Sve što mogu reći na ovo je
Време је да се описмениш, онда.
У САД-у је доња граница сиромаштва месечно примање од око 2000 долара за четворочлану породицу (двоје одраслих и двоје деце), односно, плата од око 1000 долара по особи која је сингл.
Професор археологије на БУ има плату од 500 долара месечно.
"Али Чемерика је скупља од Србије, ба", могао би да кажеш.
И то је тачно, међутим, сиротиња у Америци троши тих 1000 долања на храну и евентуално транспорт. Они ретко купују одећу, и немају новца за путовања, културно уздизање и наравно, некретнине.
Али, и професор археологије троши паре на исти начин као америчка беда- на храну, дажбине и цигарете. Једина разлика је што он можда има стан који је купио за 10 марака за време инфлације. Или га је наследио. И амерички беђак ће једном, вероватно, наследити неку уџерицу од маме у Алабами.
Разлика је једино у томе што је наш Професор припадник више средње класе у Србији, а живи сиромашније од Џоа, зависника од крек кокаина из Де Мојна.
- - - - - - - - - -
Америчка сиротиња такође нема приступ пензионом фонду, а од здравственог осигурања има само приступ одурним "бесплатним клиникама".
Али, КЦ Србије је ранга квалитета једне мало боље Бесплатне Клинике, а просечна пензија у Србији је 150 долара. Амерички бедник макар има већа примања ако добија социјалну помоћ.
Дакле, закључак остаје:
Амерички Клошар>>>> Српски професор.