Demencija

[bezuslovna ljubav]

Evo i mene ponovo...
Bila sam na moru 10 dana, I nije bilo tako lose. Tetka je izdrzala bez mene, bez vecih problema.
Par dana pre mog povratka pocela je sa pitanjima kad mozemo da se vidimo i da li cu doci kod nje, vec sam pocela da padam u malu dusu, a onda sam videla da najavljuju promenu vremena, pa sam shvatila da ce to sve proci.
Cule smo se po dva puta dnevno, ujutru i uvece, po par minuta. I funkcionisala je sasvim normalno, naravno, u okvirima njenih mogucnosti.
Ovu promenu vremena je najteze do sada podnela, mislila je da sam dolazila kod nje, iako nisam, bas je bilo..hm..onako, cudno. Kaze mi da joj se cesto dogodi da razgovara sa mojom mamom ili nanom(obe su umrle) ali da ona zna da su to halucinacije. Kaze da kad prica o meni ima moj lik u glavi, ali za mene vezuje ime moje mame. Jos uvek je svesna kad pogresi, ali ne mogu da se otmem utisku da igranka tek pocinje juce je pricala o nekom dogadjaju iz detinjstva, I kaze mi - ma ti se toga secas, jel da?
I jos jedan biser- uzdahnula sam dubokooooo, posle toga, a ona pita sta je? kazem- ma nista, a ona ce meni - nemoj molim te da mi umres, sta cu ja bez tebe
Luda kuca...
Borimo se nekako

Dobro je da si se malo opustila na moru. Da li se I ranije desavalo da ne moze da se seti imena i da je dezorjentisana u vremenu? Mozda ne bi bilo lose da opet konsultujes doktora i da mu spomenes ove momente. A sto se tice njenog straha da ti ne umres samo je pokazala da joj je potrebna tvoja podrska i da je potpuno oslonjena na tebe. Moja mama je pitala zasto ne stavim moju sliku na spomenik, pored njene i mog pokojnog oca. Doduse, tada i nisam primecivala da je bas dementna, a zaprepastilo me da majka tako nesto pomene cerki. Pre neko vece kazem joj po obicaju : Je li to moja mama .....? Ona kaze: Daaaa. Kazem dalje: Ovde tvoja cerka ....., sto te voli najvise na celom svetu. A ona kaze: Ja sam tvoja cerka ......(moje ime). Pitam je ko je koga rodio, onda kaze da je ona mene. Cini mi se da je htela da kaze da i ona mene voli najvise na svetu Ili umisljam
Luda kuca...

 

[beket]

Da, to je samo zamena Ja/ Ti. Čista jezička omaška, koja naravno spada u primarne poremećaje kod dementnih. Mojoj majci se to često dešavalo dok je još mogla da priča. Takve greške treba ignorisati i uvek treba odgovarati kao da je rekla ono što treba.

 

[bezuslovna ljubav]

Da, to je samo zamena Ja/ Ti. Čista jezička omaška, koja naravno spada u primarne poremećaje kod dementnih. Mojoj majci se to često dešavalo dok je još mogla da priča. Takve greške treba ignorisati i uvek treba odgovarati kao da je rekla ono što treba.

Hvala, Beket, na sugestiji. Pokusavala sam da je ispravim, iz straha da ce potpuno zaboraviti ko je ko. Pretpostavljam da je u toku gubitak identiteta.

 

[beket]

Mislim da to nije gubitak identiteta, nego samo poremećaj u komunikaciji. Nije to ništa, mnogo je bitnija koordinacija pokreta i svesne namere. U svakom slučaju, zlatno pravilo glasi: nikad ni u čemu ne treba ispravljati dementne, nego ih samo diskretno usmeravati... Ovo pišem uopšteno, za sve nove, sigurno ih ima, samo se ne oglašavaju.

 

[beket]

Na ovom snimku se već vidi problem u komunikaciji -

 

[pahuljicagm]

Danas nova situacija... Razgovarale smo o nekim ozbiljnim stvarima,misljenja su nam bila suprotna, ali je tetka u nekom trenutku bas odreagovala burnije nego obicno. Posle Nekog vremena me je pozvala i pocela da spominje moju mamu lako je ona umrla pre 8 god. Kada sam je opomenula da mame nema vec dugo,pocela je da place inpitala me sta joj se dogadja. Pri tom je ceo dan zvucala potpuno normlano. Mada,priznajem,ucinilo mi se veceras da je nervoznija nego obicno.
Ovakve se stvari do sada nisu desavale. Bili smo na nivou zaboravljanja sta treba da uradi,ili sta sam rekla,malo se svadjala sa telefonima,ali ovo danas....
Ne znam sta da mislim....

 

[Blesawa mala]

Moj savet ti je ne pokušavaj da je ispravljaš,složi se sa svim što kaže...Moja mama godinu dana nije znala ko sam ja,da je moja ćerka njena unuka to je znala al ko sam ja to je već bio problem,a i zašto sam ja stalno u njenoj kući. Što sam manje obraćala pažnju to su njene frustracije bile manje,da bi smo sad došli u situaciju da nas sve poznaje al ne zna da komunicira.

Koliko vidim tvoja tetka je još svesna i svesna je da se nešto čudno dešava sa njom. To stanje će se promeniti sad dal brzo ili polagano videćeš,al gledaj što manje da je ispravljaš jer ispravljanjem stvaraš joj konfuziju koja kod njih samo pogoršava stanje.

