Dodirni ljubav,kroz osecanja ispunjena romantikom

Neka te prati i u snu moja ljubav andjele,
jer ti znas i ne pravi se da ne znas, koliko te volim i na javi i u snu.

Mozda, samo mozda bi i otisla, jer tebi je lako, tako ranjenoj, da odes, gde nisi bila, gde nisi ni odlazila.
Zato te molim, dozvoli mi, da te moja ljubav miluje, suze kupaju, poljupci brisu...tvoje nezno i prelepo lice, koje volim najvise na svetu i zadrzim te uza se.

Zbog mnogo toga sto te boli i ako me ostavis, ponece tvoja nezna koza, sva natopljena ljubavlji, ne samo veliko nista, koje osetis, vec ces poci i u snove, gde te isto cekam, da vratim najlepsi osmeh na svetu, da oci sijaju radoscu, da sve to zapamtis i kada se probudis, jer moji snovi se zive i na javi, jer ja te samo prosto volim.

Znam da volis kisu, a ne nosis kisobran, jer nezne kapi koje tako liju po obrazima, zbune me uvek i ne znam da li su suze srece ili tuge, ali moja ljubav ce te obaviti, grejati u hladnim nocima i cuvati od mene, od svih zala koja se nadvijaju nad nama...

Mada znam da sve to nije dovoljno, posebna je tvoja ljubav i moram ponovo da te osvajam, moram da se borim za nju sa tobom...moram to svaki dan, svaku noc, jer bez tebe nema srece, nema mira u meni.

Zbog toga, napokon sam shvatio, da samo si ti uspela da mi doneses ljubav u srcu i mir u dusi, pobedivsi pritajeno zlo greha u meni.
Zato, osecam te, ne boli te vise nista, jer samo zelim da te mazim, pazim, ljubim...uh, zauvek tvoj, ostani uz mene nemiru moj.
 
Razdire mi dusu ocaj u surovoj stvarnosti, sve me lazuci da je san i da ce nestati sva bol, koju sam ti naneo.

Ti tako cista i sjajna, kidas mi srce koje za tobom gine, sve zbog moje nevere, koju sklanjam sto dalje od tebe, prokleta da je bila, kada me je tako zanela, zivote nam upropastila.

I dok zatvaram oci, bezeci u svet tame i zaborava, osecam i dalje sve tvoje neznosti, sto mi toplinu donose, kroz tvoje divne oci sto se slatko smeju i greju.
Nemoj sada da odes. Ostani. Gde si? Gledam kroz zaledjeno staklo, noc i zvezde koje ispisuju tvoje ime, secajuci se mirisa jorgovana i ruza, koje su nosile tvoj miris neznosti meni u narucje.

Da, tako sam i zamisljao nas raj, uz sve te mirise, koji su se posipali po nama, a mi smo probali jabuke greha, uz pesmu slavuja i nezne zrake sunca, koji su topili kapi rose sa nasih poljabaca.

Zato vas molim, sve zle duhove, ostavite nam nasu ljubav, od muke satkanu, vezanu tankim nitima emocije, jer smo uspeli da pobedimo ne samo bolesti i razne utvare zlokobnice, koje su nas razdvajale.
Bog nam nije dosao pomoci, vec smo sami kroz teske tmine zivota, nasli spas u ljubavi i tako izmuceni bolom i tugom, nad ljubavlju nasom zaplakali kradom, zbog nevere, koja se nikada vise javiti nece, oterana tvojim osmehom, sjajem zenica tvojih, ponosom, koji ce vratiti moju izgubljenu vernost u tu tvoju dusu, moju molitvu nase ljubav.
 
Ljubavi, kada ti je sve lepo ili lose, moja ljubav neka te uzdigne i donese mi te...

