DEPRESIJA

[besmrtna]

Evo jedan test za depresiju... http://www.sretneveze.com/expert/depr_test.html

 

[Lecitin]

Meni je lekar prepisao flunisan,sanval,bromazepam i jos jedan antidepresiv koji pijem svakog jutra.
Ovu cu terapiju uzimati nedelju dana jer mi je doktor tako rekao a prestacu da uzimam ako ne osetim poboljsanje jer ja ne zelim da mi prepisuje druge lekove i tako se kljukam lekovima iz nedelje u nedelju.
Pokusacu da se izborim sa depresijom na neki drugi nacin.
I ranije sam imao simptome depresije sto moze biti i nasledno, prolazio sam kroz veoma stresne situacije u zivotu i smrtne slucajeve ali sam primetio da sa mnom nesto nije u redu kada sam najteze od svega podneo raskid dugogodisnje veze.
To me je zestoko pogodilo i trebalo mi je neko vreme da ustanovim da patim od depresije jer ni posle dva meseca ja ne zelim da maknem sa mesta,imam odsustvo volje,prespavao sam samo 3 cele noci,imam ogroman osecaj krivice.
Potpuno razumem sve ljude sto savetuju kucne ljubimce, druzenja i tako te stvari ali mislim da to ne pomaze kod prave depresije jer se covek i u najveselijem drustvu oseca usamljeno i bezvoljno.Najgore od svega je sto je i tempo zivota takav da ti ne dozvoljava tu mogucnost da se posvetis bas svim stvarima koje bi zeleo.

 

[FelineBoy]

Da, jedno je neuroza, a drugo je psihoza sto je sasvim razlicito.

Depresija moze da se produbi ali i izazove druge anksiozne poremecaje (ili ih podstakne). Tako da je ipak najbolje obratiti se strucnjaku.

Depresija ne može da pređe u shizofreniju, ali u psihotičnu depresiju može. Inače, šta to podrazumevate pod "psihozom" a šta pod "neurozom". Koliko ja znam, psihoza je stanje odvojenosti od stvarnosti, sa deluzijama: npr čvrsto verovanje u nešto što prosto ne postoji, niti može da postoji - npr da mu "marsovci kontrolišu misli", neko mu "krade misli", komšija je đavo i sl), halucinacije - "čuje neke glasove koji se svađaju, vređaju ga, kritikuju, ili više njih se raspravlja, i on se svađa sa njima, onda vizuelne, taktilne i sl... i još dosta toga. Šta bi to bila neuroza?
To što je psihoanaliza nešto klasifikovala ovako ili onako ne mora da znači da je baš tako i nikako drugačije...

 

[FelineBoy]

Po čemu prepoznajemo neki shizofreni poremećaj?



Bolest se može manifestovati na najrazličitije načine s potpuno različitim znakovima (simptomima). Kod pojedinih osoba simptomi mogu biti vrlo teški, dok su kod drugih beznačajni ili uopšte nisu izraženi. Postoji samo neodređen osećaj da "nešto nije u redu".



Kod osoba koje pate od shizofrenih poremećaja najčešće je prisutan strah i osećaj da se od njih suviše zahteva. Kod shizofrenih poremećaja često dolazi do gubitka vlastite osobenosti, svog ja i identiteta. Takva osoba oseća da između nje i okoline nema nikakvih granica. Bolesnik osim toga veruje da su drugi preuzeli vlast nad njim, jer se ne može zaštititi (postavljanjem granica). U stručnoj terminologiji ovaj "simptom" se naziva poremećajem ega.



Radi bolje preglednosti simptomi se često dele na pozitivne i negativne simptome. Jedni simptomi (pozitivni) se tokom neke faze bolesti javljaju dodatno uz normalno doživljavanje na primer halucinacije ili sumanute misli, a drugi simptomi (negativni) se ogledaju u manjku u odnosu na period pre bolesti (npr. nedostatak poleta, povlačenje u sebe).



Najvažniji su simptomi:



ˇ halucinacije

ˇ sumanute ideje

ˇ poremećaji mišljenja

ˇ poremećaj volje

ˇ socijalno povlačenje

ˇ depresija

ˇ nedostatak osećaja za bolest

ˇ osećaj promenjenosti (osećaj upravljanja od spolja/od drugih)

Ovo sam preuzela sa Beogradskog centra za psihoedukciju...kratko i jasno....DEPRESIJA JE JEDAN OD SIMPTOMA SHIZOFRENIJE.

