Dodirni ljubav,kroz osecanja ispunjena romantikom

92953563_1807579629378063_5895850036993982464_n.jpg
 
Nedostaješ mi.
Nedostaje tvoj zagrljaj,
da uteši i da mi snagu.
Smiri me.
Da osetiš koliko si voljen.
Nežan i snažan.
Takav je zagrljaj posle dugog odsustva.

Nedostaješ mi.
Ubiše me želje i razmišljanja.
Mnogo je dana bez reči.
Šta te vuče od mene?
Kako to da se odjednom odmakneš?

Nedostajem li ja tebi?
Jesu li su drage moje ruke na tvojim ledjima.
Izmičeš se…
toliko da me dugo već
ne gledaš u oči.

Nedostajem li ja tebi?
Da mi pomiluješ lice.
Jagodicom kažiprsta predješ preko usana.
Njih voliš?
Još ih ne ljubiš.
Kao da umirem, kida mi se duša
Ono mesto, pod dijafragmom…
Nedostaješ tu gde pripadaš.

Osećaš me, kažeš.
Umirem li?
Milo, poznato lice, nedostaješ.
Umirem li?
Nedostaješ u lepoti ponovnog susreta.

Ćutim.
Tako voliš.
Voliš li ti mene ćutanjem?

Nedostaješ da ti pripadam.
Rukama.
Očima.
Dušom.
Neznoćšu.
Toplinom.


Nedostaješ.

 
"Ostavila si dubok trag u mojim grudima, u ovoj ranjenoj dusi....

Da li je razlog, sto te nisam dovoljno voleo, pa te zato polako gubio,

Ili je to sto sam u drugim zenama tebe trazio, nadajuci se da ces biti jedna od njih....

Negde sam pogresio ulicu i krenuo putem patnje, nemo se osvrcuci,

Da cu videti tebe kako sijas u daljini i vracas me iz nemira ludosti koja me obuzela,

A tebe dovoljno daleko od mene odvela...Mada...Mozda je i trebalo tako....

Mozda...Ma ko zna zbog cega je to dobro....Volecu neke druge, manje drage srcu mom,

Koje ce me lagati da me vole...da sam najbolji...da sam im jedini....

A ja....ja cu lazno biti srecan i ziveti ovaj zivot, bez zivota."

NIKOS-2014.

Screenshot_20200420-212410.png
 
tumblr_p31yleebeL1w4pl77o1_500[1].jpg

Tvoje vatre su prisutne.
Danas. Davno pre danas.
I dugo iza svih danas.
Uvek cemo se sretati.
Moras mi jednom objasniti
kakav si ti to vrag
kad dunes u pcelu na dlanu
i pretvoris je u zvezdu.
Jer cime ljubiti svet
ako su jedina usta
vecito zauzeta
izgovaranjem ljubavi?
S tobom je opasno hteti -
ti nikada ne odustajes.
S tobom je opasno voleti -
ti se nikad ne zaboravljas.
S tobom je opasno ici,
ti se nikad ne umaras.
S tobom je cudno i umreti -
jer ti se ne zavrsas.
Jer ziveti se moze
il' zagonetno, il' nikako.
Ugradjeni u prostor,
ne umiremo to mi.
to se rasteze nebo
i uzdize nas ka zvezdama! - N.N
 
Znam da sam puno puta, promasio i zalutao, na nekim cudnim stranama knjige zvane zivot, sa podnaslovom ljubav, ali sve je to ja...ne mogu pobeci i ne zelim, od tih pogresnih skretanja, jer neka su bila skoro pa dobra...

Vodio sam se impulsima srca i uzdasima duse, koju sam sputavao , sve dok tebe nisam sreo i...vatromet emocija je eksplodirao, a samo sam zeleo da sve to sklonim na neko mesto puno tame, zaboravljenih srecnih trenutaka, cuvajuci ih samo za tebe.

Medjutim, kao plus i minus, spajala nas je nevidljiva nit ljubavi, njihajuci nase duse u jednu od srece satkanu romantiku.
Tako je nasa zaljubljenost, otkrila nasu tajnu i ona je ostala u nama, nasa, za ceo zivot.
Jer ljubav i zudnja su poroci, koji su spojeni, tako da kada su jedno, lagati ne mogu.

Zbog toga, moj zivot je stalna zelja, da budem sa tobom u krevetu, u neznom, a cvrstom zagrljaju, jer sve ostalo sto prolazi pored mene, je iscekivanje toga.
Tako da i pored nasih zakletvi na vernost zauvek, nikada nisi mi otkrila svoju zagonetku, kako je voleti me...ostala si neotkrivena tajna.

Otisla si iznenada, kao sto si se i pojavila i ostavila me sa poslednjom boli, koju ces i ti nositi u sebi, jer deo mene ostao je zauvek zarobljen u tebi.