 

[LJILJA MMM]

Kao što reče beket, ne ispravljajte ih jer onda ulazite u raspravke iz kojih nikako ne možete izaći kao pobednik a njih bacate u još veću enigmu i haos. Samo ih usmeravajte.

pahuljicagm, tvoja tetka je u fazi kada oseća da joj se nešto čudno dešava. Iskreno i bez laganja, ta faza će je proći brzo i ući će u period kada je svako njeno stanje za nju sasvim normalno stanje a sva vaša stanja su za nju nenormalna i atak na nju. Zato se ne raspravljaj sa njom jer to ne pomaže nikome, samo ćeš izgubiti silnu energiju.

 

[pahuljicagm]

Moj savet ti je ne pokušavaj da je ispravljaš,složi se sa svim što kaže...Moja mama godinu dana nije znala ko sam ja,da je moja ćerka njena unuka to je znala al ko sam ja to je već bio problem,a i zašto sam ja stalno u njenoj kući. Što sam manje obraćala pažnju to su njene frustracije bile manje,da bi smo sad došli u situaciju da nas sve poznaje al ne zna da komunicira.

Koliko vidim tvoja tetka je još svesna i svesna je da se nešto čudno dešava sa njom. To stanje će se promeniti sad dal brzo ili polagano videćeš,al gledaj što manje da je ispravljaš jer ispravljanjem stvaraš joj konfuziju koja kod njih samo pogoršava stanje.

Nesto se ocito dogodilo u njenoj glavi... Definitivno je zamenila mene i moju pok.mamu. Jutros je zovem,a ona me pita jel sam ja ona starija ili mladja?
Strasno je kad vidis nekog ko je imao briljantan i bridak um da ne zna elementarne stvari.
Videcu sta ce biti...
Shvatam da na to sve nemam bas nikakvog uticaja

- - - - - - - - - -

Kao što reče beket, ne ispravljajte ih jer onda ulazite u raspravke iz kojih nikako ne možete izaći kao pobednik a njih bacate u još veću enigmu i haos. Samo ih usmeravajte.

pahuljicagm, tvoja tetka je u fazi kada oseća da joj se nešto čudno dešava. Iskreno i bez laganja, ta faza će je proći brzo i ući će u period kada je svako njeno stanje za nju sasvim normalno stanje a sva vaša stanja su za nju nenormalna i atak na nju. Zato se ne raspravljaj sa njom jer to ne pomaže nikome, samo ćeš izgubiti silnu energiju.

Shvata veoma dobro da se nesto desava, ali ona kaze za sebe da ludi...

 

[bezuslovna ljubav]

Danas nova situacija... Razgovarale smo o nekim ozbiljnim stvarima,misljenja su nam bila suprotna, ali je tetka u nekom trenutku bas odreagovala burnije nego obicno. Posle Nekog vremena me je pozvala i pocela da spominje moju mamu lako je ona umrla pre 8 god. Kada sam je opomenula da mame nema vec dugo,pocela je da place inpitala me sta joj se dogadja. Pri tom je ceo dan zvucala potpuno normlano. Mada,priznajem,ucinilo mi se veceras da je nervoznija nego obicno.
Ovakve se stvari do sada nisu desavale. Bili smo na nivou zaboravljanja sta treba da uradi,ili sta sam rekla,malo se svadjala sa telefonima,ali ovo danas....
Ne znam sta da mislim....

Kada su tetke rekle mami da je umrla njihova majka, moja mama udari u kuknjavu I obuce crninu. A mene pozvase da hitno predjem 150 km da je smirim. To je bilo pre skoro 7 godina. Od tada sam upozorila sve da ne smeju da pricaju da je neko umro. O tome sam vec pisala na ovom forumu, ali verovatno novi nemaju vremena da citaju stare postove. U pocetku mi je bilo tesko I lose sam se snalazila u objasnjenju gde je preminuli, ali sada samo kazem da je otisao-la u selo da zavrsi neke poslove I da se vraca za dva dana. Mama se malo pobuni, pocne sa kako I zasto sada u selo. Nadovezem se blesavim komentarom - Znas da je uvek bio-la tvrdoglav I uvek mora sve da uradi... Koliko god tvoja tetka zvuci razborito I svesna svoje bolesti, uvek budi u pripravnosti za ovakve nebuloze. Demencija non-stop vreba I ne bira sredstva, pa se I ti pripremi koliko - toliko za neprijatna iznenadjenja I neocekivane udare... Znam da si sada u soku, ali moras nastaviti dalje da se suprotsavljas toj odvratnoj bolestini. Pokusavaj da zastitis I tetku I sebe od novih napada tako sto treba sebi da kazes da uvek postoji par recenica sa kojima ces probati da smiris situaciju. Mora da bude I belih lazi I sumanutih tvojih objasnjenja...sta god sto znas da ce nju smirivati, a time I tebe.

- - - - - - - - - -

Nesto se ocito dogodilo u njenoj glavi... Definitivno je zamenila mene i moju pok.mamu. Jutros je zovem,a ona me pita jel sam ja ona starija ili mladja?
Strasno je kad vidis nekog ko je imao briljantan i bridak um da ne zna elementarne stvari.
Videcu sta ce biti...
Shvatam da na to sve nemam bas nikakvog uticaja

- - - - - - - - - -



Shvata veoma dobro da se nesto desava, ali ona kaze za sebe da ludi...

Ponavljam svakog dana vise puta kada se cujem sa mamom preko telefona da je ona najpametnija I da je uvek u pravu I kako je sve komsije I doktori hvale da je prava gospodja...da se I meni desava ovih dana da sam nesto pospana I zbunjena...ali jedva cekam da dodjem kod nje kada zavrsim poslovne obaveze I da cemo se uz kafu leeeeepo opustiti I bas nas briga sta drugi pricaju... Kada pita kada cu doci, kazem joj sutra ili za dva dana... ona I tako nema predstavu sta to znaci, a obraduje se svaki put. Gledaj da jhe svaki put kada kaze da ludi, smiris recenicom da smo svi optereceni, da su ceste promene vremena...daj joj neki bezazleni vitamin da popije ili neku bombonicu stavi u kutijicu bez nalepnice...pa neka popije kada misli da *ludi*... nasali se na svoj racun, pokusaj da je nasmejes...

