Dodirni ljubav,kroz osecanja ispunjena romantikom

[Branko Lori]

https://s17.****************/images/190527/8j2zigzs.jpg
Prijatelju kojeg skrivam
Tebi mogu reći sve
Samo tebi

Prijatelju kojeg snivam
Čuješ li ove riječi
Od porculana
Lome se putem slova
Pucaju ko bezdan zdenca
I izlaze kroz pukotine
Ti ih skupljaš
Čuvaš
Paziš
Pa ih nazad meni vratiš
Prijatelju kojeg imam
Čuvaru tajni
Moje duše
Kad mi dođe da te vidim
Pojaviš se kao pjesma.
xx

 

[Svjetlanaa]

DobAR DAN sanjari .
Nikad nisam umela da doziram. Ni ljubav. Ni ljutnju. Ni reči.
Volela sam do poslednjeg daha i davala se cela tako da ni uzdah od mene ne ostane.
Ljutila sam se glasno i u trenutku iskaljivala bes da bih se već sledeći minut smirila, a sledećeg dana i zaboravila razlog ljutnje.
Izgovarala sam reči. Nežne. I one oštre. I one na koje sam ponosna. I one koje bih volela da sam prećutala. Ali uvek sam govorila ono što sam mislila. I čvrsto stajala iza toga.
Ljudi mi kažu – to nije pametno. Sebi otežavaš život.
Ali da li vi koji dozirate stvarno živite?
Ne umem da dam trećinu zagrljaja, polovinu osmeha niti devetinu ljubavi. Dajem sve od sebe. Uvek. I opečem se ponekad zbog toga.
Ali osecam jos sam ZIVA

 

[Donna & Frank]

Zagrli zrak sunca,
koji te umesto mene prati.

Ti biraš s kim ćeš i kuda.

Kada se budeš osvrtao,
mene će zaklanjati trava,
a mesec će ti obasjati put,
kojim hodaš,
na kome me čekaš.

A ja neću doći.

 

[Svjetlanaa]

 

[Svjetlanaa]

Onda,

Uradimo ovako.

Sinhronizujmo satove,

Hajde da uspostavimo precizan trenutak.

Samo moras kucati,

Pobrinucu se za ostalo.

Uzecu te za ruke,

Vodicu te u moje srce,

Malim i sigurnim koracima,

Sedicemo tamo,

U tisini, neko vreme.

Onda cu te ispuniti poljupcima...

 

[NIKOS_]

U jednom trenu, sreli su nam se pogledi. Iskra ljubavi je zatreperila i prvi osmeh, nas osmeh, zamirisao je mirisom procvalih lipa i cudne tisine parka u kome su se razvejali mosusi, nase nadolazece strasti.

Na nebu se pojavi predivni ples zvezda, gde su se smenjivale figure sazdane od prelepih poljubaca, koje ti darivah, kao brodove koji ulaze u mirnu luku ili vozove koji sami nalaze svoje perone.

I u tom metezu, strasti i poljubaca, osetih nadolazecu pomamu neznosti i ljubavi, koju sam negde duboko u sebi skrivao, kao romanticne cicije, knjige ruskih klasica, Puskina, Ljermontova, Jesenjina...

Zato izlivam iz sebe, sve svoje snove, samo tebi u krilo otvaram tu moju kutiju stihova...cuvaj je u srcu, nosi je uvek sa sobom, jer ona je dar tebi, kao moja ljubav.

Ucini da moji snovi, stihovi i moja ljubav, zauvek budu tu, u tebi, na sigurnom, daleko od mene, koje bih slucajno mogao da prospem, potrosim i zauvek izgubim.

 

[Zikica-Romantik Nikolic]

DA LI JE VELIKA LJUBAV ONA SA KOJOM OSTARIŠ,
ILI ONA KOJA TI SLOMI SRCE...?
ILI JE TO, IPAK, ONA KOJA NIKADA NIJE BILA TVOJA
A BILA TI JE SVE...?