Postoji depresija u shizofreniji - neki je zovu i postpsihotična depresija , samo što je ta depresija izazvana shizofrenijom, a ne obrnuto... Shizofrenija je daleko najozbiljnija psihijatrijska bolest, naročito dezorganizovana i shizofrenija simpleks, depresija jeste krajnje ozbiljan i opasan poremećaj, ali depresija NIJE shizofrenija, i naročito je daleko od toga da je glavni i najbitniji simptom shizofrenije, tj može da se pati od shizofrenije a da se nema depresija - naročito kad su predominantni tzv negativni simptomi, veoma liči na depresiju, ali nije.. a obrnuto je najčešći slučaj - tj da se pati od depresije a da se nema shizofrenija...

 

[ja-i-nesto-moje]

Zanimljivo je da se depresija cesto izjednacava sa nekom vrstom lenjosti i time umanjuje njena ozbiljnost. Ljudi koji nikad nisu imali iskustva sa njom jako tesko mogu da razumeju njene mehanizme i cesto osobe koje se sa njom bore ostaju bez adekvatne podrske...cesto im se upucuje poruka da se "saberu i prevazidju to" bez razumevanja da to ne moze da ide tako i da nema veze sa snagom volje...

Na zalost, ovakvi stavovi dovode do toga da se osecaj krivice i samomrznje samo produbljuju kod osoba koje se bore sa depresijom, i to sve pripisuju svojoj slaboj volji ili nekoj karakternoj mani, odlazuci da traze pomoc i podrsku. A i kad je traze, onda okolina postaje nestprljiva ne dajuci im dovoljno vremena koje je neophodno za oporavak...

I pored svega ovoga, dobra vest je da postoje brojni nacini koji su danas dopstupni ljudima sa ovim problemom...Neka istrazivanja su pokazala da odredjeni tipovi ishrane mogu da poboljsaju stanje, neka druga da se stanje znacajno poboljsava kada se povrati prirodan cirakdijalni ritam (ciklus spavanje/budjenje tokom dana)...grupe samopomoci (tu funkciju sjajno ispunjavaju i razliciti forumi)...ali i mnoge druge o kojima se ovde vec pisano (lekovi, psihoterapija i sl.)

Ono sto je verovatno najvaznije istaci jeste da ne postoji univerzalno dobar metod koji jednako "radi" za sve...nekima ce vise pomoci jedne, drugima druge stvari...poenta je da budemo reseni da pronadjemo onu vrstu pomoci koja radi za nas i damo sebi punu slobodu izbora da se oslonimo na ono sto osetimo da nam pomaze.

Srdacan pozdrav!

 

[Arhimedes]

Pre nego što sebi utvrdite dijagnozu depresije, niskog samopoštovanja, ili nečeg sličnog, proverite da niste, prosto, okruženi seronjama. - Vudi Alen

 

[fanstebre]

Pre nego sto pocenete da sazaljevate sebe i padate u depresiju ili razocaranje zbog neceg pogledajte film "Bozji grad".....ako posle toga i dalje ne shvatate neke stvari bice vam jos teze.....to je film o istinitim dogadjajima tj. ne teskom zivotu nego paklenom zivotu....vecni rat koji je gori od samog rata.....kad vidis sta prezivljavaju i kako zive ti ljudi shvatis gde si i kakvim SMESNIM stvarima pridajes znacaja....

 

[g0nzo]