- - - - - - - - - -

Kao što reče beket, ne ispravljajte ih jer onda ulazite u raspravke iz kojih nikako ne možete izaći kao pobednik a njih bacate u još veću enigmu i haos. Samo ih usmeravajte.

pahuljicagm, tvoja tetka je u fazi kada oseća da joj se nešto čudno dešava. Iskreno i bez laganja, ta faza će je proći brzo i ući će u period kada je svako njeno stanje za nju sasvim normalno stanje a sva vaša stanja su za nju nenormalna i atak na nju. Zato se ne raspravljaj sa njom jer to ne pomaže nikome, samo ćeš izgubiti silnu energiju.

Draga, kako si? Bas radujem da si se javila Sta radi bebac? Ima li jos prinove u najavi?

 

[pahuljicagm]

Ponavljam svakog dana vise puta kada se cujem sa mamom preko telefona da je ona najpametnija I da je uvek u pravu I kako je sve komsije I doktori hvale da je prava gospodja...da se I meni desava ovih dana da sam nesto pospana I zbunjena...ali jedva cekam da dodjem kod nje kada zavrsim poslovne obaveze I da cemo se uz kafu leeeeepo opustiti I bas nas briga sta drugi pricaju... Kada pita kada cu doci, kazem joj sutra ili za dva dana... ona I tako nema predstavu sta to znaci, a obraduje se svaki put. Gledaj da jhe svaki put kada kaze da ludi, smiris recenicom da smo svi optereceni, da su ceste promene vremena...daj joj neki bezazleni vitamin da popije ili neku bombonicu stavi u kutijicu bez nalepnice...pa neka popije kada misli da *ludi*... nasali se na svoj racun, pokusaj da je nasmejes...

- - - - - - - - - -


Pa tako se i ponasam, uvek imam u pripravnosti neku zgodu da i ja zaboravljam,ispricam joj i ona kaze, pa eto nije to samo meni, znaci, sad mi je lakse.
A rekla sam joj za mamu, jer do sada je sama konstatovala (svaki put kad je spomene nekom kontekstu kao da je ziva) da mame nema vec dugo. Nisam ocekivala nikakvu reakciju akdasamo joj to rekla.
A ono sto mi je utisak je da nije plakala zbog toga sto mame nema, kao da je negde uklavirila to, vec zato sto shvata da joj se nesto sa glavom dogadja...
Ne znam, eto, dodjem ovde i istresem sta se dogadja,kao mi lakse , jer mi se cini da ovde ljudi razumeju...

 

[bezuslovna ljubav]

Ponavljam svakog dana vise puta kada se cujem sa mamom preko telefona da je ona najpametnija I da je uvek u pravu I kako je sve komsije I doktori hvale da je prava gospodja...da se I meni desava ovih dana da sam nesto pospana I zbunjena...ali jedva cekam da dodjem kod nje kada zavrsim poslovne obaveze I da cemo se uz kafu leeeeepo opustiti I bas nas briga sta drugi pricaju... Kada pita kada cu doci, kazem joj sutra ili za dva dana... ona I tako nema predstavu sta to znaci, a obraduje se svaki put. Gledaj da jhe svaki put kada kaze da ludi, smiris recenicom da smo svi optereceni, da su ceste promene vremena...daj joj neki bezazleni vitamin da popije ili neku bombonicu stavi u kutijicu bez nalepnice...pa neka popije kada misli da *ludi*... nasali se na svoj racun, pokusaj da je nasmejes...

- - - - - - - - - -


Pa tako se i ponasam, uvek imam u pripravnosti neku zgodu da i ja zaboravljam,ispricam joj i ona kaze, pa eto nije to samo meni, znaci, sad mi je lakse.
A rekla sam joj za mamu, jer do sada je sama konstatovala (svaki put kad je spomene nekom kontekstu kao da je ziva) da mame nema vec dugo. Nisam ocekivala nikakvu reakciju akdasamo joj to rekla.
A ono sto mi je utisak je da nije plakala zbog toga sto mame nema, kao da je negde uklavirila to, vec zato sto shvata da joj se nesto sa glavom dogadja...
Ne znam, eto, dodjem ovde i istresem sta se dogadja,kao mi lakse , jer mi se cini da ovde ljudi razumeju...

Draga, uvek smo tu da saslusamo. Potpuno te razumem. Dodatno je komplikovano sto je tvoja tetka dosta citala o svemu tome I jos je u stanju da na taj nacin posmatra sve sto se dogadja. Moja mama, kao I ja, nismo imale pojma kakva je to bolest. Saznala sam od psihijatra I sa internet, a moja jadna mama povremeno je ponavljala da se nesto cudno s njom desava, jer psihijatar nije pricao pred njom. Pa I sada ponekad tako kaze I izrazi strah, Bilo je tu puno tragikomicnih situacija. Ne mogu sebi sada da oprostim sto se nisam snalazila u pocetku... jednostavno sam bila zetecena. I da nije bilo ovog foruma... ma, poludela bih skroz. Da li si gledala film Still Alice? Mozda ne bi trebalo da pricas o tom filmu sa tetkom, ali mozes videti kako jedna intelektualka saznaje dijagnozu I kako se ona I porodica bore s tim. Dobro se snalazis. Svako od nas ce ti reci svoje iskustvo I misljenje a ti ces prepoznati situaciju I reagovati onako kako mozes. Ne postoji carobna rec, samo pokusaji koji mogu da smiruju situaciju. Dobro poznajes tetku I zato mislim da umes da je smiris I da ona pokazuje da joj prija tvoje prisustvo I da je nasla oslonac u tebi... ma, divna si u celoj situaciji.

