Demencija

[LJILJA MMM]

Samo polako pahuljice. Pošto tvoja Tetka tako reaguje na svoju mlađi sestru (zbog pređašnjeg odnosa), onda njihov zajednički boravak treba da bude minimalan. Taj strah, ubeđenje ili šta već, još postoji u glavi i psihi Tetke i samo gura demenciju još više. Kod svakog šok, uznemirenosti demencija grabi velikim koracima. Pošto je mlađa tetka medicinska sestra sa stažom u psihijatrijskoj klinici, znaće....nadam se, a ako ne, predoči joj to.

Maločas sam išla u poštu nešto da platim. Prolazim pored restorana sa baštom. Sam za stolom je sedeo dekica, mršav....okrenut je, ne ka stolu, nego sedi sa strane...ruke sklopljene u krilu....laktovi na kolenima.... krajevima kvrgavih prstiju drže malu torbu za pijac koja visi između raširenih nogu.....iz šaka što obavijaju jedna drugu viri zgužvana kesa ....a pogled......on nije tu.....ni lice isto.....negde su, na nekom svom putu.....

ili sam ja preosetljiva, ili ovo neće nikada prestati....

 

[pahuljicagm]

Samo polako pahuljice. Pošto tvoja Tetka tako reaguje na svoju mlađi sestru (zbog pređašnjeg odnosa), onda njihov zajednički boravak treba da bude minimalan. Taj strah, ubeđenje ili šta već, još postoji u glavi i psihi Tetke i samo gura demenciju još više. Kod svakog šok, uznemirenosti demencija grabi velikim koracima. Pošto je mlađa tetka medicinska sestra sa stažom u psihijatrijskoj klinici, znaće....nadam se, a ako ne, predoči joj to.

Maločas sam išla u poštu nešto da platim. Prolazim pored restorana sa baštom. Sam za stolom je sedeo dekica, mršav....okrenut je, ne ka stolu, nego sedi sa strane...ruke sklopljene u krilu....laktovi na kolenima.... krajevima kvrgavih prstiju drže malu torbu za pijac koja visi između raširenih nogu.....iz šaka što obavijaju jedna drugu viri zgužvana kesa ....a pogled......on nije tu.....ni lice isto.....negde su, na nekom svom putu.....

ili sam ja preosetljiva, ili ovo neće nikada prestati....

Znam o cemu pricas,isto mi se dogadja kada se susretnem sa slicnim prizorom
Videcu kako ce se mladja tetka ponasati dalje,ali znam da bi trebala da nastave samo sa povremenim kontaktima. Videcu sta ce se dogadjati...

 

[j.e.l.e.n.a.]

Samo polako pahuljice. Pošto tvoja Tetka tako reaguje na svoju mlađi sestru (zbog pređašnjeg odnosa), onda njihov zajednički boravak treba da bude minimalan. Taj strah, ubeđenje ili šta već, još postoji u glavi i psihi Tetke i samo gura demenciju još više. Kod svakog šok, uznemirenosti demencija grabi velikim koracima. Pošto je mlađa tetka medicinska sestra sa stažom u psihijatrijskoj klinici, znaće....nadam se, a ako ne, predoči joj to.

Maločas sam išla u poštu nešto da platim. Prolazim pored restorana sa baštom. Sam za stolom je sedeo dekica, mršav....okrenut je, ne ka stolu, nego sedi sa strane...ruke sklopljene u krilu....laktovi na kolenima.... krajevima kvrgavih prstiju drže malu torbu za pijac koja visi između raširenih nogu.....iz šaka što obavijaju jedna drugu viri zgužvana kesa ....a pogled......on nije tu.....ni lice isto.....negde su, na nekom svom putu.....

ili sam ja preosetljiva, ili ovo neće nikada prestati....

Ovo sam i ja danas pomislila...
kuvam kafu u kancelariji i razmišljam koju šolju da uzmem
pogled mi padne na jednu plavobelu koju sam tati donela pre par godina sa Skijatosa
i obradovao se on njoj,al sledeći put kad sam išla u dom da ga obidjem
on kaže...nosi ovu lepu solju kući,da se ovde ne razbije
pa ću da pijem iz nje kad se vratim

 

[Afroo]

Ovo sam i ja danas pomislila...
kuvam kafu u kancelariji i razmišljam koju šolju da uzmem
pogled mi padne na jednu plavobelu koju sam tati donela pre par godina sa Skijatosa
i obradovao se on njoj,al sledeći put kad sam išla u dom da ga obidjem
on kaže...nosi ovu lepu solju kući,da se ovde ne razbije
pa ću da pijem iz nje kad se vratim

