active
Iskusan
- Poruka
- 6.093
демони се изгледа комбинују са људима уназад 60 година, мислим на хитлерове експерименте који се спроводе и данас у америци по војним базама
-
- Popularno:
- Tumačenje Blaženstava
- Sedam crkava iz Okrivenja
- Prolog Jovanovog Jevanđelja
- Koja je poenta ovih Indijaca?
- Forumasi u horor filmovima
- Dodik predložio treći entitet za Hrvate...
- Stejt depratment objavio: Tramp okončao...
- "Dobro došli u Srbiju, draga Ursula!"...
- Počinju srednjoškolske blokade
- Ursula fon der Lajen: Stav EU...
Demoni i njihova projavljivanja
- Začetnik teme Magdalina
- Datum pokretanja
- Poruka
- 48.596
Naravno i popovi.
Devojka je na kraju imala i upalu pluca, a oni radili egzorcizam.
sbojana:
Nisam rekla da devojka eventualno nije imala i epilepsiju ili neku psihicku bolest.
Eto sta biva kada roditelji ne mogu i nece da prihvate odgovor da leka nema.
Da li su se oni sexali ili ne, mi to ne znamo. A mozda su se i sexali, ali je njoj vec bilo kroz religijsko ucenje utisnuto da je sex nesto fuj, bljak, prljavo i gresno.
gost 133940
Elita
- Poruka
- 23.648
Samo potisnuti nagoni ne dovode do ekstremnih posledica. Nagoni se normalno potiskuju u mnogim okolnostima. Sam mehanizam ženske seksualnosti ponekad je prirodno naklonjen potiskivanju.
Opasno je kad se to poveže sa katoličkom praksom zastrašivanja. Masturbacija je smrtni greh. Vanbračni odnos je smrtni greh.
Erotski snovi nisu snovi nego realni seksualni odnosi sa inkubusom.
VESSNA B
Zainteresovan član
- Poruka
- 482
Desilo mi se pre petnaestak godina,u toku Petrovskog posta i neposredno pre istog.
Nas tri drugarice kupimo na pijaci špil ciganskih karata za gatanje.To gatanje nas je prilično zabavljalo,provodile smo dosta vremena pokušavajući da predvidimo našu blisku budućnost.
I tako,jedne noći,nikako nisam mogla da zaspim.Dok je moj muž tako slatko spavao,ja sam zurila u mrak.Najednom,ispred mene,pored kreveta videla sam dva starca,obojica veoma svetlog lica,obojica neobično odevena,kao iz filmova o Gospodu Isusu Hristu,ili,na starim ikonama-haljine vezane oko struka užetom i ogrtači preko njih,sve crvena i plava boja.Gledali su u mene tako strogo,mogla bih da kažem veoma ljutito.Nisu progovorili ni reč,a znala sam da su tu zbog tih karata i da su zato ljuti.Pokušala sam da se pomaknem,nisam mogla,bila sam sasvim oduzeta.Uhvatio me je neopisiv strah.Dozivala sam muža,glas nije izlazio iz mojih usta.Koliko sam se samo naprezala da izustim makar jedan glas,da napravim jedan pokret,i ništa nisam mogla.Tada sam se setila molitve Oče naš,koju sam naučila u osnovnoj školi od druga sveštenikovog sina,na crkvenoslovenskom(mislila:jedna pesmica više).Pošto nisam mogla da govorim,odrecitovala sam je u mislima onako kako sam umela,po sećanju.Pa opet,sada,pošto sam bila strašno uplašena,malo je više ličilo na molitvu.A starci me i dalje posmatraju sa istom ljutinom.
Zatim sam se setila da mi je neko pričao da u takvim prilikama čovek treba da se prekrsti.Pokušala sam,ruka me nije slušala,ostala je da leži nepomično na krevetu.Naprezala sam se do krajnosti i nisam uspevala da je pomaknem.Opet sam u sebi ponavljala Oče naš...Najzad,uspelo mi je da skupim tri prsta na desnoj ruci,samo to.Malo kasnije,teškom mukom sam pokrenula levu ruku,njom dohvatila desnu i tako se na jedvite jade prekrstih prvi put ,pa drugi,tek treći put sam uspela da se prekrstim samo desnom rukom(bez pomoći levom).Tada osetih ovo:kroz moje pete kao da je neko iz mog tela izvukao dugačke,hladne metalne šine.Kad sam sutradan ispričala mužu,rekao je-sanjala si.A znam da nisam,pa sam ćutala o tome,plašeći se da ne budem ismejana u društvu.Poverila sam se samo onim dvema prijateljicama i jedna mi je rekla da je još ranije imala slično iskustvo sa istim osećanjem na kraju:metalne šine izlaze kroz pete(nevezano sa ovom pričom)!
Celu situaciju smo dovele u vezu sa onim kartama na početku priče i bacile ih.Kasnije,nikada nam više nije palo na pamet da na bilo koji način pokušamo da zavirimo u budućnost.
Starce koji su stajali pored mog kreveta kasnije sam prepoznala na ikoni Svetih Apostola Petra i Pavla.Smatram da mi je to bila i opomena i izlečenje.
Nas tri drugarice kupimo na pijaci špil ciganskih karata za gatanje.To gatanje nas je prilično zabavljalo,provodile smo dosta vremena pokušavajući da predvidimo našu blisku budućnost.
I tako,jedne noći,nikako nisam mogla da zaspim.Dok je moj muž tako slatko spavao,ja sam zurila u mrak.Najednom,ispred mene,pored kreveta videla sam dva starca,obojica veoma svetlog lica,obojica neobično odevena,kao iz filmova o Gospodu Isusu Hristu,ili,na starim ikonama-haljine vezane oko struka užetom i ogrtači preko njih,sve crvena i plava boja.Gledali su u mene tako strogo,mogla bih da kažem veoma ljutito.Nisu progovorili ni reč,a znala sam da su tu zbog tih karata i da su zato ljuti.Pokušala sam da se pomaknem,nisam mogla,bila sam sasvim oduzeta.Uhvatio me je neopisiv strah.Dozivala sam muža,glas nije izlazio iz mojih usta.Koliko sam se samo naprezala da izustim makar jedan glas,da napravim jedan pokret,i ništa nisam mogla.Tada sam se setila molitve Oče naš,koju sam naučila u osnovnoj školi od druga sveštenikovog sina,na crkvenoslovenskom(mislila:jedna pesmica više).Pošto nisam mogla da govorim,odrecitovala sam je u mislima onako kako sam umela,po sećanju.Pa opet,sada,pošto sam bila strašno uplašena,malo je više ličilo na molitvu.A starci me i dalje posmatraju sa istom ljutinom.
Zatim sam se setila da mi je neko pričao da u takvim prilikama čovek treba da se prekrsti.Pokušala sam,ruka me nije slušala,ostala je da leži nepomično na krevetu.Naprezala sam se do krajnosti i nisam uspevala da je pomaknem.Opet sam u sebi ponavljala Oče naš...Najzad,uspelo mi je da skupim tri prsta na desnoj ruci,samo to.Malo kasnije,teškom mukom sam pokrenula levu ruku,njom dohvatila desnu i tako se na jedvite jade prekrstih prvi put ,pa drugi,tek treći put sam uspela da se prekrstim samo desnom rukom(bez pomoći levom).Tada osetih ovo:kroz moje pete kao da je neko iz mog tela izvukao dugačke,hladne metalne šine.Kad sam sutradan ispričala mužu,rekao je-sanjala si.A znam da nisam,pa sam ćutala o tome,plašeći se da ne budem ismejana u društvu.Poverila sam se samo onim dvema prijateljicama i jedna mi je rekla da je još ranije imala slično iskustvo sa istim osećanjem na kraju:metalne šine izlaze kroz pete(nevezano sa ovom pričom)!
Celu situaciju smo dovele u vezu sa onim kartama na početku priče i bacile ih.Kasnije,nikada nam više nije palo na pamet da na bilo koji način pokušamo da zavirimo u budućnost.
Starce koji su stajali pored mog kreveta kasnije sam prepoznala na ikoni Svetih Apostola Petra i Pavla.Smatram da mi je to bila i opomena i izlečenje.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 48.596
I svega toga ne bi bilo da je Pera odmah otisao u policiju.
edit a da nisi dozivela blazi slog? Ili je ipak muz pametniji, izmesala si sna i javu.
edit a da nisi dozivela blazi slog? Ili je ipak muz pametniji, izmesala si sna i javu.
Poslednja izmena:
VESSNA B
Zainteresovan član
- Poruka
- 482
Muž mi je pametan,Bogu hvala.Jeste kršten,ali vaspitanje u komunističkoj porodici je ostavilo svoje tragove.
Što se tiče šloga,recimo da je bio,ali kako bi objasnila da se na isti način desio i kod moje drugarice?
Što se tiče šloga,recimo da je bio,ali kako bi objasnila da se na isti način desio i kod moje drugarice?
- Poruka
- 48.596
Joj prijateljice, ako ste onog tipa jedna nesto kaze, a druga odmah potvrdjuje, cas je mogla da umisli da se bas to isto njoj dogodilo.
Osim toga trecoj se nista nije dogodilo?
Idi proveri da nije bio blagi slog, ovo ozbiljno kazem, ne znam koliko imas godina, ali znam da kod najblazeg oblika sloga nekada i nema posledica tip otezanog govora, oduzetosti tela itd. pogotovo kod zena.
VESSNA B
Zainteresovan član
- Poruka
- 482
Hvala ti za savet,može biti šlog u 25-oj?
A prijateljici se desilo pre nego meni.I to je veoma iskrena osoba,vreme je dokazalo njenu iskrenost.
Mogu samo da ti poželim da imaš kraj sebe bar jednu takvu.Ako si srećna,imaćeš i više.
A prijateljici se desilo pre nego meni.I to je veoma iskrena osoba,vreme je dokazalo njenu iskrenost.
Mogu samo da ti poželim da imaš kraj sebe bar jednu takvu.Ako si srećna,imaćeš i više.
- Poruka
- 48.596
gost 202039
Poznat
- Poruka
- 7.122
Ovo sam daaavno nasao na netu,....
IZVINjAVAM se zbog duzine, ali tice se teme....
1. deo
Navršio sam bio punih 28 godina u duhovnom slepilu. Do tog vremena, na moju veliku sramotu, nisam imao nikakvih zrelih pojmova o Bogu i veri.
Godine 1914. svršio sam VIII razred gimnazije u Skoplju. Gotovo za sve vreme moga školovnja osećao sam veliki strah kad je se govorilo o smrti kod čoveka, kad sam prolazio pored groblja i kad sam ulazio u crkvu.
Prosto kao primoran od neke nevidljive sile, stalno sam menjao struku: godine 1914. bio sam železnički pripravnik, zatim tri godine opštinski delovođa, pa telegrafski pripravnik, pa privremeni učitelj. Duhovnog mira nigde nisam imao, niti nade u budućnost. Čudio sam se i sam kakav ću čovek biti, i strahovao sam u sebi kako će se živeti.
Godine 1922. upišem se na filozofski fakultet u Beogradu . Uskoro se moj otac razboli i braća najaviše da me više ne mogu izdržavati. Ja potražim učiteljsko mesto u selu Riljevu kod Prilepa.
Jednoga dana, pred zalazak sunca, sedeo sam u kancelariji sa starcem po imenu Kuzman Veselinović i čitao novine. Na jedanput okrenem se na stranu, i vidim moga oca ide po vazduhu s jednog ćoška sobe na drugi i nestade ga. Ja se uplaših, novine mi ispadoše iz ruke. Na to mi čiča Kuzman reče "šta to radiš". Ja mu rekoh da je moj otac prošao kroz sobu, i da li ga je on video. On mi odgovori "nemoj , učitelju, to misliti i verovati; nikakav ti otac nije dolazio, već tako ti se čini". Ja mu odgovorih da će se to sutra čuti. Od toga viđenja nisam mogao cele noći zaspati. Tek sada sam poverovao da mora imati i nevidljivi svet, i da čovek ne svršava svoj život telesnom smrću.
Sutra dan dođe jedan čovek iz Prilepa. Ja ga odmah upitam, je li umro moj otac. Čovek se začudi i upita me ko mi je kazao. Ja ponovih pitanje. A on reče, "Bog da prosti, vi budite živi." - Posle nekoliko dana napade me misao koja mi govoraše: "I ti ćeš skoro umreti, šta ti vredi što se mučiš i spremaš ispit." Kao učitelj bio sam se upisao na pravni fakultet, i briga o ispitima mučaše me dan i noć.
Jedne noći usnim san kako sam umro, izišao sam iz kuće i letim po vazduhu. Od tada sam počeo velike nesreće i iskušenja da preživljujem; ; da bolujem i telom i dušom i duhom; da se od neopisanog straha kopnim, nestajući me između živih kao retko koga na ovom svetu. - Bio sam potpuno svestan kad mi se poče javljati, s leve strane jedna crna figura u obliku čoveka. Kad se okrenem da vidim ko je to, samo spazim dako se sklanja pozadi mene. Ja okrenem pogled na drugu stranu. Od tog neobjašnjivog viđenja poče me obuzimati veliki strah.
Posle nekoliko nedelja taj me crnac poče napadati fizički, hvatajući me za glavu, za ruke i uopšte gde dohvati. Ja sam osećao njegove ruke, bile su hladne kao kamen. Usled toga mene poče spopadati još veći strah. Više je duša moja želela da se povrati sloboda i mir nego što živi čovek može ma šta poželeti. Posle nekoliko dana zlo se pogorša. Poče me crnac udarati po vratu i drmusati kao neku stvar. Ne ostavljaše me da bar mirno spavam. Potpuno sam ga razumeo kad mi šaptaše: "Ja sam đavo. Tebe je Bog predao nama da te uzmemo sa zemlje i nosimo u carstvo đavola. U našem carstvu nema spavanja, i ti ne smeš spavati. Spavanje vredi za one koji su još u rukama Božijim, a ti si naš rob". Kad sam to čuo, otpočeh kukati tako jako da su me svi smatrali za ludog. Pitaju me ukućani zašto kukam, a ja im nisam smeo kazati jer sam znao da mi niko neće verovati. Tako nisam mogao spavati po čitavih 15 dana i noći. Čim zadremam, crnac me traži i viče "ustaj, ti si zaboravio da si naš rob, i da kod nas nema spavanja." Ja skočim, sav u strahu i bunilu. Počeo sam naglo opadati i sušiti se.
Jedina su nada bili lekari. Novac sam nemilice rasipao da povratim zdravlje. Probao sam svakojake lekove; telo mi je bilo izrešetano od raznih injekcija. Neki put sam noću išao kod lekara da mi što dadne za umirenje srca. Toliko već dosadih i lekarima da mi počeše govoriti "ostavi nas na miru". Ja sam njima jedino verovao, a u živog Boga, koji daje život i zdravlje bez para, nisam verovao. Daleko je bilo od moje pameti da ko daje život taj daje i zdravlje. Tako ja ostadoh lišen svake pomoći od ljudi.
Od tako dugotrajne nesanice počeh stradati od glavobolje. Glava mi beše teška kao tuč, kao da je se sva krv usirila. Dok jednog dana pojavi se krvoliptenje na nos i na usta. Ja se poplaših kako ću bez krvi živeti. I nova vrsta straha poče mi dosađivati: od najmanjeg šušnja, od najmanjeg zvuka, ustremljivao sam svoj pogled kao životinja koja se boji da je ne uhvate. Nosili su me po susednim kućama ne bih li se umirio. Pitali su za savet razne vračare. U Bitolju me je lekar pregledao na Rentgenove zrake. Pronašao je da sam jektičav i da će me bolest skoro dovršiti.
Kad se vratih kući, imam šta da vidim: kuća beše puna demonskih zverova i aveti, zmije, vukovi, majmuni, hijene. Počeše me napadati sa svih strana. Mojim mukama ne beše kraja, a bio sam pri čistoj savesti. Toliko sam vikao i zapomagao da nisam davao mira ni susedima. Najviše su mi dosađivali noću. Pakosno su mi pretili govoreći:" Mi smo duhovi ispod neba, đavoli. Ti si naš rob. E, a ti sad veruješ da ima Boga, videći nas. Ako nema Boga, tko nas je stvorio? Ali teško tebi, dockan si počeo verovati. Više se ne nadaj da će ti se povratiti zdravlje. Bog je tebe odbacio. Kamo ti sad Kant, Darvin i dr. prirodnjaci da te uteše, pošto si im verovao da je čovek postao od amebe?Ko liči više na majmuna, mi đavoli ili Hristos? Razume se mi. A vi koji priznajete majmuna za praoca u kome nema ni razuma, ni dobra, ni vere, vi ste gotovi za Strašni Sud. Gde bude vaš otac, tamo će biti i njegova deca."
Slušajući to sve sam verovao, i video sam sebe potpuno izgubljenog. Sav ovaj svet izgledao mi je kao senka, i sve na zemlji kao prašina, pošto nikakve pomoći otuda ne mogu dobiti. U mukama počeh kleti roditelje što nisu obraćali pažnju na moje vaspitanje, što me nisu vodili u crkvu, niti mi nikada spominjali o strahu Božijem. Sve školske udžbenike cepao sam i bacao; napadao sam školsku nauku, koja nas odvaja od Boga i vodi u veliki ambis, gde nema ni mira ni istine.