Zato, posle strasti i srece, kada pogledam u daljini neku, lepu zenu, trgnem se i zatitra mi na usnama nemi uzvik tvoga imena...a bili smo predivan ljubavni par, kao iz ruskih klasika, preslikan...poseban i neponovljiv ljubavni par...ti i ja...zauvek.

 
Osetljiva, nezna sa dusom od pamuka, dolazis u moje misli i skrivas se u njima, vecno, kao neprocenjivi biser u nikada nadjenoj skoljki, na dnu mora.

Skupocena je ta ljubav koju imamo, jer znam, zelim, jednostavno moram da je prekrijem talasima poljubaca, kojima te obasipam, iznova i iznova...mozes li da izdrzis ljubavi?

Mnogo je strasti, treba to preplivati, do nebeskih visina, jer samo su one granice nase ljubavi, visoko, iznad svemirskih i morskih dubina.

Stalno nedostajes...glad za tvojim neuhvatljivim osmehom, nenaljubljenim usnama, kosom prepunom tvog nestasluka, moje korake bez zvuka, koji me nose ka tebi...

Dolazim ti gladan tvoje lepote, njuskajuci u noci taj vrat, trazeci srce prepuno ljubavi, pod kozom boje netaknutih plavetnila mora neznosti, nase...samo nase...jedina...

 
Volim te, ma volim te gde god me nosio, nemirni duh i ranjena dusa...

Volim te i kada srce u sebi ne cujem, ne vidim odsjaj suze u tvom oku, samo znam da te i tada osecam, jer volim tvoj osmeh, to slatko kikotanje...

Volim te nezne, lepe i carobne ruke, necujna stopala, tvoju kosu, slatke oci, pune tuge i ljubavi...

Volim te i bas zato mi treba jos stihova i pesama da te prekrijem njima...kao laticama ruza, koje se prostiru po tebi, kao moji poljupci...

Volim te, jer tvoj dodir, mog plavog andjela, probudi u meni skrivenu emociju, moju inspiraciju...zbog cega cu biti, jesam i ostacu tvoj ANDJEO CUVAR.

Volim te, jer samo tako mogu da udjem u tvoju dusu, kao kada Nisava nadodje, pa na mutnim talasima, nosi sudbine zaljubljenih i bacaka ih svuda po bedemu.

Ipak andjele, moja reka zivota si ti i moj talas sudbine i ljubavi, gde
me nosis, svojim slatkim prsticima da ne potonem, nestanem... vec me onako lukavo, a nezno dodirnu ispod stola i tog trena znam da me volis, ne moras ni da me gledas ili kazes bilo sta...jer osecam ljubav...
Volim te.

 
Trazio sam je svuda. Uzalud.

Nasao sam je kako sjaji od suncevih zraka u oku tvom...moju ljubav.

Ona je kao skoljka koja skriva najlepsi biser, cuvajuci sve tvoje i moje, namere, zelje, strasti...sve ono sto imamo, a samo je nase i ostace tako sve dok se strast i sreca, pomesano smese, citavom svetu, koji nas surovo pritiska, a mi i ne primecujemo, jer posebni smo, znas?

Mozda te toliko uznesu poljupci moji, da zaboravis sve tuge i radosti, koje si nekada zivela, jer sada zivimo nove zivote, koji i kada nestanu u pepelu, vetar ce ih razneti, na sve strane sveta, noseci pricu o nasoj ljubavi, koja je posebna, znas?

Zbog toga zivi sa mnom svaki trenutak ove nebeske ljubavi, kao da nam je poslednji. Uzivaj u svakom zagrljaju, skrivenom osmehu, ukradenom pogledu, samo mi se prepusti i kaznicu te najneznijom ljubavlju, koju moze da ti pruzi, samo neko ko ume da te voli i vodi do pomracenja strasti i nazad, jer posebna si, znas?

 
Okrecem se, kao list na letnjem povetarcu, trazeci u mnogobrojnim pogledima, te tvoje setne oci.

Ti ne znas, ali ja znam, da one nose pomesane zvuke Sopenovih nokturna, punih suza i srece.

Radostan sam, jer ljubav koju mi bacas u lice, upijam kao kisu zvezda padalica i zamisljam stalno jednu istu zelju, ,,voli me jako, kao ja tebe" i nece biti suza tuge, vec ce liti suze srece, zbog nase ljubavi.

Ti ne znas, ali ja znam, da samo sa tobom disem ovaj zivot, zivim svu tvoju neznost... zelim te nemiru moj.

Mastam i sanjam na javi, sve ono sto duboko u meni si donela, sakrila, poljupcima zapecatila, kao neku svetu nagradu, koju samo iskrenom ljubavlju mogu naci, uzeti je i opijen njome, voleti te jos vise, nego sto mozes i da zamislis.