Cao svima! ...ne znam da li sam pogodio topic ali ako sam promasio molio bih nekog da me usmeri na pravi..voleo bih ako ima neko da mi pomogne, neko ko je eventualno prosao kroz istu situaciju..ja pretpostavljam da patim od depresije jos od 1.god srednje (pre toga sam samo bio stidljiv) koja se ogledala u stalnom losem raspolozenju (sa izuzetkom kada se nashikam alokoholom -.- )..za taj period nikad nisam imao devojku i vrlo slabo sam kontaktirao sa istima.. prvu devojku sam nasao sa tek 19 i ostali smo 3 godine zajedno..u toj vezi sam zapravo i shvatio koliko je veliki moj problem..tokom citave veze (posle nekih 6 meseci) ona mi je prebacivala kako nisam inicijativan, kako sam nezanimljiv, vrlo nekomunikativan, bezvoljan lenj itd..to je zapravo sve i bilo tacno..hteo sam za te 3 godine da se promenim, trudio sam se neverovatno ali nikako nije islo, nista se nije menjalo..i dalje sam bio mutav...na kraju sam zbog svih tih frustracija i raskinuo sa njom jer nisam to ni mogao vise da slusam (dobro bilo je tu jos necega, nekog obostranog svrljanja sa strane, ali to sad nije bitno)..elem kad se ta veza zavrsila postavio sam sebi cilj da krenem sve iz pocetka da razmislim i lociram gde je problem i da pokusam da resim..i dalje nije islo, stavise postajalo je sve gore..depresije se produzila i kroz sve 4 godine fakulteta do dan danas kada mi je najgori period u zivotu ..meni nisu najbitnije samo devojke, nego jedna opsta komunikacija sa svim ljudima koja mi je ravna nuli.. ni sa kim nemam o cemu da razgovaram.. imam to drustvo od oko 10 drugara i par poznanica, neke od njih poznajem citav zivot iz istog smo kraja i ponekad se desi da ne mogu da beknem pa onda pitam neke gluposti cisto da bih pitao.. Bio sam kod psihijatra pre pola godini i on mi je rekao da je to neka vrsta depresije sa veoma cestim padom raspolozenja; prepisao mi je flunisan/rivotril i eftil.. to sam pio nekih mesec, mesec i po medjutim nije davalo rezultate..cak sam u pojedinim trenucima pio sa alkoholom.. i problem se i dalje nastavljao i pogorsavao.. Sada sam zaposlen u nekoj trgovini (koja inace zahteva odlicnu komunikaciju i da kazem malo duhovitosti), namerno sam se tu ubacio ne bi li se nesto promenilo.. medjutim i dalje je isto, ima tu nekih klinaca '91 (ja inace imam 25 god) sa kojima bi po defaultu bilo normalno da se uklopim.. znaci debakl, klinci se sprdaju, razgovaraju normalno dok sam ja nem..ponekad se ubacim cisto da ne pomisle da sam retard ili sta vec (mada mozda i jesam o.O ) ..da ne pominjem komunikaciju sa starijim osobljem (devojkama u kancelariji) ili jos gore sa gazdaricom..katastrofa, zacrvenim se izustim 2-3 reci i pobegnem shatro za nekim poslom :S ..u poslednje vreme (ovde radim oko 3 meseca) izbegavaju da uopste i pricaju nesto sa mnom..I samo da pomenem jos da u poslednje vreme ono sto me najvise ubija je sto vec vise od godinu dana nemam devojku (osim jedne kombinacije sa kojom je stvarno mucenje i to cu morati ubrzo da prekinem)a komunikacija sa devojkama kad izadjem negde je uzasna, razgovor se zavrsi pre nego sto pocne ..Nego da ne duzim pricu vise.. voleo bih ako ima neko da me savetuje ili da mi preporuci nekog dobrog psihijatra jer me zanimaju ISKLJUCIVO razgovori sa njim a ne da mi prepisuje lekove koji pretpostavljam samo umrtvljuju (ok kapiram da su oni dobri mozda u kombinaciji sa razgovorima, kao i uz suocavanje sa problemom, u mom slucaju u razgovoru sa ljudima uopste)..mozda vam zvucim formalno, ili na momente kao i da nemam problem ali ja ne mogu vise ovako, nesto mora da se promeni, imam u poslednje vreme i ceste suicidne misli......
Ako ima neko da mi da dobar odgovor bio bih mu zahvalan do neba?!

 

[Dača R]