 

[LJILJA MMM]

Pahuljicagm......i ludi. Tvoja tetka je u pravu. Taj osećaj i te reči je i meni govorio moj otac. To je ta faza. Jedno vreme se moj tatko predstavljao kao Ludi J.

 

[LJILJA MMM]

bezuslovna, tu sam, čitam vas povremeno, ali nemam šta pametno reći, pa ćutim a vremena mi je uvek malo.
Bebac je dobar. Zaradio je prvi gips jer je istegao ligamnte na ruci pa su mu stavili gips da odmara ruku. Izleteo mi je iz radnje na ulicu, ja ga stigla i uzela za ruku, a on se onda obesio onako da visi....i eto. Brz je kao struja, priča kao navijen, vozi sve što ima volan, pentra se gde stigne, peva i igra, "čita" knjigice, ponavlja sve kao papagajčić, nema mira, uvek u akciji i sa nekom idejom, a pri tom je maza velika. Vaspitačica pita zeta da li je on vama i kući ovakav? Ovaj proguta knedlu i pita "kakav". Pa ovako da stalno trči, juri, skače, uvek u akciji......a, pa da, to je njegovo normalno stanje, odgovori zet. "Bogami, nije vama lako sa njim" kaže žena sažaljivo A što voli da skitaaaa..taj je vazda sretan, i kad pođe i kad dođe...na mog tatka povuk'o

da vas malo oraspoložim

 

[pahuljicagm]

Draga, uvek smo tu da saslusamo. Potpuno te razumem. Dodatno je komplikovano sto je tvoja tetka dosta citala o svemu tome I jos je u stanju da na taj nacin posmatra sve sto se dogadja. Moja mama, kao I ja, nismo imale pojma kakva je to bolest. Saznala sam od psihijatra I sa internet, a moja jadna mama povremeno je ponavljala da se nesto cudno s njom desava, jer psihijatar nije pricao pred njom. Pa I sada ponekad tako kaze I izrazi strah, Bilo je tu puno tragikomicnih situacija. Ne mogu sebi sada da oprostim sto se nisam snalazila u pocetku... jednostavno sam bila zetecena. I da nije bilo ovog foruma... ma, poludela bih skroz. Da li si gledala film Still Alice? Mozda ne bi trebalo da pricas o tom filmu sa tetkom, ali mozes videti kako jedna intelektualka saznaje dijagnozu I kako se ona I porodica bore s tim. Dobro se snalazis. Svako od nas ce ti reci svoje iskustvo I misljenje a ti ces prepoznati situaciju I reagovati onako kako mozes. Ne postoji carobna rec, samo pokusaji koji mogu da smiruju situaciju. Dobro poznajes tetku I zato mislim da umes da je smiris I da ona pokazuje da joj prija tvoje prisustvo I da je nasla oslonac u tebi... ma, divna si u celoj situaciji.

Nisam gledala film, imam link koji mi je ONA poslala, nakon sto je odgledala film. Rekla mi je da je POTRESAN... Pa ja nemam dovoljno snage da sednem da ga odgledam..
I dalje mesa mene i mamu, jutros me je pitala da li sam ja ona starija ili mladja
I kada sam joj rekla koja sam, ona je pocela da place i pitala me zasto je i svoje ime zaboravila.
Nakon sat vremena otisla je kod frizera, mada i dalje nije bila sigurna ko sam ja.
Bezuslovna, ovo mi je sve mnogo brzo doslo ...
Mislila sam da ce ici postepeno...
Znam da je ovo prvi sok, moram da se konsolidujem, i da vidim sta cu dalje...
U ponedeljak ide kod neuropsihijatra u DZ. Videcu sta ce reci.

 

[beket]

Taj film i nije toliko potresan koliko je poučan. Treba ga pogledati. Posle toga ćeš se manje iznenaditi kad dođe do sledećeg ispada. A tempo bolesti je nepredvidljiv. Zavisi od mnogo faktora i zato je važno znati šta se sve može desiti. U stvari, film ni upola ne dočarava kakvu psihičku torturu dementni mogu da naprave svojim bližnjima.

 

[mali roker]

Dobro vece, veceras sam nesto citala i naisla na jedan divan tekst, o cerki i majci koja boluje od Alchajmera i kako je majka na trenutak prepoznala.
http://stil.kurir.rs/prica-koja-je-...rom-prepoznala-svoju-cerku-video-clanak-24107

Pahuljice, ne brini previse sto te tetka pomesa sa majkom ili nekom drugom njoj bliskoj osobi.
Ja sam tati bila i cerka i majka i zena i ljubavnica i povremeno zene koje je imao u zivotu.
Mene je ovaj snimak pomalo potresao jer sam se setila da kad smo slavili cerin rodjendan bila je moja majka u gostima i tata je prepoznao, tiho je prosaputao njenu ime i jedna mala suza skliznula mu je niz lice.....
Druge osobe koje su bile u blizini nije prepoznao.

Samo hrabro dalje u borbi protiv ove bolesti i budite svesni da u velikom broju to ne govori nasi bliski ves da to bolest govori.

 

[birdie]

Taj film i nije toliko potresan koliko je poučan. Treba ga pogledati. Posle toga ćeš se manje iznenaditi kad dođe do sledećeg ispada. A tempo bolesti je nepredvidljiv. Zavisi od mnogo faktora i zato je važno znati šta se sve može desiti. U stvari, film ni upola ne dočarava kakvu psihičku torturu dementni mogu da naprave svojim bližnjima.