Videći moji ukućani da mi lekari ništa ne pomogoše, pa ni vračari, počeše me voditi po crkvama da mi se čitaju molitve. Molitve mi ništa ne pomogoše, jer sam ja mislio u sebi "kad mi toliki lekari i lekovi ništa ne pomogoše, kako će mi pomoći sveštenik čitajući molitve". Onda me odvedoše u manastir Sv. Dimitrija kod Prilepa. I tamo mi demoni prirediše doček, skaču sa drveta na drvo; izgled im strašan. Napadali su me danju, a naročito noću. Ponekad u vidu ose pecajući me po celom telu. Uznemiren, begao sam kao lud, i svi su me smatrali za ludog.
Jednog dana moja mati i žena odvedoše me u crkvu. Pogledam na ikonostas, imam šta da vidim: sve ikone bile su oživotvorene, samo što ne govore. Tada mi dođe na pamet kako sam nekad išao u crkvu i smatrao da su sve slike mrtve. Rastuži mi se u srcu, i padoh na zemlju da tražim pomilovanje. U tom momentu priđe pozadi mene jedan atletski čovek, dohvati me za pleća i izjuri napolje. Na izlazu mi reče "Još jedanput da te ne vidim u crkvi, kad si bio u zdravom stanju nisi mario za crkvu, a sada šta ti vredi kad nisi ni za šta sposoban". Ja poverovah da me to Gospod isteruje iz svoga doma i padoh u očajanje. Na moje navaljivanje ukućani me vratiše iz manastira.
Dođem kući, puno dvorište paklenih duhova. Povikaše na mene da skočim s balkona. U nameri da uteknem od njih, ja zaista skočim sa kućevnog balkona. Kad padoh na zemlju, ne znam zbog čega, ja zauzeh stav razapetog Hrista na krstu, i tu ostadoh prosto kao prikovan za zemlju. Šest ljudi su pokušavali u tri maha da me krenu sa zemlje, ali nisu mogli. Oni su i danas živi i mogu ovo posvedočiti. Posle nekog vremena dođe moja mati i bez teškoće me podiže sa zemlje.
U strahu od demona bio sam potpuno zaboravio pismenost. Nisam mogao raspoznavati slova, hartija mi je izgledala sva bela. Đavoli su mi se podsmevali "gde ti je sad nauka; ostao si prazan kao ćup; e sad znaj da sve što čovek ima Božije je; čovek sobom ništa ne može stvoriti".
Posle nekog vremena povrati mi se pismenost, i mogao sam čitati. Tada mi đavoli počeše zabranjivati da se sastajem sa ljudima govoreći:" Nikome ne smeš kazivati ovo što vidiš. Mi smo čovečanstvo vezali u lance i ne damo da se spasavaju. Naterujemo narod na grehe protiv Boga i zakona. Ako ti nekome javiš da postoji nevidljivi svet i đavoli, može se neko pokajati i vratiti Bogu. Ti ćeš za to ljuto odgovarati". Ja od straha nisam smeo nikome ništa pričati. Veće su mi bile moje muke nego li muke celoga sveta. A u toliko sam bio još nesrećniji, što sam đavolima potpuno verovao. Ni na kraju mi pameti ne beše da samo Bogu treba verovati i u ono što je Bog obećao ljudima u Sv. Pismu. U gimnaziji nikakvu pažnju nisam obraćao na veronauku, te sam bio nesposoban za versko i duhovno razmišljanje. Za molitvu sam bio nesposoban, jer me je strah potpuno iscrpljivao.
Sada mi đavoli počeše objašnjavati kakve će biti moje muke na onom svetu. Prvog dana predstaviše moju sliku na zidu kao u bioskopu: Moja duša potpuno slična meni, poče žalosno da gleda. Crnci su bili sa noževima, sa velikim noktima na prstima. Počeše da mi prete "čekaj da vidiš šta će biti s tobom". Rasekoše mi kožu na vratu, odraše me i baciše mi kožu u lice, i kože nestade. Zatim počupaše mi meso, baciše ga u lice, i mesa nestade. Vidim ostade samo skelet od kostiju. Malo zatim meso se povrati na kosti, i koža ga pokri. Đavoli ponoviše njihov prvi rad, te ja gledah iznakaženo svoje obličje i svoju nakazu. Đavo mi objasni "ako se do mraka ne ubiješ, sutra će ti biti određena veća kazna. Oderi malo kože na ruci, da vidiš da li boli." Ja zaista sljuštim malo kože, i vidim boli mnogo. Pomislim kako ću stradati u večnosti, počnem očajavati. Kako da se ubijem kad sam potpuno razuman!
IZVINjAVAM se zbog duzine, ali tice se teme....
1. deo
Navršio sam bio punih 28 godina u duhovnom slepilu. Do tog vremena, na moju veliku sramotu, nisam imao nikakvih zrelih pojmova o Bogu i veri.
Godine 1914. svršio sam VIII razred gimnazije u Skoplju. Gotovo za sve vreme moga školovnja osećao sam veliki strah kad je se govorilo o smrti kod čoveka, kad sam prolazio pored groblja i kad sam ulazio u crkvu.
Prosto kao primoran od neke nevidljive sile, stalno sam menjao struku: godine 1914. bio sam železnički pripravnik, zatim tri godine opštinski delovođa, pa telegrafski pripravnik, pa privremeni učitelj. Duhovnog mira nigde nisam imao, niti nade u budućnost. Čudio sam se i sam kakav ću čovek biti, i strahovao sam u sebi kako će se živeti.
Godine 1922. upišem se na filozofski fakultet u Beogradu . Uskoro se moj otac razboli i braća najaviše da me više ne mogu izdržavati. Ja potražim učiteljsko mesto u selu Riljevu kod Prilepa.
Jednoga dana, pred zalazak sunca, sedeo sam u kancelariji sa starcem po imenu Kuzman Veselinović i čitao novine. Na jedanput okrenem se na stranu, i vidim moga oca ide po vazduhu s jednog ćoška sobe na drugi i nestade ga. Ja se uplaših, novine mi ispadoše iz ruke. Na to mi čiča Kuzman reče "šta to radiš". Ja mu rekoh da je moj otac prošao kroz sobu, i da li ga je on video. On mi odgovori "nemoj , učitelju, to misliti i verovati; nikakav ti otac nije dolazio, već tako ti se čini". Ja mu odgovorih da će se to sutra čuti. Od toga viđenja nisam mogao cele noći zaspati. Tek sada sam poverovao da mora imati i nevidljivi svet, i da čovek ne svršava svoj život telesnom smrću.
Sutra dan dođe jedan čovek iz Prilepa. Ja ga odmah upitam, je li umro moj otac. Čovek se začudi i upita me ko mi je kazao. Ja ponovih pitanje. A on reče, "Bog da prosti, vi budite živi." - Posle nekoliko dana napade me misao koja mi govoraše: "I ti ćeš skoro umreti, šta ti vredi što se mučiš i spremaš ispit." Kao učitelj bio sam se upisao na pravni fakultet, i briga o ispitima mučaše me dan i noć.
Jedne noći usnim san kako sam umro, izišao sam iz kuće i letim po vazduhu. Od tada sam počeo velike nesreće i iskušenja da preživljujem; ; da bolujem i telom i dušom i duhom; da se od neopisanog straha kopnim, nestajući me između živih kao retko koga na ovom svetu. - Bio sam potpuno svestan kad mi se poče javljati, s leve strane jedna crna figura u obliku čoveka. Kad se okrenem da vidim ko je to, samo spazim dako se sklanja pozadi mene. Ja okrenem pogled na drugu stranu. Od tog neobjašnjivog viđenja poče me obuzimati veliki strah.
Posle nekoliko nedelja taj me crnac poče napadati fizički, hvatajući me za glavu, za ruke i uopšte gde dohvati. Ja sam osećao njegove ruke, bile su hladne kao kamen. Usled toga mene poče spopadati još veći strah. Više je duša moja želela da se povrati sloboda i mir nego što živi čovek može ma šta poželeti. Posle nekoliko dana zlo se pogorša. Poče me crnac udarati po vratu i drmusati kao neku stvar. Ne ostavljaše me da bar mirno spavam. Potpuno sam ga razumeo kad mi šaptaše: "Ja sam đavo. Tebe je Bog predao nama da te uzmemo sa zemlje i nosimo u carstvo đavola. U našem carstvu nema spavanja, i ti ne smeš spavati. Spavanje vredi za one koji su još u rukama Božijim, a ti si naš rob". Kad sam to čuo, otpočeh kukati tako jako da su me svi smatrali za ludog. Pitaju me ukućani zašto kukam, a ja im nisam smeo kazati jer sam znao da mi niko neće verovati. Tako nisam mogao spavati po čitavih 15 dana i noći. Čim zadremam, crnac me traži i viče "ustaj, ti si zaboravio da si naš rob, i da kod nas nema spavanja." Ja skočim, sav u strahu i bunilu. Počeo sam naglo opadati i sušiti se.
Jedina su nada bili lekari. Novac sam nemilice rasipao da povratim zdravlje. Probao sam svakojake lekove; telo mi je bilo izrešetano od raznih injekcija. Neki put sam noću išao kod lekara da mi što dadne za umirenje srca. Toliko već dosadih i lekarima da mi počeše govoriti "ostavi nas na miru". Ja sam njima jedino verovao, a u živog Boga, koji daje život i zdravlje bez para, nisam verovao. Daleko je bilo od moje pameti da ko daje život taj daje i zdravlje. Tako ja ostadoh lišen svake pomoći od ljudi.
Od tako dugotrajne nesanice počeh stradati od glavobolje. Glava mi beše teška kao tuč, kao da je se sva krv usirila. Dok jednog dana pojavi se krvoliptenje na nos i na usta. Ja se poplaših kako ću bez krvi živeti. I nova vrsta straha poče mi dosađivati: od najmanjeg šušnja, od najmanjeg zvuka, ustremljivao sam svoj pogled kao životinja koja se boji da je ne uhvate. Nosili su me po susednim kućama ne bih li se umirio. Pitali su za savet razne vračare. U Bitolju me je lekar pregledao na Rentgenove zrake. Pronašao je da sam jektičav i da će me bolest skoro dovršiti.
Kad se vratih kući, imam šta da vidim: kuća beše puna demonskih zverova i aveti, zmije, vukovi, majmuni, hijene. Počeše me napadati sa svih strana. Mojim mukama ne beše kraja, a bio sam pri čistoj savesti. Toliko sam vikao i zapomagao da nisam davao mira ni susedima. Najviše su mi dosađivali noću. Pakosno su mi pretili govoreći:" Mi smo duhovi ispod neba, đavoli. Ti si naš rob. E, a ti sad veruješ da ima Boga, videći nas. Ako nema Boga, tko nas je stvorio? Ali teško tebi, dockan si počeo verovati. Više se ne nadaj da će ti se povratiti zdravlje. Bog je tebe odbacio. Kamo ti sad Kant, Darvin i dr. prirodnjaci da te uteše, pošto si im verovao da je čovek postao od amebe?Ko liči više na majmuna, mi đavoli ili Hristos? Razume se mi. A vi koji priznajete majmuna za praoca u kome nema ni razuma, ni dobra, ni vere, vi ste gotovi za Strašni Sud. Gde bude vaš otac, tamo će biti i njegova deca."
Slušajući to sve sam verovao, i video sam sebe potpuno izgubljenog. Sav ovaj svet izgledao mi je kao senka, i sve na zemlji kao prašina, pošto nikakve pomoći otuda ne mogu dobiti. U mukama počeh kleti roditelje što nisu obraćali pažnju na moje vaspitanje, što me nisu vodili u crkvu, niti mi nikada spominjali o strahu Božijem. Sve školske udžbenike cepao sam i bacao; napadao sam školsku nauku, koja nas odvaja od Boga i vodi u veliki ambis, gde nema ni mira ni istine.
Videći moji ukućani da mi lekari ništa ne pomogoše, pa ni vračari, počeše me voditi po crkvama da mi se čitaju molitve. Molitve mi ništa ne pomogoše, jer sam ja mislio u sebi "kad mi toliki lekari i lekovi ništa ne pomogoše, kako će mi pomoći sveštenik čitajući molitve". Onda me odvedoše u manastir Sv. Dimitrija kod Prilepa. I tamo mi demoni prirediše doček, skaču sa drveta na drvo; izgled im strašan. Napadali su me danju, a naročito noću. Ponekad u vidu ose pecajući me po celom telu. Uznemiren, begao sam kao lud, i svi su me smatrali za ludog.
Jednog dana moja mati i žena odvedoše me u crkvu. Pogledam na ikonostas, imam šta da vidim: sve ikone bile su oživotvorene, samo što ne govore. Tada mi dođe na pamet kako sam nekad išao u crkvu i smatrao da su sve slike mrtve. Rastuži mi se u srcu, i padoh na zemlju da tražim pomilovanje. U tom momentu priđe pozadi mene jedan atletski čovek, dohvati me za pleća i izjuri napolje. Na izlazu mi reče "Još jedanput da te ne vidim u crkvi, kad si bio u zdravom stanju nisi mario za crkvu, a sada šta ti vredi kad nisi ni za šta sposoban". Ja poverovah da me to Gospod isteruje iz svoga doma i padoh u očajanje. Na moje navaljivanje ukućani me vratiše iz manastira.
Dođem kući, puno dvorište paklenih duhova. Povikaše na mene da skočim s balkona. U nameri da uteknem od njih, ja zaista skočim sa kućevnog balkona. Kad padoh na zemlju, ne znam zbog čega, ja zauzeh stav razapetog Hrista na krstu, i tu ostadoh prosto kao prikovan za zemlju. Šest ljudi su pokušavali u tri maha da me krenu sa zemlje, ali nisu mogli. Oni su i danas živi i mogu ovo posvedočiti. Posle nekog vremena dođe moja mati i bez teškoće me podiže sa zemlje.
U strahu od demona bio sam potpuno zaboravio pismenost. Nisam mogao raspoznavati slova, hartija mi je izgledala sva bela. Đavoli su mi se podsmevali "gde ti je sad nauka; ostao si prazan kao ćup; e sad znaj da sve što čovek ima Božije je; čovek sobom ništa ne može stvoriti".
Posle nekog vremena povrati mi se pismenost, i mogao sam čitati. Tada mi đavoli počeše zabranjivati da se sastajem sa ljudima govoreći:" Nikome ne smeš kazivati ovo što vidiš. Mi smo čovečanstvo vezali u lance i ne damo da se spasavaju. Naterujemo narod na grehe protiv Boga i zakona. Ako ti nekome javiš da postoji nevidljivi svet i đavoli, može se neko pokajati i vratiti Bogu. Ti ćeš za to ljuto odgovarati". Ja od straha nisam smeo nikome ništa pričati. Veće su mi bile moje muke nego li muke celoga sveta. A u toliko sam bio još nesrećniji, što sam đavolima potpuno verovao. Ni na kraju mi pameti ne beše da samo Bogu treba verovati i u ono što je Bog obećao ljudima u Sv. Pismu. U gimnaziji nikakvu pažnju nisam obraćao na veronauku, te sam bio nesposoban za versko i duhovno razmišljanje. Za molitvu sam bio nesposoban, jer me je strah potpuno iscrpljivao.
Sada mi đavoli počeše objašnjavati kakve će biti moje muke na onom svetu. Prvog dana predstaviše moju sliku na zidu kao u bioskopu: Moja duša potpuno slična meni, poče žalosno da gleda. Crnci su bili sa noževima, sa velikim noktima na prstima. Počeše da mi prete "čekaj da vidiš šta će biti s tobom". Rasekoše mi kožu na vratu, odraše me i baciše mi kožu u lice, i kože nestade. Zatim počupaše mi meso, baciše ga u lice, i mesa nestade. Vidim ostade samo skelet od kostiju. Malo zatim meso se povrati na kosti, i koža ga pokri. Đavoli ponoviše njihov prvi rad, te ja gledah iznakaženo svoje obličje i svoju nakazu. Đavo mi objasni "ako se do mraka ne ubiješ, sutra će ti biti određena veća kazna. Oderi malo kože na ruci, da vidiš da li boli." Ja zaista sljuštim malo kože, i vidim boli mnogo. Pomislim kako ću stradati u večnosti, počnem očajavati. Kako da se ubijem kad sam potpuno razuman!
gost 202039
Poznat
- Poruka
- 7.122
2. deo
Drugoga dana vidim na zidu još strašniju sliku: Neki kurjačići ubrzo postanu veliki. Crnci me bace te me oni rastrgnu i pojedu. Ostane samo koža. kad ja ponovo oživim, ponovo rastrzanje. Jedan mi crnac objasni "vidiš, da si se juče ubio, ne bi ti bila određena ova kazna za večnost, gledaj danas na svaki način da se ubiješ".
U mukama i strahu ja opet poverujem đavolu, reših da se zakoljem. Tražeći neko sredstvo, vidim na polici brijač. Povika đavo "eno ti oruđa, zamani pa se zakolji". Dohvatim brijač i prinesem ga guši. Mislim kako da se ubijem, boli. Moj brat, učitelj, spazi nekako, razbije prozor, uđe i oduzme mi brijač.
