Demoni i njihova projavljivanja

[Samson2009]

ja bio 4 puta u hilandaru. i rekao da sam mnogo gresan, ali sam dobio onaj topao hriscanski osmeh pun razumevanja jos u kareji. naravno ne od one viruelne dame vec od naseg bozijeg sluzbenika.

А јел си био у Есфигмену?

 

[kintec]

Slusaj , svestenici su ljudi. I nisu oni Bozji ljudi ili Bozje otelotvorenje nego ljudi. Ako ti ucini nesto nazao ili te povredi on ce vishe od svih nas odgovarati za to pred Bogom. A i ti mozes da se pozoves na njegovog vladiku koji moze i da ga kazni. Nazalost situacija je takva da se trude da upropaste crkvu. Da su mnogi svestenici ostrasceni i to je zalosno. A monasi su sada kao nekad sto su bili mirjani.
Ja znam da sve vas to vredja i odbija od vere,zao mi je ali to je nazalost tako.

Medjutim takodje mi je zao kad znam da ljudi pate od problema koje su sami sebi napravili , ne znajuci za bolje , ili prosto ne razmisljajuci dovoljno o sebi i svojim postupcima.Zato i pishem ovako. Mnogo je prevare u ovo vreme , eto ako je moguce ne dozvolite sebi da budete obmanuti. Svaki covek u sebi samom zna sta je dobro i zlo, i kada je bio zaslepljen pa lose postupio. Cuvajte se od toga , ucite se dobru. Nema te rupe i bezdana u koji smo pali , a da se uz Bozju pomoc i ispravljajuci sebe ne mozemo podici.

vidis ja znam da je ono sto sam ti opisao, dobro... a znas zasto? zato sto znam da ja to zelim, zato sto znam da ona to zeli.... za mene je tu tacka. inace otkud ti ideja da ja nisam vernik? jesam ali iskren, neprtvoren i cist u svom grehu koga ne krijem, za razliku od floskularnih vernika koji sve to ko sto rece zazijavalo desnorucno ili nocno sanjaju.

 

[kintec]

bio... i video povelju despot djuradja.

 

[setorma]

A ako covek Hriscanin ne zna kako ce i sta ce. Tu je sveto pismo , sijaset divnih knjiga koji nas poucavaju kako da se popravimo...i eto nama nasha vera mnogo pomaze. Bog nam pomaze , a ne svestenici. Iskushenja sluze da nas jacaju da ne pokleknemo pred drugim neprijatnim situacijama, i da ostanemo tada mirni. Zato vecina Hriscana koja je ovo iskusila , jako brani svoju veru sto vi nazivate fanatizmom. Razumem ja vas , ali razumite i vi nas.

 

[Samson2009]

bio... i video povelju despot djuradja.

А када си био?

 

[setorma]

vidis ja znam da je ono sto sam ti opisao, dobro... a znas zasto? zato sto znam da ja to zelim, zato sto znam da ona to zeli.... za mene je tu tacka. inace otkud ti ideja da ja nisam vernik? jesam ali iskren, neprtvoren i cist u svom grehu koga ne krijem, za razliku od floskularnih vernika koji sve to ko sto rece zazijavalo desnorucno ili nocno sanjaju.

Pa ne treba da krijes , treba da se boris. Dato ti je na slobodnu volju , imaces verovatno dosta njih...ali budi spreman kasnije na posledice ako jednog dana dodju.
Jer zene obdarene jako telesnom lepotom kojima se vecinom um vrti oko izgleda i pozude ,uglavnom nisu dobri zivotni saputnici...ali ne znam tvoju situaciju , samo ti kazem ovako okvirno sta ja smatram o tome grehu koji si ti naveo

Ispovest ne sluzi da se kaze i ponovo uradi. Ispovest sluzi da se pokaje , kaze i posavetuje i da dobijes snagu da se sa svojim grehom izboris,tj da ga vishe ne ponovis. A pre toga treba shvatiti sta je greh i iskreno se pokajati. Tako pravi vernici razmisljaju.

 

[kintec]

Pa ne treba da krijes , treba da se boris. Dato ti je na slobodnu volju , imaces verovatno dosta njih...ali budi spreman kasnije na posledice ako jednog dana dodju.
Jer zene obdarene jako telesnom lepotom kojima se vecinom um vrti oko izgleda i pozude ,uglavnom nisu dobri zivotni saputnici...ali ne znam tvoju situaciju , samo ti kazem ovako okvirno sta ja smatram o tome grehu koji si ti naveo

a sto bi se borio? znam kako izgleda uzivanje, znam kako izgleda trpljenje. izmedju ta dva samo totalni frik bi izabrao ovo drugo.

brate, ne bi verovao koliko ima mudrih i pametnih zena koje su obdarene i ovozmeljskom telesnom lepotom. i sta kazes pozuda nije dobra za brak? a sa kim onda da se zenim? sa nekim cutologom, nekom istripovanom zenom punom frustracija? kako misis da imas potomstvo ako te zena ne uzbudjuje? moram li da razmisljam o nekoj zeni kao iz onog primera i da se krstim dok obavljam bracnu duznost a ne obavlja mi se? mnogo pitanja, malo odgovora.

 

[setorma]

Pa svi ce ti se odgovori vremenom sami pokazati. Sada zaista sve sto bih ti rekao ne bi imalo uticaja na tebe. Dobra zena je zenstvena , nije cutljiva i isfrustrirana , ima cisto srce i ljubavi u sebi.

 

[kintec]

Pa svi ce ti se odgovori vremenom sami pokazati. Sada zaista sve sto bih ti rekao ne bi imalo uticaja na tebe. Dobra zena je zenstvena , nije cutljiva i isfrustrirana , ima cisto srce i ljubavi u sebi.

i ove sve koje znam imaju toga bas na pretek. a tek pozude...

 

[kintec]

А када си био?

hoces da skeniram pasos da vidis da sam bio? nekoliko godina pre onog pozara

inace da si pravi rekao bi svimen a ne esfigmen. tako ga mi zovemo nasim pazljivo teoloskim fundiranim mislima pretocenim u staroslovenski...

 

[cactaceae]

Шта је демон? Да ли живимо окружени њима? Преносим кратак текст са једног форума сличног Православљу. Аутор срећом није успео у својој намери да одузме себи живот. Сада живи у једној малој воденици иза Ариља и бави се узгојем малина. Често прича да је видео и осетио правог правцатог демона изблиза!