 

[pahuljicagm]

E pa kod mene stalno neki problem
Juce sam bila kod Tetkine doktorke opste prakse koja mi je nakon razgovora preporucila da Tetki omogucim negu od 24h. I to sto pre.
I sa mladjom tetkom sam se usaglasila oko toga. Od jutros zovem privatne domove da se raspitam, kad ono...
Svaki dom koji ima licencu trazi istu dokumentaciju kao i drzavni, tacnije pristanak osobe korisnika ili PRIVREMENOG STARATELJA za smestanje u dom. JEdino sto, koliko sam shvatila, privatni ne cekaju da stigne resenje, vec prihvataju korisnika na osnovu ulaska u proceduru.
I sad me interesuje jel neko ima iskustva u tome... Da ne bude da ja pokrenem proceduru privremenog starateljstva, pa da mi ne doz\vole da joj ja budem staratelj? Jel neko mozda pribavljao to starateljstvo?

 

[j.e.l.e.n.a.]

E pa kod mene stalno neki problem
Juce sam bila kod Tetkine doktorke opste prakse koja mi je nakon razgovora preporucila da Tetki omogucim negu od 24h. I to sto pre.
I sa mladjom tetkom sam se usaglasila oko toga. Od jutros zovem privatne domove da se raspitam, kad ono...
Svaki dom koji ima licencu trazi istu dokumentaciju kao i drzavni, tacnije pristanak osobe korisnika ili PRIVREMENOG STARATELJA za smestanje u dom. JEdino sto, koliko sam shvatila, privatni ne cekaju da stigne resenje, vec prihvataju korisnika na osnovu ulaska u proceduru.
I sad me interesuje jel neko ima iskustva u tome... Da ne bude da ja pokrenem proceduru privremenog starateljstva, pa da mi ne doz\vole da joj ja budem staratelj? Jel neko mozda pribavljao to starateljstvo?

Ja sam imala potpuno starateljstvo.
Idi u centar za socijalni rad,ispricaj im celu pricu,oni ce postaviti nekog svog radnika za privremenog staraoca,i onda pokrenuti postupak za oduzimanje poslovne sposobnosti,odnosno dobijanje trajnog starateljstva.
U CSR Rakovica,gde sam ja sve zavrsavala se nisu mesali ni u sta,ispostovali su proceduru i na kraju meni dodelili starateljstvo(realno,nisu ni imali kome drugom,al adj)
Cela procedura traje oko pola godine,kostala je 30tak hiljada zbog sudskog vestaka koji mora da donese procenu da je potrebno oduzimanje poslovne sposobnosti.

Sto se smestanja u dom tice,kad sam ja smestala tatu,nisu mi trazili nista od CSR.,bilo je dovoljno da im donesem njegove nalaze i kazem da je postupak u proceduri,ja sam potpisala ugovor i placala troskove.
Nikad mi nisu ni trazili nista od tih papira,ni naknadno.
Ako ti treba preporuka za dom u BGD reci,ja sam imala dobro iskustvo sa ovim domom gde je moj tata bio bukvalno kao clan porodice

 

[pahuljicagm]

Ja sam imala potpuno starateljstvo.
Idi u centar za socijalni rad,ispricaj im celu pricu,oni ce postaviti nekog svog radnika za privremenog staraoca,i onda pokrenuti postupak za oduzimanje poslovne sposobnosti,odnosno dobijanje trajnog starateljstva.
U CSR Rakovica,gde sam ja sve zavrsavala se nisu mesali ni u sta,ispostovali su proceduru i na kraju meni dodelili starateljstvo(realno,nisu ni imali kome drugom,al adj)
Cela procedura traje oko pola godine,kostala je 30tak hiljada zbog sudskog vestaka koji mora da donese procenu da je potrebno oduzimanje poslovne sposobnosti.

Sto se smestanja u dom tice,kad sam ja smestala tatu,nisu mi trazili nista od CSR.,bilo je dovoljno da im donesem njegove nalaze i kazem da je postupak u proceduri,ja sam potpisala ugovor i placala troskove.
Nikad mi nisu ni trazili nista od tih papira,ni naknadno.
Ako ti treba preporuka za dom u BGD reci,ja sam imala dobro iskustvo sa ovim domom gde je moj tata bio bukvalno kao clan porodice

Da, upravo jurim za Beograd, bila bih ti veoma zahvalna da mi nekog preporucis.