Cao svima! ...ne znam da li sam pogodio topic ali ako sam promasio molio bih nekog da me usmeri na pravi..voleo bih ako ima neko da mi pomogne, neko ko je eventualno prosao kroz istu situaciju..ja pretpostavljam da patim od depresije jos od 1.god srednje (pre toga sam samo bio stidljiv) koja se ogledala u stalnom losem raspolozenju (sa izuzetkom kada se nashikam alokoholom -.- )..za taj period nikad nisam imao devojku i vrlo slabo sam kontaktirao sa istima.. prvu devojku sam nasao sa tek 19 i ostali smo 3 godine zajedno..u toj vezi sam zapravo i shvatio koliko je veliki moj problem..tokom citave veze (posle nekih 6 meseci) ona mi je prebacivala kako nisam inicijativan, kako sam nezanimljiv, vrlo nekomunikativan, bezvoljan lenj itd..to je zapravo sve i bilo tacno..hteo sam za te 3 godine da se promenim, trudio sam se neverovatno ali nikako nije islo, nista se nije menjalo..i dalje sam bio mutav...na kraju sam zbog svih tih frustracija i raskinuo sa njom jer nisam to ni mogao vise da slusam (dobro bilo je tu jos necega, nekog obostranog svrljanja sa strane, ali to sad nije bitno)..elem kad se ta veza zavrsila postavio sam sebi cilj da krenem sve iz pocetka da razmislim i lociram gde je problem i da pokusam da resim..i dalje nije islo, stavise postajalo je sve gore..depresije se produzila i kroz sve 4 godine fakulteta do dan danas kada mi je najgori period u zivotu ..meni nisu najbitnije samo devojke, nego jedna opsta komunikacija sa svim ljudima koja mi je ravna nuli.. ni sa kim nemam o cemu da razgovaram.. imam to drustvo od oko 10 drugara i par poznanica, neke od njih poznajem citav zivot iz istog smo kraja i ponekad se desi da ne mogu da beknem pa onda pitam neke gluposti cisto da bih pitao.. Bio sam kod psihijatra pre pola godini i on mi je rekao da je to neka vrsta depresije sa veoma cestim padom raspolozenja; prepisao mi je flunisan/rivotril i eftil.. to sam pio nekih mesec, mesec i po medjutim nije davalo rezultate..cak sam u pojedinim trenucima pio sa alkoholom.. i problem se i dalje nastavljao i pogorsavao.. Sada sam zaposlen u nekoj trgovini (koja inace zahteva odlicnu komunikaciju i da kazem malo duhovitosti), namerno sam se tu ubacio ne bi li se nesto promenilo.. medjutim i dalje je isto, ima tu nekih klinaca '91 (ja inace imam 25 god) sa kojima bi po defaultu bilo normalno da se uklopim.. znaci debakl, klinci se sprdaju, razgovaraju normalno dok sam ja nem..ponekad se ubacim cisto da ne pomisle da sam retard ili sta vec (mada mozda i jesam o.O ) ..da ne pominjem komunikaciju sa starijim osobljem (devojkama u kancelariji) ili jos gore sa gazdaricom..katastrofa, zacrvenim se izustim 2-3 reci i pobegnem shatro za nekim poslom :S ..u poslednje vreme (ovde radim oko 3 meseca) izbegavaju da uopste i pricaju nesto sa mnom..I samo da pomenem jos da u poslednje vreme ono sto me najvise ubija je sto vec vise od godinu dana nemam devojku (osim jedne kombinacije sa kojom je stvarno mucenje i to cu morati ubrzo da prekinem)a komunikacija sa devojkama kad izadjem negde je uzasna, razgovor se zavrsi pre nego sto pocne ..Nego da ne duzim pricu vise.. voleo bih ako ima neko da me savetuje ili da mi preporuci nekog dobrog psihijatra jer me zanimaju ISKLJUCIVO razgovori sa njim a ne da mi prepisuje lekove koji pretpostavljam samo umrtvljuju (ok kapiram da su oni dobri mozda u kombinaciji sa razgovorima, kao i uz suocavanje sa problemom, u mom slucaju u razgovoru sa ljudima uopste)..mozda vam zvucim formalno, ili na momente kao i da nemam problem ali ja ne mogu vise ovako, nesto mora da se promeni, imam u poslednje vreme i ceste suicidne misli......
Ako ima neko da mi da dobar odgovor bio bih mu zahvalan do neba?!

Ajde da probamo prvo da izbegnemo davanje dijagnoza ili da raspravljamo o tome koliko uspešno je tvoj lekar identifikovao istu. Nije mesto za takve stvari. Čemu ti pripisuješ ovakve simptome? Postoji li neki određeni trenutak u tvom životu koji je doveo do toga da se tvoje raspoloženje promeni u tom pravcu? Ok, rekao si da ti je većinu vremena loše, a šta se dešava u onim momentima kad ti je dobro? Čime se tada baviš? Koja su tvoja interesovanja, hobiji, šta voliš da radiš? Kako izgleda jedan tvoj dan?