"koreni demonizma su ipak u nama samima razmisljao sam ispijajuci toksine zla iz apsinta. kako bi apsint delovao na nju posle nekoliko casa bila mi je enigma pre no sto sam ostrim ziletom poceo da secem vene na levoj ruci. dok je krv oticala setio sam se njenog zastakljenog pogleda dok je posmatrala muzejske primerke starih mapa i notnih svezaka koje sam joj doneo da u njima uziva jer sam znao da svaki student etnomuzikologije voli te arhaicne stvari. da ih vidi i oseti u ruci. da opipa kako je ona volela cesto da kaze. mape je naravno nisu zanimale u toj meri bas kao ni moja arhaicna pojava. zanimao ju je samo izazov i utisak koji ce da ostavi na profesora kao i svaku mladu studentkinju koju je zaposeo demon. e pa sada opipavaj mislio sam organoloski u sebi ispijajuci treci apsint posle koga mi je njena ruka koja je okretala izbeledele mape delovala nestvarno demonski mala i sitna. da li je zena ustvari demon najgoreg zla na ovom svetu ? jednom sam se probudio u bunilu dok mi je moja zena ciktala sarkasticno kroz zube... svinjo jedna, kako mozes da ih tako mlade bezocno iskoriscavas a u snu im ipak nezno tepas bludna imena? tada sam shvatio svu monstruoznost tvorcevog plana da nam obesmisli kreaciju stvaralackog zanosa stavljajuci nas pred izazove ponistavanja svega ljudskog u nama. kako im se odupreti? kako se odupreti demonu koji naivno trepce, sa uvojcima koji joj nestvarno padaju po belim obrazima, demonu koji se malim sakama igra sa stvarima ogromne vrednosti koje sam zrtvujuci svoj polozaj doneo u ovaj mali bistro bas samom demonu na noge. noge koje nijedan pesnik ne bi umeo da opise... tu mi se misao iznenada prekinula.... konobar je na znak prsta doneo novi apsint od koga mi se vec sve mutilo, sve sto je pre ove prethodne case izgledalo kao raj. ona je ispijala neki francuski konjak lagano suseci usne jednu o drugu posle svakog gutljaja. da li se ovaj demon moze napiti i silovati do smrti? verovatno moze ali ovako pijan ne bi mogao ni da mrdnem a kamoli to da uradim. kako da ubijem pozudu koju taj demon svesno i znajuci to izaziva u meni? sa tim mislima se nas susret zavrsio. ona je veselo odskakutala ljubeci me u obraz na rastanku glasnim coktajuci i ponavljajuci, profesore vi ste divni, a ja sam kao robot krenuo i znao sta mi je sledece ciniti. demona mozes pobediti jedino ako ga unistis. tvorac je rekao ne ubij, ali nije naglasio da se to ne moze ciniti demonu. izmedju dva greha izabrao sam onaj veci jer prvo moram ubiti tog demona u sebi."

 

[AleX]

Ja sam pročitala.Jako zanimljiva iskustva.
Meni je naprimer jako bio zanimljiv film koji je rađen po istinitom događaju,verovatno si ga gledala Exorcism of Emili Rose,devojci iz Nemačke.
Zato ti preporučujem da ova svoja iskustva ni u kom slučaju ne ispričaš ni jednom psihologu,jel može biti loše po tebe.

Zašto bi bilo loše po nju?

Danas su kolege medicinari upoznati da postoje dve medicine: -internacionalna, opšte priznata
-narodna.

Priča nam profesorka anatomije (inače su lekari ateisti), da im dođe neki čovek u kliniku, i poremeti sve pacijente, ili ih smiri, ili im demonstrira nešto čudno...

Želim da kažem da ne shvataju ludima one koji imaju takva priviđenja.

To, ipak, ne opravdava svakoga, jer neko ima halucinacije...

 

[setorma]

Ovde je pitanje bilo da li se pravi hrišćani sexaju samo kad prave decu, što je jedino ispravno - po tvrdnjama g. Samson2009.
Ali to je offtopic.

To bi bilo idealno,medjutim svako se trudi prema svojim mogucnostima. Jer ako se osvrnemo na savremeno musko gledanje na te teme:

kada pored tebe prodje visoka slang crnka ili plavusa u letnjoj haljini pripijenoj uz vitke bokove gde joj bradavice gresno poskakuju i mame na greh a guzovi nervozno meskolje i uputi ti topao znas onaj hriscanski pogled pun ljubavi sa pitanjem "izvinite gde je restoran znak pitanja... znate onaj preko puta saborne crkve", videcu dal ces da joj objasnjavas da treba prvo da vidi ikonostas dimitrija avramovica u njoj ili ce prepone da ti se nategnu do pucanja i da se ponudis da je otpratis do tamo....

Dodjemo do zakljucka da je brak odlicno resenje za ljude koji su ostrasceni tim nagonima,da ne razvijaju i produbljuju svoj greh.
I nije prvi put, i za nehriscane , da se cuje da je neka zena ''ukrotila'' nekog coveka.
Znaci niko nas ne pita za odnose u braku,i to se uskladjuje prema tvojim i zeninim potrebama.Sem sto se brani da imas odnose tokom postova.

Po hriscanstvu smatramo da djavo stavlja coveku u um takve misli o zeninom telu ( i ,mada ja smatram redje,i zeni o muskarcevom telu )u prvi plan cineci njen duh (uopste bilo sta sto progovori) nebitnim za nas. Stavljajuci nas u poziciju da ,gledajuci je kao objekat zanemarimo njene dobre ili lose duhovne osobine,sto kasnije dovodi do losih izbora.
Tj djavo se trudi da mi napravimo los izbor partnera na bilo koji nacin. I to se deshava i hriscanima i nehriscanima stalno. (pogledajmo samo statistiku razvoda)
Zato se tezi ka tome da se smanji ostrascenost koliko je moguce, da se borimo protiv takvih misli,i ne nasladjujuci se i zadrzavajuci na njima kasnije nas nece ni opterecivati.
Idealno bi bilo prvo upoznati partnerovu dushu,ali smireno i racionalno i videti da li ce vam zivot u dvoje biti podnosljiv ili ne.Neki ruski svestenici preporucuju da par pre stupanja u zajednicu upozna jedno drugo barem godinu dana.Po mogucstvu bez telesnog nasladjivanja.