Kako kome Beket. Nismo svi isti i ne reagujemo svi isto. Ja sam film gledala prošle godine, a moj otac je bio bolestan već četiri godine i mogu ti reći da me je film jako potresao. Što se tiče torture koju spominješ o tome najbolje mogu pričati oni koji žive 24 h dnevno sa dementnom osobom. U našoj porodici takva osoba je bila moja majka, pa opet, nakon tatine smrti kada je sve prošlo, uporno se preispituje da li je dovoljno uradila za njega, da li je mogla bolje i ni jednog jedinog trenutka bez obzira na sve te godine provedene pored njega tako bolesnog nije spomenula torture, nego svaki put kaže da joj je žao i da se ON namučio.
Pahuljice, budi jaka i traži i lično pomoć kada osjetiš da ti je teško, ne libi se tražiti pomoć sebi od stručnog lica. Jednostavno je takva bolest da guta i razdire i bolesnika i njegovatelja.

 

[bezuslovna ljubav]

bezuslovna, tu sam, čitam vas povremeno, ali nemam šta pametno reći, pa ćutim a vremena mi je uvek malo.
Bebac je dobar. Zaradio je prvi gips jer je istegao ligamnte na ruci pa su mu stavili gips da odmara ruku. Izleteo mi je iz radnje na ulicu, ja ga stigla i uzela za ruku, a on se onda obesio onako da visi....i eto. Brz je kao struja, priča kao navijen, vozi sve što ima volan, pentra se gde stigne, peva i igra, "čita" knjigice, ponavlja sve kao papagajčić, nema mira, uvek u akciji i sa nekom idejom, a pri tom je maza velika. Vaspitačica pita zeta da li je on vama i kući ovakav? Ovaj proguta knedlu i pita "kakav". Pa ovako da stalno trči, juri, skače, uvek u akciji......a, pa da, to je njegovo normalno stanje, odgovori zet. "Bogami, nije vama lako sa njim" kaže žena sažaljivo A što voli da skitaaaa..taj je vazda sretan, i kad pođe i kad dođe...na mog tatka povuk'o

da vas malo oraspoložim

Pre nego sto sam zavrsila poslednju recenicu, vec mi je kroz glavu proslo da je druzeljubiv na pradedu

 

[bezuslovna ljubav]

Kako kome Beket. Nismo svi isti i ne reagujemo svi isto. Ja sam film gledala prošle godine, a moj otac je bio bolestan već četiri godine i mogu ti reći da me je film jako potresao. Što se tiče torture koju spominješ o tome najbolje mogu pričati oni koji žive 24 h dnevno sa dementnom osobom. U našoj porodici takva osoba je bila moja majka, pa opet, nakon tatine smrti kada je sve prošlo, uporno se preispituje da li je dovoljno uradila za njega, da li je mogla bolje i ni jednog jedinog trenutka bez obzira na sve te godine provedene pored njega tako bolesnog nije spomenula torture, nego svaki put kaže da joj je žao i da se ON namučio.
Pahuljice, budi jaka i traži i lično pomoć kada osjetiš da ti je teško, ne libi se tražiti pomoć sebi od stručnog lica. Jednostavno je takva bolest da guta i razdire i bolesnika i njegovatelja.

Malo su pokazali da se suprug suocava u svakodnevnim stvarima...ali opet vise psihicki nego fizicki. Pretpostavljam da su hteli da zadrze paznju na porodicnim odnosima I akcenat stave na mogucnosti nasledjivana gena...doduse I na borbi pojedinca koji je I uz podrsku I sa visokim umnim sposobnostima I kreativnoscu I samosvesnosti... opet u veeeeeelikom problem, a time I oni oko njega. Valjda se niko I ne usudjuje da pokaze problem tipa da se dementan uneredio I sakrio to pod krevet. Jer ko bi to gledao I kako bi shvatio. Ima par scena u nasem filmu Ledina, gde Milena Dravic brine o dementnoj mami. Mada su duhovito prikazane, vidi se koliko cerka pati.

- - - - - - - - - -

Kako kome Beket. Nismo svi isti i ne reagujemo svi isto. Ja sam film gledala prošle godine, a moj otac je bio bolestan već četiri godine i mogu ti reći da me je film jako potresao. Što se tiče torture koju spominješ o tome najbolje mogu pričati oni koji žive 24 h dnevno sa dementnom osobom. U našoj porodici takva osoba je bila moja majka, pa opet, nakon tatine smrti kada je sve prošlo, uporno se preispituje da li je dovoljno uradila za njega, da li je mogla bolje i ni jednog jedinog trenutka bez obzira na sve te godine provedene pored njega tako bolesnog nije spomenula torture, nego svaki put kaže da joj je žao i da se ON namučio.
Pahuljice, budi jaka i traži i lično pomoć kada osjetiš da ti je teško, ne libi se tražiti pomoć sebi od stručnog lica. Jednostavno je takva bolest da guta i razdire i bolesnika i njegovatelja.

Birdie, tvoja mama je shvatila sustinu, ali znam da se straaaasno namucila negujuci dementnog. Pretpostavljam da je ponavljajuci to sebi uspela da isprati sve do kraja. Dobro je da je ostala pribrana I jaka.

 

[bezuslovna ljubav]

Nisam gledala film, imam link koji mi je ONA poslala, nakon sto je odgledala film. Rekla mi je da je POTRESAN... Pa ja nemam dovoljno snage da sednem da ga odgledam..
I dalje mesa mene i mamu, jutros me je pitala da li sam ja ona starija ili mladja
I kada sam joj rekla koja sam, ona je pocela da place i pitala me zasto je i svoje ime zaboravila.
Nakon sat vremena otisla je kod frizera, mada i dalje nije bila sigurna ko sam ja.
Bezuslovna, ovo mi je sve mnogo brzo doslo ...
Mislila sam da ce ici postepeno...
Znam da je ovo prvi sok, moram da se konsolidujem, i da vidim sta cu dalje...
U ponedeljak ide kod neuropsihijatra u DZ. Videcu sta ce reci.

