Добра стара времена :)

Meni i sestri doneo komsija svercer, zajedno sa farmericama. Joj radosti, jos niko niko u drustvu nije imao. :lol:

images


Хехе, а те фармерке смо сви звали РИФЛЕ: ''Имам нове рифле!' z:D
Имала сам и тексас јакну ''Ус топ'' (US Top) које смо такође изговарали вуковски:''Читај како је написано!''z:D

Наравно, у седмом разреду сам скинула рукаве са горњака и носила га као прслук, као и сви нормални рокери!z;)
 
Narod ima kratko pamćenje! Malo ko bi se stvarno vratio u to vreme.
Citiraću nešto iz teksta "Veliki ... šta? Ili: pošto se prodajemo?"
"Zaista se moglo putovati i u inostranstvo, ali sa tih putovanja legalno niste mogli da donesete ni najmanji suvenir! Svaki je uvoz praktično bio zabranjen! Borisav Pekić, književnik, nije mogao, po povratku iz Londona da legalno uveze svoje sopstvene knjige! Knjige koje je sam pisao!"
 
У лето 1985. одем у Минхен, знаменита рачунарска мека, улица Шилерштрасе, купим Шнајдер З-80(у Немачкој, у Британији је био Амстрад З-80, ово З-80 по процесору(Z-80)) и монохром монитор, а успут купим и левиске у конѕерви!!!
Метална конѕерва добро ѕаптивена, испуњена аѕотом кад сам је отварао чуло се шшшш, карактеристично шиштање.
Нико ми није веровао да се левиске(неке, не све) пакују у металне конѕерве!
Морао сам покаѕивати конѕерву!!!
Иначе беху 79 ДМ!
 
Narod ima kratko pamćenje! Malo ko bi se stvarno vratio u to vreme.
Citiraću nešto iz teksta "Veliki ... šta? Ili: pošto se prodajemo?"
"Zaista se moglo putovati i u inostranstvo, ali sa tih putovanja legalno niste mogli da donesete ni najmanji suvenir! Svaki je uvoz praktično bio zabranjen! Borisav Pekić, književnik, nije mogao, po povratku iz Londona da legalno uveze svoje sopstvene knjige! Knjige koje je sam pisao!"
Као што сам написао 1985. увеѕао сам рачунар са све монитором, фармерке, сонијев вокмен и на све то регуларно платио царину.
Ѕипо упаљач нисам прикаѕао царини, а паковање нес кафе у лименки од 250 грама, чоколаде и још неке ситнице ми нису царинили.
У јесен 1989. исто сам отишао у Минхен и сестри ѕа свадбу купио видео рекордер тошиба на који сам уредно платио царину.
Моји ујаци, сво троје, у Немачку су отишли иѕмеђу 1972. и 1976., редовно су долаѕили сваке године и доносили што шта иѕ Швабије.
Те приче о царини која све одуѕима можда су пиле воду до привредне реформе 1965., али после не, беѕ обѕира што је сама привредна реформа крахирала.
 
Jeste.....
Odrastali smo uz Branka Kockicu, Opstanak, Politikin zabavnik, stripove, "Tomidjerija", a ne uz ova cudesa hi-men, keceri, i oni idiotski japanski crtaci puni agresije.
Al dobro...nasi roditelji su se tada secali nekog svog doba i nasem nalazili niz zamerki, tako da svako vreme ima svoje breme.
Al da je nastalo otudjenje, komercijalizacija-jeste
 
Komision koji se nalazio ispod "Havane", u njemu su prodavali original "leviske"... :D

И моја Ус топ јакна је још у орману.

А ти се можда и не сећаш старог Комисиона, поред пешачког моста, преко пута ''Охрида'', на месту где је данас стаклена банка... Тамо сам куповала индијске стварчице, мараме и ђинђуве...
 
Jeste.....
Odrastali smo uz Branka Kockicu, Opstanak, Politikin zabavnik, stripove, "Tomidjerija", a ne uz ova cudesa hi-men, keceri, i oni idiotski japanski crtaci puni agresije.
Al dobro...nasi roditelji su se tada secali nekog svog doba i nasem nalazili niz zamerki, tako da svako vreme ima svoje breme.
Al da je nastalo otudjenje, komercijalizacija-jeste
:ok: :)
И моја Ус топ јакна је још у орману.