 

[Ona Marge]

Privremeno starateljstvo radi smeštanja u ustanovu se dobija ubrzanim postupkom i to u roku (obično) nedelju dana. Ne košta ništa osim malo vremena i živaca. Odeš u CSR, ispričaš priču, ako imaš, potkrepiš nekim medicinskim dokumentacijama i obično se na licu mesta iskuca odluka koja postaje ubrzo pravosnažna. Mislim u roku od 15 dana. Sa tom odlukom nema veze da li je privatni ili državni dom, možeš da odradiš sve.

 

[pahuljicagm]

Privremeno starateljstvo radi smeštanja u ustanovu se dobija ubrzanim postupkom i to u roku (obično) nedelju dana. Ne košta ništa osim malo vremena i živaca. Odeš u CSR, ispričaš priču, ako imaš, potkrepiš nekim medicinskim dokumentacijama i obično se na licu mesta iskuca odluka koja postaje ubrzo pravosnažna. Mislim u roku od 15 dana. Sa tom odlukom nema veze da li je privatni ili državni dom, možeš da odradiš sve.

Hvala ti, Marge

 

[pahuljicagm]

Inace, juce je bila bolje, kao da se vraca u neku kolotecinu. Iskoristila sam priliku pa sam u neko doba veceri otisla kuci, da se naspavam, jer kod nje kad nocim, samo lezim, ne mogu da spavam.
Jutros sam otisla da joj dam lekove i dorucak, ona je vesela od jutros , najavila sam joj setnju po gradu za po podne, podnela je raport da svi aparati u kuci rade
Sad sam vec u dilemi da li da je pod hitno smestam u dom ili da to laganica uradim.
Kada vratim film unazad, ona je verovatno popila lek protiv alergije u nedelju i zbog toga je kolabirala (jer lek uspavljuje) i bila kao drogirana i u ponedeljak. Lekove sam sklonila.
Ali, naravno, prvo treba nesto da se desi da bih ja znala sta treba da radim.
Idemo dalje... Kad je ona dobro, ja sam jos bolje.

 

[bezuslovna ljubav]

Provela sam 7 dana sa mamom. Stanje varira, od pospanosti i ljutnje do dobrog raspolozenja I saradnje. Kada je pospana, prica ali jedva povezuje I zali se na bolove u ledjima, a jednog dana je rekla da je ruke ne slusaju pa sam se prestravila da nije slog. Malo je I mucala - ponavljala slogove u pokusaju da nesto izgovori. Tesko je bilo vreme ovih dana, pa se nadam da je to uticalo. Delovala je sedirano. Merili su joj pritisak I bio je nesto nizi- 110/60. Smanjice joj rispolept. Do sada je pila ujutru I u podne, a sada ce samo u podne. Tesko se krece, ali kada je raspolozena onda je manji problem. Cak I pokusava da poskakuje ili se seretski gega dok je vodim. Veci problem je sto ponekad izadje sama na hodnik po nekoliko puta popodne, pa je vracaju. Dobro spava I ima apetit, osim kada je pospana I ne zeli ni u cemu da saradjuje. Radili smo analize krvi. Sve je u granicama normale, mada na donjoj ivici. Ali sta da radimo. Pokusala sam da je animiram da sklapa I redja odmotane papirne maramice, jako se lepo zabavlja s tim. Vec sam videla da to radi kada upotrebi maramicu, pa hajde rekoh... Medjutim, popodne kada je ostala sama, skinula je pantalone I gace, valjda je htela I njih da slozi. Naisla je komsinica I cudila se kako je uspela da se skine, posto to jedva urade negovatelji I ja, jer ne saradjuje I kuka da je sve boli I da ne moze da stoji I nece.... A mama kaze meni preko telefona: Ma sta hoce ove, kada su mi gace ciste I lepe. I dalje moram za sve da zovem I da pitam I da proveravam I da zahtevam. Dobice OHB injekcije da je malo ojacaju, posto njena doktorica kaze da joj se cini da su misici oslabili I da treba da se osvezi,. To smo radili I na pocetku bolesti I negde pre tri godine I dobro se pokazalo. Doktorica kaza da je u ovoj fazi dementnom svaki dan poklonjen, pa je to ponovila jos jednom... prvo sam se jako rastuzila, a onda sam odgovorila da se to nikada ne zna za bilo koga od nas, ali moramo da idemo dalje. Kako kaze moja mama na pitanje doktorice kako se oseca: Borim se, sta cu... A kada je pozvao moj suprug na telefon, ona kaze : Sta se radi na estradi?

