Takmičio se sa njima. Onda sam ga terala da peva za taj minut, a on ode na travnjak i peva, dere se iz sveg glasa.....kaže, Ćiro, samo te zaaaebavam Ili da zapali upaljačem salvetu ili milion drugih stvari. Tu su još i sve opasnosti od noževa, šporeta, rerni, mašina, tv-a, kade, vode, kupatila uopšte, pada, prozora...ma sve živo je opasno noću kad spavamo. Sve što sam mogla uveče sam sklanjala a ujutru vraćala da D može da se snađe. Da ne pričam o tome da stalno hoće da izađu, da se izgube u sopstvenoj dnevnoj sobi, u dvorištu, da nas ne prepoznaju......mi smo sve probali i nismo mogli da ga sačuvamo. Jedini način je da obezbedite 2-3 čuvara tokom 24 sata koji će se smenjivati. Ali to niko ne može da plati.
Da ne pričam o frižideru, ostavljanju hrane, podgrevanju i kuvanju na svoju ruku, mokrenju u mašinu za sudove jer ne zna gde je kupatilo. pranju zuba u sudoperi, ne zna da koristi toalet papir. Mozak je samo pokvarena mašina koja je pobrkala informacije i nikada ne znate šta će iz njega da izleti.To je tako kod ove bolesti.
Juce drama, sobna joj je pojela kolac
Kako cu ja da se ugojim i da idem kuci, ako ce neko svaki put da mi pojede hranu!?
Sta da joj kazem, pozvacu da ti daju drugi. Pozovem, kazu da je vec dobila drugi kolac i pojela, naravno.
Jutros zove, lepo je spavala, malo joj je hladno, ali se raspituje kako bih ja mogla kod mame da urgiram da je izvuce iz doma. Opet nas je pomesala. Rekla sam joj da mama "zuji" i da je u guzvi.
Ne znam sta da joj kazem kad spomene mamu.... NAjezim se, shvatim koliko je lose, bez obzira sto svima zvuci skoro normalno.
Jutros mi kazu da je juce pohvalila kuvaricu. Cini mi se da je ozbiljno shvatila postavljen zadatak. Mada mi je sinoc rekla, vodi me kuci, ja mislim da sam se vec ugojila koliko jedem.
Citam forum od pocetka , sad imam malo vremena, ucim od vas sto ste dugo ovde, beket, bezuslovna, ovo nam zaista dodje kao grupna psihoterapija.
Zapravo su pomocni radnici kada sam bila kod mame lepili ivice nocnih ormarica da ne dodje do povredjivanja. Naravno, mama je to sve odlepila cim smo radnici I ja izasli iz sobe. Negde iz nekog dela mozga mama je sada potrebu da se cuje sa mnom povezala sa oblepljivanjem stocica I tako dosla na ideju da omota gajtan od telefona.
A pre pet godina, dok je bila kod kuce neposredno pre smestanja u dom, razvalila je civiluk, misleci da su to vrata Eto, proslo je pet godina od tada I nije imala takve nastupe, ali ima neke druge, ponekada vise a ponekad manje konfuzne. Dali su joj OHB injekcije I sada je malo ojacala, tako da odgura nocni stocic do hodnika. Dok sam ja bila u poseti, jedva je hodala, a sada ode do kupatila ili hodnika. Doduse promasi WC solju, ali bar uspe sama da se svuce, sto nije mogla I nije znala da treba pre nedelju dana. Juce je bila agresivna preko telefona I imitirala me kako je pitam *jel tu moja mamica*, a danas se sama javila ne telefon I lepo prica. 
Izbegavaj da joj ti prva spominjes mamu I ljude iz proslosti, pa ce I ona prestati, A ako insistira, onda joj odgovori kao sto vec jesi I mislim da se dobro snalazis. Folusiraj se na pricu o ljudima iz doma. Ja sam bila raspamecena u pocetku, sada kada se setim... Izludi me I sada, ali imam spreman rafal odgovora. Necu se nikada navici na to da mi mama boluje od demencije, ali se sada bolje snalazim, A ovaj forum je za mene bio otkrovenje. Niko mi nije pomogao kao razmena iskustava ovde. Doktori kazu u kratkim crtama I strucnim izrazima I podsecaju na opasnost od fatalnog ishoda, prijatelji ne mogu da veruju I nemaju svi zivaca da slusaju o tome, stariji misle da preterujemo mi mladji... a niko ti ne kaze sta u konretnoj situaciji, koja se ponavlja iz dana u dan I dobija sve blesavije oblike I razmere. Dobro se ti drzis, draga moja
A I tetka se snalazi, koliko vidim
Draga, problemi sa cimerkom I komsijama su uobicajeni. A posto se ponasaju kao deca I brzo zaboravljaju sta se desilo... nema svrhe da se raspravljas. Ako je nesto bas drasticno, onda popricam sa sociologom. U momentu dok se moja mama zali, kazem da sam na njenoj strani ali da ce doktori kazniti onog ko je naljutio I da cemo odmah resiti problem. Dodam jos da su svi ljubomorni, jer je moja mama najbolja I nasalim se *ma, pusti blesav narod...* Tvoja tetka *svima zvuci normalno* jer oni sa njom razmene samo par recenica I to ne traje dugo I nije cesto. Pratim mamu sta prica I kako se ponasa da bih doktorici sugerisala u kakvom je stanju u kojem delu dana I u odredjenom period. POnavljanje da tetka hoce kuci naravno da izludjuje. I mene je dovodilo do nervnog sloma. Spremi par recenica odbrane I ocekuj ih I dalje. Reci da ima manjak gvozdja I da se gvozdje tesko apsorbuje u organizmu, sto I jeste cinjenica. Znaci ne samo da se ugoji, nego I da je dobra krvna slika. Ili nesto slicno od cega ona inace strahuje. Stanje dementnih oscilira I u toku dana I u toku nedelje. Moja mama je jutros vezivala gajtan od telefona oko nocnog stocica.