Trećega dana gledam sliku još gorih muka: Vezanih nogu i ruku bačen sam u vatru, oko mene igraju veštice. Ponovo mi se preti. Jednog dana pokušam da se ubijem; ukućani me spaze i oduzmu mi oružje. Jednog dana pokušam da se obesim, opet me ukućani sačuvaše. Đavoli me nauče da begam od kuće i da skočim u jedan ambis - kome se dno ne zna. Ja zaista pobegnem od kuće, no Bog milostivi urazumi moje ukućane, počnu da me traže, pođu mojim tragom i vrate kući.
Sad đavoli počeše da mi propovedaju kako za mene nema nikakve nade na spokojan život u ovom svetu.
Molitve crkve i parastosi koristiće mi pri izricanje kazne na Strašnom Sudu, do tada za mene nema spasa. Kad se setih da će Gospod suditi živim i mrtvim, još se više ožalostih. Sedeći jednog dana u sobi videh čudan prizor: Vidim sto; i tri sudije sa zverskim pogledom. Na stolu jedna gomila zapisnika. Pozadi mene jedan vojnik, strašan, sa šiljkom na grudima. Počeše mi suditi:" Ti sad imaš da vidiš svojim očima sve što si za vreme svoga života na zemlji činio, dobro i zlo." Počeše redom da otvaraju knjige. Svi su moji gresi bili zapisani redom, po godinama i danima. Prvo kao dete sve što sam krao, zatim kao mladić. Vidim svojim očima, zapisana svaka reč šta sam kome rđavo kazao. Kad mi sve to pokazaše, ovaj me vojnik izmlati i sve isčeze.
Jednoga dana videh, s desne strane na tri koraka od mene, ide jedna bela figura sa belim krilima. Tri puta mi se javljaše i nestajaše je. Nisam znao ko je to, ali nisam imao nikakvog straha.
Opet jednog dana kada sam sedeo na balkonu, dođe u dvorište čobanče koje je čuvalo i naše ovce. Kad iznad njegove glave vidim lebdi čovek sa raširenim krilima. Odmah se setih da sam takvu sliku video nekada u crkvi i da je predstavljala angela. Pomislih u sebi: eto, zato ljudi mogu da žive među ovim zverovima i avetima, što svaki čovek ima angela-čuvara koji lebdi nad njim i čuva ga. Posle tog viđenja koje me mnogo ohrabri, počeše đavoli da mi govore, kako je Bog prilikom mog rođenja slučajno zaboravio da mi pošalje angela-čuvara, kako su se đavoli time koristili, od malena me uzeli u svoje ruke i vaspitavali u zlu dok nisam dospeo do ovog stanja. Ja im odmah poverovah i udarih u očajanje. "pamtiš onaj dan kad pored tebe prođe ona bela figura u obliku čoveka. To je bio tvoj angeo-čuvar; zbog tvog nebogougodnog života, on je prilazio samo na nekoliko koraka do tebe".
Drugoga dana vidim na zidu još strašniju sliku: Neki kurjačići ubrzo postanu veliki. Crnci me bace te me oni rastrgnu i pojedu. Ostane samo koža. kad ja ponovo oživim, ponovo rastrzanje. Jedan mi crnac objasni "vidiš, da si se juče ubio, ne bi ti bila određena ova kazna za večnost, gledaj danas na svaki način da se ubiješ".
U mukama i strahu ja opet poverujem đavolu, reših da se zakoljem. Tražeći neko sredstvo, vidim na polici brijač. Povika đavo "eno ti oruđa, zamani pa se zakolji". Dohvatim brijač i prinesem ga guši. Mislim kako da se ubijem, boli. Moj brat, učitelj, spazi nekako, razbije prozor, uđe i oduzme mi brijač.
Trećega dana gledam sliku još gorih muka: Vezanih nogu i ruku bačen sam u vatru, oko mene igraju veštice. Ponovo mi se preti. Jednog dana pokušam da se ubijem; ukućani me spaze i oduzmu mi oružje. Jednog dana pokušam da se obesim, opet me ukućani sačuvaše. Đavoli me nauče da begam od kuće i da skočim u jedan ambis - kome se dno ne zna. Ja zaista pobegnem od kuće, no Bog milostivi urazumi moje ukućane, počnu da me traže, pođu mojim tragom i vrate kući.
Sad đavoli počeše da mi propovedaju kako za mene nema nikakve nade na spokojan život u ovom svetu.
Molitve crkve i parastosi koristiće mi pri izricanje kazne na Strašnom Sudu, do tada za mene nema spasa. Kad se setih da će Gospod suditi živim i mrtvim, još se više ožalostih. Sedeći jednog dana u sobi videh čudan prizor: Vidim sto; i tri sudije sa zverskim pogledom. Na stolu jedna gomila zapisnika. Pozadi mene jedan vojnik, strašan, sa šiljkom na grudima. Počeše mi suditi:" Ti sad imaš da vidiš svojim očima sve što si za vreme svoga života na zemlji činio, dobro i zlo." Počeše redom da otvaraju knjige. Svi su moji gresi bili zapisani redom, po godinama i danima. Prvo kao dete sve što sam krao, zatim kao mladić. Vidim svojim očima, zapisana svaka reč šta sam kome rđavo kazao. Kad mi sve to pokazaše, ovaj me vojnik izmlati i sve isčeze.
Jednoga dana videh, s desne strane na tri koraka od mene, ide jedna bela figura sa belim krilima. Tri puta mi se javljaše i nestajaše je. Nisam znao ko je to, ali nisam imao nikakvog straha.
Opet jednog dana kada sam sedeo na balkonu, dođe u dvorište čobanče koje je čuvalo i naše ovce. Kad iznad njegove glave vidim lebdi čovek sa raširenim krilima. Odmah se setih da sam takvu sliku video nekada u crkvi i da je predstavljala angela. Pomislih u sebi: eto, zato ljudi mogu da žive među ovim zverovima i avetima, što svaki čovek ima angela-čuvara koji lebdi nad njim i čuva ga. Posle tog viđenja koje me mnogo ohrabri, počeše đavoli da mi govore, kako je Bog prilikom mog rođenja slučajno zaboravio da mi pošalje angela-čuvara, kako su se đavoli time koristili, od malena me uzeli u svoje ruke i vaspitavali u zlu dok nisam dospeo do ovog stanja. Ja im odmah poverovah i udarih u očajanje. "pamtiš onaj dan kad pored tebe prođe ona bela figura u obliku čoveka. To je bio tvoj angeo-čuvar; zbog tvog nebogougodnog života, on je prilazio samo na nekoliko koraka do tebe".
gost 202039
Poznat
- Poruka
- 7.122
3. deo
Ja u duši razumedoh jednu strašniju stvar; Bog je bio udaljio od mene i angela hranitelja i duševni dar pomoću kojeg se misli na Boga. Ja sam i dalje ostao razumno biće, da razumevam strah i muke, a nikakvo dobro. Kad sam bio zdrav i slobodan, ja sam dobro odbacivao. Sad mi je oduzeta mogućnost da to radim, pošto sam i sam odbačen. - Opet jednog dana dođe mi novo stradanje. Osećam da u mojoj utrobi leži đavo u vidu zmije. Ja ga ne vidim fizičkim čulima, nego osećam njegovo dejstvo i imam strah kao čovek koji očima gleda zmiju. Obori me na zemlju i poče da mi vadi dušu. Prvo iz nogu, pa iz ruku, redom po telu. Kako iz kog dela izađe duša, taj se deo potpuno ukoči. Duša izlazi iz tela u vidu dima, u vidu pare, neformirana masa. Umrvi se i ukoči sve telo, sami još srce kuca. Ukućani pomisliše da sam već izdahnuo, počeše da plaču, zapališe sveću, počeše da kade tamjanom. Dok od jedanput duša koja je izlazila vrati se u sve delove tela. Ja oživim, podignem se i sednem. Svi se čude: kako ovo, sad mrtav, sad živ! Dobri tumač reče mi ovako: "Eto video si kako izlazi duša čovekova iz tela. Ti bi umro, ali onome duhu koji je vadio tvoju dušu, zmiji koja leži u tebi, nije bilo dozvoljeno da vadi život iz tvoga srca - koje je kao centar života". Da bi mi oduzeli pomisao na dobro i na spasenje, demoni počeše odmah d me izobličuju kako nisam vršio zakon, kako nisam nikad postio.
Jednom sedeći u dvorištu pogledam u vazduh i vidim mnogo sveta: jedni idu na više, drugi silaze dole. Dobri tumač mi reče:" Oni koji idu naviše, to su duše onih koji su završili svoj zemaljski život pa idu na nebo; oni što silaze to su oni koji se vraćaju. I viđenja nestade.
Videći moji ukućani da niti umirem niti ozdravljam, jednako plačem i kukam, nikome ne dajem mira, rešiše i na silu me odvedoše u duševnu bolnicu u Beograd. Kad me lekari počeše zapitivati šta mi je, đavoli počeše da mi prete ako šta kažem od onoga što sam u svojim mukama video:" Ako ispovediš istinu kako si video, može neki od njih poverovati, i kao učen drugome kazivati da se još ko spase. Onda kako ćeš ti odgovarati za njihovu dušu? Čime ćeš se braniti što si izdao planove našega carstva? Vidiš, mi smo danas sve prevarili pa su ljudi izabrali skroz naopaki put, i sa ovom današnjom naukom ne mogu se približiti Bogu, već samo suprotnoj strani - satani".
Slušajući te pretnje, nisam smeo lekarima ništa kazati. Ali moja braća navališe na ispričam sve tim učenim ljudima, jer smo, vele, toliki novac potrošili dok smo te ovde doveli a ti nećeš ni usta da otvoriš. Iz sažaljenja prema braći rekoh lekarima:" Gospodo, šta mi pomaže da vam govorim, kad unapred znam da mi ništa nećete verovati? -"Hoćemo, hoćemo, samo ti kaži", odgovoriše lekari. " Kad je tako, to molim proterajte ove crnce, zmije, kurjake koji stoje i prete da me napadaju". Na to oni odgovoriše "reči dobro povezane ali bez smisla; šta mu ono znači!" A meni rekoše: "Danilo, nema ništa od toga što ti misliš". -"Jest, tako je po vašem mišljenju. Ja sam znao da mi nećete verovati, pa vas molim ostavite me da oplakujem svoje muke". - Lekari posavetovaše braći da me ostave u duševnoj bolnici na posmatranju. A ja zamolih braću da me ne izlažu dvostrukim mukama, i đavolu koji me napada i ludacima koje je đavo osvojio. Takos e vratismo.
Ponovo napadi, ponovo mučenja. Đavoli me nagovoriše da ne primam sveštenika u kuću. Od njega susvi begali jer nosi ognjeno oružje protiv njih. Govorili su mi da se bacim negde da me niko ne nađe, ni da me sveštenik opeva. Napadali su me što sam imao naviku da podgrizam prste i nikad nisam bio ispoveđen pred Sv. Pričešće.
Soba gde sam provodio svoj mučni život ličila je na predsoblje pakla: Prozor sam bio zatrpao pokrivačima da ne ulazi svetlost, jer demoni kažu da je svetlost za ljude koji nisu odbačeni od Boga. Zbog iste pretnje nisam smeo ni vrata držati otključana, ni jesti hleba, ni piti vode, niti se čime pokriti pošto je bilo hladno. Ukućani su bili probušili jednu rupu više vrata, i ubacivali mi po nešto od hrane. Kad zaustim da šta pojedem, demoni mi prete da u sobi ne sme biti ljudske nečistoća - pošto je soba njihova.
Jednog dana strahujući od demona i od zmije u mojoj utrobi, drhtao sam kao lišće na drvetu. Dok čujem s desne strane glas "Danilo" . Počeh se okretati. "Ne traži me, nevidljiv sam. Ja sam angeo Božiji. Bog me je poslao da ti javim da su ti gresi oprošteni. Ozdravićeš i bićeš bolji nego do sada. A sad pozovi Gospoda Isusa Hrista u pomoć". Ja se setih kako sam slušao u školi da je se Gospod Isus Hristos vazneo na nebo, pa dignem pogled u vis da ga tražim. Taj me duh uhvati za glavu i okrete na stranu. Sav sam bio ukočen. Gledajući na hrpu pocepanih udžbenika, spazim knjižicu sa natpisom "Život Gospoda Isusa Hrista", Čim pročitah te reči, ukočenosti u telu nestade.
"Danilo, uzmi ono Jevanđelje, reče angeo, jer je Gospod naš Isus Hristos ovaploćen po slovu toga Jevanđelja. U koliko je on silan, u toliko je i Njegovo Jevanđelje silno. Sad uzmi Jevanđeljei i videćeš šta će ti biti." Ja pomislih da je Gospod blizu mene u tom Jevanđelju, i pružih ruku da ga uzmem. Tada adski gadovi i aveti toliko navališe na mene, i udarcima me umrtviše. Ništa ne znam šta je bilo samnom od 7 sata po podne do 7 sati izjuta. Kad se probudih, vidim još strašnije slike i pretnje, i još se više uplaših. Dok čuh glas sa desne strane:"Danilo, uzmi Jevanđelje, ne boj se, neće sad biti muka veća od jučerašnje. Mnogo si patio, i ovo će proći". Kad to čuh ja posumnjah u sebi. Opet mi glas reče:"Danilo, uzmi Jevanđelje i ne sumnjaj".
Ja se reših da poslušan, i nagoh se da uzmem Jevanđelje. Pakleni mučitelji ponovo me izudaraše, osećao sam bolove kao u stvarnosti, no ipak ja uzeh rukom Jevanđelje. Čim uzeh ovu spasonosnu knjigu, adske sile počeše odstupati ko na jednu, ko na drugu stranu. Jedva danuh dušom posle 10 meseci. Angeo Gospodnji opet mi govoraše:
"Danilo, Gopsod Isus Hristos poklanja ti ovaj drugi život , kojim ćeš od sada živeti. Ti si morao da umreš. I doktori su ti rekli da si u poslednjem stepenu jektike i da za tebe nema života. Ali da se uveriš da je Bog svemoguć, kažem ti da ćeš odmah ozdraviti. Bićeš telesno zdraviji nego pre. Samo pazi ovo: Ne idi ni levo ni desno od vere pravoslavne. Vera pravoslavna je jedina spasavajuća. Tu je veru sazidao Gospod Isus Hristos na kostima svetih ljudi. Nemoj da raspravljaš pitanja te vere niti o njoj da mudruješ, već bukvalno ispunjavaj šta je propisano od svetih otaca i apostola. Pismen si , pa čitaj pravila svete pravoslavne vere i doznašeć šta se traži od jednog pravoslavnog hrišćanina. Gledaj da ovaj drugi život ne bude samo za tvoju korist, već na hvalu i slavu Gospoda Isusa Hrista. Sve što si video pričaj onima sa kojima dođeš u razgovor, kako bi se i drugi ljudi obraćali Bogu, izvoru života. Ako sad ponovo okreneš živeti po starom, znaj da za tebe nema više oproštaja. Sad čitaj Jevanđelje."
Čim počeh da čitam, u isti mah mi dođe jedna struja duha, struja natprirodnog vazduha koju sam potpuno svesno osetio. Čim ta struja uđe u mene, đavo koji je mesecima ležao u meni u obliku zmije, momentalno isčezne i ne osetih na koji način. Zatim kao da se neki crni veo pocepa, oči mi se otvoriše, svanu mi dah života. Sve se oko mene promeni. Milo mi postade sunce, i priroda i svi moji ukućani. Kao da sam drugi vaskrsli Lazar. Od radosti počnem da plačem i da zahvaljujem Gospodu Isusu Hristu što me je spasao iz demonskih mreža.
Za nekoliko dana ipak nisam smeo izlaziti iz kuće. Svraćali su demoni. Ali ja odmah počnem čitati Jevanđelje na gals. Oni ne mogu da slušaju, već beže.
Iz ovoga neka se pouči koliko je kome moguće. Pristajem svakome objasniti privatnim pismom ako je potrebno.
Ovo sam napisao kao istinito i potpisujem
Grešno i nedostojno čado Gospoda našega
Isusa Hrista
Danilo Trajković
iz sela Orahovica kod Prilepa
12. januara 1935. god.