BRAVOOO SVE TACNO TO SADA JA DOZIVLJAVAM

 

[NIKOS_]

Moja ljubav je nezna i jaka, osecas li je sreco moja?

Dozvoli da te sa njom povedem u nepoznat deo osecanja, gde nema puta, vec ces lebdeti na oblacima mojih poljubaca.

Moja masta, moja vodilja kroz nepoznate puteve ljubavi, vodi me uvek ka tebi, ali ne kao neka zla kob, koja preti, da li cu te opet sresti, osetiti i da li cu nestati kao sumrak pre dolaska noci. Ona me vodi putevima nasih emocija koje sijaju, kao zvezde na letnjem nebu.

Zbog toga, moja ljubav duso, je nasa ljubav, stvarno smo se stopili u jedno. Zato, ako idemo... idemo zajedno, ako se volimo...volimo se do kraja zajedno, gde ce nam uvek biti bolje i lepse...zajedno.

Ljubavi moja, nikada dovoljno naljubljena, ne dam da prodje trenutak srece koji delimo, ostajem uvek tu, sa tobom u sebi i uz tebe...uh, stalno nedostajes.

 

[NIKOS_]

Ono sto ti i ja imamo, to je nase, to je posebno, to nas pomeri tako jako da lebdimo na oblacima emocija, jer to moze samo da nam ucini...nasa ljubav...

Posebna je, jer je tako snažna da osetimo svuda u sebi svu njenu silinu, neznost, protkanu drhtajima strasti, ona je posebna... nasa ljubav...

Drzi nas zajedno, tako sigurna u sebe, osiono gleda na sve pogresne i zlonamerne izazove, a opet je tako divna, veselo srecna, sa spokojstvom sna u dubokoj noci...nasa ljubav.

Toliko je jaka, da je se svi oko nas plase, prestaju da govore u bledilu svojih bezlicnih karaktera i ako je ona nezna kao biljka, drhtava kao ptica na grani usred zime, a opet topla i ziva kao leto...nasa ljubav.

Uspeva da nam tako promeni zivote, da nas sludi i opet vrati da lebdimo na njenim krilima andjela i ako je ponekad tvrdoglava, tako nepredvidiva kao ziva zelja, svirepa i hladna, kao secanje i kajanje, podsecajuci nas tako, da mi koji volimo ne zaboravljamo, zivi smo, jer ona je na nekom kraju pruzena ruka spasa... jedinstvena, posebna i tako divna...nasa ljubav.

 

[NIKOS_]

Malo ljudi na ovom svetu ima taj dar, dar od Boga da mogu da vole nekoga, kao sto si ti, svetica moja, bozjom rukom stvorena i meni u srce darivana...a mogu mnogo, veruj mi ljubavi moja.

Mangup je on i iskusava me stalno, koliko mogu da trajem, bez tih osmeha, cudesnih zagrljaja, ociju u kojima tonem, koliko mogu da trajem dok docekam tebe, moju sveticu, andjela koji nosi na krilima, do beskraja i nazad, moju ljubav, nebeski veliku i bozanski ocaravajucu...a mogu mnogo, veruj mi ljubavi moja.

Mada, tako me nervira onaj izlizani stih ,, cekaj me i ja cu sigurno doci ", jer ja znam da cekam, to radim citavog zivota, ali znam i sta cekam, cekam moju neznost i strast, koja me nije zaboravila, jer ja se ne zaboravljam, koja me zeli, jer kakav sam i samog sebe bih pozeleo na njenom mestu...a mogu mnogo, veruj mi ljubavi moja.

Zato te cekam na nebeskoj stazi ljubavi, gde te uvek vracaju moja osecanja, koja su te okruzila cudesnom mrezom satkanom od hiljade poljubaca, koju je oko tebe zauvek ispleo od moje ljubavi, nas andjeo...a mogu mnogo, veruj mi ljubavi moja, da te volim do trenutka nestanka realnosti, koja nas okruzuje...secas se?