Draga, to sto se povremeno desavaju takve scene ne mora da znaci da *ode sve do djavola*, vec da te opomene da se pripremis da ce biti I toga. I to sve vise. Moze da se vrati potpuno u stabilno stanje, a onda da te sokira nekom scenom. Kod moje mame to varira vec 6-7 godina. Samo sto je usput pogubila dosta od svojih sposobnosti (oblacenje, hranjenje, odlazak u toalet...). Ali u samom pocetku je prvo krenula sa histerijom gde su joj roditelji I gde joj je kuca I nocu vidi pokojnike u stanu... da bi se onda smirivala I funkcionisala u stanu uz pomoc geronto domacice I moju podrsku I dolaske... I tako naizmenicno... morala sam da je smestim u dom kada svoj stan nije smatrala svojom kucom. Svaki strah ce izazvati agresiju a posle toga zbog nemoci udara u plac. Sedi zamisljena I cuti, a onda sve sto vise odmice dan sve je valjda umornija I krene sa pitanjima da bi smo dosle pred spavanje u situaciju da ja placem I preklinjem a ona je ljuta I odlucna da istera svoje hirove.Zapravo ne ona, nego demencija. Pokusaj da joj uvedes neki redosled u svakodnevnim obavezama. Probaj da je posecujes u neko vreme kada jos nije umorna od silnih promisljana I nedoumica... Pitaj doktora da joj prepise nesto za smirenje (mozda ujutru za smirenje ili oko podne, a uvece za spavanje). Probaj da uvedes u celu pricu geronto domacicu, jer ce se tako navikavati na prisustvo sluzbenog lica, koje ce ucvrsivati dnevni raspored. Dementan mora da ima dnevni raspored aktivnosti. Vidi u Centru za socijalno sta mogu da ti pomognu. Zavisi od opstin do opstine. U gradu gde je moja mama organizovali su geronto domacice iz donacije vlade svedske, a ja sam doplacivala uslugu. Mozda ima I neki centar za dnevni boravak, koji bi mogla povremeno da posecuje. Ili je uputi na nekog psihologa, koji ce se baviti njenim stanjem I pomagati jos. Mora da ima kontakt sa nekim sluzbenim licem, koje ce je usmeravati I tebi pomagati.

 

[pahuljicagm]

Hvala tebi, bezuslovna.


Danas sam je vodila kod psihijatra, doktorka koja je dijagnostikovala kognitivni poremecaj pre 3 godine se iznenadila kako sada lose izgleda. Naravno, negativno se izrazila vezano za propisanu terapiju koju je prof. PAvlovic propisao. Promenila joj je lekove, dala joj je Rissar, zbog halucinacija, i izbacila Rivotril.Zadrzala je Latu, Milgamu i Sermion. Videcemo kako ce ici sa Rissar-om, mada sam videla na netu koje su kontraindikacije i ne dopada mi se.

Inace, juce sam se ujutru cula sa njom,bila je opet dezorjentisana i spominajala mamu i nisam je zvala nego tek oko 4 po podnej er sam imala obaveeza.Nisam uspela da je dobijem skoro dva sata. Kada se konacno javila na telefon, shvatila sam da jedva govori i tesko je promrmljala da je pala i da su je sanitetom doveli kuci.
Bila sam kod nje u rekordnom roku, i posto je veoma lose izgledala, psihicki lose(nije imala nikakve povrede, jer se onesvestila) pozvala sam drugu tetku, njenu mladju rodjenu sestru od koje Tetka ima paniku da ce je smestiti na psihijatriju (mislim da sam vec pisala o tome, mladja tetka je do penzije radila na toj klinici kao med.sestra) i uzeti joj stan, jer je ova u nekom kontekstu pre 7-8 god tako nesto i izjavila.

Elem, mladja tetka je danas konstatovala da je Tetka lose (ova je od treme uradila pogresno sve sto se moglo pogresno uraditi i reci) i da ce ona u dogovoru sa svojom cerkom da odluci sta ce raditi. E pa tu sam joj rekla da mora i mene da ukljuci u odluku. Nisam joj rekla da imam sa Tetkom potpisan ugovor o dozivotnom izdrzavanju, ali cu joj to reci prvom prilikom kada se budemo videle, jer nije prica za telefon.
Ocekujem negde da ce se mladja tetka povuci nakon tog saznanja.
Ali, videcemo.

Takodje, psihijatrica mi je rekla da nije za samostalni zivot u ovom trenutku, ali da ne bi bilo dobro ni da ima stalnu podrsku, jer ce se onda previse opustiti... Kaze, morate pazljivo da procenite...
Uffff, ovo nije ni pocelo,a ja sam umorna, jer nemam izlaz ni resenje.

I stalno kukam, sto ne lici na mene, jer se uvek hvatam u kostac sa problemima. Ali, ovo...

- - - - - - - - - -

Kako kome Beket. Nismo svi isti i ne reagujemo svi isto. Ja sam film gledala prošle godine, a moj otac je bio bolestan već četiri godine i mogu ti reći da me je film jako potresao. Što se tiče torture koju spominješ o tome najbolje mogu pričati oni koji žive 24 h dnevno sa dementnom osobom. U našoj porodici takva osoba je bila moja majka, pa opet, nakon tatine smrti kada je sve prošlo, uporno se preispituje da li je dovoljno uradila za njega, da li je mogla bolje i ni jednog jedinog trenutka bez obzira na sve te godine provedene pored njega tako bolesnog nije spomenula torture, nego svaki put kaže da joj je žao i da se ON namučio.
Pahuljice, budi jaka i traži i lično pomoć kada osjetiš da ti je teško, ne libi se tražiti pomoć sebi od stručnog lica. Jednostavno je takva bolest da guta i razdire i bolesnika i njegovatelja.