Ja u duši razumedoh jednu strašniju stvar; Bog je bio udaljio od mene i angela hranitelja i duševni dar pomoću kojeg se misli na Boga. Ja sam i dalje ostao razumno biće, da razumevam strah i muke, a nikakvo dobro. Kad sam bio zdrav i slobodan, ja sam dobro odbacivao. Sad mi je oduzeta mogućnost da to radim, pošto sam i sam odbačen. - Opet jednog dana dođe mi novo stradanje. Osećam da u mojoj utrobi leži đavo u vidu zmije. Ja ga ne vidim fizičkim čulima, nego osećam njegovo dejstvo i imam strah kao čovek koji očima gleda zmiju. Obori me na zemlju i poče da mi vadi dušu. Prvo iz nogu, pa iz ruku, redom po telu. Kako iz kog dela izađe duša, taj se deo potpuno ukoči. Duša izlazi iz tela u vidu dima, u vidu pare, neformirana masa. Umrvi se i ukoči sve telo, sami još srce kuca. Ukućani pomisliše da sam već izdahnuo, počeše da plaču, zapališe sveću, počeše da kade tamjanom. Dok od jedanput duša koja je izlazila vrati se u sve delove tela. Ja oživim, podignem se i sednem. Svi se čude: kako ovo, sad mrtav, sad živ! Dobri tumač reče mi ovako: "Eto video si kako izlazi duša čovekova iz tela. Ti bi umro, ali onome duhu koji je vadio tvoju dušu, zmiji koja leži u tebi, nije bilo dozvoljeno da vadi život iz tvoga srca - koje je kao centar života". Da bi mi oduzeli pomisao na dobro i na spasenje, demoni počeše odmah d me izobličuju kako nisam vršio zakon, kako nisam nikad postio.
Jednom sedeći u dvorištu pogledam u vazduh i vidim mnogo sveta: jedni idu na više, drugi silaze dole. Dobri tumač mi reče:" Oni koji idu naviše, to su duše onih koji su završili svoj zemaljski život pa idu na nebo; oni što silaze to su oni koji se vraćaju. I viđenja nestade.
Videći moji ukućani da niti umirem niti ozdravljam, jednako plačem i kukam, nikome ne dajem mira, rešiše i na silu me odvedoše u duševnu bolnicu u Beograd. Kad me lekari počeše zapitivati šta mi je, đavoli počeše da mi prete ako šta kažem od onoga što sam u svojim mukama video:" Ako ispovediš istinu kako si video, može neki od njih poverovati, i kao učen drugome kazivati da se još ko spase. Onda kako ćeš ti odgovarati za njihovu dušu? Čime ćeš se braniti što si izdao planove našega carstva? Vidiš, mi smo danas sve prevarili pa su ljudi izabrali skroz naopaki put, i sa ovom današnjom naukom ne mogu se približiti Bogu, već samo suprotnoj strani - satani".
Slušajući te pretnje, nisam smeo lekarima ništa kazati. Ali moja braća navališe na ispričam sve tim učenim ljudima, jer smo, vele, toliki novac potrošili dok smo te ovde doveli a ti nećeš ni usta da otvoriš. Iz sažaljenja prema braći rekoh lekarima:" Gospodo, šta mi pomaže da vam govorim, kad unapred znam da mi ništa nećete verovati? -"Hoćemo, hoćemo, samo ti kaži", odgovoriše lekari. " Kad je tako, to molim proterajte ove crnce, zmije, kurjake koji stoje i prete da me napadaju". Na to oni odgovoriše "reči dobro povezane ali bez smisla; šta mu ono znači!" A meni rekoše: "Danilo, nema ništa od toga što ti misliš". -"Jest, tako je po vašem mišljenju. Ja sam znao da mi nećete verovati, pa vas molim ostavite me da oplakujem svoje muke". - Lekari posavetovaše braći da me ostave u duševnoj bolnici na posmatranju. A ja zamolih braću da me ne izlažu dvostrukim mukama, i đavolu koji me napada i ludacima koje je đavo osvojio. Takos e vratismo.
Ponovo napadi, ponovo mučenja. Đavoli me nagovoriše da ne primam sveštenika u kuću. Od njega susvi begali jer nosi ognjeno oružje protiv njih. Govorili su mi da se bacim negde da me niko ne nađe, ni da me sveštenik opeva. Napadali su me što sam imao naviku da podgrizam prste i nikad nisam bio ispoveđen pred Sv. Pričešće.
Soba gde sam provodio svoj mučni život ličila je na predsoblje pakla: Prozor sam bio zatrpao pokrivačima da ne ulazi svetlost, jer demoni kažu da je svetlost za ljude koji nisu odbačeni od Boga. Zbog iste pretnje nisam smeo ni vrata držati otključana, ni jesti hleba, ni piti vode, niti se čime pokriti pošto je bilo hladno. Ukućani su bili probušili jednu rupu više vrata, i ubacivali mi po nešto od hrane. Kad zaustim da šta pojedem, demoni mi prete da u sobi ne sme biti ljudske nečistoća - pošto je soba njihova.
Jednog dana strahujući od demona i od zmije u mojoj utrobi, drhtao sam kao lišće na drvetu. Dok čujem s desne strane glas "Danilo" . Počeh se okretati. "Ne traži me, nevidljiv sam. Ja sam angeo Božiji. Bog me je poslao da ti javim da su ti gresi oprošteni. Ozdravićeš i bićeš bolji nego do sada. A sad pozovi Gospoda Isusa Hrista u pomoć". Ja se setih kako sam slušao u školi da je se Gospod Isus Hristos vazneo na nebo, pa dignem pogled u vis da ga tražim. Taj me duh uhvati za glavu i okrete na stranu. Sav sam bio ukočen. Gledajući na hrpu pocepanih udžbenika, spazim knjižicu sa natpisom "Život Gospoda Isusa Hrista", Čim pročitah te reči, ukočenosti u telu nestade.
"Danilo, uzmi ono Jevanđelje, reče angeo, jer je Gospod naš Isus Hristos ovaploćen po slovu toga Jevanđelja. U koliko je on silan, u toliko je i Njegovo Jevanđelje silno. Sad uzmi Jevanđeljei i videćeš šta će ti biti." Ja pomislih da je Gospod blizu mene u tom Jevanđelju, i pružih ruku da ga uzmem. Tada adski gadovi i aveti toliko navališe na mene, i udarcima me umrtviše. Ništa ne znam šta je bilo samnom od 7 sata po podne do 7 sati izjuta. Kad se probudih, vidim još strašnije slike i pretnje, i još se više uplaših. Dok čuh glas sa desne strane:"Danilo, uzmi Jevanđelje, ne boj se, neće sad biti muka veća od jučerašnje. Mnogo si patio, i ovo će proći". Kad to čuh ja posumnjah u sebi. Opet mi glas reče:"Danilo, uzmi Jevanđelje i ne sumnjaj".
Ja se reših da poslušan, i nagoh se da uzmem Jevanđelje. Pakleni mučitelji ponovo me izudaraše, osećao sam bolove kao u stvarnosti, no ipak ja uzeh rukom Jevanđelje. Čim uzeh ovu spasonosnu knjigu, adske sile počeše odstupati ko na jednu, ko na drugu stranu. Jedva danuh dušom posle 10 meseci. Angeo Gospodnji opet mi govoraše:
"Danilo, Gopsod Isus Hristos poklanja ti ovaj drugi život , kojim ćeš od sada živeti. Ti si morao da umreš. I doktori su ti rekli da si u poslednjem stepenu jektike i da za tebe nema života. Ali da se uveriš da je Bog svemoguć, kažem ti da ćeš odmah ozdraviti. Bićeš telesno zdraviji nego pre. Samo pazi ovo: Ne idi ni levo ni desno od vere pravoslavne. Vera pravoslavna je jedina spasavajuća. Tu je veru sazidao Gospod Isus Hristos na kostima svetih ljudi. Nemoj da raspravljaš pitanja te vere niti o njoj da mudruješ, već bukvalno ispunjavaj šta je propisano od svetih otaca i apostola. Pismen si , pa čitaj pravila svete pravoslavne vere i doznašeć šta se traži od jednog pravoslavnog hrišćanina. Gledaj da ovaj drugi život ne bude samo za tvoju korist, već na hvalu i slavu Gospoda Isusa Hrista. Sve što si video pričaj onima sa kojima dođeš u razgovor, kako bi se i drugi ljudi obraćali Bogu, izvoru života. Ako sad ponovo okreneš živeti po starom, znaj da za tebe nema više oproštaja. Sad čitaj Jevanđelje."
Čim počeh da čitam, u isti mah mi dođe jedna struja duha, struja natprirodnog vazduha koju sam potpuno svesno osetio. Čim ta struja uđe u mene, đavo koji je mesecima ležao u meni u obliku zmije, momentalno isčezne i ne osetih na koji način. Zatim kao da se neki crni veo pocepa, oči mi se otvoriše, svanu mi dah života. Sve se oko mene promeni. Milo mi postade sunce, i priroda i svi moji ukućani. Kao da sam drugi vaskrsli Lazar. Od radosti počnem da plačem i da zahvaljujem Gospodu Isusu Hristu što me je spasao iz demonskih mreža.
Za nekoliko dana ipak nisam smeo izlaziti iz kuće. Svraćali su demoni. Ali ja odmah počnem čitati Jevanđelje na gals. Oni ne mogu da slušaju, već beže.
Iz ovoga neka se pouči koliko je kome moguće. Pristajem svakome objasniti privatnim pismom ako je potrebno.
Ovo sam napisao kao istinito i potpisujem
Grešno i nedostojno čado Gospoda našega
Isusa Hrista
Danilo Trajković
iz sela Orahovica kod Prilepa
12. januara 1935. god.
Compix
Početnik
- Poruka
- 19
http://www.scribd.com/doc/6595018/Zamke-zlih-duhova
Evo jedne dobre knjige koja odgovara ovoj temi,možda je već neko čitao.
Evo jedne dobre knjige koja odgovara ovoj temi,možda je već neko čitao.
Magdalina
Primećen član
- Poruka
- 820
Ovo sam daaavno nasao na netu,....
IZVINjAVAM se zbog duzine, ali tice se teme....
1. deo
Navršio sam bio punih 28 godina u duhovnom slepilu. Do tog vremena, na moju veliku sramotu, nisam imao nikakvih zrelih pojmova o Bogu i veri.
Godine 1914. svršio sam VIII razred gimnazije u Skoplju. Gotovo za sve vreme moga školovnja osećao sam veliki strah kad je se govorilo o smrti kod čoveka, kad sam prolazio pored groblja i kad sam ulazio u crkvu.
Prosto kao primoran od neke nevidljive sile, stalno sam menjao struku: godine 1914. bio sam železnički pripravnik, zatim tri godine opštinski delovođa, pa telegrafski pripravnik, pa privremeni učitelj. Duhovnog mira nigde nisam imao, niti nade u budućnost. Čudio sam se i sam kakav ću čovek biti, i strahovao sam u sebi kako će se živeti.
Godine 1922. upišem se na filozofski fakultet u Beogradu . Uskoro se moj otac razboli i braća najaviše da me više ne mogu izdržavati. Ja potražim učiteljsko mesto u selu Riljevu kod Prilepa.
...........................................................................................................................
Jednog dana moja mati i žena odvedoše me u crkvu. Pogledam na ikonostas, imam šta da vidim: sve ikone bile su oživotvorene, samo što ne govore. Tada mi dođe na pamet kako sam nekad išao u crkvu i smatrao da su sve slike mrtve. Rastuži mi se u srcu, i padoh na zemlju da tražim pomilovanje. U tom momentu priđe pozadi mene jedan atletski čovek, dohvati me za pleća i izjuri napolje. Na izlazu mi reče "Još jedanput da te ne vidim u crkvi, kad si bio u zdravom stanju nisi mario za crkvu, a sada šta ti vredi kad nisi ni za šta sposoban". Ja poverovah da me to Gospod isteruje iz svoga doma i padoh u očajanje. Na moje navaljivanje ukućani me vratiše iz manastira.
Dođem kući, puno dvorište paklenih duhova. Povikaše na mene da skočim s balkona. U nameri da uteknem od njih, ja zaista skočim sa kućevnog balkona. Kad padoh na zemlju, ne znam zbog čega, ja zauzeh stav razapetog Hrista na krstu, i tu ostadoh prosto kao prikovan za zemlju. Šest ljudi su pokušavali u tri maha da me krenu sa zemlje, ali nisu mogli. Oni su i danas živi i mogu ovo posvedočiti. Posle nekog vremena dođe moja mati i bez teškoće me podiže sa zemlje.
U strahu od demona bio sam potpuno zaboravio pismenost. Nisam mogao raspoznavati slova, hartija mi je izgledala sva bela. Đavoli su mi se podsmevali "gde ti je sad nauka; ostao si prazan kao ćup; e sad znaj da sve što čovek ima Božije je; čovek sobom ništa ne može stvoriti".
Posle nekog vremena povrati mi se pismenost, i mogao sam čitati. Tada mi đavoli počeše zabranjivati da se sastajem sa ljudima govoreći:" Nikome ne smeš kazivati ovo što vidiš. Mi smo čovečanstvo vezali u lance i ne damo da se spasavaju. Naterujemo narod na grehe protiv Boga i zakona. Ako ti nekome javiš da postoji nevidljivi svet i đavoli, može se neko pokajati i vratiti Bogu. Ti ćeš za to ljuto odgovarati". Ja od straha nisam smeo nikome ništa pričati. Veće su mi bile moje muke nego li muke celoga sveta. A u toliko sam bio još nesrećniji, što sam đavolima potpuno verovao. Ni na kraju mi pameti ne beše da samo Bogu treba verovati i u ono što je Bog obećao ljudima u Sv. Pismu. U gimnaziji nikakvu pažnju nisam obraćao na veronauku, te sam bio nesposoban za versko i duhovno razmišljanje. Za molitvu sam bio nesposoban, jer me je strah potpuno iscrpljivao.
Sada mi đavoli počeše objašnjavati kakve će biti moje muke na onom svetu. Prvog dana predstaviše moju sliku na zidu kao u bioskopu: Moja duša potpuno slična meni, poče žalosno da gleda. Crnci su bili sa noževima, sa velikim noktima na prstima. Počeše da mi prete "čekaj da vidiš šta će biti s tobom". Rasekoše mi kožu na vratu, odraše me i baciše mi kožu u lice, i kože nestade. Zatim počupaše mi meso, baciše ga u lice, i mesa nestade. Vidim ostade samo skelet od kostiju. Malo zatim meso se povrati na kosti, i koža ga pokri. Đavoli ponoviše njihov prvi rad, te ja gledah iznakaženo svoje obličje i svoju nakazu. Đavo mi objasni "ako se do mraka ne ubiješ, sutra će ti biti određena veća kazna. Oderi malo kože na ruci, da vidiš da li boli." Ja zaista sljuštim malo kože, i vidim boli mnogo. Pomislim kako ću stradati u večnosti, počnem očajavati. Kako da se ubijem kad sam potpuno razuman!
Srđane, hvala ti za ovaj tekst!
Ovo je još jedan odličan primer (naravno, onima koji veruju, to uvek moram da podvlačim da se neko drugi ne bi našao uvređenim
) kako Gospod umudruje one koje želi da spase...U ovom primeru, koji nije jedini koji je na ovaj surov način bio umudren Božijim naukom, vidi se kako Gospod dozvoljava nekada demonima da i za zemnog života muče duše, pa čak i tela onih koji nisu verovali, da bi doživeli preumljenje i pokajanjem se vratili na put spasenja. Sličan je primer stradanja raba Božijeg Motovilova, koji je bio učenik svetoga Serafima sarovskog. Ako pronađem negde na netu, da ne bih prekucavala, postaviću i ovaj tekst. 
Magdalina
Primećen član
- Poruka
- 820
Evo jedne interesantne knjige u PDF-u koja pokriva dosta tema koja su i ovde zastupljena u svetlu tumačenja pravoslavnih otaca i Pisma:
http://www.prijateljboziji.com/shared/media/books/37/pdf-serb.pdf
Evo nekih delova iz te knjige:
Načini delovanja zlih duhova na ljude
Kako već rekosmo, svu svoju zlobu i mržnju demoni su usmerili na čoveka koji je lik Božiji. Svi njihovi napori su usmereni tome da pogube što je veći broj ljudskih duša. Radi toga oni upotrebljavaju svoje mogućnosti i moći. ,3avo svuda ispituje - veli sveti Grigorije Bogoslov2 - osmatra gde da obori, gde da rani i da pronađe ono što nije zaštićeno i što je otkriveno za udarac; što više vidi čistote, to više teži da je oskrnavi... Zao duh prima na sebe dvostruki lik, razapinjući čas ovu, čas onu mrežu: on je ili najdublja tama (očigledno zlo) ili se pretvara u svetlog anđela (poprima privid dobra i vara umove krotkim osmehom), zbog čega je potrebna naročita opreznost da se umesto svetlosti ne bismo sreli sa smrću". Na neophodnost posebne pažnje i budnosti upozorava sveti apostol Pavle, govoreći: jer se sam satana pretvara u anđela svetlosti. Nije, dakle, ništa veliko ako se i sluge njegove pretvaraju da su sluge pravednosti, kojima će svršetak biti po delima njihovim (2. Kor. 11,14-15). U borbi protiv čoveka pali duhovi deluju na njegovo telo, na misaonu, osećajnu i voljnu sferu. O karakteru uticaja na čovekovo telo već smo govorili u 3. delu ovog poglavlja, gde smo pokazali da demoni mogu da ubijaju ljude, da navode na njih bolesti i da ulaze u njih (to jest, da ovladavaju njihovim telom). Ovu poslednju tačku ćemo sada podrobnije razmotriti.