 

[pahuljicagm]

A kod mene nema odmora... ISla sam za vikend u obilazak domova, napravila selekciju, odlucila gde cu da zbrinem Tetku, ali sam rekla sebi ima vremena...
Aha, vazi
U ponedeljak je bilo sve ok dok sam bila na poslu, ali, juce... Pitala me je gde je ona uopste, i sve vreme misli da je kod mene u gostima, iako kaze da joj sve lici na njenu kucu. Juce je izasla iz zgrade i pozvala me tel.da me pita kuda da ide do maxija , pa sam joj rekla da stoji u mestu ispred zgrade, i da cu ja doci po nju Drzala sam je na zici sve vreme dok nisam stigla do zgrade, sreca pa blizu radim, a ona je mazila cicamacu na posao sam se vratila tek kada sam nasla ko ce biti sa njom.
Jutros je opet utekla sreca pa je video komsija i otisao sa njom na turneju po naselju da ona zavrsi sve sto zeli.To sam saznala kad se sve vec zavrsilo. A rekla sam joj da ne izlazi.
Kada sam je prosle nedelje zakljucala veoma je bila ljuta, tako da nisam htela da je zakljucavam i danas. A trebala sam.
Tako da je druga tetka rekla da danas moramo da je zbrinemo, jer se ovo ne moze kontrolisati vise.
Vodimo je po podne, pa sta nam Bog da...
Tesko je odluciti o necijoj sudbini na ovaj nacin...Zato i pisem sve ovo.
Morala sam da je pripremim na odlazak, pa sam joj rekla da ja moram sluzbeno da putujem, a da ce ona u banju da se glancne i to nije tako lose proslo.
I ne mogu da se otmem utisku da je moje konstantno prisustvo u njenom stanu potpuno sludjuje i veoma mi je zao zbog toga...
Javljam vam sutra kako je proslo

 

[beket]

Da, to je najbolji izgovor. I ja sam moju majku tako odvela u dom. Po komšiluku smo pričali da ide u banju, bila je sva ponosna. Prethodno smo išle kod frizera...

 

[pahuljicagm]

Pakao, eto...

Sinoc je ostala normalno misleci da je na odmoru, mahala mi i ljubila me.

A od jutros, nemam reci....

Zvala sam dom, rekli su mi da zove komsije da dodju da je izbave, plakala je i trazila da je vode kuci.
Ja sam je zvala, pokusala da je smirim,ali ne ide bas tako lako. Kaze - finu si mi zvrcku napravila, ovde su svi dementni, ne mislis valjda da sam ja takva. Odbija da jede,kaze jesce kad joj se jede...
Rekla sam im da joj uzmu mobilni da prekine da zove ljude.
Ne znam sta da radim, a decko iz doma kaze da bi trebalo da se smiri za dan,dva.
A da li ce, videcemo.
Uzasno me grize savest, nisam ocekivala da ce biti bas ovako. A onda razmisljam sta cu sa njom ako je vratim, pitanje je kad bi izasla a ne bi znala da se vrati. A sigurna sam da bi neku negovateljicu izbacila iz kuce.JEr, ona kaze da joj nije nista.

 

[bezuslovna ljubav]

A kod mene nema odmora... ISla sam za vikend u obilazak domova, napravila selekciju, odlucila gde cu da zbrinem Tetku, ali sam rekla sebi ima vremena...
Aha, vazi
U ponedeljak je bilo sve ok dok sam bila na poslu, ali, juce... Pitala me je gde je ona uopste, i sve vreme misli da je kod mene u gostima, iako kaze da joj sve lici na njenu kucu. Juce je izasla iz zgrade i pozvala me tel.da me pita kuda da ide do maxija , pa sam joj rekla da stoji u mestu ispred zgrade, i da cu ja doci po nju Drzala sam je na zici sve vreme dok nisam stigla do zgrade, sreca pa blizu radim, a ona je mazila cicamacu na posao sam se vratila tek kada sam nasla ko ce biti sa njom.
Jutros je opet utekla sreca pa je video komsija i otisao sa njom na turneju po naselju da ona zavrsi sve sto zeli.To sam saznala kad se sve vec zavrsilo. A rekla sam joj da ne izlazi.
Kada sam je prosle nedelje zakljucala veoma je bila ljuta, tako da nisam htela da je zakljucavam i danas. A trebala sam.
Tako da je druga tetka rekla da danas moramo da je zbrinemo, jer se ovo ne moze kontrolisati vise.
Vodimo je po podne, pa sta nam Bog da...
Tesko je odluciti o necijoj sudbini na ovaj nacin...Zato i pisem sve ovo.
Morala sam da je pripremim na odlazak, pa sam joj rekla da ja moram sluzbeno da putujem, a da ce ona u banju da se glancne i to nije tako lose proslo.
I ne mogu da se otmem utisku da je moje konstantno prisustvo u njenom stanu potpuno sludjuje i veoma mi je zao zbog toga...
Javljam vam sutra kako je proslo