Dakle daleko smo mi mnogo od onoga kako je nekada bilo , ostrascenost se propagira na sve strane, danas vise nema ni govora o vezi bez telesnog zadovoljstva , sebicni smo i razmazeni , imamo jako lose predstave o zajednickom zivotu. Partneri nisu spremni da menjaju svoje lose osobine gordo ih stavljajuci ispred zajednice i ispred dobrobiti dece.

Niko vishe ne uci ljude medjusobnom postovanju i trpljenju,i razvijanju duhovnih vrednosti.

Zene smo podelili kao da su lutke na 'lepe' i 'ruzne'. Umesto da se poklanja paznja njihovom duhu. Zato kazem ne valja podredjivati duh nicemu i ne valja imati za opsesiju bilo tudje bilo svoje telo.
Ne postoji ruzna zena svaka ima bar nesto lepo na sebi i 'ono nesto' sto je cini neodoljivom,i svaka zena ce u muskarcu sa kojim se duhovno slaze probuditi nezna osecanja.A nas uopste nije briga da li su joj iskrzani krajevi kose,ili nije stavila ruz i slicne gluposti,sto neke cak smatraju presudno.Sta me briga sto neka zena izgleda perfektno ako je hladna i dosadna.
Ako je mila,lepo prica i mudra to ce joj dati sarm i sta god da je lepo na njoj blistace vremenom sve jace i takvu zenu neces moci da zaboravis.
I ne treba ih gledati kao 'rasne kobile na izlozbi' niti one sebe da tako gledaju i veruju da i mi to cinimo, a mnogi mediji i casopisi,i neki muskarci propagiraju taj pogled.

Djavo tezi da te prevari u svemu , da te natera da se gordis , da te optereti nebitnim stvarima(to je idolopoklonstvo) , da stavljas neku stvar ispred dobrobiti svojih bliznjih, kako god moze , nije bitno...samo da te dovede do toga da ti bude lose na kraju.U svemu tome treba da gledas stvari zdravorazumski , i molis Boga da te umudri da ne podlegnes prevari. .

 

[setorma]

Шта је демон? Да ли живимо окружени њима? Преносим кратак текст са једног форума сличног Православљу. Аутор срећом није успео у својој намери да одузме себи живот. Сада живи у једној малој воденици иза Ариља и бави се узгојем малина. Често прича да је видео и осетио правог правцатог демона изблиза!

Pa tragicno,u najmanju ruku.
Postoje manastiri sa dobrim monasima koji molitvama pomazu coveku u nastupima krajnje ostrascenosti i robovanja nekom demonu.

Mislim da zivimo okruzeni njima , dok ima ljudi koji ce zrtvovati prijateljstvo i ljubav svojih bliznjih zarad neke strasti , to je demonska pobeda. Pusenje , narkomanija , novac , blud ...zavisnost na bilo koji nacin. Ili kako mi kazemo robovanje demonu.

 

[Borac za prava zivotinja]

Шта је демон? Да ли живимо окружени њима? Преносим кратак текст са једног форума сличног Православљу. Аутор срећом није успео у својој намери да одузме себи живот. Сада живи у једној малој воденици иза Ариља и бави се узгојем малина. Често прича да је видео и осетио правог правцатог демона изблиза!



"koreni demonizma su ipak u nama samima razmisljao sam ispijajuci toksine zla iz apsinta. kako bi apsint delovao na nju posle nekoliko casa bila mi je enigma pre no sto sam ostrim ziletom poceo da secem vene na levoj ruci. dok je krv oticala setio sam se njenog zastakljenog pogleda dok je posmatrala muzejske primerke starih mapa i notnih svezaka koje sam joj doneo da u njima uziva jer sam znao da svaki student etnomuzikologije voli te arhaicne stvari. da ih vidi i oseti u ruci. da opipa kako je ona volela cesto da kaze. mape je naravno nisu zanimale u toj meri bas kao ni moja arhaicna pojava. zanimao ju je samo izazov i utisak koji ce da ostavi na profesora kao i svaku mladu studentkinju koju je zaposeo demon. e pa sada opipavaj mislio sam organoloski u sebi ispijajuci treci apsint posle koga mi je njena ruka koja je okretala izbeledele mape delovala nestvarno demonski mala i sitna. da li je zena ustvari demon najgoreg zla na ovom svetu ? jednom sam se probudio u bunilu dok mi je moja zena ciktala sarkasticno kroz zube... svinjo jedna, kako mozes da ih tako mlade bezocno iskoriscavas a u snu im ipak nezno tepas bludna imena? tada sam shvatio svu monstruoznost tvorcevog plana da nam obesmisli kreaciju stvaralackog zanosa stavljajuci nas pred izazove ponistavanja svega ljudskog u nama. kako im se odupreti? kako se odupreti demonu koji naivno trepce, sa uvojcima koji joj nestvarno padaju po belim obrazima, demonu koji se malim sakama igra sa stvarima ogromne vrednosti koje sam zrtvujuci svoj polozaj doneo u ovaj mali bistro bas samom demonu na noge. noge koje nijedan pesnik ne bi umeo da opise... tu mi se misao iznenada prekinula.... konobar je na znak prsta doneo novi apsint od koga mi se vec sve mutilo, sve sto je pre ove prethodne case izgledalo kao raj. ona je ispijala neki francuski konjak lagano suseci usne jednu o drugu posle svakog gutljaja. da li se ovaj demon moze napiti i silovati do smrti? verovatno moze ali ovako pijan ne bi mogao ni da mrdnem a kamoli to da uradim. kako da ubijem pozudu koju taj demon svesno i znajuci to izaziva u meni? sa tim mislima se nas susret zavrsio. ona je veselo odskakutala ljubeci me u obraz na rastanku glasnim coktajuci i ponavljajuci, profesore vi ste divni, a ja sam kao robot krenuo i znao sta mi je sledece ciniti. demona mozes pobediti jedino ako ga unistis. tvorac je rekao ne ubij, ali nije naglasio da se to ne moze ciniti demonu. izmedju dva greha izabrao sam onaj veci jer prvo moram ubiti tog demona u sebi."

Ne postoji “spoljni demon”, postoji zlo koje je, ponekad, unutar čoveka, i koje je – sa mog stanovišta – bolest, slabost.
Ova priča otvara nekoliko starih pitanja:
Prvo: Kada se u nekog uselio "demon" – u trenutku kad je primećen, ili je odavno tamo ali je do ključnog klika u glavi bio pospan? Od slučaja do slučaja ... No, ne postoji zlo koje je tiho, diskretno i dremljivo ... ne postoji mirno zlo. Ako se jednom zapatilo u čoveku, kao korov, i nije na vreme iščupano (katkad i ne može da se iščupa jer je zlo u većini slučajeva neizlečiva bolest), pustiće klice i razbaškariti se, čineći da sve izvan njegovog nosioca izgleda ponuđeno kao na tacni ali iskrivljeno, lažno, zgodno za poneti, prisvojiti, iskoristiti, a potom uništiti. Međutim, osim što zlo vršlja okolo, ono ujedno, s podjednakom snagom destrukcije, rovari iznutra a da bolesnik toga i nije svestan.

