UHVATITI DRAŽU PO SVAKU CENU
Kliknite za proširenje...
nije li jednostavnije staviti naredbu , umesto ove reklame i rasprodaje?
1.operacija "svarc" je po svojoj definiciji bila namenjena za razoruzanje cetnika u crnoj gori i hercegovini, koji su bili pod talijanskom komandom (ili samostalni crnogorski cetnici, kao djurisic, i naravno cetnici mihailovica, koji su nominalno priznavali njegovu komandu). lehr kao komandant jugoistoka je bio prisiljen da naredi ovu operaciju, zbog toga sto operacija weiss 3 nije bila sprovodena ( razoruzanje cetnika)
2. razlika izmedju operacije weiss i schwarz je u tome sto je "weiss" bio po naredjenju nemacke vrhovne komande, a schwarz je po naredjenju lehra
3. operacija razoruzanja cetnika je prosla bez borbe, sto je bio jedan od razloga da se stav britanaca prema cetnicima poceo drasticno menjati
4. ne uzimate u obzir stanje u grckoj i gerilske borbe na njenom teritoriju, koja je za nemce bil puno vaznija nego cetnici mihailovica ili titovi partizani, 1943 godine
 
Poslednja izmena:
Posle vise od pola veka ,komunisti su najzad priznali da podpukovnik N Kalabic,komadant Gorske kraljeve garde,nije izdao generala Mihajilovica.Priznanje potice od titovog generala Djoke Jovanica,koji je pred smrt novinaru *NIN-a saopstio novu komunisticku verziju o poslednjim Drazinim danima.
Na pitanje zasto su upravo Kalabica obelezili kao izdajnika,Jovanic je odgovorio:?"Htjelo se da se time cetnicki pokret u potpunosti iskompromituje".
Medjutim u svojoj najnovijoj (4) verziji komunisti zele da iskompromituju cetnike,samo sada "ne u potpunosti".Naime oni i delje tvrdr da je Draza zarobljen izdajom svog visokog oficira-majora Jezdimira Dangica.U osnovi verzija je ista kao stara,samo sto se menja ime tamo gde se pominjao Kalabic tamo je Dangic
Majora Dangica su pricao je Jovanic,"Uhapsili" Nemci 1943 i odveli u zarobljenistvo.On pred kraj rata bezi u Poljsku i uspostavlja vezu sa Drazom.Kako je Dangic bio Drazin "Ljubimac",on je javljanjem bio "Odusevljen".Tako Draza nije nista posumnjao kada mu se verovatno krajem 45mDangic sa grupom cetnika javio negde u istocnoj Bosni.U medjuvremenu du Dangica u Poljskoj zarobili crvenoarmejci i prosledili ozni u Sarajevo,uz obecanje da ce mu se pokloniti zivot,Dangic pristaje da grupu komunista,prasvucenu u cetnicke uniforme,odvede do DrazePosle je sve bilo lako Drazu su uhvatili a Dangica su streljali.
Dakle pred sobom imamo jos jednu grupu kojestarija.Umesto da jednostavno priznaju istinu-Draza je kao teski bolesnik od pegavog tifusa,zarobljen uz pomoc engleske obavestajne sluzbe.Komunisti po svaku cenu namecu lazi .,Sad kad bi dobili odgovor u vidu jos jedne dokumentovane knjige recimo"Istina o Dangicu",neko od njh bi svakako rekao:"Nije Dangic vec neko treci".
Zato,vise nema svrhe polemisati sa takvim osobama.Narocito ne danas kad su komunisti potpuno prokazeni.Ono sto zabrinjava,to je ponasanje novinara,koji eto i dalje veruju komunistima.Jovanicevo svedocenje NIN-u ne samo sto ne prati nikakva kritika,vec je naprotiv,najavljeno veoma afirmativno.
evo citata iz NIN-a.

"Sasvim je izvesno da generalovo autenticno svedocenje,znacajno pomera granice nasih znanja o kljucnim licnostima i dogadjajima iz druge polovine 20-og veka istorije zemalja juznih slovena".

Ni manje ni vise! a ovo na zalost nije jedini primer.