Hvala ti puno na recima podrske ... To mi je i danas psihijatrica rekla....

 

[bezuslovna ljubav]

Hvala tebi, bezuslovna.


Danas sam je vodila kod psihijatra, doktorka koja je dijagnostikovala kognitivni poremecaj pre 3 godine se iznenadila kako sada lose izgleda. Naravno, negativno se izrazila vezano za propisanu terapiju koju je prof. PAvlovic propisao. Promenila joj je lekove, dala joj je Rissar, zbog halucinacija, i izbacila Rivotril.Zadrzala je Latu, Milgamu i Sermion. Videcemo kako ce ici sa Rissar-om, mada sam videla na netu koje su kontraindikacije i ne dopada mi se.

Inace, juce sam se ujutru cula sa njom,bila je opet dezorjentisana i spominajala mamu i nisam je zvala nego tek oko 4 po podnej er sam imala obaveeza.Nisam uspela da je dobijem skoro dva sata. Kada se konacno javila na telefon, shvatila sam da jedva govori i tesko je promrmljala da je pala i da su je sanitetom doveli kuci.
Bila sam kod nje u rekordnom roku, i posto je veoma lose izgledala, psihicki lose(nije imala nikakve povrede, jer se onesvestila) pozvala sam drugu tetku, njenu mladju rodjenu sestru od koje Tetka ima paniku da ce je smestiti na psihijatriju (mislim da sam vec pisala o tome, mladja tetka je do penzije radila na toj klinici kao med.sestra) i uzeti joj stan, jer je ova u nekom kontekstu pre 7-8 god tako nesto i izjavila.

Elem, mladja tetka je danas konstatovala da je Tetka lose (ova je od treme uradila pogresno sve sto se moglo pogresno uraditi i reci) i da ce ona u dogovoru sa svojom cerkom da odluci sta ce raditi. E pa tu sam joj rekla da mora i mene da ukljuci u odluku. Nisam joj rekla da imam sa Tetkom potpisan ugovor o dozivotnom izdrzavanju, ali cu joj to reci prvom prilikom kada se budemo videle, jer nije prica za telefon.
Ocekujem negde da ce se mladja tetka povuci nakon tog saznanja.
Ali, videcemo.

Takodje, psihijatrica mi je rekla da nije za samostalni zivot u ovom trenutku, ali da ne bi bilo dobro ni da ima stalnu podrsku, jer ce se onda previse opustiti... Kaze, morate pazljivo da procenite...
Uffff, ovo nije ni pocelo,a ja sam umorna, jer nemam izlaz ni resenje.

I stalno kukam, sto ne lici na mene, jer se uvek hvatam u kostac sa problemima. Ali, ovo...

- - - - - - - - - -



Hvala ti puno na recima podrske ... To mi je i danas psihijatrica rekla....

Proveri ponovo novu terapiju. Mozda je ta kombinacija previse sedira. Obrati se ponovo psihijatru, mozes i sama da odes i zamolis za par minuta razgovora. I mi smo lutali sa terapijama. To jednostavno mora da se prati. Mada ce ti svaki psihijatar reci da treba vremena da odradi terapija svoje, ali i meni se desavalo da sam posle prve tablete antidepresiva bila drogirana, pokusala sam jos dva dana i onda sam se javila psihijatru. U vezi sa reakcijom rodbine, vodi racuna. Ne bih na tvom mestu pominjala ugovor o izdrzavanju, jer ce u vezi sa datumom biti kolebanja kada je pocela bolest a kada ste potpisali. Najbolje bi bilo da pokrenes oduzimanje poslovne sposobnosti, ali ne znam sta se tada desava na sudu sa srodnicima. Mozes da upotrebis naklonost tetke prema tebi u ovom trenutku. Desava se da se dementan okrene protiv onog koji mu je najblizi i najvise brine. Moja rodbina je u jednom periodu okrenula moju mamu protiv mene. Onda mozes misliti... Gde je ta druga tetka bila do sada? Da li je upoznata sa stanjem dementne tetke? Dobro razmisli pre nego sto odreagujes na provokacije rodbine. Rodjenu majku nisam mogla da zastitim od njenih sestara, tako da se pripremi na napade s te strane. Vidimo koliko brines o tetki i da si joj bas posvecena. Nastavi da se boris za dobro svoje tetke, ali gledaj da sacuvas i svoje zivce.

- - - - - - - - - -

Sutra putujem kod mame. Ostacu 6-7 dana. Ne znam da li cu moci da pratim forum, jer imam neki prastari racunar u stanu. Milsim na sve vas

 

[birdie]

Takodje, psihijatrica mi je rekla da nije za samostalni zivot u ovom trenutku, ali da ne bi bilo dobro ni da ima stalnu podrsku, jer ce se onda previse opustiti... Kaze, morate pazljivo da procenite...
Uffff, ovo nije ni pocelo,a ja sam umorna, jer nemam izlaz ni resenje.

I stalno kukam, sto ne lici na mene, jer se uvek hvatam u kostac sa problemima. Ali, ovo...

- - - - - - - - - -



Hvala ti puno na recima podrske ... To mi je i danas psihijatrica rekla....