Na momente se u tvojoj priči primećuju elementi niskog samopouzdanja, imaš li ti takav osećaj? Ako imaš, zašto imaš i na kraju - eto rešenja, probaj da radiš na svom samopouzdanju. Međutim tu me najviše interesuje da li ti zaista imaš potrebu da se družiš, da budeš u vezi, da voliš nekoga?

Nema potrebe da te opterećuje to što godinu dana nemaš curu. To se dešava...nije to strašno. Naići će. Činjenica da si u stanju da budeš tri godine u vezi sa nekim, govori o dobrim šansama da se nešto tako ponovo desi.

 

[g0nzo]

Ajde da probamo prvo da izbegnemo davanje dijagnoza ili da raspravljamo o tome koliko uspešno je tvoj lekar identifikovao istu. Nije mesto za takve stvari. Čemu ti pripisuješ ovakve simptome? Postoji li neki određeni trenutak u tvom životu koji je doveo do toga da se tvoje raspoloženje promeni u tom pravcu? Ok, rekao si da ti je većinu vremena loše, a šta se dešava u onim momentima kad ti je dobro? Čime se tada baviš? Koja su tvoja interesovanja, hobiji, šta voliš da radiš? Kako izgleda jedan tvoj dan?

Na momente se u tvojoj priči primećuju elementi niskog samopouzdanja, imaš li ti takav osećaj? Ako imaš, zašto imaš i na kraju - eto rešenja, probaj da radiš na svom samopouzdanju. Međutim tu me najviše interesuje da li ti zaista imaš potrebu da se družiš, da budeš u vezi, da voliš nekoga?

Nema potrebe da te opterećuje to što godinu dana nemaš curu. To se dešava...nije to strašno. Naići će. Činjenica da si u stanju da budeš tri godine u vezi sa nekim, govori o dobrim šansama da se nešto tako ponovo desi.

Sto se tice ove nekomunikativnosti mislim da je problem sto nemam dovoljno iskustva u socijalnoj interakciji..uvek sam bio tih i povucen sto mi je strasno smetalo ali nisam mogao protiv sebe..naravno zbog toga su me pratili i ovi ostali simptomi da se zacrvenim kad pricam sa nekim, imam tremu, blokiram kad treba da odgovorim nesto kao i kada treba da zapocnem razgovor sa nekim..kapiram da je sve povezano..iz svega toga samopouzdanje je nestalo (ako sam nekad uopste i imao)
znam za one savete, tipa budi opusten kao da pricas sa nekim koga poznajes (iako i sa njima imam problema) ali to je valjda nesto sto je jace od coveka ne znam kako da objasnim..msm kao sto sam rekao radim od skora (3 meseca) u toj nekoj firmi kao trgovac (namerno sam se i na silu tu ubacio) ali nista se ne menja isto je kao na pocetku iako tu ima ljudi koji su pribliznog godista kao ja

Naravno da imam potrebu da se sa nekim druzim, konstanto ..i oduvek.. medjutim posto to traje vec 10tak godina, a moje drustvo se nije menjalo (da ne kazem da sam nezadovoljan sa ljudima sa kojima se druzim konstantno) izgubio sam nadu da ce se ista promeniti i onda zbog toga ponekad imam osecaj kao i da nisam zainteresovan za druzenje i upoznavanje novih ljudi, i to traje vec neko vreme..samo sto ja to pokusavam da demantujem u sebi..drugim recima da ne bih prolazio kroz te neprijatne situacije iznova, izgledam i zvucim nezainteresovano za nova poznanstva.

Sto se tice hobija i interesovanja gotovo da ih nemam.. do pre 5-6 godina sam isao u teretanu i igrao sam fudbal i basket rekreatino.. ova godina mi je najgora po tom pitanju do sad, prakticno nisam izlazio iz kuce jedno vreme po ceo dan (ok tu je bila otezavajuca okolnost sto sam bolovao od mononukleoze 3 meseca kada mora da se miruje tj. lezi).. dan mi se svodio na gajbu ceo dan do uvece kada izadjem sa ortacima u grad ili izblejimo uz pivo u bloku.. za ovaj period dok radim se nista bitnije nije izmenilo, odradim 8 sati na poslu dodjem kuci, eventualno odgledam neki film i to je to; vikendom i dalje izlazim.. uglavnom su mi dani monotoni uobicajeni, sivi.. nista mi nije interesantno
A samopouzdanja kod devojaka ne postoji..malo je bolje uz nesto alkohola agresivniji sam malo, ali i dalje fali ta prica kao i sa ostalim ljudima.. to mi nije jasno vise, u muka mi je od toga sto sam tako blokiran i sto mi se nista ne mota na pameti..