Drugo: Da li je zlo izazov koji je pred dotičnog junaka priče stavio sam Tvorac (kao što je boldovano u citiranom tekstu), ili je takav način razmišljanja izgovor, nepriznavanje one iskonske istine o čoveku – da smo nesavršeni, ranjivi, ne crni ili beli, već u čitavom dijapazonu nijansi sivog? Takoreći Faustovsko pitanje.
Sumnjam da je iko kreator nas samih, osim - mi sami (sa malo tate i malo mame u nama, uz šmek dvorišta u kome smo odrastali, plus doživljeno i proživljeno). Nema, dakle, spoljnih demona koji mogu na nas uticati ukoliko nismo plodno tle za uzgajanje sopstvenih demona: strahova i frustracija. Demon u obličju devojke iz priče je projekcija ... pod prividom žudnje da se isprlja čisto, da se zagadi zdravo, zapravo je potreba čoveka da istrese zlo napolje i na taj način ga se oslobodi. Međutim, činjenje zla kao vid egzorcizma ne leči, već rađa novo i veće zlo, koje se akumulira, prenosi i širi. Ako je demon, tj. zlo Tvorčev izazov, onda se Tvorac grdno prevario u proceni snage i izdržljivosti malog čoveka.

Treće: Da li se unutrašnji demon, tj. zlo može ubiti, fizički? Odnosno, da li je bolje izvršiti samoubistvo i tako preduprediti njegovo rasejavanje, stoički ga otrpeti i prigušiti, ili pokušati samoisceljenje?
Samoubistvo kao čin samokažnjavanja je jedno, a samoubistvo kao način predaje pred sopstvenim zlom je slabost ... oprostiva, ali ipak slabost. Lečiti, bez apsinta.
Uostalom, kamikaze nisu u duhu hrišćanstva.

 

[fumare]

Ne postoji “spoljni demon”, postoji zlo koje je, ponekad, unutar čoveka, i koje je – sa mog stanovišta – bolest, slabost.
Ova priča otvara nekoliko starih pitanja:
Prvo: Kada se u nekog uselio "demon" – u trenutku kad je primećen, ili je odavno tamo ali je do ključnog klika u glavi bio pospan? Od slučaja do slučaja ... No, ne postoji zlo koje je tiho, diskretno i dremljivo ... ne postoji mirno zlo. Ako se jednom zapatilo u čoveku, kao korov, i nije na vreme iščupano (katkad i ne može da se iščupa jer je zlo u većini slučajeva neizlečiva bolest), pustiće klice i razbaškariti se, čineći da sve izvan njegovog nosioca izgleda ponuđeno kao na tacni ali iskrivljeno, lažno, zgodno za poneti, prisvojiti, iskoristiti, a potom uništiti. Međutim, osim što zlo vršlja okolo, ono ujedno, s podjednakom snagom destrukcije, rovari iznutra a da bolesnik toga i nije svestan.

Drugo: Da li je zlo izazov koji je pred dotičnog junaka priče stavio sam Tvorac (kao što je boldovano u citiranom tekstu), ili je takav način razmišljanja izgovor, nepriznavanje one iskonske istine o čoveku – da smo nesavršeni, ranjivi, ne crni ili beli, već u čitavom dijapazonu nijansi sivog? Takoreći Faustovsko pitanje.
Sumnjam da je iko kreator nas samih, osim - mi sami (sa malo tate i malo mame u nama, uz šmek dvorišta u kome smo odrastali, plus doživljeno i proživljeno). Nema, dakle, spoljnih demona koji mogu na nas uticati ukoliko nismo plodno tle za uzgajanje sopstvenih demona: strahova i frustracija. Demon u obličju devojke iz priče je projekcija ... pod prividom žudnje da se isprlja čisto, da se zagadi zdravo, zapravo je potreba čoveka da istrese zlo napolje i na taj način ga se oslobodi. Međutim, činjenje zla kao vid egzorcizma ne leči, već rađa novo i veće zlo, koje se akumulira, prenosi i širi. Ako je demon, tj. zlo Tvorčev izazov, onda se Tvorac grdno prevario u proceni snage i izdržljivosti malog čoveka.

Treće: Da li se unutrašnji demon, tj. zlo može ubiti, fizički? Odnosno, da li je bolje izvršiti samoubistvo i tako preduprediti njegovo rasejavanje, stoički ga otrpeti i prigušiti, ili pokušati samoisceljenje?
Samoubistvo kao čin samokažnjavanja je jedno, a samoubistvo kao način predaje pred sopstvenim zlom je slabost ... oprostiva, ali ipak slabost. Lečiti, bez apsinta.
Uostalom, kamikaze nisu u duhu hrišćanstva.

sa velikim zadovolsjtvom procitah ovo sto si napisala i kao onda ranije se zapitah zasto ti treba da sebi upropastavas nivo trenutnom forumskom pozicijom... elem znaci....


postoji spoljni demon... onaj koji je u stanju da nas postavi u stanje hibernacije duha ili pak kamikaze srca.... zlo nikako nije bolest a jos manje slabost zato sto bi onda svaki covek bio zao ili slab jer zlo svako ima u sebi zavisno od formalizma i snage njegovog ispoljavanja kako prema sebi tako i prema zajednici....

1. demon ulazi onog trena kad smo slabi iz bilo kog razloga... kada imamo neku nesrecu... kada smo povodljivi... kada nemamo svoje ja...kada smo neostvareni... kada ne znamo sta cemo sa sobom... kada imamo sve ali nismo zadovoljni... kada smo zadovoljni svime al znamo da nam nesto nedostaje i ne umemo da to definisemo..... zlo rovari u coveku kao i dobro. dajes sebe na tacni i dobijas bubotke, opeterecujes se drugima deleci im savete i opet dobijas bubotke.... human si preko mere a u mracnoj ulici te mager klepi toljagom, krades od svih i mislis da si pametan a najblizi ti ukrade sve sto si nakrao... svega si svestan sve vreme.