Demoni ulaze u unutrašnjost čovekovog tela svim svojim, uslovno govoreći, gasovitim bićem, slično kao što u njega ulazi vazduh. Podroban opis ove činjenice nalazimo kod Motovilova u njegovoj priči o tome kako je nečisti duh zavladao njegovim telom i mučio ga mnoge godine. Ušavši u čoveka, demon se ne meša s dušom, već boravi u telu, nasilno gospodareći dušom i telom. Kako kaže sveti Ignjatije Brjančaninov, "gasovi imaju naročito svojstvo širenja, to jest, svojstvo da poprimaju zapreminu u različitoj meri; očigledno da i demoni imaju to svojstvo po kojem njihovo mnoštvo može da se smesti u jednom čoveku, kako o tome govori Evanđelje (Lk. 8,30)". Ušavši u čoveka, kako svedoči sveti Jovan Kasijan15, "demoni izazivaju strašno pomračenje razumnih osećanja duše; (to se događa) poput pojava koje prouzrokuju vino, groznica ili preterana hladnoća". Ali našu dušu demon ne može da načini svojim prebivalištem. "Nečisti duhovi - tvrdi isti svetitelj - ne prodiru u telo onih koji su njima opsednuti drugačije do ovladavši najpre njihovim umovima i pomislima. Skinuvši sa umova odeću straha Božijeg, sećanja na Boga, zli duhovi ih napadaju kao na nenaoružane i lišene Božije pomoći i Božije zaštite i zato oni bivaju lako pobeđeni, i najzad, prave u njima obitavalište kao da je to njihov posed". Isto to kaže i sveti Grigorije Bogoslov: "Đavo ne može ni na koji način da ovlada nama u potpunosti: ako đavo ovlada nekima, to je samo zato što su oni po sopstvenoj slobodnoj volji dozvolili da ovlada njima bez otpora" (Jk. 4,7). Na taj način, iz svega rečenog može se zaključiti da se neposredno useljavanje zlog duha u čoveka događa samo po naročitom dopuštenju Gospodnjem i često je posledica strasnog i lakomislenog života grešnika. Ovladavanje čovekom, a ne useljavanje u njega, posredstvom spoljašnjeg podčinjavanja moći njegove duše demonskoj volji zapaža se daleko češće, nego besomučnost. Karakterističan primer je za to Juda. Reči Jevanđelja uđe satana u Judu ne treba razumeti tako da je Juda postao besomučan u pravom smislu te reči. Sveti Jovan Bogoslov kaže da je kroz strast srebroljublja satana najpre prodro u dušu učenikovu (Jn. 12,6), zatim je u potpunosti ovladao njegovim srcem (Jn. 13,2) i najzad se potpuno uselio u njega (Jn. 13,27). Ovde vidimo upečatljiv primer kako demon postepeno ovladava dušom grešnika putem strasti srebroljublja koja stalno jača.
Jedan od glavnih načina delovanja nečistih duhova na ljude jeste njihovo delovanje na misaonu sferu putem unošenja u nju različitih grehovnih pomisli. Nalazeći se van domašaja čovekovih telesnih čula, demoni, delujući na njegov um, unose u njega različite misli koje ličnost, koja ne vodi duhovni život, prihvata kao svoje. A ako ih prihvata i slaže se s njima, time postaje provodnik tuđe zle volje koja postepeno i u celini njime ovladava. "Često - kaže Antonije Veliki - budući da su sami nevidljivi, (zli dusi) se prikazuju kao pobožni sagovornici da bi obmanuli sličnošću lika i da bi one koje su prevarili uvukli u ono što žele". Znajući da ljudi vole istinu, demoni stavljaju na sebe masku istine i tim sredstvom izlivaju otrov u svoje sledbenike. Tako je nekada đavo prevario Evu govoreći joj ne svoje reči, već tobože, ponavljajući reči Božije, pri tome izvrćući njihov smisao (Post. z, 1). Tako je prevario Jovovu ženu, naučivši je preteranoj ljubavi prema mužu, a otuda i huljenju na Boga, pohuli na Boš i umri (Jov. 2,9) - rekla je
ona, verujući da se za bogohuljenje čovek odmah podvrgava smrti i samim tim se završavaju njegove teške zemaljske muke. Tako je prevario i obmanuo sve ljude, izvrćući suštinu stvari i sve je odvukao u provaliju zla. Ali treba primetiti da u borbi protiv nas demoni ne poznaju sklonost naših srdaca, ne mogu da čitaju naše misli, nego iz reči koje mi izgovaramo u razgovoru, iz postupaka spoljašnjeg čoveka u razgovorima, "ustajanja, sedenja, hoda, pogleda sagledavaju, prema mišljenju Evagrija monaha - po ceo dan misle o prevari (Ps. 37,13) - naše unutrašnje stanje da bi za vreme molitve pomračivali naš um zlim pomislima koje odgovaraju strastvenim sklonostima". Ali evo šta o tome govori sveti Isidor Pelusiot: "đavo ne zna ono što je u našim mislima zato što to isključivo pripada sili Božijoj; ali po telesnim pokretima on lovi naše misli. Vidi li, na primer, da neko ispitivački gleda i uživa očima u tuđoj lepoti? Iskoristivši njegovo stanje, odmah podstiče takvog čoveka na preljubu. Ugleda li onoga ko je pobeđivan stomakougađanjem? Odmah mu živopisno prikazuje strasti koje izaziva stomakougađanje i podstiče ga da njegova namera bude sprovedena u delo. Podstiče i na otimanje i nepravedno sticanje". Podvigopoložnik - Hristos Bog - izjednačava snage onih koji se bore i kroti divlju jarost zlih duhova koji bez dopuštenja Božijeg ne mogu kušati ljude, kao što se to vidi iz Jovovog života. Demoni čak nemaju vlast ni da sami uđu u krdo svinja, već Gospod ne dopušta da oni iskušavaju čoveka više nego što on može da podnese. Ali u borbi daje hrišćaninu snage koje mu daju mogućnost da izađe kao pobednik. Osim misaone sfere, pali duhovi mogu još napadati i čulnu i voljnu stranu čovekove duše. Evo šta o tome piše prepodobni Nil Sinajski: "Kada zavidljivi demon ne uspeva da pokrene sećanje, tada deluje na krv i sokove da bi preko njih proizveo u umu maštanje i ispunio ga slikama". Delujući na telo, demon izaziva u čoveku osećanje pohote, besa, gneva i slično. To se očigledno vidi na primeru svete Justine u kojoj je demon, koga je slao čarobnjak, raspaljivao osećanje pohote i sladostrašća, ali je bio odagnan molitvom svetiteljke. Delujući na voljnu sferu čovekove duše, demon kao da lišava čoveka snage, energije i sposobnosti za odlučno delovanje i za svako delovanje uopšte ali opet prilikom molitve odlazi pobeđen silom Hristovom. Evagrije monah piše da se demoni razlikuju po stepenu zla i moći, vršeći različita služenja. To potvrđuje i sveti Jovan Kasijan, govoreći da se "neki od njih naslađuju nečistim i sramnim pohotama, neki vole bogohuljenje, neki gnev i bes, neki se teše tugom, neki taštinom i gordošću - i svaki onu strast u čovekovo srce uliva kojom se i sam naslađuje - ali ne podstiču strasti svi zajedno, već naizmenično, u skladu sa okolnostima vremena, mesta i prijemčivosti kušanog". O duhovnom nevidljivom ratu svedoči isti podvižnik: "Na neiskusne i nemoćne napadaju najslabiji duhovi, a kada ovi budu pobeđeni, tada se šalju oni jači", ali to se događa u meri umnožavanja duhovnih moći vojnika Hristovog.
Dakle, kako vidimo, demoni imaju svojevrsnu "specijalizaciju", nalazeći se u zlu, imaju izvesnu slobodu zato što mogu od mnogih zala da biraju jedno zlo koje je njima najprijatnije. Od te strasti oni i žive, trude se da je raspale u čoveku kako bi kroz to dobili pristup njegovoj duši i telu. Osim toga, sasvim je moguće pretpostaviti da se demoni mogu hraniti i jačati na račun čovekove energije koja se transformiše u strasno uživanje. Ako, po rečima svetog Jovana Damaskina, anđeli "sozercavaju Boga onoliko koliko je to za njih moguće i imaju to za hranu", demoni, kojima je sozercanje nemoguće, izgleda da mogu da dobijaju energiju posrednim putem, preko čoveka, pretvarajući njegovu životnu silu u svoje napajanje. Radi toga oni najpre moraju da upodobe čoveka sebi, dobivši kroz to pristup njegovoj duši. Strastan i greholjubiv čovek je za pale duhove izvrsna hranljiva sredina. Raspirujući u njemu energiju strasti, energiju koja proždire njegove životne sile, demon se hrani i jača u takvoj sredini. Posle toga, ovladavši grešnikom, pali duh koristi njegovo telo kao instrument za dobijanje veće naslade strašću. Eto još jednog razloga zašto je strastan i greholjubiv čovek bukvalno oblepljen demonima. Neophodno je takođe istaći da pali duhovi mogu da daju svojim služiteljima posebnu demonsku vrstu energije, koja omogućava pokornim izvršiocima volje sila zla da neumorno rade na polju umnožavanja greha. Ali usled svoje destruktivne suštine, budući da su lišeni sposobnosti za stvaranje, demoni na kraju krajeva uništavaju i svoje sledbenike.
http://www.prijateljboziji.com/shared/media/books/37/pdf-serb.pdf
Evo nekih delova iz te knjige:
Načini delovanja zlih duhova na ljude
Kako već rekosmo, svu svoju zlobu i mržnju demoni su usmerili na čoveka koji je lik Božiji. Svi njihovi napori su usmereni tome da pogube što je veći broj ljudskih duša. Radi toga oni upotrebljavaju svoje mogućnosti i moći. ,3avo svuda ispituje - veli sveti Grigorije Bogoslov2 - osmatra gde da obori, gde da rani i da pronađe ono što nije zaštićeno i što je otkriveno za udarac; što više vidi čistote, to više teži da je oskrnavi... Zao duh prima na sebe dvostruki lik, razapinjući čas ovu, čas onu mrežu: on je ili najdublja tama (očigledno zlo) ili se pretvara u svetlog anđela (poprima privid dobra i vara umove krotkim osmehom), zbog čega je potrebna naročita opreznost da se umesto svetlosti ne bismo sreli sa smrću". Na neophodnost posebne pažnje i budnosti upozorava sveti apostol Pavle, govoreći: jer se sam satana pretvara u anđela svetlosti. Nije, dakle, ništa veliko ako se i sluge njegove pretvaraju da su sluge pravednosti, kojima će svršetak biti po delima njihovim (2. Kor. 11,14-15). U borbi protiv čoveka pali duhovi deluju na njegovo telo, na misaonu, osećajnu i voljnu sferu. O karakteru uticaja na čovekovo telo već smo govorili u 3. delu ovog poglavlja, gde smo pokazali da demoni mogu da ubijaju ljude, da navode na njih bolesti i da ulaze u njih (to jest, da ovladavaju njihovim telom). Ovu poslednju tačku ćemo sada podrobnije razmotriti.
Demoni ulaze u unutrašnjost čovekovog tela svim svojim, uslovno govoreći, gasovitim bićem, slično kao što u njega ulazi vazduh. Podroban opis ove činjenice nalazimo kod Motovilova u njegovoj priči o tome kako je nečisti duh zavladao njegovim telom i mučio ga mnoge godine. Ušavši u čoveka, demon se ne meša s dušom, već boravi u telu, nasilno gospodareći dušom i telom. Kako kaže sveti Ignjatije Brjančaninov, "gasovi imaju naročito svojstvo širenja, to jest, svojstvo da poprimaju zapreminu u različitoj meri; očigledno da i demoni imaju to svojstvo po kojem njihovo mnoštvo može da se smesti u jednom čoveku, kako o tome govori Evanđelje (Lk. 8,30)". Ušavši u čoveka, kako svedoči sveti Jovan Kasijan15, "demoni izazivaju strašno pomračenje razumnih osećanja duše; (to se događa) poput pojava koje prouzrokuju vino, groznica ili preterana hladnoća". Ali našu dušu demon ne može da načini svojim prebivalištem. "Nečisti duhovi - tvrdi isti svetitelj - ne prodiru u telo onih koji su njima opsednuti drugačije do ovladavši najpre njihovim umovima i pomislima. Skinuvši sa umova odeću straha Božijeg, sećanja na Boga, zli duhovi ih napadaju kao na nenaoružane i lišene Božije pomoći i Božije zaštite i zato oni bivaju lako pobeđeni, i najzad, prave u njima obitavalište kao da je to njihov posed". Isto to kaže i sveti Grigorije Bogoslov: "Đavo ne može ni na koji način da ovlada nama u potpunosti: ako đavo ovlada nekima, to je samo zato što su oni po sopstvenoj slobodnoj volji dozvolili da ovlada njima bez otpora" (Jk. 4,7). Na taj način, iz svega rečenog može se zaključiti da se neposredno useljavanje zlog duha u čoveka događa samo po naročitom dopuštenju Gospodnjem i često je posledica strasnog i lakomislenog života grešnika. Ovladavanje čovekom, a ne useljavanje u njega, posredstvom spoljašnjeg podčinjavanja moći njegove duše demonskoj volji zapaža se daleko češće, nego besomučnost. Karakterističan primer je za to Juda. Reči Jevanđelja uđe satana u Judu ne treba razumeti tako da je Juda postao besomučan u pravom smislu te reči. Sveti Jovan Bogoslov kaže da je kroz strast srebroljublja satana najpre prodro u dušu učenikovu (Jn. 12,6), zatim je u potpunosti ovladao njegovim srcem (Jn. 13,2) i najzad se potpuno uselio u njega (Jn. 13,27). Ovde vidimo upečatljiv primer kako demon postepeno ovladava dušom grešnika putem strasti srebroljublja koja stalno jača.
Jedan od glavnih načina delovanja nečistih duhova na ljude jeste njihovo delovanje na misaonu sferu putem unošenja u nju različitih grehovnih pomisli. Nalazeći se van domašaja čovekovih telesnih čula, demoni, delujući na njegov um, unose u njega različite misli koje ličnost, koja ne vodi duhovni život, prihvata kao svoje. A ako ih prihvata i slaže se s njima, time postaje provodnik tuđe zle volje koja postepeno i u celini njime ovladava. "Često - kaže Antonije Veliki - budući da su sami nevidljivi, (zli dusi) se prikazuju kao pobožni sagovornici da bi obmanuli sličnošću lika i da bi one koje su prevarili uvukli u ono što žele". Znajući da ljudi vole istinu, demoni stavljaju na sebe masku istine i tim sredstvom izlivaju otrov u svoje sledbenike. Tako je nekada đavo prevario Evu govoreći joj ne svoje reči, već tobože, ponavljajući reči Božije, pri tome izvrćući njihov smisao (Post. z, 1). Tako je prevario Jovovu ženu, naučivši je preteranoj ljubavi prema mužu, a otuda i huljenju na Boga, pohuli na Boš i umri (Jov. 2,9) - rekla je
ona, verujući da se za bogohuljenje čovek odmah podvrgava smrti i samim tim se završavaju njegove teške zemaljske muke. Tako je prevario i obmanuo sve ljude, izvrćući suštinu stvari i sve je odvukao u provaliju zla. Ali treba primetiti da u borbi protiv nas demoni ne poznaju sklonost naših srdaca, ne mogu da čitaju naše misli, nego iz reči koje mi izgovaramo u razgovoru, iz postupaka spoljašnjeg čoveka u razgovorima, "ustajanja, sedenja, hoda, pogleda sagledavaju, prema mišljenju Evagrija monaha - po ceo dan misle o prevari (Ps. 37,13) - naše unutrašnje stanje da bi za vreme molitve pomračivali naš um zlim pomislima koje odgovaraju strastvenim sklonostima". Ali evo šta o tome govori sveti Isidor Pelusiot: "đavo ne zna ono što je u našim mislima zato što to isključivo pripada sili Božijoj; ali po telesnim pokretima on lovi naše misli. Vidi li, na primer, da neko ispitivački gleda i uživa očima u tuđoj lepoti? Iskoristivši njegovo stanje, odmah podstiče takvog čoveka na preljubu. Ugleda li onoga ko je pobeđivan stomakougađanjem? Odmah mu živopisno prikazuje strasti koje izaziva stomakougađanje i podstiče ga da njegova namera bude sprovedena u delo. Podstiče i na otimanje i nepravedno sticanje". Podvigopoložnik - Hristos Bog - izjednačava snage onih koji se bore i kroti divlju jarost zlih duhova koji bez dopuštenja Božijeg ne mogu kušati ljude, kao što se to vidi iz Jovovog života. Demoni čak nemaju vlast ni da sami uđu u krdo svinja, već Gospod ne dopušta da oni iskušavaju čoveka više nego što on može da podnese. Ali u borbi daje hrišćaninu snage koje mu daju mogućnost da izađe kao pobednik. Osim misaone sfere, pali duhovi mogu još napadati i čulnu i voljnu stranu čovekove duše. Evo šta o tome piše prepodobni Nil Sinajski: "Kada zavidljivi demon ne uspeva da pokrene sećanje, tada deluje na krv i sokove da bi preko njih proizveo u umu maštanje i ispunio ga slikama". Delujući na telo, demon izaziva u čoveku osećanje pohote, besa, gneva i slično. To se očigledno vidi na primeru svete Justine u kojoj je demon, koga je slao čarobnjak, raspaljivao osećanje pohote i sladostrašća, ali je bio odagnan molitvom svetiteljke. Delujući na voljnu sferu čovekove duše, demon kao da lišava čoveka snage, energije i sposobnosti za odlučno delovanje i za svako delovanje uopšte ali opet prilikom molitve odlazi pobeđen silom Hristovom. Evagrije monah piše da se demoni razlikuju po stepenu zla i moći, vršeći različita služenja. To potvrđuje i sveti Jovan Kasijan, govoreći da se "neki od njih naslađuju nečistim i sramnim pohotama, neki vole bogohuljenje, neki gnev i bes, neki se teše tugom, neki taštinom i gordošću - i svaki onu strast u čovekovo srce uliva kojom se i sam naslađuje - ali ne podstiču strasti svi zajedno, već naizmenično, u skladu sa okolnostima vremena, mesta i prijemčivosti kušanog". O duhovnom nevidljivom ratu svedoči isti podvižnik: "Na neiskusne i nemoćne napadaju najslabiji duhovi, a kada ovi budu pobeđeni, tada se šalju oni jači", ali to se događa u meri umnožavanja duhovnih moći vojnika Hristovog.