Odlicno si se snasla. Moja mama je pristala sa objasnjenjem da ide da leci trombozu I da je to veoma opasna bolest. Vec su je spasavali od tromboze pre 40 godina. Dosao je momenat kada tvoja tetka ne raspoznaje svoj stan, to sam ti nagovestila. Isti slucaj I kod nas. Trudi se da budes stabilna, koliko je to moguce. Moja mama se smirila kada sam je smestila, uklopila se u drustvo, doduse vise puta pokusala da krene kuci... onoj iz detinjstva valjda... onda se polako prilagodila... I sada nekada krene kuci, ali mnogo redje. Bice sigurnija u domu, a I ti neces strahovati. To je taj prelomni trenutak I u tvom slucaju mora tako. Pisi sta se desava.

 

[pahuljicagm]

Odlicno si se snasla. Moja mama je pristala sa objasnjenjem da ide da leci trombozu I da je to veoma opasna bolest. Vec su je spasavali od tromboze pre 40 godina. Dosao je momenat kada tvoja tetka ne raspoznaje svoj stan, to sam ti nagovestila. Isti slucaj I kod nas. Trudi se da budes stabilna, koliko je to moguce. Moja mama se smirila kada sam je smestila, uklopila se u drustvo, doduse vise puta pokusala da krene kuci... onoj iz detinjstva valjda... onda se polako prilagodila... I sada nekada krene kuci, ali mnogo redje. Bice sigurnija u domu, a I ti neces strahovati. To je taj prelomni trenutak I u tvom slucaju mora tako. Pisi sta se desava.

ocito smo se preklopile sa pisanjem, pa nisi videla epilog....

 

[pahuljicagm]

Kako roditelji ostavljaju svoju decu u vrticu kada deca placu i mole da ne idu!?

Ja imam problem kada mi to radi tetka od 70 god, srce mi se cepa, ceo dan mukica zove prijatelje i trazi ko ce da je izvadi iz doma. Srecom, svi su shvatili u kojoj je fazi njena bolest, pa joj niko nista nije obecao osim komsije, koji je na moju intervenciju odustao.

Nisam trebala da joj ostavljam mobilni tel.

Sad spava mukica moja.
I znam da je najbolje za nju da ima nadzor i negu od 24 h, ali ne vredi... Nadam se da ce se privici.

 

[bezuslovna ljubav]

Kako roditelji ostavljaju svoju decu u vrticu kada deca placu i mole da ne idu!?

Ja imam problem kada mi to radi tetka od 70 god, srce mi se cepa, ceo dan mukica zove prijatelje i trazi ko ce da je izvadi iz doma. Srecom, svi su shvatili u kojoj je fazi njena bolest, pa joj niko nista nije obecao osim komsije, koji je na moju intervenciju odustao.

Nisam trebala da joj ostavljam mobilni tel.



Sad spava mukica moja.
I znam da je najbolje za nju da ima nadzor i negu od 24 h, ali ne vredi... Nadam se da ce se privici.