Osetices tada, da nezni vetar nosi pregrst najlepsih poljubaca, svuda po tvom mekom vraticu, kojima cu oterati sve lose iz tvog srca, a ostace zauvek tvoj osmeh da sija.
Taj osmeh prepun bisera na suncu, na nekoj plazi gde zelis otici...a tamo u pesku, moje srce ces naci i reci koje ni talasi ne mogu da uklone...VOLIM TE MOJA LEPA SIRENO, KOJA SI NASLA ZAUVEK, SVOJE MESTO U PLAVETNILU DUBINA SRCA I MOJE DUSE.
 
Spusti me dole, da verujem da jednog dana cu biti, gde sam bio
ovde, pored tebe.

I tesko je, dani se samo cine tako mracni, jer
mesec, zvezde, su nista bez tebe.

Tvoj dodir, tvoja koza, odakle da pocnem?
Nema reci kojom mogu objasniti, koliko mi nedostajes.

Noc ova, praznina,ova rupa u kojoj sam ja i ove suze, pricaju svoju pricu, pricu o kajanju i izdaji, o nestalom, a tesko stecenom poverenju, o svemu tome, sto tanka, ali jaka nit ljubavi drzi, da ne nestane nesto, o cemu ce se knjige pisati i filmovi snimati, o nama i nasoj srecnoj ljubavi.

Rekla si mi da ne placem kada odes, ali osecaji su neodoljivi, mnogo su jaki, ne mogu kisu suza koje natapaju moju dusu, da zaustave.

Samo te molim da jos malo mi dozvolis da lezim na tvojoj strani, pored tebe, tebe gde cu biti siguran da si u redu, srecna i mirna, a ja, brinucu se o tebi i cuvati te od svih zala.

I ne zelim da budem ovde, ako ne mogu biti sa tobom veceras.
Trudicu se da doprem do tebe.
Mozes li cuti moj poziv, moj vapaj pokajnika?

Bolelo je ovo, kroz sta sam prosao i tebe kroz sve to vodio, jer ne, nisi to zasluzila, ne to nisi zasluzila...

Nedostajes mi mnogo, ludo mi nedostajes sreco moja.

Rekla si mi da ne placem kada odes, ali osecaji su neodoljivi, mnogo su jaki, ne mogu ih zaustaviti.

I ne zelim da budem ovde, ako ne mogu biti sa tobom veceras.

Zato, spusti me dole veceras, spusti me pored tebe, jer zelim lezati na tvojoj strani tu, pored tebe.

Spusti me dole, jos samo veceras, ljubavi moja.
 
NIKOS_:
Razdire mi dusu ocaj u surovoj stvarnosti, sve me lazuci da je san i da ce nestati sva bol, koju sam ti naneo.

Ti tako cista i sjajna, kidas mi srce koje za tobom gine, sve zbog moje nevere, koju sklanjam sto dalje od tebe, prokleta da je bila, kada me je tako zanela, zivote nam upropastila.

I dok zatvaram oci, bezeci u svet tame i zaborava, osecam i dalje sve tvoje neznosti, sto mi toplinu donose, kroz tvoje divne oci sto se slatko smeju i greju.
Nemoj sada da odes. Ostani. Gde si? Gledam kroz zaledjeno staklo, noc i zvezde koje ispisuju tvoje ime, secajuci se mirisa jorgovana i ruza, koje su nosile tvoj miris neznosti meni u narucje.

Da, tako sam i zamisljao nas raj, uz sve te mirise, koji su se posipali po nama, a mi smo probali jabuke greha, uz pesmu slavuja i nezne zrake sunca, koji su topili kapi rose sa nasih poljabaca.