Dakle, kako vidimo, demoni imaju svojevrsnu "specijalizaciju", nalazeći se u zlu, imaju izvesnu slobodu zato što mogu od mnogih zala da biraju jedno zlo koje je njima najprijatnije. Od te strasti oni i žive, trude se da je raspale u čoveku kako bi kroz to dobili pristup njegovoj duši i telu. Osim toga, sasvim je moguće pretpostaviti da se demoni mogu hraniti i jačati na račun čovekove energije koja se transformiše u strasno uživanje. Ako, po rečima svetog Jovana Damaskina, anđeli "sozercavaju Boga onoliko koliko je to za njih moguće i imaju to za hranu", demoni, kojima je sozercanje nemoguće, izgleda da mogu da dobijaju energiju posrednim putem, preko čoveka, pretvarajući njegovu životnu silu u svoje napajanje. Radi toga oni najpre moraju da upodobe čoveka sebi, dobivši kroz to pristup njegovoj duši. Strastan i greholjubiv čovek je za pale duhove izvrsna hranljiva sredina. Raspirujući u njemu energiju strasti, energiju koja proždire njegove životne sile, demon se hrani i jača u takvoj sredini. Posle toga, ovladavši grešnikom, pali duh koristi njegovo telo kao instrument za dobijanje veće naslade strašću. Eto još jednog razloga zašto je strastan i greholjubiv čovek bukvalno oblepljen demonima. Neophodno je takođe istaći da pali duhovi mogu da daju svojim služiteljima posebnu demonsku vrstu energije, koja omogućava pokornim izvršiocima volje sila zla da neumorno rade na polju umnožavanja greha. Ali usled svoje destruktivne suštine, budući da su lišeni sposobnosti za stvaranje, demoni na kraju krajeva uništavaju i svoje sledbenike.
Magdalina
Primećen član
- Poruka
- 820
Iz iste knjige:
Zašto većina ljudi ne vidi duhove i ne oseća njihov uticaj na sebe
Pre pada Adam i Eva su se nalazili u opštenju s anđelima svetlosti i razgovarali su s njima. Stanje pada učinilo nas je nesposobnim da vidimo anđele, ali svetima, koji su dostigli najviše savršenstvo i koji više nisu mogli biti obmanuti od demona, bio je otkriven svet duhova (videti žitija Antonija Velikog, Makarija Velikog i drugih). Na taj način, za viđenje anđela neophodna je promena u samim ljudima.
Po posebnom pak promislu Božijem videli su anđele i ljudi veoma običnog, pa čak i poročnog života, kao što je na primer, lažni prorok Valaam. Što se tiče opšteg pravila, tu Sveti Oci jednodušno govore o tome da je neposredno viđenje demona za nepripremljenog čoveka krajnje opasno i štetno. Evo šta piše tim povodom u tumačenju 41 psalma Jovan Zlatoust: "Koliko demona juri po ovom vazduhu? Koliko je gnusnih sila? Kada bi im Bog samo dozvolio da nam pokažu svoj strašni i odvratni lik, mi bismo poludeli". Naše grubo materijalno telo nam služi kao svojevrsna spasonosna pregrada koja nas štiti od neposrednog viđenja demona koje bi mogli dovesti do ludila one koji ih ugledaju. Istovremeno je neophodno istaći da su vračevi, čarobnjaci i magi, svesno ulazeći u opštenje s nečistom silom, skidali sa sebe tu spasonosnu pregradu i
neposredno su viđali demone. Do isto takvog viđenja nečistih duhova dovodi bavljenje jogom i drugim istočnjačkim religijama koje imaju demonsku usmerenost. Na pitanje: "Zašto mnogi ljudi ne osećaju demonski uticaj?" vrlo dobar odgovor daje preosvećeni Inokentije, arhiepiskop Hersonski. Evo njegove pouke: "Da bi čovek osećao na sebi dodir duha tame, treba i sam da bude svetao, a grešnik je tama. Na čistoj beloj haljini i mala mrlja odmah se primećuje, a na crnoj haljini se ne primećuju ni najcrnje velike mrlje. U duši svetloj i čistoj, bilo kakva misao koju je bacio đavo odmah proizvodi pometnju, težinu i bol u srcu, a u duši grešnika, mračnoj i uprljanoj, i samo njegovo prisustvo je neprimetno. Takvoj neprimetnosti pomaže duh zlobe svim silama: jer kakva mu je korist da bude primetan? Da dopušta da ga ljudi neposredno osećaju? To bi značilo da učini da beže od njega. Zato se on, tiranski vladajući grešnikom, u isto vreme se trudi da ovoga drži u istoj toj prelešćenosti kako ovaj, tobože, deluje sam od sebe i kako je u svemu savršeno slobodan".
Načini delovanja ljudi na zle duhove
Opštenje s Hristom oslobađa vernike od vlasti đavola, ali to biva samo uz najsavršeniju veru; a pošto takvo savršenstvo ne dostižu svi, vlast đavola u svetu i dalje traje nad nesavršenima u meri njihove strasnosti, kao i nad onima koji ne veruju u Hrista. Na taj način, samo je vernicima darovana mogućnost oslobođenja od vlasti đavola, usled krsnih zasluga Spasiteljevih. Ta mogućnost se ostvaruje po meri i stepenu vere i duhovno-moralnog usavršavanja čoveka. Eto zašto je, iako se Hristova pobeda nad knezom ovoga sveta i faktički ostvarila smrću i vaskrsenjem Hristovim, Crkva Hristova, u njenom vremenskom i postepenom razvoju u svetu, još uvek Crkva vojujuća, i takva će biti do kraja sveta i Strašnog suda. Zahvaljujući iskupiteljskim zaslugama Isusa Hrista mi možemo pobeđivati đavola. Njegov uticaj na ljude je oslabljen, naročito na one koji se raspinju s Hristom sa svojim strastima i pohotama. Samo sredstvima greha i strasti demoni prianjaju uz dušu i sve dok je ona u grehu, biva oslepljena od njih. Sveti Grigorije Nisijski kaže: "Kada je naša priroda upala u greh, naš pad Bog nije ostavio Svojim Promislom, već kao pomoć u životu svakoga daje nekog anđela od onih koji su primili bestelesnu prirodu, no sa suprotne strane oskvrnitelj prirode smišlja isto to posredstvom nekakvog lukavog i zlotvornog demona koji bi škodio čovekovom životu. Čovek pak, nalazeći se između anđela i demona, sam od sebe čini jednog nadmoćnijim od drugog, slobodnom voljom birajući učitelja od te dvojice. Dobri anđeo ukazuje pomislima blaga vrline, a drugi pokazuje materijalna zadovoljstva od kojih nema nikakve nade u dobro".
Kako vidimo iz reči svetog Oca, konačni izbor dobra i zla uvek je prepušten samom čoveku. U slučaju prihvatanja strane anđela svetlosti, hrišćanin uz pomoć blagodati lako pobeđuje palog duha. Sveti Oci i učitelji Crkve pokazuju nam sledeća sredstva za borbu protiv đavola: veru, reč Božiju, prizivanje imena Hrista Spasitelja našega, strah Božiji, smirenje, trezvenost, molitvu, krsno znamenje. Ova sredstva svaki hrišćanin može neposredno da upotrebljava u borbi protiv demona; postoje još i takva kojima se
možemo koristiti kroz sveštenoslužitelja: to je pokajanje s pričešćem Svetim Hristovom Tajnama i zaklinjanja koja se čitaju nad čovekom koji pati od nečistih duhova. "Kada molitelji (hrišćani koji se mole) hrabro podnose iskušenja, kaju se zbog svojih grehova, spokojno trpe uvrede, prebivaju u molitvama - svedoči prepodobni Jovan Karnafski - demoni se muče, grizu i plaču, ali ljudima to nije dato da vide da se ne bi pogordili". Molitva koja omogućava izlivanje blagodati Svetoga Duha na čoveka i koja ga povezuje s Bogom, spaljuje demone i ovi, ne mogući da trpe oganj blagodati, s kricima beže od čoveka koji se moli. Eto zašto je prilikom svakog iskušenja potrebno ustajati na molitvu koja nam daje pomoć Božiju i s kojom smo nepobedivi. Isto kao što i duhovi imaju uticaj na materiju, tako i materija ima uticaj na duhove. Tako će se odbačeni duhovi večno mučiti u ognju paklenom, u ognju veštastvenom. U Tovitovoj knjizi nalazimo podrobnu i živu sliku uticaja čak i zemaljske materije na duhove. "On pak (Tovit) idući, seti se reči Rafailovih i uze kadionicu, i položi riblje srce i jetru i poče da kadi. Demon, osetivši taj miris, pobeže u gornje krajeve Egipta, i sveza ga anđeo" (Tov. 8,2-3). U crkvenoj praksi poznato je odagnavajuće dejstvo tamjana na zle duhove. Takođe je zabeleženo blagodatno dejstvo svetih moštiju, čudotvornih ikona, pa čak i odeždi svetih, čije prisustvo zli dusi ne podnose. Sve je to povezano s blagodaću koja izlazi iz njih i koja proždire demone. Poznato je da su sveti podvižnici još u zemaljskom životu dobili vlast nad nečistim duhovima. Tako u žitijima svetog Andreja, mučenice Julijane i Antonija Velikog čitamo kako su oni čak bili izloženi i batinama od zlih demona. U žitiju Jovana, arhiepiskopa Novgorodskog, priča se o tome kako je ovaj primorao demona da ga odvede u Jerusalim na poklonjenje i vrati natrag. Žitija svetih puna su svedočanstava o pobedi preobraženog čoveka nad nečistim duhovima.
Zašto većina ljudi ne vidi duhove i ne oseća njihov uticaj na sebe
Pre pada Adam i Eva su se nalazili u opštenju s anđelima svetlosti i razgovarali su s njima. Stanje pada učinilo nas je nesposobnim da vidimo anđele, ali svetima, koji su dostigli najviše savršenstvo i koji više nisu mogli biti obmanuti od demona, bio je otkriven svet duhova (videti žitija Antonija Velikog, Makarija Velikog i drugih). Na taj način, za viđenje anđela neophodna je promena u samim ljudima.
Po posebnom pak promislu Božijem videli su anđele i ljudi veoma običnog, pa čak i poročnog života, kao što je na primer, lažni prorok Valaam. Što se tiče opšteg pravila, tu Sveti Oci jednodušno govore o tome da je neposredno viđenje demona za nepripremljenog čoveka krajnje opasno i štetno. Evo šta piše tim povodom u tumačenju 41 psalma Jovan Zlatoust: "Koliko demona juri po ovom vazduhu? Koliko je gnusnih sila? Kada bi im Bog samo dozvolio da nam pokažu svoj strašni i odvratni lik, mi bismo poludeli". Naše grubo materijalno telo nam služi kao svojevrsna spasonosna pregrada koja nas štiti od neposrednog viđenja demona koje bi mogli dovesti do ludila one koji ih ugledaju. Istovremeno je neophodno istaći da su vračevi, čarobnjaci i magi, svesno ulazeći u opštenje s nečistom silom, skidali sa sebe tu spasonosnu pregradu i
neposredno su viđali demone. Do isto takvog viđenja nečistih duhova dovodi bavljenje jogom i drugim istočnjačkim religijama koje imaju demonsku usmerenost. Na pitanje: "Zašto mnogi ljudi ne osećaju demonski uticaj?" vrlo dobar odgovor daje preosvećeni Inokentije, arhiepiskop Hersonski. Evo njegove pouke: "Da bi čovek osećao na sebi dodir duha tame, treba i sam da bude svetao, a grešnik je tama. Na čistoj beloj haljini i mala mrlja odmah se primećuje, a na crnoj haljini se ne primećuju ni najcrnje velike mrlje. U duši svetloj i čistoj, bilo kakva misao koju je bacio đavo odmah proizvodi pometnju, težinu i bol u srcu, a u duši grešnika, mračnoj i uprljanoj, i samo njegovo prisustvo je neprimetno. Takvoj neprimetnosti pomaže duh zlobe svim silama: jer kakva mu je korist da bude primetan? Da dopušta da ga ljudi neposredno osećaju? To bi značilo da učini da beže od njega. Zato se on, tiranski vladajući grešnikom, u isto vreme se trudi da ovoga drži u istoj toj prelešćenosti kako ovaj, tobože, deluje sam od sebe i kako je u svemu savršeno slobodan".
Načini delovanja ljudi na zle duhove
Opštenje s Hristom oslobađa vernike od vlasti đavola, ali to biva samo uz najsavršeniju veru; a pošto takvo savršenstvo ne dostižu svi, vlast đavola u svetu i dalje traje nad nesavršenima u meri njihove strasnosti, kao i nad onima koji ne veruju u Hrista. Na taj način, samo je vernicima darovana mogućnost oslobođenja od vlasti đavola, usled krsnih zasluga Spasiteljevih. Ta mogućnost se ostvaruje po meri i stepenu vere i duhovno-moralnog usavršavanja čoveka. Eto zašto je, iako se Hristova pobeda nad knezom ovoga sveta i faktički ostvarila smrću i vaskrsenjem Hristovim, Crkva Hristova, u njenom vremenskom i postepenom razvoju u svetu, još uvek Crkva vojujuća, i takva će biti do kraja sveta i Strašnog suda. Zahvaljujući iskupiteljskim zaslugama Isusa Hrista mi možemo pobeđivati đavola. Njegov uticaj na ljude je oslabljen, naročito na one koji se raspinju s Hristom sa svojim strastima i pohotama. Samo sredstvima greha i strasti demoni prianjaju uz dušu i sve dok je ona u grehu, biva oslepljena od njih. Sveti Grigorije Nisijski kaže: "Kada je naša priroda upala u greh, naš pad Bog nije ostavio Svojim Promislom, već kao pomoć u životu svakoga daje nekog anđela od onih koji su primili bestelesnu prirodu, no sa suprotne strane oskvrnitelj prirode smišlja isto to posredstvom nekakvog lukavog i zlotvornog demona koji bi škodio čovekovom životu. Čovek pak, nalazeći se između anđela i demona, sam od sebe čini jednog nadmoćnijim od drugog, slobodnom voljom birajući učitelja od te dvojice. Dobri anđeo ukazuje pomislima blaga vrline, a drugi pokazuje materijalna zadovoljstva od kojih nema nikakve nade u dobro".
Kako vidimo iz reči svetog Oca, konačni izbor dobra i zla uvek je prepušten samom čoveku. U slučaju prihvatanja strane anđela svetlosti, hrišćanin uz pomoć blagodati lako pobeđuje palog duha. Sveti Oci i učitelji Crkve pokazuju nam sledeća sredstva za borbu protiv đavola: veru, reč Božiju, prizivanje imena Hrista Spasitelja našega, strah Božiji, smirenje, trezvenost, molitvu, krsno znamenje. Ova sredstva svaki hrišćanin može neposredno da upotrebljava u borbi protiv demona; postoje još i takva kojima se
možemo koristiti kroz sveštenoslužitelja: to je pokajanje s pričešćem Svetim Hristovom Tajnama i zaklinjanja koja se čitaju nad čovekom koji pati od nečistih duhova. "Kada molitelji (hrišćani koji se mole) hrabro podnose iskušenja, kaju se zbog svojih grehova, spokojno trpe uvrede, prebivaju u molitvama - svedoči prepodobni Jovan Karnafski - demoni se muče, grizu i plaču, ali ljudima to nije dato da vide da se ne bi pogordili". Molitva koja omogućava izlivanje blagodati Svetoga Duha na čoveka i koja ga povezuje s Bogom, spaljuje demone i ovi, ne mogući da trpe oganj blagodati, s kricima beže od čoveka koji se moli. Eto zašto je prilikom svakog iskušenja potrebno ustajati na molitvu koja nam daje pomoć Božiju i s kojom smo nepobedivi. Isto kao što i duhovi imaju uticaj na materiju, tako i materija ima uticaj na duhove. Tako će se odbačeni duhovi večno mučiti u ognju paklenom, u ognju veštastvenom. U Tovitovoj knjizi nalazimo podrobnu i živu sliku uticaja čak i zemaljske materije na duhove. "On pak (Tovit) idući, seti se reči Rafailovih i uze kadionicu, i položi riblje srce i jetru i poče da kadi. Demon, osetivši taj miris, pobeže u gornje krajeve Egipta, i sveza ga anđeo" (Tov. 8,2-3). U crkvenoj praksi poznato je odagnavajuće dejstvo tamjana na zle duhove. Takođe je zabeleženo blagodatno dejstvo svetih moštiju, čudotvornih ikona, pa čak i odeždi svetih, čije prisustvo zli dusi ne podnose. Sve je to povezano s blagodaću koja izlazi iz njih i koja proždire demone. Poznato je da su sveti podvižnici još u zemaljskom životu dobili vlast nad nečistim duhovima. Tako u žitijima svetog Andreja, mučenice Julijane i Antonija Velikog čitamo kako su oni čak bili izloženi i batinama od zlih demona. U žitiju Jovana, arhiepiskopa Novgorodskog, priča se o tome kako je ovaj primorao demona da ga odvede u Jerusalim na poklonjenje i vrati natrag. Žitija svetih puna su svedočanstava o pobedi preobraženog čoveka nad nečistim duhovima.