 

[goxy]

To je neka zasićenost i apatija više nego depresija...
Bilo mi je smešno kad sam pričao s jednm Hrvaticom i oni to zovu Depra...Mene podsetilo na Lepra...U bree

 

[Dača R]

Sto se tice ove nekomunikativnosti mislim da je problem sto nemam dovoljno iskustva u socijalnoj interakciji..uvek sam bio tih i povucen sto mi je strasno smetalo ali nisam mogao protiv sebe..naravno zbog toga su me pratili i ovi ostali simptomi da se zacrvenim kad pricam sa nekim, imam tremu, blokiram kad treba da odgovorim nesto kao i kada treba da zapocnem razgovor sa nekim..kapiram da je sve povezano..iz svega toga samopouzdanje je nestalo (ako sam nekad uopste i imao)
znam za one savete, tipa budi opusten kao da pricas sa nekim koga poznajes (iako i sa njima imam problema) ali to je valjda nesto sto je jace od coveka ne znam kako da objasnim..msm kao sto sam rekao radim od skora (3 meseca) u toj nekoj firmi kao trgovac (namerno sam se i na silu tu ubacio) ali nista se ne menja isto je kao na pocetku iako tu ima ljudi koji su pribliznog godista kao ja

Naravno da imam potrebu da se sa nekim druzim, konstanto ..i oduvek.. medjutim posto to traje vec 10tak godina, a moje drustvo se nije menjalo (da ne kazem da sam nezadovoljan sa ljudima sa kojima se druzim konstantno) izgubio sam nadu da ce se ista promeniti i onda zbog toga ponekad imam osecaj kao i da nisam zainteresovan za druzenje i upoznavanje novih ljudi, i to traje vec neko vreme..samo sto ja to pokusavam da demantujem u sebi..drugim recima da ne bih prolazio kroz te neprijatne situacije iznova, izgledam i zvucim nezainteresovano za nova poznanstva.

Sto se tice hobija i interesovanja gotovo da ih nemam.. do pre 5-6 godina sam isao u teretanu i igrao sam fudbal i basket rekreatino.. ova godina mi je najgora po tom pitanju do sad, prakticno nisam izlazio iz kuce jedno vreme po ceo dan (ok tu je bila otezavajuca okolnost sto sam bolovao od mononukleoze 3 meseca kada mora da se miruje tj. lezi).. dan mi se svodio na gajbu ceo dan do uvece kada izadjem sa ortacima u grad ili izblejimo uz pivo u bloku.. za ovaj period dok radim se nista bitnije nije izmenilo, odradim 8 sati na poslu dodjem kuci, eventualno odgledam neki film i to je to; vikendom i dalje izlazim.. uglavnom su mi dani monotoni uobicajeni, sivi.. nista mi nije interesantno
A samopouzdanja kod devojaka ne postoji..malo je bolje uz nesto alkohola agresivniji sam malo, ali i dalje fali ta prica kao i sa ostalim ljudima.. to mi nije jasno vise, u muka mi je od toga sto sam tako blokiran i sto mi se nista ne mota na pameti..

Ovo što ti opisuješ meni liči na distimiju. Opet kažem, nije mesto za davanje dijagnoza ali sam želeo da ti ovim putem uputim apel da se informišeš o distimiji i da vidiš ima li tu neke sličnosti sa tobom. Možda je na kraju tvoj psihijatar dao dobru dijagnozu, ali lošu terapiju. Traži od njega da ti promeni lekove ako osetiš da nisi reagovao dobro jer distimija lepo reaguje na farmakoterapiju. S druge strane, lekovi koje si ti uzimao počinju da deluju obično nakon 6 -8 nedelja, a s obzirom na to da je tvoje stanje hronično, verovatno im je trebalo još malo više da bi se efekti osetili. A onda ako opet ne bude rezultata - promeniš psihijatra. Psihoterapija je uvek dobrodošla. Ti si vrlo introspektivan momak, usudio bih se da kažem i pametan, imaš ono najbitnije a to je želja da živiš, da se družiš, da voliš nekoga i još samo da malo dodaš boja životu, a koliko vidim i do toga ti je stalo jer ne bi bio ovde...nema mesta mislima o sucidiu iz jednog prostog razloga - za tvoje stanje ima leka .

