Haški Apostil je pečat koji je uveden 5.oktobra 1961.godine Haškom konvencijom o ukidanju potrebe legalizacije stranih dokumenata. Samim tim, sada je dovoljno da se u zemlji u kojoj je izdat dokument overi pečatom koji se zove Apostil, umesto da se za svaki dokument sprovodi postupak legalizacije kako je bilo ranije.Dražave potpisnice Haške konvencije ponekad zahtevaju da dokumenta osim prevoda i pečata sudskog tumača budu overena i Haškim Apostilom. Broj članica Haške konvencije je oko 100.
Apostil pečat stavlja se na ispravama koje izdaju organi ili službenici državnog pravosuđa, javnog tužilaštva, sudskih pisanica i sudski izvršitelji, na administrativne isprave, isprave koje je izdao ili overio javni beležnik, službene navode o upisima u javne knjige i na službene overe potpisa na privatnim ispravama (presude, izvodi, iz knjige rođenih, izvodi iz knjige umrlih, uverenja o državljanstvu, uverenja o slobodnom bračnom stanju, uverenja o neosuđivanosti i nekažnajvanju, diplome, svedočanstva...). Time se potvrđuje verodostojnost pečata i potpisa službene osobe koji se nalazi na ispravi ( dokumentu ) ali ne i sadžaj isprave.
Ne primenjuje se na isprave koje su izdali diplomatsko-konzularni predstavnici i na isprave koje se neposredno odnose na neki trgovinski ili carinski posao. U Srbiji je za izdavanje potvrde Apostille nadležan Osnovni sud, za javne isprave koje su sastavili, izdali ili overili organi sa sedištem na području tog suda. Potvrdu Apostille potpisuje predsenik opštinskog suda ili sudija koga je on ovlastio i snabdevena je pečatom tog suda. U drugim državama to mogu staviti i drugi državni organi.