Moje muke su bile vezane za kontakt sa rodbinom, koja me je napadala a moju mamu nagovarala da se vrati kuci. Komsiji I si skrenula paznju na njeno stanje I opasnosti koje nosi demencija. Valjda nece ponovo gresiti. Nauci druge da razgovaraju s njom, tako sto ce hvaliti uslove gde se nalazi. Razgovaraj sa psihologom u domu. Reci joj da ne obraca paznju na dementne, da je ona tu iz drugih razloga... ma znam da ce biti tesko, ali to je jedini nacin. Da li u tom domu imaju odeljenje gde su manje dementni? Illi ih ona sve tako dozivljava? Ostani kod price da je u banji, izvedi je u setnju po parku, upoznaj je sa komsijama koji su raspolozeni za druzenje, napravi joj atmosferu kao kod kuce... popijte svi zajedno kaficu, pocastite se... neka psihijatar pojaca dozu za smirenje... Nisam sigurna da ce biti dobro ako joj oduzmes telefon. Daj joj neki zadatak, da se bavi necim I oseti se korisnom I opustenom. Mozda ce pomoci prica da nesto pretrazuje po internet, ako je ponela racunar. Ili mozda da nesto prepisuje... kao potrebno je za banjsku ustanovu, a ona je sposobna... Obecaj joj da ces doci I da je sve pod kontrolom. Moja majka se durila I nije htela da prica sa mnom. Pa jos rodbina... prosla sam kroz pakao. A evo 5 godina kako je mama u domu.

 

[pahuljicagm]

Moje muke su bile vezane za kontakt sa rodbinom, koja me je napadala a moju mamu nagovarala da se vrati kuci. Komsiji I si skrenula paznju na njeno stanje I opasnosti koje nosi demencija. Valjda nece ponovo gresiti. Nauci druge da razgovaraju s njom, tako sto ce hvaliti uslove gde se nalazi. Razgovaraj sa psihologom u domu. Reci joj da ne obraca paznju na dementne, da je ona tu iz drugih razloga... ma znam da ce biti tesko, ali to je jedini nacin. Da li u tom domu imaju odeljenje gde su manje dementni? Illi ih ona sve tako dozivljava? Ostani kod price da je u banji, izvedi je u setnju po parku, upoznaj je sa komsijama koji su raspolozeni za druzenje, napravi joj atmosferu kao kod kuce... popijte svi zajedno kaficu, pocastite se... neka psihijatar pojaca dozu za smirenje... Nisam sigurna da ce biti dobro ako joj oduzmes telefon. Daj joj neki zadatak, da se bavi necim I oseti se korisnom I opustenom. Mozda ce pomoci prica da nesto pretrazuje po internet, ako je ponela racunar. Ili mozda da nesto prepisuje... kao potrebno je za banjsku ustanovu, a ona je sposobna... Obecaj joj da ces doci I da je sve pod kontrolom. Moja majka se durila I nije htela da prica sa mnom. Pa jos rodbina... prosla sam kroz pakao. A evo 5 godina kako je mama u domu.

Danas ni ne nameravam da udjem, jer sam joj rekla da samo ja mogu da je vodim kuci i da nema potrebe da zove bilo koga.
Za sutra cu videti, zavisi kako ce proteci noc.
Pitala sam da li je uopste komunicirala sa korisnicima danas, kaze mi decko iz doma vrlo malo.
Ona misli da su svi dementni , ni ne zanima je da razgocvara sa njima, jer ona nije!!!
Ovi u domu su prilicno uvereni da ce biti ok, ali ja ne znam sta da mislim.
Takodje, mislim da nemaju psihijatra koji je konstantno prisutan. Samo socijalni radnik.
A lap top je juce kuci ukljucila konstatovala je da na njemu nista ne radi i da mora na servis!!!
A radi, ja sam ga koristila, ona je na zalost zaboravila kako se koristi.
Preplakah ceo dan, uhvatila sam sebe kako gledam druge domove, a nije do njih, do nje je.Ona je bolesna a nije svesna toga. Misli da moze sama.
Ovo je veoma surova bolest,Bog se bas poigrao sa ljudima obolelim od demencije i Alz.

 

[Mirjanami]

Pahuljicamg, bolest je strasna i za pacijenta i za porodicu. Svi mi ovde koji smo smestali starije clanove nase porodice u domove smo prosli kroz to sto ti sada prolazis. Mogu samo da ti kazem da ce biti bolje, tetka ce se navici, a i tebe ce manje muciti griza savesti jer ces shvatiti da je smestanje u dom dobro za sve. U pocetku svi oni traze da se vrate kuci. U domu gde je bila moja majka su uvek imali spremno objasnjenje, te crklo je centralno grejanje u stanu pa mora da se popravi, pukla cev u kupatilu pa radi majstor i tome slicno. Pa sam i ja to preuzela i uvek izmisljala nesto prigodno i to je delovalo. Ubrzo je prestala da trazi da ide kuci. Srecno!