 

[Donna & Frank]

Ono sto ti i ja imamo, to je nase, to je posebno, to nas pomeri tako jako da lebdimo na oblacima emocija, jer to moze samo da nam ucini...nasa ljubav...

Posebna je, jer je tako snažna da osetimo svuda u sebi svu njenu silinu, neznost, protkanu drhtajima strasti, ona je posebna... nasa ljubav...

Drzi nas zajedno, tako sigurna u sebe, osiono gleda na sve pogresne i zlonamerne izazove, a opet je tako divna, veselo srecna, sa spokojstvom sna u dubokoj noci...nasa ljubav.

Toliko je jaka, da je se svi oko nas plase, prestaju da govore u bledilu svojih bezlicnih karaktera i ako je ona nezna kao biljka, drhtava kao ptica na grani usred zime, a opet topla i ziva kao leto...nasa ljubav.

Uspeva da nam tako promeni zivote, da nas sludi i opet vrati da lebdimo na njenim krilima andjela i ako je ponekad tvrdoglava, tako nepredvidiva kao ziva zelja, svirepa i hladna, kao secanje i kajanje, podsecajuci nas tako, da mi koji volimo ne zaboravljamo, zivi smo, jer ona je na nekom kraju pruzena ruka spasa... jedinstvena, posebna i tako divna...nasa ljubav.

Predivna pesma... !

 

[Donna & Frank]

Sada te mislima zovem, pružam ruke u mračnoj sobi…tražim te.

Tu si, iznad mog tela nadvila se tvoja senka, divno je usnama dotaći čelo, ti moje, ja tvoje…

Bespomoćna sam pred željom za tobom, zadrhtao svaki nerv, dijafragma se grči…

Oči sam kapcima umirila, zenice te upile,
tvoj lik u njima caruje, bogata sam.

Na dlanove se urezale pore tvoje kože,
oslonim ih na svoje grudi, osećam te…

Nadolazi, ne stidi se, udara u moje obraze
damar strasti i beskonačnosti, ti me zoveš.

Niz kičmu sklizne trag tvog ponosa,
on me izvija i izdiže, struji mojim telom.

Glas ti čujem, prolaziš mojim nebom,
posipaš najdivniji sjaj, niz moje grudi i kosu.

Spremna sam da i noćas milion zvezda pratim,
sa tobom da gledam nebo, da me zagrliš, svoju.

Ljubila bih te, najlepše poljupce ti dala,
Tebe, uz mnoštvo osmeha i momenata.

Voljen si.

 

[NIKOS_]

Ponoc je prosla. Osecam te, jos si tu, a sigurno si legla, negde, daleko od mene...ne zuri mi se da zaspem i izgubim te u snovima.

Mada, do pre nekoliko trenutaka trosila si osecanja iz mog srca prepunog stihova, kojima sam te obasipao, kao rasipnik i nepopravljivi kafanski boem.

Opet osetih dah puste sobe, u kojoj si me prekrila poljupcima neznim i na grudima mi se svila, srecna, zadovoljna i tako mila.

Ipak, znam da moja po neka seda vlas, nosi u sebi sve ljubavi i patnje mog cudnog zivota, sa senkama podocnjaka na uspomene neprospavanih noci i svakakvih zena.

Zato sam rasirio svoju ljubav pred tobom, satkanu od nebeskih niti mojih emocija, do sada skrivanu u polutami i svetlim nocima. Prosuo je kao zvezdanu prasinu ispred tvojih stopala, moje snove, strasti i nadanja, da opet osetim tvoje korake po mojim snovima.

Uh, i dalje pokusavam, obmanjujem i lazem sebe, ne ide, ne mogu bez tebe...volim te ljubavi moja.