 

[goxy]

U svetu ali još više u Srbiji usled težine koja nas je pritiskala i još uvek nas pritiska mnogi bolju od manične dpresije....Brzog smenjinanja smeha i tuge zbog naizgled sitnica poput sunčanog dana ili neke reči koja nas je p ogodila...

 

[AlexandarNS]

Druze da li osecaj nekakv strah kada si u drustvu neku stalnu nelagodnost. Recimo kada si sa ljudima itd....?

Da li imas strah recimo kad se dogovoris sa drustvom negde da se nadjete, onda kada se spremas napolje osecas strah?

Da li imas kakve rituale?

 

[goxy]

uvek su me iritirali tipovi koji kazu da su depresivni ljudi slabi. depresija je kao zamka u koju upadaju zivotinje, u nju mogu upasti i najslabije i najjace. to nije pitanje snage, vec u tome umes li da nadjes izlaz iz zamke.

http://www.bipolar-lives.com/winston-churchill-and-manic-depression.html
Depresija je i posledica prevelikog razmišljanja i nerviranja oko stvari koje ne možeš da promeniš...

 

[bRu zLi]

Druze da li osecaj nekakv strah kada si u drustvu neku stalnu nelagodnost. Recimo kada si sa ljudima itd....?

Da li imas strah recimo kad se dogovoris sa drustvom negde da se nadjete, onda kada se spremas napolje osecas strah?

Da li imas kakve rituale?

Sto , mislis da ima socijalnu fobiju i OKP?

 

[AlexandarNS]

Sto , mislis da ima socijalnu fobiju i OKP?

Moguce je, vidim rituale nije spominjao, ali to vecina i ne spominje jer smatra da je beznacajna.

Medjutim OKP ne mora imati, mozda je socijlana fobija koja je svojim simptomima dovela do depresije.

 

[g0nzo]

To je neka zasićenost i apatija više nego depresija...
Bilo mi je smešno kad sam pričao s jednm Hrvaticom i oni to zovu Depra...Mene podsetilo na Lepra...U bree

Ne znam kako bi mogla biti zasicenost od necega cega i nije bilo?
Hehe pazi lepra bese bolest od koje u najgorem slucaju trule i odpadaju delovi tela..to se u ovom slucaju moze povezati sa deprom kao neka vrsta mentalno-emocijalnog raspadanja

 

[g0nzo]

Ovo što ti opisuješ meni liči na distimiju. Opet kažem, nije mesto za davanje dijagnoza ali sam želeo da ti ovim putem uputim apel da se informišeš o distimiji i da vidiš ima li tu neke sličnosti sa tobom. Možda je na kraju tvoj psihijatar dao dobru dijagnozu, ali lošu terapiju. Traži od njega da ti promeni lekove ako osetiš da nisi reagovao dobro jer distimija lepo reaguje na farmakoterapiju. S druge strane, lekovi koje si ti uzimao počinju da deluju obično nakon 6 -8 nedelja, a s obzirom na to da je tvoje stanje hronično, verovatno im je trebalo još malo više da bi se efekti osetili. A onda ako opet ne bude rezultata - promeniš psihijatra. Psihoterapija je uvek dobrodošla. Ti si vrlo introspektivan momak, usudio bih se da kažem i pametan, imaš ono najbitnije a to je želja da živiš, da se družiš, da voliš nekoga i još samo da malo dodaš boja životu, a koliko vidim i do toga ti je stalo jer ne bi bio ovde...nema mesta mislima o sucidiu iz jednog prostog razloga - za tvoje stanje ima leka .

Hvala sto si mi ukazao na ovu distimiju..meni su ove psiho dijagnoze nekako sve iste, pa kad ih citam ispada kao da sve imam

 

[g0nzo]

Druze da li osecaj nekakv strah kada si u drustvu neku stalnu nelagodnost. Recimo kada si sa ljudima itd....?

Da li imas strah recimo kad se dogovoris sa drustvom negde da se nadjete, onda kada se spremas napolje osecas strah?

Da li imas kakve rituale?