А ти се можда и не сећаш старог Комисиона, поред пешачког моста, преко пута ''Охрида'', на месту где је данас стаклена банка... Тамо сам куповала индијске стварчице, мараме и ђинђуве...
Izgubio sam svaku predstavu kako je izgledao taj deo centra, ne mogu da se setim... :rumenko:
Al' cini mi se da znam na sta mislite kad spominjete taj neki indijski tekstil, to me asocira na one ne bas sarene, ali recimo prosarane kosulje, koje su bile sastavni deo rokerskog imidza, valjda ih je nosio Bajaga... :)
 
A kako su uvozeni automobili iz inostranstva? Nisu svi vozili Zastavine automobile. Bilo je i francuskih, i nemackih, i italijanskih, i americkih, i sovjetskih, i cehoslovackih, i rumunskih, i poljskih, i svedskih, i japanskih, i britanskih, i spanskih automobila u vlasnistvu gradjana... :D
Uvoz je bio moguć samo za određene grupe ali mi koji smo radili ovde nismo mogli da ih uvozimo nikako!
Verovatno su i tada postojali razni švercerski kanali jer su vozila ovde bila strahovito skupa.

Као што сам написао 1985. увеѕао сам рачунар са све монитором, фармерке, сонијев вокмен и на све то регуларно платио царину.
Ѕипо упаљач нисам прикаѕао царини, а паковање нес кафе у лименки од 250 грама, чоколаде и још неке ситнице ми нису царинили.
У јесен 1989. исто сам отишао у Минхен и сестри ѕа свадбу купио видео рекордер тошиба на који сам уредно платио царину.
Моји ујаци, сво троје, у Немачку су отишли иѕмеђу 1972. и 1976., редовно су долаѕили сваке године и доносили што шта иѕ Швабије.
Те приче о царини која све одуѕима можда су пиле воду до привредне реформе 1965., али после не, беѕ обѕира што је сама привредна реформа крахирала.
Govorim o periodu posle "privredne reforme" a pre 1975. (1975. sam se oženio i više nisam išao nikuda.:D)
Međutim uvoz opreme i alata je i dalje bio toliko komplikovan da su svi unapred dizali ruke.
 
Poslednja izmena:
Aj dobro, kad ti kazes. Nisam ni znao da su mi komsije bile "odredjene grupe". :) Mislio sam da je pokojni komsija Svaba bio veseli alkos, miljenik celog ulaza, nije se vadio iz italijanskih fiata i nemackih nsuova... :lol: Nisam znao da je bio stub sistema, doduse svastika mu jeste postala svercerka, ali tek kasnih devedesetih... :lol: Komsija Sloba je vozio renoa dok se nije raspao, ali on je vec bio deo vlasti, moguce da je do njega dosao potezuci veze. :D
Teca mi je vozio starog pezoa, drugi teca vartburga, ujak moskvica i uaza, ortaci trabante, folskvagenove bube, lade, cak i mini morisa... grupa do grupe, svercer do svercera... :lol:
 
Narod ima kratko pamćenje! Malo ko bi se stvarno vratio u to vreme.
Citiraću nešto iz teksta "Veliki ... šta? Ili: pošto se prodajemo?"
"Zaista se moglo putovati i u inostranstvo, ali sa tih putovanja legalno niste mogli da donesete ni najmanji suvenir! Svaki je uvoz praktično bio zabranjen! Borisav Pekić, književnik, nije mogao, po povratku iz Londona da legalno uveze svoje sopstvene knjige! Knjige koje je sam pisao!"

Pa Pekića su možda maltretirali po zadatku.
 
Uvoz je bio moguć samo za određene grupe ali mi koji smo radili ovde nismo mogli da ih uvozimo nikako!
Verovatno su i tada postojali razni švercerski kanali jer su vozila ovde bila strahovito skupa.

Govorim o periodu posle "privredne reforme" a pre 1975. (1975. sam se oženio i više nisam išao nikuda.:D)
Međutim uvoz opreme i alata je i dalje bio toliko komplikovan da su svi unapred dizali ruke.

Aj dobro, kad ti kazes. Nisam ni znao da su mi komsije bile "odredjene grupe". :) Mislio sam da je pokojni komsija Svaba bio veseli alkos, miljenik celog ulaza, nije se vadio iz italijanskih fiata i nemackih nsuova... :lol: Nisam znao da je bio stub sistema, doduse svastika mu jeste postala svercerka, ali tek kasnih devedesetih... :lol: Komsija Sloba je vozio renoa dok se nije raspao, ali on je vec bio deo vlasti, moguce da je do njega dosao potezuci veze. :D
Teca mi je vozio starog pezoa, drugi teca vartburga, ujak moskvica i uaza, ortaci trabante, folskvagenove bube, lade, cak i mini morisa... grupa do grupe, svercer do svercera... :lol:
Сва та страна возила која се помињу су се легално могла купити по домаћим ауто кућама.
Индивидуални увоз за негастарбајтере је био вероватно и компликован и скуп, али домаће ауто куће су продавале стране аутомобиле.
Мој отац је старог заставиног Фићу 750, 1975. или 1976. заменио Фиатом 125 П (пољски Фиат, отуда П), његов колега с посла возио је Пежо 404, а отац мог другара из основне школе Мерцедес 200Д(који и дан данас вози!!!) и сва та возила нису дотерана из иностранства већ купљена у СФРЈ у заступничким фирмама, могла су се узети на кредит као и домаћа возила, само су вероватно била скупља него у доминицилним земљама.
 