 

[NIKOS_]

Kakav skup raznih turbulentnih emocija, koje su izazvali razni bliski, a u stvari emotivno tako daleki i zli ljudi u sirem i blizem krugu nazovi prijatelja, poznanika i svih onih dezurnih dusebriznika.

Tu se vrzmaju oko mene, zbunjuju me laznom iskrenoscu i neistinama, da jednostavno jos pokusavam da sredim, ovu moju razvaljenu romanticnu dusu.

Onda iznenada, hrabro, bez straha i zadrske, usetas tim krupnim koracima samopouzdanja, koji sve zavaraju, cak i mene, prepredenog iskusnog romantika, kako je dosla jedna jaka otresita i snazna slatkica.

Medjutim, losa procena iskusnog profesionalca za zenska srca i njihove duse, ucinila je da malo vise vremena treba da shvati, kako je to ona prava, prirodna, normalna, dosadasnjim zivotom iscrpljena, a tako neodoljivo simpaticna, slatka i predivna ,, samo moja, a ipak svoja".

I...zavoleo sam je, jako, snazno, beskrajno iskreno, da kada pomislim na nju, zatreperi mi skriveni osmeh srece na usnama, jer krijem je, stitim je, mazim je, ,,samo je moja, a ipak svoja".

 

[NIKOS_]

I ova noc je opet tvoja, kao i prethodnih milion, koje sam budan gledao i zore sa tvojim likom, u njima docekivao.

U svim tim predivnim snovima na javi, koji su u tim nocima prolazili, kroz moje romanticne misli. Svaka zvezda i koju mozda nisam video, vec zamislio, nosila je deo tebe, tvoj potpis duse, toplinu barsunaste puti, tvoje ljubavi i to narcisno, samo za mene.

Grlio sam je, ljubio, zeleo da nikada ne svane, jer uvek je noc romanticna sreca, koja svitanjem, prelazi u bol, zato sto zracima jutra ti nestajes i tako stalno i iznova, milion puta.

Tvoj lik, nebeske vile, bivao je sve svetliji i jasniji, kako se tmina veceri nadvijala nad mojim emocijama, skrivanim i davanim, samo tebi, jer ljubav moja si zauvek, kao pesma ptica u jutarnjim satima, koja te rasprsi u plavetnilu neba i ostavi da lutas u mojim nadanjima, da ce te opet noc dovesti u moje narucje...mozda...jednom...jedina...

 

[NIKOS_]

Stalno pokusavam da se opravdam pred sobom, da moja romantika je trenutak inspiracije, koji mora da se saceka, a tako je sve prosto, jednostavno ne mora.

Moja inspiracija si uvek ti. Ne moram da te vidim, cujem, dodirnem, poljubim, dovoljno je da samo na tebe pomislim i kao neki topli juzni vetar, prekrijes moje misli tvojom ljubavlju.

Tada nastaje bujica malih i velikih potoka neznosti, koji u talasima pronose tvoje ime, zubore o nasoj nebeskoj sreci sto smo zajedno. Oni nose nase duse do nekih mora, okeana, prepunih osmeha, strasti i nemira svih zaljubljenih na ovom svetu, gde smo i mi nasli delic talasa, da nas nosi do nezaborava i vecnosti, koju samo imaju oni koji se tako jako vole, kao ti i ja...ljubavi moja.

 

[NIKOS_]

Neka i ova noc, bude nasa noc, jer onda ce sigurno biti laka...

Neka i ova noc, bude puna nase strasti i uzdisaja, neznosti ispunjenih nasom ljubavlju...

Neka i ova noc, bude kao i uveka posebna, romanticno zanosna...

Neka i ova noc, bude noc mojih cuvara andjela, od raznih demona...

Laku noc ti zelim, ljubavi moja...zauvek...

 

[Donna & Frank]

Mogu satima da ti pišem
rečima da ti upijam želje
pod kožu, u krv, do srži.

Mogu i dušom da ti ih dajem,
nebrojeno, nevinih, samo tebi
beskrajno.