Zato vas molim, sve zle duhove, ostavite nam nasu ljubav, od muke satkanu, vezanu tankim nitima emocije, jer smo uspeli da pobedimo ne samo bolesti i razne utvare zlokobnice, koje su nas razdvajale.
Bog nam nije dosao pomoci, vec smo sami kroz teske tmine zivota, nasli spas u ljubavi i tako izmuceni bolom i tugom, nad ljubavlju nasom zaplakali kradom, zbog nevere, koja se nikada vise javiti nece, oterana tvojim osmehom, sjajem zenica tvojih, ponosom, koji ce vratiti moju izgubljenu vernost u tu tvoju dusu, moju molitvu nase ljubav.
Kliknite za proširenje...
Naneo bol...
NIKOS_:
Razdire mi dusu ocaj u surovoj stvarnosti, sve me lazuci da je san i da ce nestati sva bol, koju sam ti naneo.

Ti tako cista i sjajna, kidas mi srce koje za tobom gine, sve zbog moje nevere, koju sklanjam sto dalje od tebe, prokleta da je bila, kada me je tako zanela, zivote nam upropastila.

I dok zatvaram oci, bezeci u svet tame i zaborava, osecam i dalje sve tvoje neznosti, sto mi toplinu donose, kroz tvoje divne oci sto se slatko smeju i greju.
Nemoj sada da odes. Ostani. Gde si? Gledam kroz zaledjeno staklo, noc i zvezde koje ispisuju tvoje ime, secajuci se mirisa jorgovana i ruza, koje su nosile tvoj miris neznosti meni u narucje.

Da, tako sam i zamisljao nas raj, uz sve te mirise, koji su se posipali po nama, a mi smo probali jabuke greha, uz pesmu slavuja i nezne zrake sunca, koji su topili kapi rose sa nasih poljabaca.

Zato vas molim, sve zle duhove, ostavite nam nasu ljubav, od muke satkanu, vezanu tankim nitima emocije, jer smo uspeli da pobedimo ne samo bolesti i razne utvare zlokobnice, koje su nas razdvajale.
Bog nam nije dosao pomoci, vec smo sami kroz teske tmine zivota, nasli spas u ljubavi i tako izmuceni bolom i tugom, nad ljubavlju nasom zaplakali kradom, zbog nevere, koja se nikada vise javiti nece, oterana tvojim osmehom, sjajem zenica tvojih, ponosom, koji ce vratiti moju izgubljenu vernost u tu tvoju dusu, moju molitvu nase ljubav.
Kliknite za proširenje...
Naneo bol...nevera .... jabuka greha...

Nema ljubavi. Uništeni životi??? Gdje nema iskrenosti nema ni ljubavi, Nikos. Umrla je.
 
Moram ti reci, ne mogu vise cutati i u sebi prikrivati, zaljubljen sam u tebe, kao duga na plavom nebu, kojoj se ne vidi ni pocetak ni kraj.

Moram ti reci, da dok te nisam sreo, bio sam covek bez snage ljubavi i volje za srecom, pustog srca, cekajuci tebe.

Moram ti reci, bila si mi daleka, a ja covek bez trunke ljubavi, slomljen promasenim emocijama, bez tebe samo pola coveka i praznog srca.

Moram ti reci, a nije mi lako, primila si me kao brod bez posade u svoju mirnu luku, svoje srce, podarivsi mi ljubav, poverenje, i spustio sam sidro, privio se uz tebe, tonuci u tvojim ocima boje mora i neba.

Moram ti reci, sramota me da priznam, spasila si me svih zala ovog sveta, gresnica i svetica, koje su mi unistile i ono malo emocija, srece i osmeha, drzeci me svojom ljubavlju da ne ostanem na dnu, gde si me i nasla...spasi me molim te.
 
Ponekad se okrenem i vidim neki put, moj put, kako se probijao kroz sumu zivota i listova romantike.

Trazim te...ma gde si ti, ne mogu te pronaci, uhvatiti, zadrzati...gde si?

Nasumice grlim neka cudna putena, pozudom preplavljena tela, to nisi ti...gde si?

Jako bih te zagrlio, ljubio bih tvoj glas srece,
Ali ne mogu te dostici, samo hvatam eho tvog smeha i vapaj tvog nedostajanja...ma gde si ti?

