Ovo nije ozbiljno pitanje, Coco Bill. Covecje telo je svojevrsna fizicko-hemijska llaboratorija. A ako te interesuju forumule, kreni da proucavac knjig iz biologije, medicinskih fakulteta i hemijskih i fizckih intitutas sirom sveta. Bez hemijsko-fizickih procesa u telu zivog bica nema zivota. Ti procesi se u medicini definisu kao metabolizam.
Zašto je neozbiljno, ako je poznato da se taj hemijski proces odvija baš u centralnom nervnom sistemu, onda bi trebalo da se zna i koji hemijski elementi učestvuju u procesu i u kojoj meri. Ako to imaš nije teško izvesti hemijsku formulu ljubavi.
Tako se, recimo, verovalo i da je pamćenje uskladišteno u jednom delu mozga, ali je britanski neurofiziolog dr. Pribran u eksperimentu sa mišem, tražeći to mesto, odstranjivao deo po deo mozga kod miša, ali se miš uvek vraćao na upamćeno mesto. Tada mu je sinulo da skladište nije ukodirano u neuronima ili grupama neurona (nervnim ćelijama) kako se do tada mislilo, nego u unakrsnoj strukturi koju obrazuju nervni impulsi kad struje kroz mozak, tj. na isti način kako je formiran uzorak interferencije čestica laserske svetlosti koje prožimaju površinu dela filma koji sadrži holografsku sliku. Drugim rečima, Pribram veruje da je mozak sam po sebi hologram.
Pribramova teorija takođe objašnjava zašto ljudski mozak može da uskladišti toliko mnogo informacija, na tako malom prostoru. Utvrđeno je da ljudski mozak ima sposobnost da upamti preko 10 milijardi bit-a (jedinica memorije prim.prev.) informacije, u toku jednog prosječnog ljudskog života (to je, grubo rečeno, približno količini informacija sadržanih u 5 tomova Enciklopedije Britanike).
Slično tome, takođe je otkriveno da pored ostalih sposobnosti, hologrami poseduju neverovatan kapacitet za skladištenje informacija - jednostavno promenom ugla pod kojim dva laserska snopa padaju na određeni deo fotografskog filma, moguće je “složiti” nekoliko različitih slika na istom mestu. Već je dokazano i to, da se na samo jednom kvadratnom centimetru filma može uskladištiti i do 10 milijardi bit-a informacije.
Naša izvanredna sposobnost da izvučemo potrebnu informaciju iz ogromnog skladišta naše memorije postaje razumljiva ako naš mozak funkcioniše na holografskom principu. Ako vas prijatelj upita na šta prvo pomislite kad on izgovori reč “zebra”, vi ne morate da preturate dugo po nekom ogromnom cerebralnom dosijeu, da bi došli do odgovora. Umesto toga asocijacije “prugasta”, “slična konju”, “afrička životinja” ili "Čeda"
momentalno će vam pasti na pamet.
Jedna od najneverovatnijih karakteristika načina čovekovog razmišljanja je ta, što je svaki delić jedne informacije u međusobnoj korelaciji sa svim ostalim delovima informacije; a to je i jedna od karakteristika holograma, jer svaki delić holograma je beskrajno isprepleten sa svim ostalim delovima, i to je možda najbolji prirodni primer jednog sistema međusobne korelacije.
Uskladištenje memorije nije jedina neurofiziološka zagonetka koja postaje mnogo razumljivija kad se uzme u obzir Pribramov holografski model mozga. Druga je, kako to mozak uspeva da prevede lavinu frekvencija kojima je neprestano obasipan od strane čula (svetlosne vibracije, zvučne vibracije itd.) u stvarni svet naše percepcije.
Ova holografska teorija bi možda mogla da se primeni i na osećanja jer ona takođe proizvode vibracije unutar nas, pogotovo snažna osećanja kao što su ljubav ili strah.
Ali ako je hemijski proces poznat i odvija se u centralnom nervnom sistemu, onda je jasno i na koji se način ta hemijska reakcija odvija i morali bi biti poznati hemijski elementi koji učestvuju u procesu. Znala bi se formula. Ja tu formulu ne znam i ne vidim zašto je neozbiljno pitati nekoga ko zna da mi to objasni.
zbog ove poslednje rečenice. No nema razloga, jer ako smatraš da Bog objektivno postoji, onda On jeste predmet tvojih osećanja prema Njemu, kao što ti je devojka (bila) predmet ljubavi koju osećaš (si osećao) prema njoj.
Mora da je, po tebi, istina i govor Valamove magarice, nisam video da si se negde iszjasnio po tom pitanju.