Pa mora zena da se ugoji,a ne moze ako joj ova pojede sve
Moj tata je pio Leponex,bensedin i sanval.
Leponex su dozirali prema potrebi,ostala dva po semi kako je napisao neuropsihijatar.
Nista drugo od lekova koji su konkretno za demenciju...al kad saberes sve sto u toku dana popije uz insulin koji dobije injekcijom,bude to bas dosta lekova
Evo sad sam se cula sa deckom iz doma, deluje mu da se gubi, onako, malo mi je uneo neki nemir. Ja sam se cula jutros sa njom, delovala je kao i obicno.
I sad mi je rekao da je Prazine za smirenje a ne za demenciju. Ona jeste smirena, a na njemu pise antipsihotik.
Sta se uopste daje protiv demencije????
Ona je lepila Exelon flaster (pisala sam da je obustavila jer je imala probleme sa zeludcem) i nakon toga nista vise, sta god su pokusali, posle par dana je imala reakciju zeludca.
Inace, narucila je katanac da joj donesem (ima u kuci, tacno mi je rekla juce gde stoji) da ona zakatanci keks i cokoladu od sobne
Taj prvi period je zaista težak, kako bolesnicima tako i porodici. Kod moje mame je naizgled bilo "lakše" jer je slabo pokretna, loše vidi, pa nije mnogo izlazila ni iz svog stana. Nije od onih bolesnika koji beže i lutaju. Mi smo kao priču naveli renoviranje stana koje smo tokom prvih meseci i sproveli. Posle je došla da vidi, nije joj se sve dopalo, ali nije ni rekla da ništa ne valja. U međuvremenu, posle skoro dve godine, i ona nekako uviđa da ne može da živi sama, pa čak ni sa negovateljicom. U domu više ne negoduje toliko zbog uslova, već što nema s kim da priča, mada je to umela da govori godinama unazad. Privikavanje je išlo sporo, sa po nekim pokušajem pravljenja scene, dva-tri puta je pretila da će skočiti kroz prozor, ali sam sve to slušala i kod kuće kada bi je uhvatila depresija, pokušavala sam da je smirim, prekidala posetu jer je bilo besmisleno da i dalje raspravljamo, spuštala slušalicu, i sada tih faza više nema. Što se mobilnog telefona tiče, njoj to mnogo znači. Ume da zove samo mene na brzi poziv, a i to sve ređe čini. Možda ne bi bilo loše da joj uzmeš telefon na jedan dan, izbrišeš sve kontakte osim tvog broja (ako ume da se služi imenikom) i onda joj ga vratiš. Prepiši brojeve koje smatraš bitnim. Objasni prijateljima i rodbini da ona trenutno nije u stanju da ih poziva. Kod nas je tako što tokom svake moje posete obavimo jedan ili dva razgovora, ako ona želi. Mislim da je bitno da ostanu socijalno integrisani dokle god je to moguće. Moju majku još uvek po neko pozove i ona se uvek obraduje. Neki put priča nepovezano, brka ljude i događaje, tako da baš niko ne zove mnogo često, jer i rodbini i prijateljima nije lako kada shvate koliko je konfuzna. U sobi postoji telefon koji može da se zove preko centrale, ali ga ona ne registruje i ne diže tu slušalicu. Mobilni je na preklop i njega automatski sklopi tako da ne mora ništa da pritiska. Videćeš vremenom i sama šta je moguće, šta je korisno, a šta predstavlja smetnju.
Što se druženja po domu tiče, tamo su relativno retka nekakva prijateljstva, pogotovu među dementnima, oni prosto nisu u stanju da neguju dublje međuljudske odnose sa nepoznatim osobama. Lepo reaguju na blagi dodir, vole da ih neko zagrli i poljubi u obraz, ali to je otprilike maksimum. Mama sada lepo komunicira sa svima, ali niko joj nije osobito simpatičan. Da sutra ode iz doma, sve bi ih odmah zaboravila.
