Postavila bih ovu temu sa osvrtom na nekolicinu slučajeva meni poznatih o projavljivanju demonskih sila, ili samih demona, u životima ljudi sa kojima sam bila u kontaktu. Zamolila bih sve koji imaju nekakav živ primer ili znaju nečije iskustvo u vezi sa navedenom temom da to izlože ovde.
Isto tako bih zamolila da se tema ne spamuje i da ne bude nekih provokacija i omalovažavanja na nečija izneta iskustva, jer bi ovi primeri kao lična ili prepričana iskustva, mogli samo kao takvi i da se tretiraju, sa punim poštovanjem i onih koji smatraju da demoni ne postoje.
Kao prvo, navela bih sopstveno iskustvo, koje sam jednom korisniku ovog foruma već prepričala u pp, pa ću ovde tu poruku izložiti javno:
U to vreme bila sam ne ne verujuća, totalni skeptik i čak sam bila vrlo nezainteresovana za hrišćanstvo: smatrala sam Crkvu(ili Crkve uopšte) za manipulatorski aparat kojim se lako upravlja masama...
I tada iako nisam imala nikakve namere da poverujem,crkva mi nije bila ni na kraj pameti,...desilo se da sam jednog jutra sedela u društvu jedne osobe(mogu samo da kažem da mi je to bila bliska osoba i da kod nje nikada nisam primetila bilo kakve znake neke nenormalnosti koja bi mogla ukazivati na neko iščašenje u psihičkom smislu), i pili smo kafu bez šećera, koju sam ja skuvala ( bili smo kod mene u kući).
(Inače nikada nisam koristila nikakve droge,opijate i sl..bila sam strejt ,- ovo pišem jer sam nakon tog viđenja bila preneražena- pa sam svim mogućim razumskim sredstvima pokušala da opravdam viđen).
Toj osobi sam dok smo ćaskale saopštila nešto što je tada u tom periodu bilo vezano za mene (nešto što mi se tada dešavalo-jedan mladić me je zaprosio i hteo da me veri i ja sam htela da pristanem-a posle se ispostavilo kao dobro što nisam ), i onda odjednom, iz onog neobaveznog tona, dok sam pogled držala nad šoljicom i razmišljala, osetim da je tu prisutna neka nenormalno jaka i zastrašujuća sila gneva i besa koju nikada do tada nisam osetila, i od koje ti se ledi krv u žilama; okrenula sam glavu ka toj osobi i zatekla ovakvu scenu: ta osoba je kao kakva lutka ili uspavana sedela u stolici naspram mene, kao da nije u tom trenutku imala ni svoju volju ni svoj integritet kao ličnost, dok je oko nje a ustvari u samoj njoj (dakle kao paralelna projekcija) se uzdizalo nešto ogromno, barem dva puta veće od same te osobe: njegova glava ( dakle glava tog entiteta) bila je ogromna i imala je izgled onih kineskih zmajeva i maski koji se kod Kineza poštuju- ogromne iskežene čeljusti sa oštrim zubima sa kojih se cedilo nešto- mislim kao sluz, iz glave su izlazila sa strane, na mestu ljudskih ušiju, po tri nekakva biča koja su se spuštala preko ramena, nos je bio neka kombinacija životinjskog i ljudskog, kao lavlji ali je imao koren kao kod čoveka, a bio je ogroman i spljošten i imao je alku koja je bila provučena kroz njega, i iz njega se cedila nekakva jarko zelena sluz ; ali oči su iznad svega bile najstrašnije: bile su jarko jed zelene - možda kao boja žada, i bile su prebojene preko cele očne jabučice, nije bilo dužice i irisa, već samo to zeleno polje...ostale detalje izgleda nisam dobro razaznala, sem da je monstrum imao nekakvo ljudsko telo, tj.ramena i ruke i da je bio nekako obučen u nešto ali nisam dobro videla šta...zatim sam u tom kratkom vremenu od možda par sekundi koliko je to sve trajalo opazila da je taj demon imao izrazite i vrlo jarke boje kakve se obično ne opažaju normalnim ljudskim čulima, nekako su bile neverovatno realne, sveže, (ako može da se pretpostavi šta želim da kažem) i pri tom upravo su mu te boje i davale takvu jasnoću prikaza, jer je on zapravo bio providan kao što bi rekli dim ili još vernije, kao ovi specijalni efekti koji se danas u filmovima prave: sve je realno i vidiš da tu postoji neko telo i da ono ima izvesnu zapreminu i dubinu, ali je nekako providno kao voda koja je dobila oblik...ili, još i najbolje objašnjenje bi bilo etar, jer zaista ti se čini da bi mogao da ga opipaš... On je u tenutku kada sam se ja okrenula i pogledala ga već gledao u mene i odisao neverovatnim besom i bezumnom mržnjom, i odjednom je tako jako ..hm, uzdahnuo ili zarežao, šta li, da je izgledalo, taj zvuk, kao da su se svi zidovi potresli i otvorila se neka druga dimenzija zvuka, i ispustio vazduh kroz nozdrve, (zapravo je to bio taj zvuk). Ja sam se tu ponovo okrenula svojoj šolji, jer sam u tih par sekundi samo blenula, ne kapirajući šta se ustvari dešava dok mi je mozak neverovatno brzo obrađivao informacije, pomislila sam šta bi to moglo da bude, šta sam to ja pila, od čega je to biće i takve stvari... i onda se opet za sekund okrenula i videla da je prikaza nestala, a da je na stolici i dalje sedela ona osoba kao zamađijana ili omamljena i u trenutku kao da se probudila, prenula, i ponovila je isto ono što je uradila i spodoba: pogledala me je sa neverovatnom ne ljudskom mržnjom i isto onako izdahnula, ovaj put ljudskim zvukom naravno i rekla: šta ti to meni radiš!, a onda je polako ustala, ja sam raskolačenih očiju sve to posmatrala, i nakon nekoliko minuta je prišla da me tuče...! I ja nisam mogla skoro da se odbranim od čvstine stiska i sile koja je iz te osobe izlazila... uglavnom nije me prebila, jer sam ja ne znajući i po inerciji počela da vičem Bože pomozi, i tada se ona osoba zaustavila i utišla, kao da ništa nije bilo, sem što joj je pogled bio nekako tup i ukočen...Ta osoba sama po sebi nije imala pojima šta joj se desilo! I ta činjenica me je najviše potresla, kao i to što sam lepo mogla da vidim da je ona u vlasti ovog monstruma bila kao igračka i marioneta, potpuno lišena svoje volje!
Kasnije sam mnogo o tome razmišljala, i pitala se šta je to bilo, i tek nekoliko godina kasnije, kada sam opet milošću Božijom dovedena u Crkvu i čitala žitije sv.Andreja jurodivog koji daje prikaz demona po njihovim rodovima, shvatila sam o čemu se radilo i čak naišla na skoro identičan prikaz tog demona: bio je to demon besa i gneva i mržnje, baš kao što sam i ja videla I osetila...
), a od tada ima već 10-15 godina da je prošlo, a ja i dalje dobro funkcionišem, opet, hvala Bogu i za to...
