Pa Pekića su možda maltretirali po zadatku.
Ма не, чини ти се

)) Хаха, морао Назор да се форсира и његова крава револуционарка.
Како није могло да се унесе, не знам, па "уносили" смо ТВ у боји, технику, додуше то на мишиће, ја се не сећам тог периода да није могло.
Није било девиза у слободној продаји, тако да се зна и ко је путовао, до 80-их само црвена буржоазија.
За аутомобиле, било је представништва, али где - у Копру, Ријеци, мислим да ништа није ишло од тих аутомобила преко луке Бар нпр, а Србија је до Слободана имала свој излаз и део територије у Солуну што би било и јефтиније и боље за нас. Као што смо давали Словенцима воће да би нам продавали Фруктал сокове. То је све био један аутоматизам у којем Срби нису имали државу, него је она била прћија тако једна за гомилање гологузанских кадрова од Триглава до Вардара, да им се насерем у дуњалук

))
Хелен, распитаћу се код сестре, па јављам шта је био у ств. ЦеВе пост.
Зендели, сећам се Ивице, али ја памтим ту песмицу: децо, Ивица се зовем, кога цртам буде жив...као дечји гласић, одрасли глас провучен кроз филтер, тако да изгледа као да дете пева.
Е, па да, комисиони, па ЦД радње за амбасаде, па су ту исто могли да купују гузојнерчићи црвени само, а цигарете стране, осим лиценцираних, оригинал могле су да се купе нпр. у Три шешира у Скадарлији, Камел, Голоаз и сл.. испод тезге и на рецепцијама хотела, највећи број је пушио Дрину сарајевску; покушан је неки ривајвл после рата, али слабо се продавало па су се повукли са тржишта. Мислим да сада или нема или ретко где да се купи, као и базука.