Сва та страна возила која се помињу су се легално могла купити по домаћим ауто кућама.
Индивидуални увоз за негастарбајтере је био вероватно и компликован и скуп, али домаће ауто куће су продавале стране аутомобиле.
Мој отац је старог заставиног Фићу 750, 1975. или 1976. заменио Фиатом 125 П (пољски Фиат, отуда П), његов колега с посла возио је Пежо 404, а отац мог другара из основне школе Мерцедес 200Д(који и дан данас вози!!!) и сва та возила нису дотерана из иностранства већ купљена у СФРЈ у заступничким фирмама, могла су се узети на кредит као и домаћа возила, само су вероватно била скупља него у доминицилним земљама.
Znaci neko ih je uvezao u zemlju, nisu prozivedena u zemlji, rekao bi da nijedna nasa fabrika nije sklapala trabante. :D Vozili su ljudi i druge strane automobile, iz skoro svih zemalja koje ih i danas proizvode, fordove, opele, rovere, saabove, volvoe, folksvagene, dacije, volge, sitroene, skode itd. Ulazila su inostrana vozila u zemlju.
 
Znaci neko ih je uvezao u zemlju, nisu prozivedena u zemlji, rekao bi da nijedna nasa fabrika nije sklapala trabante. :D Vozili su ljudi i druge strane automobile, iz skoro svih zemalja koje ih i danas proizvode, fordove, opele, rovere, saabove, volvoe, folksvagene, dacije, volge, sitroene, skode itd. Ulazila su inostrana vozila u zemlju.
Сем Опела у Кикинди, Голфа у Сарајеву и Словенаца, (Рено,ИМВ, данас Ревоз из Новог Места) редовне стране путничке аутомобиле нико други није склапао(ваљда нисам неког неког пропустио?:think:).
Све остало био је увоз готових страних аутомобила од стране друштвених фирми које су заступале једног или више страних призвођача.
 
Kao klinac sam se lozio na ford kapri koji je neki lik ganjao u "rodnom kraju" (ulice Nikole Tesle, Makedonska, Ive Lole Ribara za upucene :D), a moj deda na komsijin opel rekord, cale je jedno vreme vozio sluzbeni reno sa oznakama... :D Dobio sam u to vreme na poklon igracku automobilcic - ford kapri, to je bila sreca, sreca, radost. :lol:
 
Хехе, а те фармерке смо сви звали РИФЛЕ: ''Имам нове рифле!' z:D
Имала сам и тексас јакну ''Ус топ'' (US Top) које смо такође изговарали вуковски:''Читај како је написано!''z:D
Наравно, у седмом разреду сам скинула рукаве са горњака и носила га као прслук, као и сви нормални рокери!z;)
To se podrazumevalo posle nekog vremena. :lol:

A djubretarci??? Kad smo vec kod oblacenja. :)
I "planika" zimske cipele, koje jos uvek kupujem i nosim. :)

images



images
 
Pa Pekića su možda maltretirali po zadatku.

Ма не, чини ти се :))) Хаха, морао Назор да се форсира и његова крава револуционарка.




Како није могло да се унесе, не знам, па "уносили" смо ТВ у боји, технику, додуше то на мишиће, ја се не сећам тог периода да није могло.
Није било девиза у слободној продаји, тако да се зна и ко је путовао, до 80-их само црвена буржоазија.

За аутомобиле, било је представништва, али где - у Копру, Ријеци, мислим да ништа није ишло од тих аутомобила преко луке Бар нпр, а Србија је до Слободана имала свој излаз и део територије у Солуну што би било и јефтиније и боље за нас. Као што смо давали Словенцима воће да би нам продавали Фруктал сокове. То је све био један аутоматизам у којем Срби нису имали државу, него је она била прћија тако једна за гомилање гологузанских кадрова од Триглава до Вардара, да им се насерем у дуњалук :)))


Хелен, распитаћу се код сестре, па јављам шта је био у ств. ЦеВе пост.


Зендели, сећам се Ивице, али ја памтим ту песмицу: децо, Ивица се зовем, кога цртам буде жив...као дечји гласић, одрасли глас провучен кроз филтер, тако да изгледа као да дете пева.


Е, па да, комисиони, па ЦД радње за амбасаде, па су ту исто могли да купују гузојнерчићи црвени само, а цигарете стране, осим лиценцираних, оригинал могле су да се купе нпр. у Три шешира у Скадарлији, Камел, Голоаз и сл.. испод тезге и на рецепцијама хотела, највећи број је пушио Дрину сарајевску; покушан је неки ривајвл после рата, али слабо се продавало па су се повукли са тржишта. Мислим да сада или нема или ретко где да се купи, као и базука.
 
Poslednja izmena:

Back
Top