2. ima fina scena gotovo antologijska ko je gledao kopolinog drakulu... sta radi geri oldman kada sazna za intrigu koja mu je smestena da su ga turci roknuli... nije taj rascep nikakv njegov schizo kada lomi krst... to je sustina coveka. i geri i onaj koji se moli tom krstu koga je ovaj srusio su tvorcevi ljubimci.... obojica su gresni, jedan zato sto je ponizan preko mere, drugi sto je apstraktno lud i u svom besu ne bira sta ce da unisti i cega da se lisi.... temeperament? jok.... karakter? jok... samo manifestacija sta se desava kada demon pokaze svoje lice zavisno od toga koliko je gladan u nama i kako smo ga negovali i ranili godinama...

rekao sam umetnicka sloboda... devojka je bila student arhitekture... nema notnih svezaka i nije profesor vec neko drugi i nije on bio na putu suicida vec ona... muski primerak zenske verzije jedne te iste price. bas kao i u tvojoj knjizi ko ju je shvatio kako sam je ja shvatio...a smatram sebe osobom koja moze da pronikne u podsvest autora umetnickog dela bez da je i on sam znao sta je mislio necime cime se izrazio... malo deluje egoisticno al ybg.... znaci, ako nemas jakog demona u sebi nemoj biti umetnik. budi krojac, drvodelja, heklaj, resavaj sudoku.... demona ne mozes da kontrolises kao ni umetnost. mali covek je uvek obrnuta hiperbola kao sto je antiteza npr. spoljni odraz tvorca u nama...


3. zlo u sebi mozes ubiti na nekoliko nacina... jedan je fizickom likvidacijom ili samolikvidacijom... drugi je dati mu metaforican epitet lepote i humanosti i gaiti ga kao sveopste dobro propovednickim stilom kao sto rade npr. jehove.... kada mnogo njih prihvate tvoje zlo kao nesto dobro ti ga vise nemas a ono dalje nastavlja svoj zivot, paradoksalno kao umetnicko delo virusolikim napadanjem konzumente istoga.

sucid nije greh... za suicid treba imati hrabrost. za duhovni i moralni jos vecu. ovde nemas hriscana. sve je jedna pozorisna farsa dans makabrovskog tipa gde jedni drugima dokazuju mogucnost nemoguceg.... prvo "argumentovano", pa sofisticki i na kraju zavrsavaju sa onomatopejom dajuci darwinu na znanje koliko ga vole...

nonc est bibendum....

 

[away]

3. zlo u sebi mozes ubiti na nekoliko nacina... jedan je fizickom likvidacijom ili samolikvidacijom... drugi je dati mu metaforican epitet lepote i humanosti i gaiti ga kao sveopste dobro propovednickim stilom kao sto rade npr. jehove.... kada mnogo njih prihvate tvoje zlo kao nesto dobro ti ga vise nemas a ono dalje nastavlja svoj zivot, paradoksalno kao umetnicko delo virusolikim napadanjem konzumente istoga.

Očigledno je da nisi svestan koliko reč ima moć.
Takodje nemaš ličnog iskustva pa si sebi dozvolio malo više komocije, u suprotnom ne bi pomešao babe i žabe

Nedao Bog da ti neko poveruje u ovo što si napisao, nastradaće na brzinu.

 

[Borac za prava zivotinja]

@Fumare

Ti pričaš o unutrašnjem nemiru koji nije obavezno i zlo. Nemirni ljudi, ukoliko su kreativni, svoj nemir pretočiće u stvaranje; ako pak nisu, nemir će ih nagnati na destrukciju. Neostvarena kreativnost uvek se pretvori u (auto)destruktivnost. Samosvestan, zdrav čovek, kad oseti unutrašnje nezadovoljstvo, pokušaće da ga odagna bez zle namere da se istresa na drugima; štaviše, rešiće svoj problem sam … pretvoriće ga u dijametralnu suprotnost demonu: unutrašnje božanstvo, ljubav … pa – što da ne? – i umetnost. Bolestan će svoje nezadovoljstvo hraniti kao mogvaja, novim i novim nezadovoljstvima (nezadovoljan sam zato što sam nezadovoljan, nezadovoljan sam jer su drugi zadovoljni, kad već ne mogu da budem srećan kao oni – onda neka svi budu nesrećni), i mogvaj će jednog jutra osvanuti kao gremlin … nastavljajući da se širi prostom deobom. Na kraju dana će gremlin išetati u mračni prolaz i tresnuti po glavi nesrećnog, slučajnog prolaznika zarad trenutnog "mira u kući". To je, naravno, drastičan slučaj, već zašao u sfere psihopatskog. Nešto manje zlo, ali još uvek zlo, jeste I da "demon"/gremlin samo pomisli kako bi bilo zgodno nekog zveknuti i videti taj dugo očekivani izraz patnje na tuđem licu umesto onog kojeg svakog dana vidi u ogledalu.
Zlo je metastaza ; grana se i proždire svog nosioca kao i sve ono spolja. Dobro ne može imati isti efekat. Bubotke su ništa… samo bubotke ... a davanje na tacni je poriv svakog čoveka, i moguće da je upravo "demon" (metaf.) kriv zato što se ljudi sami udaraju po prstima svaki put kada im padne na pamet da se daju. Ljudi izgleda misle da je davanje na tacni rasparčavanje njihove ličnosti, neka ljigava poniznost, neko nedostojanstveno nuđenje …ukratko - nešto neprilično njihovom super-egu, zaboravivši da postoji kosmička pravda oličena u maksimi: Dobro se dobrim vraća, daj da bi dobio itd.itd. (što je, u neku ruku, pogrešno, jer uslovljavanje dobrog dobrim nije prava mera dobrog). Rekoh već negde da mislim kako prava svrha hrišćanstva nije da se slavi simbol, niti da se on uzvisuje zato što se time može postići iskupljenje grehova, već da se stvori svet u kome razapeti čovek može biti spušten, može biti viđen, ne sa izrazom bola na licu, već sa osmehom pobede nad demonima, dobijene u živim ljudima i uz njihovu pomoć.