I sve je to, jer...Ti ne znas, ali ja znam, da nista nije slucajno, kao i ova vanvremenska, posebna, u svim bojama duge prelivena, samo nasa i zauvek nasa, ljubav...sreco i radosti moja...volim te.

 
Poslednja izmena:
Pokusavam da zapamtim i napisem sve sto dozivljavam. Materijalista nisam, ne znace mi novac puno u zivotu. Mene vise obraduje osmeh voljenih osoba, nego nekog auto na poklon.
Od zivota ne očekujem nista, pa zato ono malo sto mi da meni puno znaci, ako mi uopste i da, mada u zadnjih par godina, sem bolestina, stresa i bede nista drugo ne daje.
Ne umem da foliram zivot, kakav sam bio, dobar ili los, takav sam i sada, takav cu i biti. Sto bi se reklo, nosat, sto vidis u izlogu, to vidis i u radnji. Pisem sta mi se pise i ne hajem puno da li se dopada nekom ili ne. Nekad pisem dugacko i glupo, a nekad kratko i jos gluplje. Nisam bio na moru pet godina, ni ti na izlet, vikend...nigde da malo odmorim.

Neko ce reci glup sam, nesposoban i to je tacno. Porodicno vaspitanje i genetika roditelja, koju sam poneo kroz zivot, formirala me je tako, da je najvaznije pomoci i biti posten, a dodao bih i glup, jer jedno bez drugog ne ide.

Ipak, poenta svega je budi to sto jesi.
 
Suncani dan je, a meni kao da je mrkla tama prekrila tanke niti emocija, zbog mnogih zala koje su me sustigle u poslednjih par cudnih i lazljivih godina.

Medjutim, moram ti reci, da na kraju tog tamnog tunela, svetli nasa ljubav, koja nam pokazuje da sve to polako odlazi u zaborav.

Odmah sam znao, da si ti moj zivot i suncev zrak, koji mi budi romantiku, a ja se evo trudim da ti ukradem osmeh srece, ovim neznim recima koje ce te mozda dotaci do skrivenih delova tvoga srca, a mozda i nece, mada ja cu te takvu i dalje voleti.

Zato, budi sigurna u jedno, samo jedno, a to je ljubav, koju cu ti pruzati i kada me svi zaborave i kada nestanem, znaj da cu biti tu, njome da te obgrlim i podsetim na sve ono sto sam ti dao, a mogao sam jos, jer uvek se moze vise voleti, posebno zena kao ti, moja nikada dovoljno navoljena ljubavi.
 
Dan, kao i prethodni, kao i naredni, nije obican, ipak je poseban, jer u njemu si ti, ne obicna, vec posebna, zato sto imas tu moc, imas sve sto treba da ima neko ko nosi toliko ljubavi u sebi i pruza mi je, nesebicno, nestvarno emotivno i ne obicno, vec posebno.

Pokusavam da je upijem, pokusavam da je sakrijem, ne mogu, jer tvoja ljubav je vanvremenska, meni toliko prijatna da tonem u njoj, ispunjen nemirom treperim od srece, topim se u tvojim ocima, sagorevam na vrelim usnama, koje me obasipaju poljupcima pozude, strasti, ne prekidaj...molim te, jer ako nestane ta tvoja magija razigranih emocija, nestacu i ja, jer moj zivot si ti.

Zato, ovo nije obican, vec poseban dan, dan nase ljubavi... i bas te volim, ali toliko mnogo, da brinem da li je dovoljno.
Reci mi ljubavi?
 
NIKOS_:
Suncani dan je, a meni kao da je mrkla tama prekrila tanke niti emocija, zbog mnogih zala koje su me sustigle u poslednjih par cudnih i lazljivih godina.

Medjutim, moram ti reci, da na kraju tog tamnog tunela, svetli nasa ljubav, koja nam pokazuje da sve to polako odlazi u zaborav.

Odmah sam znao, da si ti moj zivot i suncev zrak, koji mi budi romantiku, a ja se evo trudim da ti ukradem osmeh srece, ovim neznim recima koje ce te mozda dotaci do skrivenih delova tvoga srca, a mozda i nece, mada ja cu te takvu i dalje voleti.

Zato, budi sigurna u jedno, samo jedno, a to je ljubav, koju cu ti pruzati i kada me svi zaborave i kada nestanem, znaj da cu biti tu, njome da te obgrlim i podsetim na sve ono sto sam ti dao, a mogao sam jos, jer uvek se moze vise voleti, posebno zena kao ti, moja nikada dovoljno navoljena ljubavi.
Kliknite za proširenje...
Oduvijek sam se divio vašem izražavanju emocija, samo mi se čini da niste sretni...ili Vam unatoč svemu nije uzvračeno
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

KPCTAHK
Srećan vam 20. april - dan iskrenosti, nežnosti i ljubavi prema samome sebi!
Odgovora
0
Pregleda
109
KPCTAHK
KPCTAHK

Back
Top