Major Jezdimir Dangic,komadant istocne Bosne i Hercegovine,bio je jedan od najvaznijih komandanata u Ravnogorskom pokretu .Ujesen 1941 oslobodio je citavu istocnu BiH od ustasa zaustavivsi tako genocid nad srbima.Pocetkom 1941 izdrzao je Nemacku ofanzivu,a potom i zajednicke ustasko-partizanske napade.Nemacka 714 divizija,zarobila ga je u noci 11 na 12 april 1942.-Ne 1943 u Rogacici kod Bajine Baste.Odveden je u logor Strij u Poljskoj,odakle bezi i prikljucuje se Poljskom pokretu otpora.Na komandnim polozajima ucestvovao je u oslobadjanju Poljske od Nemaca.Kao i mnoge Poljske oficire Sovjeti ga zarobljavaju i odvode u Sibir.Vracen je u Sarajevo tek 1947g. gde je posle staljinistickog procesa,osudjen na smrt i streljan.

*Feljton "Ispovest generala Djoke Jovanica",NIN,28 septembar-2 novembar 2000.godine.

Preuzeto iz knjige "Istina o Kalabicu" Miloslava Samardzica


Deo intervjua sa Borkom Kalabic koji na jednostavan nacin dokazuje da Srbi nisu poverovali u Kalabicevu izdaju

-recite nam gospodjo Borka ,da li sste ikad bili na Ravnoj Gori?

-Ne ,nikada verujte.

-A za vreme rata,okupacije?

-Ni tada eto .Stavise ni sada kad svet hrli tamo.

-Dopire li do vas mozda huk s planine?-Pitam cisto da je malo odobrovoljim.

-kakv huk za boga?-Iznenadi se Borka i malo zainteresova.

-Pa majski huk,sa Ravne gore!

-Cesto ne cujem ni crkvena zvona,a kamoli tako nesto.Stara sam sinko.

-Tada se masa sliva ,obelezavajuci tradicionalno izlazak prvih Srpskih Ravnogoraca na tu planinu.

-E vidite to je nesto drugo.Moji Valjevci odlaze redovno,masovno.Dakle jos zivi taj ravnogorski duh.Kako vidim nije se ugasio.Za cudo najvise je mladih sto ohrabruje.

-Tamo se peva:

"Od Topole pa do Ravne gore
Sve su straze djenerala Draze
a patrole Kalabic Nikole."

Najednom starica ozive,nesto planu u njenim ugasenim ocima i zavapi setno:

-E pa vidite! To je najbolji dokaz da ova danasnja mladez ne prihvata Nikolu kao izdajnika.Da je izdao Drazu ne bi mu se ovako ni pevalo?Zar ne?

Preuzeto iz knige "Kako je uhvacen djeneral Draza" od Borivoja Marjanovica
 
snoshaj efendija:
sve smo procitali..
kad je sve tako, mozemo li da znamo na kraju balade zasto je tito strpao drazu u rupu a ne on njega?
to pitam vec 2 meseca?
cetnici jaki, vojska, do jaja, oranizacija...
ovo sve gulija, bravari, mesari..
dakle..
:mrgreen:
Kliknite za proširenje...


To ti je vise puta receno no tebe to ne zanima jer ti ovo pitas iz zajedljivosti.

Zato sto su Sovjeti oslobodili Jugoslaviju i Brozu omogucili da na njihovim repovma dobije vlast... tako slatku vlast koju je po svaku cenu i kap srba bio speman da otme.
 
White Rabbit:
To ti je vise puta receno no tebe to ne zanima jer ti ovo pitas iz zajedljivosti.

Zato sto su Sovjeti oslobodili Jugoslaviju i Brozu omogucili da na njihovim repovma dobije vlast... tako slatku vlast koju je po svaku cenu i kap srba bio speman da otme.
Kliknite za proširenje...

pa kako su sovjeti oslobodili jugoslaviju, ako su usli u srbiju , i otisli za madjarsku?rusi su sudelovali u oslobodjanju par gradova, ukljucujuci beograd
tko je oslobodio ostatak jugoslavije? marsovci?
 