Compix
Početnik
- Poruka
- 19
Evo jednog snimka napada demona naizgled bezazlena igra,ali kad stvari krenu naopako onda je kasno.Ovih snimaka ima dosta ja sam stavio samo jedan primer netreba se igrati sa ovakvim stvarima,Satana i njegova vojska samo čekaju naivne da ulete u njihovu klopku znam da mnogi neveruju u postojanje demona ali to upravo i jeste cilj zlih sila otpalih od Boga,što više ateista to bolje.
Poslednja izmena:
sbojana
Aktivan član
- Poruka
- 1.900
Ne znam, ali na mene je najveci utisak ostavio slucaj Anelise Michel o kojoj sam i prevela tekst sa engleskog i ostavila ga na ovom pdf-u. Ta devojka je stvarno unistena.
Magdalina
Primećen član
- Poruka
- 820
Iz knjige koja je i gore citirana:
SVEŠTENIK RODION PETROGRADSKI LjUDI I DEMONI (Kako pali duhovi kušaju savremenog čoveka) UČENjE O PALIM DUHOVIMA PREMA SVETOM PISMU I SVETOOTAČKOM PREDANjU
Spoljašnji izgled, telesni sastav i svojstva palih duhova
Sveti Makarije Veliki kaže da anđeli imaju lik i izgled kao što duša ima svoj lik i izgled i da taj lik i spoljašnji izgled, kako anđela tako i duše, jeste lik i izgled spoljašnjeg čoveka u njegovom telu. Isti ugodnik Božiji primećuje da su anđeli i duše, iako su vrlo prefinjeni po svojoj suštini, ipak uza svu svoju prefinjenost, ipak tela. Kako kaže sveti Ignjatije Brjančaninov: "... oni su tela fina, etarska, kao što su naprotiv, naša zemaljska tela vrlo materijalna i gruba... Anđeli, poput duše, imaju: udove, glavu, oči, usta, grudi, ruke, noge, kosu - jednom rečju, potpuni izgled vidljivog čoveka u telu. Lepota vrline i Božija blagodat sijaju na licima svetih anđela; očajnička zloba čini karakter palih anđela; njihova lica su slična nakaznim licima zločinaca među ljudima". Demoni su unakazili sebe uništavanjem dobra u sebi, rađanjem i razvojem zla u sebi. To se odrazilo i na njihovom spoljašnjem izgledu. Iz tog razloga Pismo ih naziva zverima, a glavnog od njih zmijom (Otk. 12,9). Ne predaj zverima dušu koja se ispoveda Tebi (Ps. 73,19). "Njihov prirodni izgled je užasno strašan i ružan; tako je video Jov đavola kao nakazno čudovište i prikazao ga je strašnom verbalnom slikom" (Jov 39,42). Sveto Pismo kaže da demoni imaju ista čula koja ima i čovek: vid, sluh, njuh; ono im pripisuje sposobnost da govore; palim duhovima pri-pisuje nedostatke pale ljudske prirode, nemost i gluvoću. Sam Gospod nazvao je jednog demona gluvim i nemim. Duše nemi i gluvi - rekao mu je Gospod - Ja ti zapovedam (Mk. 9,25) i gluvi duh, koji nije čuo glas svetih apostola i nije se potčinjavao njihovoj zapovesti, čuo je glas Boga i odmah je, strašno se mučeći i ričući, izvršio Božiju zapovest. Prilikom drugog isceljenja čoveka opsednutog demonom, Evanđelje kaže da je taj demon bio nem (Lk. 11,14). Materija od koje se sastoje duhovi daleko je prefinjenija od materije ljudskog tela. Upravo iz tog razloga su, po mišljenju svetog Ignjatija Brjančaninova, "duhovi u svojim dejstvima daleko slobodniji, u sposobnostima daleko razvijeniji nego ljudi". U Delima svetih apostola se kaže da je anđeo Gospodnji uzeo Filipa i odneo ga u Azot (Dap. 8,39-40). U knjizi proroka Danila čitamo o tome kako je anđeo doneo proroka Avakuma iz dalekog mesta da bi ovaj nahranio proroka Danila koji se patio u jami s lavovima (Dan. 14,31-39). Sposobnost da brzo savladavaju prostor imaju ne samo anđeli, nego i demoni. Demoni imaju mogućnost da prenose s mesta ne mesto, kako grubu zemaljsku materiju, tako i ljude. U Evanđelju od Mateja čitamo da je đavo, kušajući Gospoda Isusa Hrista, uzeo Ovoga u sveti grad i stavio ga na krov hrama, a zatim Ga je uzeo na vrlo visoku goru (Mt. 4,1-11). U žitiju svetog Jovana, arhiepiskopa Novgorodskog, kaže se o putovanju koje je ovaj imao jašući na demonu iz Novgoroda u Jerusalim i natrag. Pri tome je celokupno putovanje obavljeno u drugoj polovini noći, to jest, trajalo je 2-3 časa. To svedoči da brzina kretanja palih duhova, iako je vrlo velika, nije beskrajna.
Poput anđela, oni takođe imaju moć da vrše zapanjujuće promene u vidljivoj prirodi. U knjizi o Jovu čitamo kako je pod dejstvom đavola oganj, koji se ljudskim pogledima učinio kako je bačen s neba, spalio Jovova stada ovaca zajedno s pastirima. Tu takođe saznajemo o tome kako je usled manipulacija nečistog duha počeo uragan koji je srušio kuću u kojoj su bila okupljena Jovova deca, te su ova poginula (Jov 1,9). U knjizi Tovitovoj napisano je o demonu Asmodeju koji je ubio sedmoricu muževa za koje je redom bila udavana Sara, kći Raguilova (Tov. 3,8). Delovanje duhova na materiju posredstvom nama nepoznate materije, kao i mnoga druga svojstva anđela, prikazana su u sledećoj povesti Svetog Pisma. Anđeo se javio budućem izrailjskom sudiji Gedeonu i kada je ovaj pripremio žrtvoprinošenje, anđeo Gospodnji pruži kraj žezla koji beše u ruci njegovoj, dotače se mesa i beskvasnih hlebova; i iziđe oganj iz kamena i pojede meso i beskvasne hlebove; i anđeo Gospodnji sakri se od očiju njegovih (Sud. 6,21). Kao što vidimo iz ovog navedenog primera, bestelesni duhovi, stvoreni od finije materije od čoveka, prvobitno su posedovali moći koje su im dozvoljavale da vrše snažan uticaj na materijalni svet; osim toga, oni imaju neuporedivo veća znanja o ustrojstvu i zakonima sveta; poseduju sredstva koja im omogućavaju da savlađuju zakone vidljivog sveta.
Mesto boravka palih duhova
Prema učenju Pravoslavne Crkve, duhovi imaju svoje mesto boravka, svoje naseobine koje odgovaraju njihovoj prirodi i svojevoljno izabranim kvalitetima. Mesto boravka palih anđela postao je podnebesni prostor, koji se drugačije naziva vazduhom, zemaljskom površinom i bezdanom ili adom. Kako svedoči sveti Ignjatije Brjančaninov, "... prostor između neba i zemlje, sav vidljivi plavi bezdan, vazduh, podnebesje služe kao naseobina za pale anđele, zbačene s neba. U knjizi o Jovu pali anđeo se već prikazuje kako luta u neizmernom prostoru, u podnebesju; on je lutao po njoj, brzo ga je preletao, gonjen nezasitom zlobom prema ljudskom rodu (Jov 1,7). Sveti apostol Pavle naziva pale anđele duhovima zlobe u podnebesju (Ef. 6,12), a njihovog poglavara knezom koji vlada u vazduhu (Ef. 2,2). Dakle, pali anđeli su rasejani u beskraju vazdušnog prostora". O boravku demona na zemlji jasno svedoče jevanđeljske pripovesti u kojima se kazuje o njihovim različitim delovanjima i zlodelima. Oni su uzroci različitih bolesti i nemoći, mogu da ulaze u ljude i životinje i da ih muče (Lk. 8,33; Lk. 13,1bitd.). Demoni žive i u vodi, što se vidi i iz učenja Pravoslavne Crkve koja na dan Bogojavljenja Gospodnjeg u svojim "molitvama za osvećenje vode" moli Boga za očišćenje vode od mogućeg prisustva palih duhova u njoj.
Govoreći o neposrednom mestu na kojem se nalaze raj i pakao, smatramo umesnim da navedemo gledište američkog podvižnika Serafima Rouza. Prema njegovom mišljenju,
"ta mesta se nalaze van 'koordinata' našeg prostorno-vremenskog sistema; avion ne proleće 'nevidljivo' kroz raj, a zemljin satelit kroz treće nebo, i pomoću bušenja se ne može dopreti do duša koje očekuju u adu Strašni sud. One nisu tamo, već u prostoru druge vrste koji počinje neposredno ovde, ali kao da se prostire u drugom pravcu". Ova teza je sasvim u skladu sa odgovorom svetog Jovana Zlatousta o mestu raja i pakla. "Po mom mišljenju, on je negde van ovoga sveta", govori sveti u besedama na poslanicu Rimljanima (31,3-4). Danas kao mesto boravka za đavola, poglavara palih anđela, služi pakao ili drugačije bezdan, tartar, podzemlje, unutrašnjost zemlje. Ovo je naselje predskazao palom duhu sveti prorok Isaija: U ad ćeš stići, reče mu, u temelj zemlje (Is. 14,15). Zbilo se ono što je predskazano knezu vazdušne vlasti, silom i vlašću Isusa Hrista. Svezao je Gospod Satanu tokom celog vremena između dvaju Svojih dolazaka i, kako je rečeno u Apokalipsi, uhvati aždaju, staru zmiju, koji je đavo i satana, i sveza je na hiljadu godina, i baci je u bezdan, i zaključa je i zapečati nad njom (Otk. 20,3). Pred drugi dolazak Gospodnji pustiće se satana iz tamnice svoje i izići će da vara narode što su na četiri kraja zemlje (Otk. 20,7). Iz životopisa svetih se takođe vidi da poglavar palih anđela - satana boravi u adu, a na zemaljskoj površini i vazduhu deluju demoni pod upravom svojih knezova, to jest, palih anđela iz viših činova. Demoni silaze u ad da bi dobili naređenja i uputstva od satane, podnose mu izveštaj o svojim delima i o svemu što se zbiva na površini zemlje. Prema učenju Crkve, u adu se takođe nalaze duše grešnika koje trpe od demona strašna mučenja. To se u potpunosti slaže s rečima Hristovim: Idite od mene prokleti u oganj večni koji je pripremljen đavolu i anđelima njegovim (Mt. 25,41).
SVEŠTENIK RODION PETROGRADSKI LjUDI I DEMONI (Kako pali duhovi kušaju savremenog čoveka) UČENjE O PALIM DUHOVIMA PREMA SVETOM PISMU I SVETOOTAČKOM PREDANjU
Spoljašnji izgled, telesni sastav i svojstva palih duhova
Sveti Makarije Veliki kaže da anđeli imaju lik i izgled kao što duša ima svoj lik i izgled i da taj lik i spoljašnji izgled, kako anđela tako i duše, jeste lik i izgled spoljašnjeg čoveka u njegovom telu. Isti ugodnik Božiji primećuje da su anđeli i duše, iako su vrlo prefinjeni po svojoj suštini, ipak uza svu svoju prefinjenost, ipak tela. Kako kaže sveti Ignjatije Brjančaninov: "... oni su tela fina, etarska, kao što su naprotiv, naša zemaljska tela vrlo materijalna i gruba... Anđeli, poput duše, imaju: udove, glavu, oči, usta, grudi, ruke, noge, kosu - jednom rečju, potpuni izgled vidljivog čoveka u telu. Lepota vrline i Božija blagodat sijaju na licima svetih anđela; očajnička zloba čini karakter palih anđela; njihova lica su slična nakaznim licima zločinaca među ljudima". Demoni su unakazili sebe uništavanjem dobra u sebi, rađanjem i razvojem zla u sebi. To se odrazilo i na njihovom spoljašnjem izgledu. Iz tog razloga Pismo ih naziva zverima, a glavnog od njih zmijom (Otk. 12,9). Ne predaj zverima dušu koja se ispoveda Tebi (Ps. 73,19). "Njihov prirodni izgled je užasno strašan i ružan; tako je video Jov đavola kao nakazno čudovište i prikazao ga je strašnom verbalnom slikom" (Jov 39,42). Sveto Pismo kaže da demoni imaju ista čula koja ima i čovek: vid, sluh, njuh; ono im pripisuje sposobnost da govore; palim duhovima pri-pisuje nedostatke pale ljudske prirode, nemost i gluvoću. Sam Gospod nazvao je jednog demona gluvim i nemim. Duše nemi i gluvi - rekao mu je Gospod - Ja ti zapovedam (Mk. 9,25) i gluvi duh, koji nije čuo glas svetih apostola i nije se potčinjavao njihovoj zapovesti, čuo je glas Boga i odmah je, strašno se mučeći i ričući, izvršio Božiju zapovest. Prilikom drugog isceljenja čoveka opsednutog demonom, Evanđelje kaže da je taj demon bio nem (Lk. 11,14). Materija od koje se sastoje duhovi daleko je prefinjenija od materije ljudskog tela. Upravo iz tog razloga su, po mišljenju svetog Ignjatija Brjančaninova, "duhovi u svojim dejstvima daleko slobodniji, u sposobnostima daleko razvijeniji nego ljudi". U Delima svetih apostola se kaže da je anđeo Gospodnji uzeo Filipa i odneo ga u Azot (Dap. 8,39-40). U knjizi proroka Danila čitamo o tome kako je anđeo doneo proroka Avakuma iz dalekog mesta da bi ovaj nahranio proroka Danila koji se patio u jami s lavovima (Dan. 14,31-39). Sposobnost da brzo savladavaju prostor imaju ne samo anđeli, nego i demoni. Demoni imaju mogućnost da prenose s mesta ne mesto, kako grubu zemaljsku materiju, tako i ljude. U Evanđelju od Mateja čitamo da je đavo, kušajući Gospoda Isusa Hrista, uzeo Ovoga u sveti grad i stavio ga na krov hrama, a zatim Ga je uzeo na vrlo visoku goru (Mt. 4,1-11). U žitiju svetog Jovana, arhiepiskopa Novgorodskog, kaže se o putovanju koje je ovaj imao jašući na demonu iz Novgoroda u Jerusalim i natrag. Pri tome je celokupno putovanje obavljeno u drugoj polovini noći, to jest, trajalo je 2-3 časa. To svedoči da brzina kretanja palih duhova, iako je vrlo velika, nije beskrajna.
Poput anđela, oni takođe imaju moć da vrše zapanjujuće promene u vidljivoj prirodi. U knjizi o Jovu čitamo kako je pod dejstvom đavola oganj, koji se ljudskim pogledima učinio kako je bačen s neba, spalio Jovova stada ovaca zajedno s pastirima. Tu takođe saznajemo o tome kako je usled manipulacija nečistog duha počeo uragan koji je srušio kuću u kojoj su bila okupljena Jovova deca, te su ova poginula (Jov 1,9). U knjizi Tovitovoj napisano je o demonu Asmodeju koji je ubio sedmoricu muževa za koje je redom bila udavana Sara, kći Raguilova (Tov. 3,8). Delovanje duhova na materiju posredstvom nama nepoznate materije, kao i mnoga druga svojstva anđela, prikazana su u sledećoj povesti Svetog Pisma. Anđeo se javio budućem izrailjskom sudiji Gedeonu i kada je ovaj pripremio žrtvoprinošenje, anđeo Gospodnji pruži kraj žezla koji beše u ruci njegovoj, dotače se mesa i beskvasnih hlebova; i iziđe oganj iz kamena i pojede meso i beskvasne hlebove; i anđeo Gospodnji sakri se od očiju njegovih (Sud. 6,21). Kao što vidimo iz ovog navedenog primera, bestelesni duhovi, stvoreni od finije materije od čoveka, prvobitno su posedovali moći koje su im dozvoljavale da vrše snažan uticaj na materijalni svet; osim toga, oni imaju neuporedivo veća znanja o ustrojstvu i zakonima sveta; poseduju sredstva koja im omogućavaju da savlađuju zakone vidljivog sveta.