Moj put je osvetljen sjajem tvojih ociju i nalazim te, kako mi se blistava pojavljujes, a ja te trazim pogledom, zatvaram oci i osusenih dlanova od suza te hvatam, da mi opet ne nestanes, ali te opet nema...ma gde si ti?

Ipak, budim se...ovde si napokon na kraju mog puta...voljena, jedina, mojom ljubavlju zauvek vezana.
 
Posebna, ja sam odavno odlucio da se drzim nase ljubavi. To nije slucajno, jer znam da moja zaljubljena dusa zivi u tvom telu, a tako sam jedino potpun ispunjen, duboko u tebi, spokojan sa tobom.

Muka mi je od zlih i zavidnih, koji zive od zlobe i zele ne samo da nas uniste, nego i ljubav da nam oduzmu.

Ne dam nas.

Prestao sam i da mrzim, jer pored ljubavi nase, to je preveliki teret da bih i to nosio.
Shvatio sam, da ti i ja smo sasvim dovoljno pametni, da smo ljubavlju, koja je kao iz nasih mastanja o njoj, pobedili zdravim razumom i inteligentnoscu.

I zato, ne dam nas.

Mi smo ljubavi, nesto sto se jednom desava nekome u zivotu, jer ko to nije imao, uzalud je i ziveo.

Zbog svega, sto osecam za tebe, zelim ti mirne noci i lepe dane, koje zelim da delimo i na javi i u snu. Ljubavi moja nenavoljena.

Ne dam nas.
 
NIKOS_:
Posebna, ja sam odavno odlucio da se drzim nase ljubavi. To nije slucajno, jer znam da moja zaljubljena dusa zivi u tvom telu, a tako sam jedino potpun ispunjen, duboko u tebi, spokojan sa tobom.

Muka mi je od zlih i zavidnih, koji zive od zlobe i zele ne samo da nas uniste, nego i ljubav da nam oduzmu.

Ne dam nas.

Prestao sam i da mrzim, jer pored ljubavi nase, to je preveliki teret da bih i to nosio.
Shvatio sam, da ti i ja smo sasvim dovoljno pametni, da smo ljubavlju, koja je kao iz nasih mastanja o njoj, pobedili zdravim razumom i inteligentnoscu.

I zato, ne dam nas.

Mi smo ljubavi, nesto sto se jednom desava nekome u zivotu, jer ko to nije imao, uzalud je i ziveo.

Zbog svega, sto osecam za tebe, zelim ti mirne noci i lepe dane, koje zelim da delimo i na javi i u snu. Ljubavi moja nenavoljena.

Ne dam nas.
Kliknite za proširenje...
Nenaljubljenoj ... " ko te nije imao, uzalud je živeo"....možda bolje "da te nisam imao, uzalud bih živeo"? @NIKOS_
 
Pokusavam iznova, da spasim sebe od samoga sebe...uh, kako je to naporan cin, bez pocetka i kraja.

Zatim shvatim, da nesto mi nedostaje. Nedostaju mi ispod obraza, tvoje vlazne usne od suza, zelim ih, bas mi nedostaju... nedostajes mi ti, ljubavi moja.

Jedini spas da ne dozivim smrt ranije, od onog trenutka kada mi je to sudbina namenila, jeste da me spasi tvoja ljubav, spasi moju dusu da ne ode mrtvima, jer za to se vredi boriti, kao i za nasu ljubav.

Ne zelim, da ti pruzam ljubav kroz drskost, koje se gnusam, a zatim tvoju ljutnju proteram svojim poljupcima, jer tvoju ljubav vec dovoljno osecam, da bih rizikovao opet samoga sebe.

Ljubavi, zelim da pobedi nas trenutak u nekoj noci, koja na nas mirise, kojoj nece doci kraj svanucem sunca, vec ce zauvek biti blistava, mesecinom nase ljubavi obasjana.