White Rabbit:
To ti je vise puta receno no tebe to ne zanima jer ti ovo pitas iz zajedljivosti.

Zato sto su Sovjeti oslobodili Jugoslaviju i Brozu omogucili da na njihovim repovma dobije vlast... tako slatku vlast koju je po svaku cenu i kap srba bio speman da otme.
Kliknite za proširenje...

Danas niko Sovjete u istočnoj Evropi ne smatra za oslobodioce.Zanimljivo je da je u Austriji sve donedavno zvaničan stav bio da je Crvena Armija oslobodila Beč,čak su podigli i spomenik toj vojsci ali to je opet povezano sa potrebom distanciranja od prošlosti i nemačkog nacionalizma s jedne strane i činjenice da Sovjeti u Austriji nisu uspostavili svoju vlast kao u slučaju Jugoslavije,Poljske,Čehoslovačke ... Nema razloga ni u Srbiju da ih neko smatra za oslobodioce ali to je izrazito političko pitanje.
 
snoshaj efendija:
sve smo procitali..
kad je sve tako, mozemo li da znamo na kraju balade zasto je tito strpao drazu u rupu a ne on njega?
to pitam vec 2 meseca?
cetnici jaki, vojska, do jaja, oranizacija...
ovo sve gulija, bravari, mesari..
dakle..
:mrgreen:
Kliknite za proširenje...
Receno X puta do sada, Teheranska konferencija - tako odlucili saveznici, zar ne znas da su saveznici i oni koje su oni podrzavali sve bitke tako dobijali?

Donesu odluku, potpis na papir, pljuc - pecat i resena stvar, bitka dobijena, a za javnost se pobrine ekipa zaduzena za kompjuterske animacije.

:mrgreen:
 
HECTORIUS:
Ako nije Kalabic, ko je onda izdao Drazu? Da li je uopste bilo izdaje tj. kako je OZNA saznala gde se krije, po tvojoj verziji?
Kliknite za proširenje...

ma jok. englezi sleteli na improvizirani aerodrom ( kao u pranjanima, draza gradio svojim rukama...) i onda ga englezi uhapsili i izrucili OZNI ). gde bi partizanske geacine, mogle da uhvate takvu skolovanu lafcinu od srpskog oficira, cije je operativno i komandno iskustvo i umece predmet proucavanja u svim udzbenicima preferansa..
 
Salamander011:
Posle vise od pola veka ,komunisti su najzad priznali da podpukovnik N Kalabic,komadant Gorske kraljeve garde,nije izdao generala Mihajilovica.Priznanje potice od titovog generala Djoke Jovanica,koji je pred smrt novinaru *NIN-a saopstio novu komunisticku verziju o poslednjim Drazinim danima.
Na pitanje zasto su upravo Kalabica obelezili kao izdajnika,Jovanic je odgovorio:?"Htjelo se da se time cetnicki pokret u potpunosti iskompromituje".
Medjutim u svojoj najnovijoj (4) verziji komunisti zele da iskompromituju cetnike,samo sada "ne u potpunosti".Naime oni i delje tvrdr da je Draza zarobljen izdajom svog visokog oficira-majora Jezdimira Dangica.U osnovi verzija je ista kao stara,samo sto se menja ime tamo gde se pominjao Kalabic tamo je Dangic
Majora Dangica su pricao je Jovanic,"Uhapsili" Nemci 1943 i odveli u zarobljenistvo.On pred kraj rata bezi u Poljsku i uspostavlja vezu sa Drazom.Kako je Dangic bio Drazin "Ljubimac",on je javljanjem bio "Odusevljen".Tako Draza nije nista posumnjao kada mu se verovatno krajem 45mDangic sa grupom cetnika javio negde u istocnoj Bosni.U medjuvremenu du Dangica u Poljskoj zarobili crvenoarmejci i prosledili ozni u Sarajevo,uz obecanje da ce mu se pokloniti zivot,Dangic pristaje da grupu komunista,prasvucenu u cetnicke uniforme,odvede do DrazePosle je sve bilo lako Drazu su uhvatili a Dangica su streljali.
Dakle pred sobom imamo jos jednu grupu kojestarija.Umesto da jednostavno priznaju istinu-Draza je kao teski bolesnik od pegavog tifusa,zarobljen uz pomoc engleske obavestajne sluzbe.Komunisti po svaku cenu namecu lazi .,Sad kad bi dobili odgovor u vidu jos jedne dokumentovane knjige recimo"Istina o Dangicu",neko od njh bi svakako rekao:"Nije Dangic vec neko treci".
Zato,vise nema svrhe polemisati sa takvim osobama.Narocito ne danas kad su komunisti potpuno prokazeni.Ono sto zabrinjava,to je ponasanje novinara,koji eto i dalje veruju komunistima.Jovanicevo svedocenje NIN-u ne samo sto ne prati nikakva kritika,vec je naprotiv,najavljeno veoma afirmativno.
evo citata iz NIN-a.