Psihijatra nema skoro ni jedan dom, osim onih državnih. Ovde dolazi doktorka po pozivu, ali se posebno naplaćuje. To smo praktikovali kada je bilo neophodno proceniti mamino stanje posle nekih promena, malo su se menjali lekovi i tako. Tu imaju sklonost da malo podešavaju terapiju da osoblju bude lakše, ako ti deluje previše pospano, ukočeno, usporeno, traži drugo mišljenje. Mami je državni neurolog menjao terapiju i izbacio antipsihotike, sada su antidepresiv i anksiolitik tako raspoređeni preko dana da uvek nešto od toga deluje, ujutro pije Memantin (Ebixa) a uveče nešto za spavanje. Razgovaraj sa socijalnim radnikom, obično su oni zaduženi za organizovanje nekih aktivnosti korisnika, radionice, kvizovi, muzičko popodne, književna druženja. Kod mame uključuju i korisnike koji još mogu nešto da doprinesu tim događajima, onda se nešto odrecituje, ispriča, otpeva itd. Pošto je tvoja tetka donedavno bila aktivna i puno toga ju je interesovalo, možda ne bi bilo loše da na neki način asistira socijalnom radniku kada se nešto organizuje.
Probleme sa rodbinom nismo imali, po neki komšiluk i po neka prijateljica su se malo iščuđavali pa pitali da li je ona tamo srećna... Ljudi stvarno malo znaju o ovoj bolesti, nisam ni ja znala mnogo toga dok nisam morala da se suočim sa problemima koje nema ko da reši. Nedavno se javila prijateljica sa kojom se mama dugo nije čula i videla. Posle sam ja pričala s njom, mislila sam da ću morati da objašnjavam i prepričavam poslednjih par godina, ali mi je žena rekla da je njoj posle dve rečenice bilo jasno da je u pitanju demencija jer je mama pomešala neke događaje, a posle nije znala odgovore na neka najjednostavnija pitanja.
Budi strpljiva, radiš sve što mora da se uradi, videla si kako funkcioniše kada je sama i znaš da ne možeš da je pustiš samu kući. Boli sve to itekako, ali se ja svake večeri pred spavanje zahvalim onom gore što ne moram da razmišljam da li joj se u toku noći nešto desilo, zašto ujutro ne diže slušalicu (najčešće zato što je mobilni ostavila u drugom delu stana) pa onda poluobučena jurim do nje da vidim da nije pala. Videćeš iz dana u dan kako se njena bolest razvija, pa ćeš prema tome i postupiti. Nemamo mnogo izbora.
U principu nema leka za demenciju. Daju lekove za smirenje i smanjenje halucinacija. I moj tata je lepio exelon flaster (to mu dođe kao lek za demenciju) i bogme mu je pukao čir (čiraš je bio) i u bolnici su nastavili da mu lepe, i ni jedan doktor tamo nije odreagovao na taj flaster, tako da stvarno ne znam, a i malo mi je nelogično, da želudac reaguje na flaster....ajd, na popijen lek, ali na flaster koji zalepiš na leđima. Možda grešim.
Sve u njihovom životu su haotične epizode, tako da nema pravila.
E, sad, ona je pukim slučajem zapamtila da treba da se ugoji, pa se žena trudi
Citam sve postove, ali mi je promaklo da se i tebi zahvalim, na vremenu koji si odvojila da napises svoje iskustvo...
Sad je sve vec malo drugacije, u domu je medelju dana, novi lekovi, malo je mirnija, ne trazi stalno da ide kuci, a i nije vise besna i ljuta....
Svi smo prolazili kroz iste stvari...
Dobro je da postoji ovakvo mesto.
- - - - - - - - - -
Ma jasno je meni da je njena zelja za odlaskom odande velika, ali mi je takodje jasno da, kad bih je odvela njenoj kuci, tu ne bi bio kraj.. Jer, ko zna sta oan smatra svojom kucom... NE samo ona, svi poput nje.
Ni ne razmatram vracanje.
Kad je ona dobro, tacnije kad nije ljuta i ne rtrazi da ide kuci, i ja sam dobro, ne preispitujem sebe, znam da sam donela ispravnu odluku.
Ko zna sta nas jos ceka....
Pored toga moj tatko i ne razume sve šta ga brat pita, a ni brat njega ne razume. Svako pita i odgovara šta on hoće. Razgovor se završa tako što ga moj J. otera u majčinu jer je gluv i glup Svi se smejemo, tata se smeje i sretan je jer nas je zabavio i svi nekako olakšani idemo dalje. a imena naša tri psa nikako nije mogao sva da zapamti, ali je zato primetio da se više ne igraju kao nekada ona dva dana kada su kuje bile sterilisane i bile mirne a ovaj muški pas sav sluđen Neverovatna zapažanja oni imaju.