 

[arabeska11]

Taj prvi period je zaista težak, kako bolesnicima tako i porodici. Kod moje mame je naizgled bilo "lakše" jer je slabo pokretna, loše vidi, pa nije mnogo izlazila ni iz svog stana. Nije od onih bolesnika koji beže i lutaju. Mi smo kao priču naveli renoviranje stana koje smo tokom prvih meseci i sproveli. Posle je došla da vidi, nije joj se sve dopalo, ali nije ni rekla da ništa ne valja. U međuvremenu, posle skoro dve godine, i ona nekako uviđa da ne može da živi sama, pa čak ni sa negovateljicom. U domu više ne negoduje toliko zbog uslova, već što nema s kim da priča, mada je to umela da govori godinama unazad. Privikavanje je išlo sporo, sa po nekim pokušajem pravljenja scene, dva-tri puta je pretila da će skočiti kroz prozor, ali sam sve to slušala i kod kuće kada bi je uhvatila depresija, pokušavala sam da je smirim, prekidala posetu jer je bilo besmisleno da i dalje raspravljamo, spuštala slušalicu, i sada tih faza više nema. Što se mobilnog telefona tiče, njoj to mnogo znači. Ume da zove samo mene na brzi poziv, a i to sve ređe čini. Možda ne bi bilo loše da joj uzmeš telefon na jedan dan, izbrišeš sve kontakte osim tvog broja (ako ume da se služi imenikom) i onda joj ga vratiš. Prepiši brojeve koje smatraš bitnim. Objasni prijateljima i rodbini da ona trenutno nije u stanju da ih poziva. Kod nas je tako što tokom svake moje posete obavimo jedan ili dva razgovora, ako ona želi. Mislim da je bitno da ostanu socijalno integrisani dokle god je to moguće. Moju majku još uvek po neko pozove i ona se uvek obraduje. Neki put priča nepovezano, brka ljude i događaje, tako da baš niko ne zove mnogo često, jer i rodbini i prijateljima nije lako kada shvate koliko je konfuzna. U sobi postoji telefon koji može da se zove preko centrale, ali ga ona ne registruje i ne diže tu slušalicu. Mobilni je na preklop i njega automatski sklopi tako da ne mora ništa da pritiska. Videćeš vremenom i sama šta je moguće, šta je korisno, a šta predstavlja smetnju.
Što se druženja po domu tiče, tamo su relativno retka nekakva prijateljstva, pogotovu među dementnima, oni prosto nisu u stanju da neguju dublje međuljudske odnose sa nepoznatim osobama. Lepo reaguju na blagi dodir, vole da ih neko zagrli i poljubi u obraz, ali to je otprilike maksimum. Mama sada lepo komunicira sa svima, ali niko joj nije osobito simpatičan. Da sutra ode iz doma, sve bi ih odmah zaboravila.
Psihijatra nema skoro ni jedan dom, osim onih državnih. Ovde dolazi doktorka po pozivu, ali se posebno naplaćuje. To smo praktikovali kada je bilo neophodno proceniti mamino stanje posle nekih promena, malo su se menjali lekovi i tako. Tu imaju sklonost da malo podešavaju terapiju da osoblju bude lakše, ako ti deluje previše pospano, ukočeno, usporeno, traži drugo mišljenje. Mami je državni neurolog menjao terapiju i izbacio antipsihotike, sada su antidepresiv i anksiolitik tako raspoređeni preko dana da uvek nešto od toga deluje, ujutro pije Memantin (Ebixa) a uveče nešto za spavanje. Razgovaraj sa socijalnim radnikom, obično su oni zaduženi za organizovanje nekih aktivnosti korisnika, radionice, kvizovi, muzičko popodne, književna druženja. Kod mame uključuju i korisnike koji još mogu nešto da doprinesu tim događajima, onda se nešto odrecituje, ispriča, otpeva itd. Pošto je tvoja tetka donedavno bila aktivna i puno toga ju je interesovalo, možda ne bi bilo loše da na neki način asistira socijalnom radniku kada se nešto organizuje.
Probleme sa rodbinom nismo imali, po neki komšiluk i po neka prijateljica su se malo iščuđavali pa pitali da li je ona tamo srećna... Ljudi stvarno malo znaju o ovoj bolesti, nisam ni ja znala mnogo toga dok nisam morala da se suočim sa problemima koje nema ko da reši. Nedavno se javila prijateljica sa kojom se mama dugo nije čula i videla. Posle sam ja pričala s njom, mislila sam da ću morati da objašnjavam i prepričavam poslednjih par godina, ali mi je žena rekla da je njoj posle dve rečenice bilo jasno da je u pitanju demencija jer je mama pomešala neke događaje, a posle nije znala odgovore na neka najjednostavnija pitanja.