"Sasvim je izvesno da generalovo autenticno svedocenje,znacajno pomera granice nasih znanja o kljucnim licnostima i dogadjajima iz druge polovine 20-og veka istorije zemalja juznih slovena".

Ni manje ni vise! a ovo na zalost nije jedini primer.

Major Jezdimir Dangic,komadant istocne Bosne i Hercegovine,bio je jedan od najvaznijih komandanata u Ravnogorskom pokretu .Ujesen 1941 oslobodio je citavu istocnu BiH od ustasa zaustavivsi tako genocid nad srbima.Pocetkom 1941 izdrzao je Nemacku ofanzivu,a potom i zajednicke ustasko-partizanske napade.Nemacka 714 divizija,zarobila ga je u noci 11 na 12 april 1942.-Ne 1943 u Rogacici kod Bajine Baste.Odveden je u logor Strij u Poljskoj,odakle bezi i prikljucuje se Poljskom pokretu otpora.Na komandnim polozajima ucestvovao je u oslobadjanju Poljske od Nemaca.Kao i mnoge Poljske oficire Sovjeti ga zarobljavaju i odvode u Sibir.Vracen je u Sarajevo tek 1947g. gde je posle staljinistickog procesa,osudjen na smrt i streljan.

*Feljton "Ispovest generala Djoke Jovanica",NIN,28 septembar-2 novembar 2000.godine.

Preuzeto iz knjige "Istina o Kalabicu" Miloslava Samardzica


Deo intervjua sa Borkom Kalabic koji na jednostavan nacin dokazuje da Srbi nisu poverovali u Kalabicevu izdaju

-recite nam gospodjo Borka ,da li sste ikad bili na Ravnoj Gori?

-Ne ,nikada verujte.

-A za vreme rata,okupacije?

-Ni tada eto .Stavise ni sada kad svet hrli tamo.

-Dopire li do vas mozda huk s planine?-Pitam cisto da je malo odobrovoljim.

-kakv huk za boga?-Iznenadi se Borka i malo zainteresova.

-Pa majski huk,sa Ravne gore!

-Cesto ne cujem ni crkvena zvona,a kamoli tako nesto.Stara sam sinko.

-Tada se masa sliva ,obelezavajuci tradicionalno izlazak prvih Srpskih Ravnogoraca na tu planinu.

-E vidite to je nesto drugo.Moji Valjevci odlaze redovno,masovno.Dakle jos zivi taj ravnogorski duh.Kako vidim nije se ugasio.Za cudo najvise je mladih sto ohrabruje.

-Tamo se peva:

"Od Topole pa do Ravne gore
Sve su straze djenerala Draze
a patrole Kalabic Nikole."

Najednom starica ozive,nesto planu u njenim ugasenim ocima i zavapi setno:

-E pa vidite! To je najbolji dokaz da ova danasnja mladez ne prihvata Nikolu kao izdajnika.Da je izdao Drazu ne bi mu se ovako ni pevalo?Zar ne?

Preuzeto iz knige "Kako je uhvacen djeneral Draza" od Borivoja Marjanovica
Kliknite za proširenje...

Sada neka gledaju u lice svojih lazi....:D

kalabic-v.jpg


a oni koji su ih ovde prosipali koje ovce ispadaju posle ovoga :mrgreen:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top