Trebaju mi još hiljade godina
da te taknem dodirima
koje želim da ostavim po tebi.

Trebaju mi još hiljade godina
da ti govorim koliko te volim,
da shvatiš i budeš srećan.

Slabe su moje reči, ne upijaju se.

Duša mi za tobom žudi,
ne čuje se.

Dodire čuvam, pakujem i umirujem, da ne postanu samo pesma.

Hiljade godina imam za tebe,
ljubavi samo za tebe,
beskrajne ljubavi, čiste.

 

[NIKOS_]

Nase ljubavi, kao mnoge druge, teze jedna drugoj, kao tolike neznosti , koje vozovi i brodovi nose u stanice i luke, prepune romanticnim knjigama.

I stalno ti opet dolazim, i kada spavas i kada me na suncu zivis, kroz posebne poljupce, kojima te prekrivam, skrivane u podrumima moje duse, kao neki osecajni likovi mog Puskina.

Zato, cim se rastanemo ocajno zelim da ti se odmah u narucje vratim, pa pripadam tu, zar ne?

Zbog toga, ne zelim da igram tu igru rastanaka i ponovnih susreta, budi jaca od mene i osveti mi se slatko, seti se svake moje skrivene mane koju znas, ali ne ljuti se na mene, vec budi jos jaca i ne zaboravi koliko te volim, da se od toga moze i umreti.

Ucini me srecnim, obraduj svaki deo moje romanticne duse i ophrli me svojom neizmernom ljubavlju i uzivaj kroz nju u svojoj posebnosti, koju imas samo za nas.

 

[NIKOS_]

Mnogo zelja, mnogo nadanja, mnogo cudnih i posebnih noci nespavanja... a nista nije cudno, jer kao nit platine, protkan je svuda uvek tvoj carobni lik.

Hm, zbunim se, jer opet te vidim u dahu na zamagljenom prozoru, gde kristali pahulja igraju na tvojim toplim usnama, koje me peku po obrazima zarom ljubavi.

A ti, gde si ti koja se tako posebno i genijalno ljutis? Znas, ja...ma ja te samo volim i potkupljujem ovim stihovima.

Odjednom, nema mesta ni molitvi ni nebeskom svodu, jednostavno, zauzela si njihovo mesto, andjeoskim krilima, na povetarcu doneta na ovaj svet, pravo u moje srce.

Sklonila si se u njemu, jer ono je tvoje...uh, ti koja se tako genijalno ljutis, a meni pokajniku darujes poljupce, duboke kao tvoj pogled i mekane kao usne tvoje duse, u kojoj po ko zna koji put nestajem i tonem...i zamisli, nikada mi te nije dosta, jer nema vise u meni odavno srusenih sujeta, ponosa i tastine, zbog cega te bas tako malo vise , nego ti mene, volim.

 

[NIKOS_]

Neka i ova noc, bude nasa noc, jer onda ce sigurno biti laka...

Neka i ova noc, bude puna nase strasti i uzdisaja, neznosti ispunjenih nasom ljubavlju...

Neka i ova noc, bude kao i uveka posebna, romanticno zanosna...

Neka i ova noc, bude noc mojih cuvara andjela, od raznih demona...

Laku noc ti zelim, ljubavi moja...zauvek...

 

[NIKOS_]

Nisam je poznavao, nisam je nikada video, ali od prvog trenutka, splet zivotnih okolnosti, ucinio je, da sam je tako upoznao...ma odmah sam osetio tu romanticnu nit u njoj.

U romantici, imena nista ne znace, osim reci koje govore o emocijama, a moje mangupske misli, nasle su put do njenih...i...zamislite, dopalo joj se...uslihtah se, ha.

A nisam hteo, casna rec, samo malo da se podvucem u neka druga njena razmisljanja, kao sto kaze Balasevis, da podmetenem taj lukavi D mol, koji tugu izaziva i nosi boju tvojih ociju.