 

[somnabulista]

@Fumare

Ti pričaš o unutrašnjem nemiru koji nije obavezno i zlo. Nemirni ljudi, ukoliko su kreativni, svoj nemir pretočiće u stvaranje; ako pak nisu, nemir će ih nagnati na destrukciju. Neostvarena kreativnost uvek se pretvori u (auto)destruktivnost. Samosvestan, zdrav čovek, kad oseti unutrašnje nezadovoljstvo, pokušaće da ga odagna bez zle namere da se istresa na drugima; štaviše, rešiće svoj problem sam … pretvoriće ga u dijametralnu suprotnost demonu: unutrašnje božanstvo, ljubav … pa – što da ne? – i umetnost. Bolestan će svoje nezadovoljstvo hraniti kao mogvaja, novim i novim nezadovoljstvima (nezadovoljan sam zato što sam nezadovoljan, nezadovoljan sam jer su drugi zadovoljni, kad već ne mogu da budem srećan kao oni – onda neka svi budu nesrećni), i mogvaj će jednog jutra osvanuti kao gremlin … nastavljajući da se širi prostom deobom. Na kraju dana će gremlin išetati u mračni prolaz i tresnuti po glavi nesrećnog, slučajnog prolaznika zarad trenutnog "mira u kući". To je, naravno, drastičan slučaj, već zašao u sfere psihopatskog. Nešto manje zlo, ali još uvek zlo, jeste I da "demon"/gremlin samo pomisli kako bi bilo zgodno nekog zveknuti i videti taj dugo očekivani izraz patnje na tuđem licu umesto onog kojeg svakog dana vidi u ogledalu.
Zlo je metastaza ; grana se i proždire svog nosioca kao i sve ono spolja. Dobro ne može imati isti efekat. Bubotke su ništa… samo bubotke ... a davanje na tacni je poriv svakog čoveka, i moguće da je upravo "demon" (metaf.) kriv zato što se ljudi sami udaraju po prstima svaki put kada im padne na pamet da se daju. Ljudi izgleda misle da je davanje na tacni rasparčavanje njihove ličnosti, neka ljigava poniznost, neko nedostojanstveno nuđenje …ukratko - nešto neprilično njihovom super-egu, zaboravivši da postoji kosmička pravda oličena u maksimi: Dobro se dobrim vraća, daj da bi dobio itd.itd. (što je, u neku ruku, pogrešno, jer uslovljavanje dobrog dobrim nije prava mera dobrog). Rekoh već negde da mislim kako prava svrha hrišćanstva nije da se slavi simbol, niti da se on uzvisuje zato što se time može postići iskupljenje grehova, već da se stvori svet u kome razapeti čovek može biti spušten, može biti viđen, ne sa izrazom bola na licu, već sa osmehom pobede nad demonima, dobijene u živim ljudima i uz njihovu pomoć.

jok.. jel ti ja licim na nekoga ko prica o benignim stvarima ? ovo je jako zanimljivo sta mi naprica o umetnosti untrasnje bozanstvo, ljubav i umetnost... nemacki ekspresionizam ili kubizam... kao sto rece ona dama da joj ne smeta sto joj je pikaso napravio tri oka, sto joj je uvo umesto nosa ali joj smeta sto kad prdne spadne joj sesir... sta cemo sa frensis bejkonom, vladom večickovicem, sta cemo sa pop artom i kembel supama a? ili dodekalnom bozanskom "harmonijom" shenberga i kejdza esteticki nonsens koleginice... analizirajuci samo ove autore po tvome dolazim do toga da su oni ispunjeni hriscanskom ljubavlju pa su napravili demonizovanu umetnost dajuci svoju kako kazes dijametralnu suprotnost kroz delo.... npr. ako iz tvojih romana proizilazi hriscanska poruka znaci li to da si ti dijametralno suprotna tome tj. da si demonizovana na neki nacin? sama sebi skaces u usta....

gremlini i magvaji mozes da mog magera posmatras bukvalno ili kao satiricnu metaforu ali tako je uvek.... ti pricas o didaktickom kod nerazvijene jedinke koja je bila u popravnom domu jos sa 15 godina i manifestuje svoju psihopataologiju nasilnosti smislom postojanja.. ja pricam o estetizovanju demona kod intelektalca koji je spolja naizgled smiren i racionalan bas kao onaj profesor...ili kao ona studentkinja sta vec ona bila....

zlo jeste metastaza ako mu je smisao postojanja ono samo.... ali onda se vracamo na onu didaktiku iznad jer ne pricamo o tome vec o kontrapunktu u svakome od nas gde se vodi borba sa njim koja je ako bas hoces principijelno hriscanski utemeljena. bubotci su simboli danasnje civilizacije... simboli napretka... simboli progresa gde covek svakim danom gubi sve vise od svoje ljudskosti postajuci onaj kamikaza o kom si pricala. svi bez razlike. ako laze koza ne laze rog. imas decu pa reci kako ih tretira okolina ako pokazu i najmanju emotivnu slabost.... a nije tako uvek bilo i u toj meri kao danas. dobro i lose nikad nisu uzrocno posledicno povezani i zavise od onoga ne sta govore hriscanske poslovice ili iskustvo, vec od onoga ko razbudjuje tog demona u nama kada mu se najmanje nadamo. tvoj agnosticizam je i moj sa tom razlikom sto tvoj ima hriscansku ideju u formi utopije da je raspece necija simbolicka pobeda a moj ima racionalno utemeljenje na to da ne uticemo ni na kakvu vaznu odluku u nasim zivotima mi sami vec to rade nasi unutarnji demoni koji dezavuisu sve religije i sve teorije postanja..... pa ti vidi ko je pobedio u toj borbi. ili pitaj npr bulgakova nek ti nacrta....

 

[somnabulista]

Očigledno je da nisi svestan koliko reč ima moć.
Takodje nemaš ličnog iskustva pa si sebi dozvolio malo više komocije, u suprotnom ne bi pomešao babe i žabe

Nedao Bog da ti neko poveruje u ovo što si napisao, nastradaće na brzinu.

jeste, postideo sam se sto nisam svestan.... i nemam pojma sta je rec i kolika je njena snaga.... ako si se pak prepoznala kao baba ili zaba tvoj problem

pod jedan jel si ti borac? pod dva ne vadi stvari iz konteksta kako ti lepo rece ova devojka... pod tri ako samo spominjanje sucida smatras delom neke moje provokacije, ona kojoj sam uputio ovaj odgovor na svom pdf filozofija ima jednog korisnika koji godinama samo o tome prica i smara sto javno a sto privatno i to obicno zenski deo foruma sa njim pa ne vidim da je to ikom ikada smetalo... a ti bi trebala da znas o cemu govorim jer si tamo redovan gost.