Mesto boravka palih duhova
Prema učenju Pravoslavne Crkve, duhovi imaju svoje mesto boravka, svoje naseobine koje odgovaraju njihovoj prirodi i svojevoljno izabranim kvalitetima. Mesto boravka palih anđela postao je podnebesni prostor, koji se drugačije naziva vazduhom, zemaljskom površinom i bezdanom ili adom. Kako svedoči sveti Ignjatije Brjančaninov, "... prostor između neba i zemlje, sav vidljivi plavi bezdan, vazduh, podnebesje služe kao naseobina za pale anđele, zbačene s neba. U knjizi o Jovu pali anđeo se već prikazuje kako luta u neizmernom prostoru, u podnebesju; on je lutao po njoj, brzo ga je preletao, gonjen nezasitom zlobom prema ljudskom rodu (Jov 1,7). Sveti apostol Pavle naziva pale anđele duhovima zlobe u podnebesju (Ef. 6,12), a njihovog poglavara knezom koji vlada u vazduhu (Ef. 2,2). Dakle, pali anđeli su rasejani u beskraju vazdušnog prostora". O boravku demona na zemlji jasno svedoče jevanđeljske pripovesti u kojima se kazuje o njihovim različitim delovanjima i zlodelima. Oni su uzroci različitih bolesti i nemoći, mogu da ulaze u ljude i životinje i da ih muče (Lk. 8,33; Lk. 13,1bitd.). Demoni žive i u vodi, što se vidi i iz učenja Pravoslavne Crkve koja na dan Bogojavljenja Gospodnjeg u svojim "molitvama za osvećenje vode" moli Boga za očišćenje vode od mogućeg prisustva palih duhova u njoj.
Govoreći o neposrednom mestu na kojem se nalaze raj i pakao, smatramo umesnim da navedemo gledište američkog podvižnika Serafima Rouza. Prema njegovom mišljenju,
"ta mesta se nalaze van 'koordinata' našeg prostorno-vremenskog sistema; avion ne proleće 'nevidljivo' kroz raj, a zemljin satelit kroz treće nebo, i pomoću bušenja se ne može dopreti do duša koje očekuju u adu Strašni sud. One nisu tamo, već u prostoru druge vrste koji počinje neposredno ovde, ali kao da se prostire u drugom pravcu". Ova teza je sasvim u skladu sa odgovorom svetog Jovana Zlatousta o mestu raja i pakla. "Po mom mišljenju, on je negde van ovoga sveta", govori sveti u besedama na poslanicu Rimljanima (31,3-4). Danas kao mesto boravka za đavola, poglavara palih anđela, služi pakao ili drugačije bezdan, tartar, podzemlje, unutrašnjost zemlje. Ovo je naselje predskazao palom duhu sveti prorok Isaija: U ad ćeš stići, reče mu, u temelj zemlje (Is. 14,15). Zbilo se ono što je predskazano knezu vazdušne vlasti, silom i vlašću Isusa Hrista. Svezao je Gospod Satanu tokom celog vremena između dvaju Svojih dolazaka i, kako je rečeno u Apokalipsi, uhvati aždaju, staru zmiju, koji je đavo i satana, i sveza je na hiljadu godina, i baci je u bezdan, i zaključa je i zapečati nad njom (Otk. 20,3). Pred drugi dolazak Gospodnji pustiće se satana iz tamnice svoje i izići će da vara narode što su na četiri kraja zemlje (Otk. 20,7). Iz životopisa svetih se takođe vidi da poglavar palih anđela - satana boravi u adu, a na zemaljskoj površini i vazduhu deluju demoni pod upravom svojih knezova, to jest, palih anđela iz viših činova. Demoni silaze u ad da bi dobili naređenja i uputstva od satane, podnose mu izveštaj o svojim delima i o svemu što se zbiva na površini zemlje. Prema učenju Crkve, u adu se takođe nalaze duše grešnika koje trpe od demona strašna mučenja. To se u potpunosti slaže s rečima Hristovim: Idite od mene prokleti u oganj večni koji je pripremljen đavolu i anđelima njegovim (Mt. 25,41).
Magdalina
Primećen član
- Poruka
- 820
Evo jednog snimka napada demona naizgled bezazlena igra,ali kad stvari krenu naopako onda je kasno.Ovih snimaka ima dosta ja sam stavio samo jedan primer netreba se igrati sa ovakvim stvarima,Satana i njegova vojska samo čekaju naivne da ulete u njihovu klopku znam da mnogi neveruju u postojanje demona ali to upravo i jeste cilj zlih sila otpalih od Boga,što više ateista to bolje.
Zaista užasna scena....
Obično deca nisu svesna šta čine pokušavajući da prizivaju duhove. Jedna moja drugarica je često u srednjoj školi okupljala društvo u takvim seansama, i iako je to bila čista zabava ispočetka, jednom su zaista bili svi svedoci da se desilo nešto čudno: počeo je da "duva" nekakav vetar u potpuno zatvorenoj prostoriji, a onda su se vrata sama počela po kući otvarati i zatvarati...Naravno, svi su se prepali i otišli kućama, a ova drugarica i njen brat su posle dugo imali "podstanara" u kući, jer su takve poltergajst scene nastavile još da se dešavaju po kući. Onda su njihovi roditelji na predloge prijatelja i rodbine zvali popa, koji je nekoliko puta svetio kuću da bi se sve posle umirilo...
Vlada80-Nis
Ističe se
- Poruka
- 2.996
Nisam imao prilike da se sretnem sa nekom takvom situacijom...to jest sa "demonom". Verujem da negativna energetska praznjenja postoje ali kako kazem nisam se jos sreo sa time. Jedino mi nije jasno zasto neko zove crnce (citaj popove) da svete kucu kada se to desi? Pop nema nikakvu kontrolu nad time.
Podenuli ste me pa sam pogledao dosta klipova na ovu temu....nadam se da je svima jasno da su skoro svi klipovi lazirani....narocito oni gde deca komuniciraju sa duhovima...
Podenuli ste me pa sam pogledao dosta klipova na ovu temu....nadam se da je svima jasno da su skoro svi klipovi lazirani....narocito oni gde deca komuniciraju sa duhovima...
Kyle Broflovski
Primećen član
- Poruka
- 878
Велики успех ђавола је када је убедио неке људе да га нема...
----------
СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТ
О ДЕМОНИМА
О томе да грех потиче од лакомислености а добродетељ од ревности, и да ономе ко пази, штету не могу да нанесу ни зли људи ни сам ђаво; још о Адаму и Јову.
4. Гледај какво је зло непромишљено веровати непријатељима и онима који те мрзе! Зато је Христос рекао: Не дајте светиње псима; ниши бацајте бисера својих пред свиње, да их не погазе ногама својим, и окренувши се не растргну вас (Мт. 7,6). А то се догодило са Евом: светињу је бацила псу, свињи (ђаволу), а он је те речи погазио и, окренувши се, растргнуо жену. Овде обратите пажњу на то да је жена била у стању да открије превару. Истога часа, ђаво је објавио непријатељство и рат против Бога, истога часа почео је да говори против (Њега). Нека си испрва, када је он желео да сазна вољу Божију, и говорила с њим; али зашто си га слушала после, када је почео да говори против (Бога)? Бог је рекао: смрћу ћете умрети, а он је рекао: нећете умрети. Има ли веће противречности од ове? Како је требало препознати непријатеља и противника, ако не по томе што је говорио супротно од Бога? Ваљало је одмах утећи од отрова и побећи од замке. Нећете ви умрети. - каже ђаво - Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусише с њега (са дрвета) отворити очи, иа ћете постати као богови и знати шта је добро а шта зло (Пост. 3,4-5). Обећањем већег (ђаво) је (прародитељима) одузео и оно добро које су имали у рукама; обећао је да ће од њих направити богове, а потчинио их је власти смрти. Дакле, зашто је жена поверовала ђаволу? Шта је добро видела у њему? Зар ти није било довољно високо достојанство Законодавца, тј. што је Он Бог, Творац и Саздатељ, а онај је ђаво и противник? Но, и када га не бих назвао ђаволом - јер ти си мислила да је у питању просто змија - зар је по твоме змију требало удостојити тако отвореног разговора, да јој објавиш чак и вољу Господњу? Видиш ли да је (жена) могла да открије обману, али она то није хтела? Бог је пружио довољно доказа Своје доброте и на делу је показао Своју брижност: створио је човека ни из чега, удахнуо му живот, створио гаје по лику Своме, поставио га за господара над свим што је на земљи, дао му је помоћницу, настанио га у рају, и, допустивши му да једе са сваког другог дрвета, забранио му је да се дотиче само једнога, па и то за његово добро. Ђаво пак није показао никакво добро, ни велико ни мало, само је голим речима и пустим надама обмануо жену. Ипак, жена је више поверења поклонила ђаволу неголи Богу Који је на делу показао своју доброту. Поклонила је поверење ономе који јој је понудио само голе речи и ништа више. Видиш ли да је до обмане дошло само услед безумља и небриге, а не услед принуде? Да би то јасније схватио, слушај како Свето Писмо окривљује жену. Оно не каже да је (жена) јела пошто је била обманута, него - видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати (Пост. 3,6). Кривица је до неуздржаног погледа (жене), а не само до обмане од стране ђавола: жена је поражена сопственом похотом, а не поквареношћу демона. Стога и није добила опроштај, него је - пошто }е рекла:змија ме превари, те једох (Пост. 3,13) - била тешко осуђена, јер је имала могућности да не падне. А да би ти то било још јасније, вратимо се на Јова, вратимо се од побеђених на победника, од поражених на онога који је одолео: он ће оснажити нашу ревност да бисмо могли да дижемо руку на ђавола. Тамо је лагала змија, и успела је; а овде жена, и није успела, иако би се рекло да је она то пре била у стању да учини него змија. При томе, овај напад на Јова догодио се након што су му погинула деца, након што је изгубио богатство, након што му је пропало целокупно имање. А тамо ничега од свега овога није било: Адам није изгубио децу и није био лишен имања, него је живео у рају сладости, користио је свакојака дрва, изворе, реке и многе друге угодности. Код њега није било ни напора, ни болести, ни брига, ни увреда, ни подсмеха, ни других безбројних патњи које су се обрушиле на Јова. Ипак, иако ничега од тога није било, Адам се спотакао и пао. Није ли очигледно даје он пао из немара? Да је и он уз духовну пажњу храбро остао на ногама, као Јов када су се на њега обрушиле све несреће и патње, сигурно би одолео.
----------
СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТ
О ДЕМОНИМА
О томе да грех потиче од лакомислености а добродетељ од ревности, и да ономе ко пази, штету не могу да нанесу ни зли људи ни сам ђаво; још о Адаму и Јову.
4. Гледај какво је зло непромишљено веровати непријатељима и онима који те мрзе! Зато је Христос рекао: Не дајте светиње псима; ниши бацајте бисера својих пред свиње, да их не погазе ногама својим, и окренувши се не растргну вас (Мт. 7,6). А то се догодило са Евом: светињу је бацила псу, свињи (ђаволу), а он је те речи погазио и, окренувши се, растргнуо жену. Овде обратите пажњу на то да је жена била у стању да открије превару. Истога часа, ђаво је објавио непријатељство и рат против Бога, истога часа почео је да говори против (Њега). Нека си испрва, када је он желео да сазна вољу Божију, и говорила с њим; али зашто си га слушала после, када је почео да говори против (Бога)? Бог је рекао: смрћу ћете умрети, а он је рекао: нећете умрети. Има ли веће противречности од ове? Како је требало препознати непријатеља и противника, ако не по томе што је говорио супротно од Бога? Ваљало је одмах утећи од отрова и побећи од замке. Нећете ви умрети. - каже ђаво - Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусише с њега (са дрвета) отворити очи, иа ћете постати као богови и знати шта је добро а шта зло (Пост. 3,4-5). Обећањем већег (ђаво) је (прародитељима) одузео и оно добро које су имали у рукама; обећао је да ће од њих направити богове, а потчинио их је власти смрти. Дакле, зашто је жена поверовала ђаволу? Шта је добро видела у њему? Зар ти није било довољно високо достојанство Законодавца, тј. што је Он Бог, Творац и Саздатељ, а онај је ђаво и противник? Но, и када га не бих назвао ђаволом - јер ти си мислила да је у питању просто змија - зар је по твоме змију требало удостојити тако отвореног разговора, да јој објавиш чак и вољу Господњу? Видиш ли да је (жена) могла да открије обману, али она то није хтела? Бог је пружио довољно доказа Своје доброте и на делу је показао Своју брижност: створио је човека ни из чега, удахнуо му живот, створио гаје по лику Своме, поставио га за господара над свим што је на земљи, дао му је помоћницу, настанио га у рају, и, допустивши му да једе са сваког другог дрвета, забранио му је да се дотиче само једнога, па и то за његово добро. Ђаво пак није показао никакво добро, ни велико ни мало, само је голим речима и пустим надама обмануо жену. Ипак, жена је више поверења поклонила ђаволу неголи Богу Који је на делу показао своју доброту. Поклонила је поверење ономе који јој је понудио само голе речи и ништа више. Видиш ли да је до обмане дошло само услед безумља и небриге, а не услед принуде? Да би то јасније схватио, слушај како Свето Писмо окривљује жену. Оно не каже да је (жена) јела пошто је била обманута, него - видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати (Пост. 3,6). Кривица је до неуздржаног погледа (жене), а не само до обмане од стране ђавола: жена је поражена сопственом похотом, а не поквареношћу демона. Стога и није добила опроштај, него је - пошто }е рекла:змија ме превари, те једох (Пост. 3,13) - била тешко осуђена, јер је имала могућности да не падне. А да би ти то било још јасније, вратимо се на Јова, вратимо се од побеђених на победника, од поражених на онога који је одолео: он ће оснажити нашу ревност да бисмо могли да дижемо руку на ђавола. Тамо је лагала змија, и успела је; а овде жена, и није успела, иако би се рекло да је она то пре била у стању да учини него змија. При томе, овај напад на Јова догодио се након што су му погинула деца, након што је изгубио богатство, након што му је пропало целокупно имање. А тамо ничега од свега овога није било: Адам није изгубио децу и није био лишен имања, него је живео у рају сладости, користио је свакојака дрва, изворе, реке и многе друге угодности. Код њега није било ни напора, ни болести, ни брига, ни увреда, ни подсмеха, ни других безбројних патњи које су се обрушиле на Јова. Ипак, иако ничега од тога није било, Адам се спотакао и пао. Није ли очигледно даје он пао из немара? Да је и он уз духовну пажњу храбро остао на ногама, као Јов када су се на њега обрушиле све несреће и патње, сигурно би одолео.
VESSNA B
Zainteresovan član
- Poruka
- 482
Nije bilo davno,možda ima desetak godina.
Desilo se da su se deca u mom kraju "igrala" papirićima na kojima su napisana slova azbuke tako što su prizivali duše umrlih i postavljali razna pitanja.Jedna devojčica posle toga nije imala mira danima i noćima,"svašta joj se priviđalo"-roditelji su verovatno zbog straha od reakcije okoline krili šta joj se tačno dešava.Posle više nedelja mučenja roditelji su pozvali sveštenika da osvešta kuću i čita molitve devojčici,posle čega je dete oslobođeno muka.
Možda i u tvojoj okolini ima sličnih primera,a ti nisi čuo o tome,ili si čuo a nisi obratio pažnju?
Vlada80-Nis
Ističe se
- Poruka
- 2.996
Obratio bih paznju na to jer me takve stvari zanimaju. Nije se nista slicno desavalo u mojoj blizini...o tome sam samo slusao na tv-u. Kako god....ja takvu reakciju osobe na igranje papiricima, vidim samo kao reakciju uma na ono sto je ona ocekivala dok su se igrali papiricima. Uverila je sebe u nesto i onda su nastale muke. Secam se prica o bajanju straha, bajanju cmickova i slicnih stvari. Znam baku koja je to radila. Cak sam i sam bio na tri seanse bajanja straha sa nekih 7 godina jer sam se uzasno plasio mraka i cudovista koja me cekaju u mraku. Svaki put kada bi ta baka bacila brasno na vrata da vidimo uzrok mom strahu, brasno bi ocrtavalo cudoviste iz mog straha. Bajanje je uspelo i od tada se ne plasim. Naravno, sa 7 godina sam verovao u to....sada vidim da je sve bilo produkt mog uma. Cak i slika zudovista od brasna nije bila slika cudovista ali je moj um to hteo tako da vidi jer mi je unapred receno da ce se ocrtati ono cega se plasim. Na kraju seanse mi je ta baka tiho na uvce rekla da vise nikada necu da se plasim i da u mraku vise nikada nece nista da me ceka...to je bila autosugestija. Terapija je uspela ali zasluzan je moj um....Sve je produkt uma, ceo svet oko nas.