Da..osecam strah i nelagodnost skoro stalno i onda tako cesto blokiram, ako mi nesto i padne na pamet ne uspem ni da ispricam razumljivo nego nekako iz delova i na kraju dok objasnim sta sam hteo da kazem verovatno se svi smore.. i ovako bas kako kazes kad se spremam da izadjem napolje, pogotovu kad se vidjam sa nekom nepoznatom devojkom
Ne znam na kakve rituale mislis?

 

[g0nzo]

Sto , mislis da ima socijalnu fobiju i OKP?

Ako mozda i nisam siguran da sam u nekom vidu depresije, za socijalnu fobiju sam apsolutno siguran da imam

 

[mekflaj]

gonzo, dobrodošao u klub, deluje kao soc fob sa pratećeom deprom.
ne znam šta piješ od alkohola i koliko?
ja u poslednje vreme pokušavam sa vinom da postignem neko stanje pometenosti, kako bih se opustio i oraspoložio. od alkohola koji sam probao, čini mi se da mi vino najbolje leži.
problem je što sam se već navukao na vino i bez njega nemam samopouzdanja niti mogu da funkcionišem.
takođe, moram da povećavam količinu, trenutno sam na 4dl, tj na dve čaše koje me solidno drže par sati.

 

[AlexandarNS]

gonzo, dobrodošao u klub, deluje kao soc fob sa pratećeom deprom.
ne znam šta piješ od alkohola i koliko?
ja u poslednje vreme pokušavam sa vinom da postignem neko stanje pometenosti, kako bih se opustio i oraspoložio. od alkohola koji sam probao, čini mi se da mi vino najbolje leži.
problem je što sam se već navukao na vino i bez njega nemam samopouzdanja niti mogu da funkcionišem.
takođe, moram da povećavam količinu, trenutno sam na 4dl, tj na dve čaše koje me solidno drže par sati.

Druze nemoj molim te alkohol, nemas pojma gde te on moze odvuci, to je "djavolji napitak". Da se razumemo ne radi se ovde o moralu, ali ti nisi psihicki zdrava osoba kao ostali koji piju kad izadju, ti pijes od zbog svoje muke . I veruj mi neces se ti zadrzati na vinu vec ces krenuti sa vremenom sa zestinom i vecim kolicinama.
Alkohol u depresiji deluje kontraporoduktivno kada se otreznis.
Ja znam da ti je lakse kad popijes, osecas nekakav mir i spokoj, zadovoljstvo, hrabrost ali alkohol prestane da dejstvuje vracas se u stvarnost, stim da ces poceti i sa vecim kolicinama jer telo se polako navikava pa vise nece moci pola flase vina da te opije.


Moras kod psihijatra jer on u odnosu na psihologa moze da ti prepise lekove, e sada je i tu nekakav tabu, da kao doktor drogira itd... To su ciste glupostio on bi ti prepisao SSRI znaci anti depresive koji pospesuju lucenje serotenina u mozgu. Oni su kljucni. Poput Flksetina (prozak).

 

[goxy]

Evo i taj pajser što je ubio manekenku će sigurno da se vadi na ''depresiju'' na sudu...Možda ga i proglase neuračunljivim...

 

[g0nzo]

gonzo, dobrodošao u klub, deluje kao soc fob sa pratećeom deprom.
ne znam šta piješ od alkohola i koliko?
ja u poslednje vreme pokušavam sa vinom da postignem neko stanje pometenosti, kako bih se opustio i oraspoložio. od alkohola koji sam probao, čini mi se da mi vino najbolje leži.
problem je što sam se već navukao na vino i bez njega nemam samopouzdanja niti mogu da funkcionišem.
takođe, moram da povećavam količinu, trenutno sam na 4dl, tj na dve čaše koje me solidno drže par sati.

Bolje vas nasao
Pijem uglavnom rakiju, vinjak i pivo..malo sam smanjio sad ali u najgorem periodu sam pio i po pola litara rakije za par sati (ili ako merimo u pivu i do pola gajbe)..mada ja mislim da je to lose naravno, pogotovu sto mi u poslednje vreme i odmaze..ranije mi je mozda pomagalo u nekoj komunikativnosti, sada ni malo; potpuna tabula rasa..samo sa agresivniji pa tako s vremena na vreme strada po neki prozor i jos po nesto..
moj savet tebi (kao i meni) da batalimo alkohol, jer ces vecinu vremena (da bi normalno funkcionisao i bio ziv uopste) morati da budes trezan.. zato ja izbegavam sto vise mogu, na silu..