 

[brechin]

e... paz moram da skinem kapu za onaj post naslovljen sa fumare.. znas da sam ja uvek korektan. a' to ne bi bio ja kada ne bi malo mudrovao na drugom nivou podsvesti sta si njime mislila... tako da ako krenes u prepucavanje znaci oblaci gumene gatje i sve sto sledi jer sam u ovome nenadyebiv...

p.s... ybt sha sam napiso tamo..dodekalnom....hahahah ... dodekafonicnom treba.

 

[Borac za prava zivotinja]

Ne prepucavam se ... ne na ovoj temi.

Ja sam, inače, luda za ekspresionizmom ; kada se zagledaš u onu Munkovu fascinantnu spodobu na mostu, jednostavno vidiš kako joj/mu demon izlazi kroz usta. Možda zvuči blesavo, ali mene to asocira na scenu iz Kabarea, kada Lajza vrišti (doduše, ispod mosta), tvrdeći da je vrištanje odlična terapija za nagomilano prećutano i otrpljeno.

Pričali smo o Bulgakovu… A zašto ne Blejk, Goja .. ili Dostojevski? Potonji je lečio svoje "demone" pa iznedrio Velikog Inkvizitora, koga danas rado citira svaki vernik. Ako je u genijalnom Fjodoru i bilo zla, izlečeno je, jer verujem da se u dijalogu sa samim sobom pročistio … i da nije reč samo o estetizovanju demona koji se ustoličio u njemu pa nikako da mrdne (nego ga samo manifestovao kroz napisano, i to između redova), već o procesu samoizlečenja, o ciljanom putu da se prvo doživi sopstvena katarza (u toku stvaranja), o onome što sam ranije spomenula kao destrukciju preobraženu u kreaciju, koja nadalje može samo oplemenjivati a ne razarati. I onda je demon - šlus!

Naravno da nije svaki umetnik nužno ispunjen ljubavlju, barem ne onom koje se odnose na bližnje u širem smislu. Gomila ljudi, a među njima i umetnika, stvara isključivo iz ljubavi prema samom sebi … iz taštine, koja je, slično sebičluku koji iz nje proizilazi, takođe unutrašnji demon. Iz te taštine nastaje lažna umetnost, često dopadljiva ali - kad zagrebeš po površini – isprazna, u kojoj se autor obraća sebi, udvara se, divi i laska – opet - sebi, na taj način hraneći sopstveni ego.

Mislim da je Čovek dovoljno snažan da preuzme kontrolu nad svojim demonima. Nekima je potebna mala pomoć prijatelja (vere, ljubavi, ili psihoterapeuta), a neki mogu sami – najčešće kada prvo nauče da se izbore sa svojim emotivnim slabostima. Slabost nije uvek demon ; najčešće je to mala, prolazna, obična, ljudska slabost … i treba je tretirati kao mrlju na beloj košulji … ništa što jedno jače trljanje sapunom ne bi moglo ukloniti. Ne valja kada se fleka proširi pa košulja izgubi svoju blistavost. A ni tada nije prekasno…

p.s. Moja deca …. Pa, utkana sam u njih; ponekad je to nažalost, ponekad na sreću. Vremenom će naučiti da se odbrane. Shvatiće da treba ignorisati ono što bi u njima probudilo eventualnu potrebu da i sami dele bubotke.

 

[eremita]

jok.. jel ti ja licim na nekoga ko prica o benignim stvarima ? ovo je jako zanimljivo sta mi naprica o umetnosti untrasnje bozanstvo, ljubav i umetnost... nemacki ekspresionizam ili kubizam... kao sto rece ona dama da joj ne smeta sto joj je pikaso napravio tri oka, sto joj je uvo umesto nosa ali joj smeta sto kad prdne spadne joj sesir... sta cemo sa frensis bejkonom, vladom večickovicem, sta cemo sa pop artom i kembel supama a? ili dodekalnom bozanskom "harmonijom" shenberga i kejdza esteticki nonsens koleginice... analizirajuci samo ove autore po tvome dolazim do toga da su oni ispunjeni hriscanskom ljubavlju pa su napravili demonizovanu umetnost dajuci svoju kako kazes dijametralnu suprotnost kroz delo.... npr. ako iz tvojih romana proizilazi hriscanska poruka znaci li to da si ti dijametralno suprotna tome tj. da si demonizovana na neki nacin? sama sebi skaces u usta....

gremlini i magvaji mozes da mog magera posmatras bukvalno ili kao satiricnu metaforu ali tako je uvek.... ti pricas o didaktickom kod nerazvijene jedinke koja je bila u popravnom domu jos sa 15 godina i manifestuje svoju psihopataologiju nasilnosti smislom postojanja.. ja pricam o estetizovanju demona kod intelektalca koji je spolja naizgled smiren i racionalan bas kao onaj profesor...ili kao ona studentkinja sta vec ona bila....

zlo jeste metastaza ako mu je smisao postojanja ono samo.... ali onda se vracamo na onu didaktiku iznad jer ne pricamo o tome vec o kontrapunktu u svakome od nas gde se vodi borba sa njim koja je ako bas hoces principijelno hriscanski utemeljena. bubotci su simboli danasnje civilizacije... simboli napretka... simboli progresa gde covek svakim danom gubi sve vise od svoje ljudskosti postajuci onaj kamikaza o kom si pricala. svi bez razlike. ako laze koza ne laze rog. imas decu pa reci kako ih tretira okolina ako pokazu i najmanju emotivnu slabost.... a nije tako uvek bilo i u toj meri kao danas. dobro i lose nikad nisu uzrocno posledicno povezani i zavise od onoga ne sta govore hriscanske poslovice ili iskustvo, vec od onoga ko razbudjuje tog demona u nama kada mu se najmanje nadamo. tvoj agnosticizam je i moj sa tom razlikom sto tvoj ima hriscansku ideju u formi utopije da je raspece necija simbolicka pobeda a moj ima racionalno utemeljenje na to da ne uticemo ni na kakvu vaznu odluku u nasim zivotima mi sami vec to rade nasi unutarnji demoni koji dezavuisu sve religije i sve teorije postanja..... pa ti vidi ko je pobedio u toj borbi. ili pitaj npr bulgakova nek ti nacrta....

Ау...... како добар текст... чек' да запамтим -

 

[seducer]

Ne prepucavam se ... ne na ovoj temi.

Ja sam, inače, luda za ekspresionizmom ; kada se zagledaš u onu Munkovu fascinantnu spodobu na mostu, jednostavno vidiš kako joj/mu demon izlazi kroz usta. Možda zvuči blesavo, ali mene to asocira na scenu iz Kabarea, kada Lajza vrišti (doduše, ispod mosta), tvrdeći da je vrištanje odlična terapija za nagomilano prećutano i otrpljeno.