I tako nastadose ovi cudni stihovi, jer san mi je pobegao u tamni zrak, a samo sam pokusao da te shvatim, zasto mojim stihovima osmeh i smisao im dajes.

Ma uzivaj u njima, jer ti kroz njih stidljivo nastupih, a ti si se nasmejala, svetlih ociju me pogledala i ako me nikada nisi potpuno razumela, sve si shvatila...

 

[Donna & Frank]

Nisam je poznavao, nisam je nikada video, ali od prvog trenutka, splet zivotnih okolnosti, ucinio je, da sam je tako upoznao...ma odmah sam osetio tu romanticnu nit u njoj.

U romantici, imena nista ne znace, osim reci koje govore o emocijama, a moje mangupske misli, nasle su put do njenih...i...zamislite, dopalo joj se...uslihtah se, ha.

A nisam hteo, casna rec, samo malo da se podvucem u neka druga njena razmisljanja, kao sto kaze Balasevis, da podmetenem taj lukavi D mol, koji tugu izaziva i nosi boju tvojih ociju.

I tako nastadose ovi cudni stihovi, jer san mi je pobegao u tamni zrak, a samo sam pokusao da te shvatim, zasto mojim stihovima osmeh i smisao im dajes.

Ma uzivaj u njima, jer ti kroz njih stidljivo nastupih, a ti si se nasmejala, svetlih ociju me pogledala i ako me nikada nisi potpuno razumela, sve si shvatila...

Čarobne reči

 

[NIKOS_]

Nemiru...svaki tvoj korak, iskri tvojom strascu, ogledanu u dubini tvojih duginih boja ociju, kao nezni osmeh...

...svaki tvoj korak je poseban, jer protrese moje zaljubljeno srce u tvoju dusu satkanu od niti emocija, svilenkasto pamucnih, a opet tako jakih, da si me vezala i svojom ljubavlju prekrila.

...i zato jos ne mogu bez te tvoje neznosti, nevine tople u poljupcu sagorele, na obrazima crvenim od rumenila stida, kao da je to prvi poljubac, a nije...ipak, trese, kao da jeste i sve zbog onog tvog pogleda ili koraka...ma ne znam sta je to vise, ali lepo je uzivati u tebi, ljubavi tvojoj.

...svaki tvoj korak me opet podseti, da jos ja imam za tebe ljubavi socne i sveze da ti pruzim, dok me peku niti tvoje nevine iskrene emotivne mreze.

...i zato, voli me, cuvaj me, pazi me, kao sto ja cuvam tebe, moj poslednji dah zivota...ljubavi moja...

 

[NIKOS_]

Mozda si napokon ti, ono za cime zudim, ono sto satima, danima, mesecima , godinama sam trazio, troseci mnogo svojih emocija, promasenih nadanja, zbunjenih osecanja, na neke meni sada daleke zene, na moju srecu sada, a tugu tada...

Mozda si ti odgovor, kroz vecito pitanje koje sam sebi postavljao kroz te emotivne promasaje, da li sam nasao taj svoj sveti gral...svoju ljubav?

Nemam na to jos odgovor, ali znam da si resenje moje nepoznate misli, uvek ti...tvoj osmeh, tvoja neznost, blagi poljubac, tvoja ljubav.

U tebi sam nasao jedno svoje novo nebo, svoju dusu, svoj mir. Smirio sam nemire, utapajuci dusu u snovima svim. Moju dusu, prepunu oseka tuge i plima srece, situ svih lazi koje su prosle kroz nju.

Kada sam te susreo, odmah sam znao, da istu zudnju smo osetili, nalazeci svetlost, koja nas je spojila u mraku kojim smo do tada tumarali.

Tada smo pogledima, izmenili reci, do tada ne izgovorene i mada to nismo hteli, taj prvi susret, pokazao nam je ljubav, za kojom smo tragali i pre nego smo se susreli, mi smo se vec voleli.