Budi strpljiva, radiš sve što mora da se uradi, videla si kako funkcioniše kada je sama i znaš da ne možeš da je pustiš samu kući. Boli sve to itekako, ali se ja svake večeri pred spavanje zahvalim onom gore što ne moram da razmišljam da li joj se u toku noći nešto desilo, zašto ujutro ne diže slušalicu (najčešće zato što je mobilni ostavila u drugom delu stana) pa onda poluobučena jurim do nje da vidim da nije pala. Videćeš iz dana u dan kako se njena bolest razvija, pa ćeš prema tome i postupiti. Nemamo mnogo izbora.

 

[j.e.l.e.n.a.]

Eto Pahuljice,
Sve sam ovo i ja htela da ti napišem
daj vremena i sebi i njoj,da se naviknete na novonastalu situaciju.
Ako si joj pre neki dan rekla da ideš na put,onda pusti par dana da se ona malo navikne na dom pa onda idi da je obidješ.
Zaposleni u domu znaju kako će joj olakšati te prve dane,oni će tebi uvek da ispričaju do u tančine šta je i kako bilo,mada je tetka verovatno pola toga već zaboravila.
Jeste teško,jeste stresno,jeste da te grize savest,ali,trenutno,najvažnije je da ona bude pod nadzorom,jer joj se stanje prilično brzo pogoršalo,rekla bih.

 

[LJILJA MMM]

pahuljice, polako. Sve ima svoje vreme, mesto i razlog. Da je strašno ostaviti staro lice u domu, jeste strašno. Sospstvena savest te izluđuje. Ali je to jedina ispravna odluka koju si mogla doneti i u pravo vreme. Srediće se Tetka, navići će se, ovako ili onako. Ne očekuj ništa i očekuj svašta. To je demencija, razara i one nedemntne.

 

[pahuljicagm]

Pahuljicamg, bolest je strasna i za pacijenta i za porodicu. Svi mi ovde koji smo smestali starije clanove nase porodice u domove smo prosli kroz to sto ti sada prolazis. Mogu samo da ti kazem da ce biti bolje, tetka ce se navici, a i tebe ce manje muciti griza savesti jer ces shvatiti da je smestanje u dom dobro za sve. U pocetku svi oni traze da se vrate kuci. U domu gde je bila moja majka su uvek imali spremno objasnjenje, te crklo je centralno grejanje u stanu pa mora da se popravi, pukla cev u kupatilu pa radi majstor i tome slicno. Pa sam i ja to preuzela i uvek izmisljala nesto prigodno i to je delovalo. Ubrzo je prestala da trazi da ide kuci. Srecno!

Juce po podne sam otisla do odma da odnesem ono sto sam zaboravila.
Rucala je i trazila da legne, ustala je smirena i raspolozena, u medjuvremenu su joj uzeli mob.tel. i rekli joj da ga je izgubila. Samo je konstatovala - nisam ja luda, znam da ga nisam izgubila.
Nisam ni ulazila da je ne uznemirim.
Uvece je vecerala, a posle vecere je isla i delila drugarima keks koji sam joj spakovala. Rekli su -saradjuje.
MAlo me to smirilo, na kraju zaista dramaticnog dana. Kad je meni bilo tesko kako li je tek njoj bilo...

- - - - - - - - - -

I definitivno, najbolja stvar koju sam mogla da uradim za sebe i za nju je sto sam usla na ovaj forum...

Hvala vam svima, beskrajno, na podrsci...
Imam je i u realnom zivotu, ali vi znate o cemu pricam....

 

[pahuljicagm]

Zvala sam je, ljuta je i besna neopisivo.
Dok je bila zdrava bila je pitome naravi,a sad mi je ceo razgovor pretila, kako ce da mi zagorca zivot zbog tog iskustva koje sam joj priredila, poslace mi advokate, i hoce ona svojoj kuci. Ne da je smestim u tudju, gde je bila dok je nisam odvela u dom, nego u njenu...
A bile smo kod nje u stanu sve vreme... Moze ona sama, ne treba joj niko. I sl...
Izmestila me toliko da sam pzovala neku negovateljicu po preporuci, i kad sam zeni rekla kako stoje stvari, rekla mi je da bi bilo najbolje da ostane u domu , s obzirom da je pokretna i da misli da sve moze.
A ne moze!!!!
Avantura se nastavlja...