Pričali smo o Bulgakovu… A zašto ne Blejk, Goja .. ili Dostojevski? Potonji je lečio svoje "demone" pa iznedrio Velikog Inkvizitora, koga danas rado citira svaki vernik. Ako je u genijalnom Fjodoru i bilo zla, izlečeno je, jer verujem da se u dijalogu sa samim sobom pročistio … i da nije reč samo o estetizovanju demona koji se ustoličio u njemu pa nikako da mrdne (nego ga samo manifestovao kroz napisano, i to između redova), već o procesu samoizlečenja, o ciljanom putu da se prvo doživi sopstvena katarza (u toku stvaranja), o onome što sam ranije spomenula kao destrukciju preobraženu u kreaciju, koja nadalje može samo oplemenjivati a ne razarati. I onda je demon - šlus!

Naravno da nije svaki umetnik nužno ispunjen ljubavlju, barem ne onom koje se odnose na bližnje u širem smislu. Gomila ljudi, a među njima i umetnika, stvara isključivo iz ljubavi prema samom sebi … iz taštine, koja je, slično sebičluku koji iz nje proizilazi, takođe unutrašnji demon. Iz te taštine nastaje lažna umetnost, često dopadljiva ali - kad zagrebeš po površini – isprazna, u kojoj se autor obraća sebi, udvara se, divi i laska – opet - sebi, na taj način hraneći sopstveni ego.

Mislim da je Čovek dovoljno snažan da preuzme kontrolu nad svojim demonima. Nekima je potebna mala pomoć prijatelja (vere, ljubavi, ili psihoterapeuta), a neki mogu sami – najčešće kada prvo nauče da se izbore sa svojim emotivnim slabostima. Slabost nije uvek demon ; najčešće je to mala, prolazna, obična, ljudska slabost … i treba je tretirati kao mrlju na beloj košulji … ništa što jedno jače trljanje sapunom ne bi moglo ukloniti. Ne valja kada se fleka proširi pa košulja izgubi svoju blistavost. A ni tada nije prekasno…

p.s. Moja deca …. Pa, utkana sam u njih; ponekad je to nažalost, ponekad na sreću. Vremenom će naučiti da se odbrane. Shvatiće da treba ignorisati ono što bi u njima probudilo eventualnu potrebu da i sami dele bubotke.

Svaka cast. Po meni to dotice sustinu one zaista prave borbe u nama.

Vidish kazu prvi greh je bio gordost. Gordost ukazuje na tastinu, pompoznost. "Ko je Bog da bude Bog?". Sto znaci da u sustini tolika sebicnost i samozivost je upravo onaj najgori deo coveka, olicenje samog zla. Mislim da je sve ljudska slabost, da demoni upravo nas napadaju onde gde smo slabi. I da naravno da je sve na coveku i na sopstvenoj borbi da izadje iz toga.

Ja iskreno i mislim da je ta samozivost direktna suprotnost ljubavi a ne mrznja. Mrznja nije nist drugo nego isfrustrinost sopstvene samozivosti i zelja da "nestankom omrzenog predmeta" prestane frustracija.

Ljubav je biti niko i nista, a ipak biti sve i imati sve u sebi. To mora da se oseti da bih zapravo mogli i najmanje da razumem Boga. Ne treba tu ni molitve ni bilo sta.

Mnogi ljudi misle da su vredni i slave i novca i sveobuhvatne Bozje ljubavi. Ne mozesh biti dostojan ljubavi ako zelish ugled medju ljudima. To je jasno toliko kao dan. A od cega dolazi zelja za ugledom. Pa od niceg drugog nego ega. A odakle dolazi ego? Pa od niceg drugog nego samozivosti. Sva osecanja koliko god ih imalo su samo nijansa crne i bele boje.

 

[eremita]

.....Црква тражи од човјека борбу против страсти, уколико је без тога немогуће унутрашње очишћење, а страсти, посебно гордост, јесте стихија у којој је интелигенција навикнута живјети. (Ми овдје говоримо о карактеристичним заједничким тенденцијама, а не о личностима које чине православну "мањину" савремене интелигенције).



Окултна пак учења, насупрот Цркви, дају стваралачкој фантазији пуну слободу и не само да не ограничавају човјекове страсти, већ их сматрају извором душевне енергије коју само треба умјети правилно искористити. У системима розенкројцера Раџиша, будијског тратизма, стимулише се најнижи еротизам као пут према демонском познавању добра и зла, и чак према трансцендентној екстази. Овдје ништа не узнемирава мрачне страсти које су свиле своје гнијездо у срцу човјека, оне мирно заједно живе са декларативним окултним "аскетизмом", који се ограничава медитацијама и ритуалним плесовима, а такође са интелектуализмом ефектним по облику и површинским по садржају. Прочитавши неколико књигица Штајнера и Раџиша, човјек се, такорећи не устајући из фотеље, осјећа посвећеним у "тајну мудрост" , а овладавши њоме може радити све шта хоће. У чему се огледа та мудрост - он не разумије. Глава и вођа окултиста - демон - крије се под именима "космичке јерархије", "земаљског бога" итд. Понекад он даље не иступа на страницама окултних књига као резонер са моралним сентенцама и критиком догматизма "у име љубави". Али у окултизму постоји тајни догмат који не открива одмах оно "добро је зло, зло је добро"; бог - то је демон, а демон - то је бог. Није узалуд сатаниста Бодлер своју збирку пјесама која је постала стална књига декадената, назвао "Цвијеће зла". Ипак окултизам неупоредиво ријетко иступа у своме властитом обличју, такорећи, у обнаженом облику, као демон на гори Брокен. Он је најчешће као вук у бајци "Црвенкапа", говори украденим, ласкавим гласом. О чему он говори? О новом реформисаном хришћанству, о "елитној" духовности, о синтези религија и о томе да је бијела магија сила добра која се супротставља црној магији.



Треба рећи да је много људи који су били пали у мреже окултизма видјевши његово сатанско лице и мртву луциферовску свјетлост, како води у погибију, отишло од њега, раскинуло с њим и почело тражити спасење и исцељење у Православној Цркви. Али бављење окултизмом, посебно ако је било сједињено с практичном магијом, не може проћи без последица. Не може се изаћи из пакла а да се не опали његовом ватром. ............



цитат:
Архимандрит Рафаил (Карелин)