Da, to je jedini nacin ljubavi, da spasim samoga sebe od sebe u ovome svetu oko nas, kome nedostaje,, nekoga voleti", da bi bio smislen i zivotom ispunjen.
 
NIKOS_:
Pokusavam iznova, da spasim sebe od samoga sebe...uh, kako je to naporan cin, bez pocetka i kraja.

Zatim shvatim, da nesto mi nedostaje. Nedostaju mi ispod obraza, tvoje vlazne usne od suza, zelim ih, bas mi nedostaju... nedostajes mi ti, ljubavi moja.

Jedini spas da ne dozivim smrt ranije, od onog trenutka kada mi je to sudbina namenila, jeste da me spasi tvoja ljubav, spasi moju dusu da ne ode mrtvima, jer za to se vredi boriti, kao i za nasu ljubav.

Ne zelim, da ti pruzam ljubav kroz drskost, koje se gnusam, a zatim tvoju ljutnju proteram svojim poljupcima, jer tvoju ljubav vec dovoljno osecam, da bih rizikovao opet samoga sebe.

Ljubavi, zelim da pobedi nas trenutak u nekoj noci, koja na nas mirise, kojoj nece doci kraj svanucem sunca, vec ce zauvek biti blistava, mesecinom nase ljubavi obasjana.

Da, to je jedini nacin ljubavi, da spasim samoga sebe od sebe u ovome svetu oko nas, kome nedostaje,, nekoga voleti", da bi bio smislen i zivotom ispunjen.
Kliknite za proširenje...
Neka pobedi momenat 😇
 
Naidju tako nenadano, dani i noci u kojima shvatis mnogo toga o sebi i ljudima oko tebe, posebno onima do kojih ti je stalo, koje volis, za koje zivis.

Shvatis, da tvoja iskrena emocija, puna tvoje romanticne krvi, jos uvek ti daje nadu da poneki srecni trenutak, osmehom odglumis, uputis svojoj ljubavi reci koje ne bole, vec se vole.

Tako docekas noc, vreme romanticara, sa zeljom da osetis neznost poljupca, da osetis da si voljen, samo njen, jer jos i zivis samo zbog nje, tvoje nenavoljene.

... i eto, naidju nenadano dani i noci, koji te prosvetle da je previse losih ljubavi proslosti, a manje vremena za pruzanje sebe, tebi ljubavi u buducnosti.

Trgnes se iz zivotnog sumraka, katancima zabravis kapije proslih ljubavi i onda sve shvatis, o zivotu, ljudima, shvatis da je njeno lice tvoje sunce, a nocno saputanje, moja uspavanka...i dobro mi dosla voljena u buducim danima i nocima.
 
... I eto tako, pitam se u ovim danima prolecnih zima sta mi je, da li su zle slutnje ili ljubavne patnje, ali znam, nesto mi je.

Kopam po mislima proslosti, kroz tuge sadasnjosti, ka putu ljubavi buducnosti, a i dalje ne znam sta mi je, ali znam, nesto mi je.

Tako stignem do mreze ljubavnih u romantiku skrivenih emocija, gde u tom neznom lavirintu nemira, nalazim tvoje oci, nezne usne i pamukom omotanu dusu. Tada, pomislim da znam sta mi je, ali i dalje ne znam, mada osecam, nesto mi je...

... i iznenada obliju me suncevi zraci, topeci jos ono malo suza kao kapi jutarnje rose, zaostalih na obrazima nocnih snenih nemira, kada mi se sve rasvetli i shvatim sta mi je, osecam ljubav njenu, zauvek.. i eto znam da zaljubljenost je jos tu mila moja... to mi je.
 
Screenshot_2023-01-19-23-49-02-524-edit_com.instagram.android.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

KPCTAHK
Srećan vam 20. april - dan iskrenosti, nežnosti i ljubavi prema samome sebi!
Odgovora
0
Pregleda
104
KPCTAHK
KPCTAHK

Back
Top