Ja kada sam bila uznemirena nisam bila nikakva za ophođenje sa ocem. Bila sam plačljiva i svadljiva, a to nikako nije dobro u ophođenju sa dementnom osobom. To je bio jedan od razloga što sam uzimala lijekove za smirenje da bi bila smirena i pribrana, kao i to da se naspavam jer od silne zabrinutosti i šoka (onih prvih godinu dana) nisam mogla ni spavati. Ono u čemu sam griješila je što sam željela jako kontrolisati situaciju, biti spremna na sve moguće tatine reakcije što opet nikako nije izvodljivo. Bilo je perioda koji su bili tako dobri, prolazilo je vrijeme sa već ustaljenim navikama koje su bile sasvim prihvatljive i podnošljive, a onda odjednom se dogodi da tata ne liči na onog od juče. Takvi dani su bili strašni. Hoću ti reći da nećeš nikako moći sve unaprijed predvidjeti, da će biti šokova i šokova, ali da jednostavno moraš da se nosiš s tim. Moraš tražiti i prihvatiti svu pomoć koja ti se nudi, naučiti improvizovati i koliko god je to moguće pokušati da zaštitiš i sebe. Opet ću reći: tatin neuropsihijatar je imao teoriju da se dementni ne može liječiti nego se samo održava trenutno stanje podnošljivim za okolinu, ali da se kod te bolesti mora maksimalno voditi računa o njegovatelju. Prve godine tatie bolesti to mi je zvučalo surovo u odnosu na bolesnika, ali danas znam šta je želio reći.

 

[pahuljicagm]

Proveri ponovo novu terapiju. Mozda je ta kombinacija previse sedira. Obrati se ponovo psihijatru, mozes i sama da odes i zamolis za par minuta razgovora. I mi smo lutali sa terapijama. To jednostavno mora da se prati. Mada ce ti svaki psihijatar reci da treba vremena da odradi terapija svoje, ali i meni se desavalo da sam posle prve tablete antidepresiva bila drogirana, pokusala sam jos dva dana i onda sam se javila psihijatru. U vezi sa reakcijom rodbine, vodi racuna. Ne bih na tvom mestu pominjala ugovor o izdrzavanju, jer ce u vezi sa datumom biti kolebanja kada je pocela bolest a kada ste potpisali. Najbolje bi bilo da pokrenes oduzimanje poslovne sposobnosti, ali ne znam sta se tada desava na sudu sa srodnicima. Mozes da upotrebis naklonost tetke prema tebi u ovom trenutku. Desava se da se dementan okrene protiv onog koji mu je najblizi i najvise brine. Moja rodbina je u jednom periodu okrenula moju mamu protiv mene. Onda mozes misliti... Gde je ta druga tetka bila do sada? Da li je upoznata sa stanjem dementne tetke? Dobro razmisli pre nego sto odreagujes na provokacije rodbine. Rodjenu majku nisam mogla da zastitim od njenih sestara, tako da se pripremi na napade s te strane. Vidimo koliko brines o tetki i da si joj bas posvecena. Nastavi da se boris za dobro svoje tetke, ali gledaj da sacuvas i svoje zivce.

- - - - - - - - - -

Sutra putujem kod mame. Ostacu 6-7 dana. Ne znam da li cu moci da pratim forum, jer imam neki prastari racunar u stanu. Milsim na sve vas

Eeee, bezuslovna,naravno da sam odreagovala na provokaciju rodbine...

Mladja tetka me je sinoc zvala da bi me pitala sta sam ja mislila vezano za negu moje Tetka, lepo sam joj rekla da onog trenutka kad ne bude mogla vise da zivi sama, trebalo bi da se smesti u neku ustanovu po 24h nadzor i negu. I tu smo se slozile. Kada je pocela kao ce ona ovo i ono, i to sve u prvom lici jednine, e onda sam joj rekla da imam ugovor i da ne moze sama da odlucuje, ali sam je podsetila da smo Tetka i ja veoma bliske ceo moj zivot i da bih ja svakako o njoj brinula, bez obzira na sve. Ona je rekla da je "sokirana,ali da je ravna crta" ali da to nema veze, jer ce ona da pomogne, jer su sestre. A njih dve imaju veoma los odnos vec dugo, dugo godina, i mladja tetka nije znala ni za jedan problem ni zdravstveni ni bilo koji drugi koji moja Tetka ima ili bilo ko od nas ostalih u familiji.
Inace, doktorka kod koje smo juce bile,i koja je se setila, kada je cula da sam joj sestricina, samo me pogledala i rekla - aaa, to je znaci, ta ljubav njena najveca zarozala sam se placuci kad mi je to rekla.
I sad bi trebalo da ova tetka koja nista ne zna odlucuje o buducnosti moje Tetke!?
..............................................................

Uzivaj sa mamom i javi se kad se vratis

- - - - - - - - - -

Ja kada sam bila uznemirena nisam bila nikakva za ophođenje sa ocem. Bila sam plačljiva i svadljiva, a to nikako nije dobro u ophođenju sa dementnom osobom. To je bio jedan od razloga što sam uzimala lijekove za smirenje da bi bila smirena i pribrana, kao i to da se naspavam jer od silne zabrinutosti i šoka (onih prvih godinu dana) nisam mogla ni spavati. Ono u čemu sam griješila je što sam željela jako kontrolisati situaciju, biti spremna na sve moguće tatine reakcije što opet nikako nije izvodljivo. Bilo je perioda koji su bili tako dobri, prolazilo je vrijeme sa već ustaljenim navikama koje su bile sasvim prihvatljive i podnošljive, a onda odjednom se dogodi da tata ne liči na onog od juče. Takvi dani su bili strašni. Hoću ti reći da nećeš nikako moći sve unaprijed predvidjeti, da će biti šokova i šokova, ali da jednostavno moraš da se nosiš s tim. Moraš tražiti i prihvatiti svu pomoć koja ti se nudi, naučiti improvizovati i koliko god je to moguće pokušati da zaštitiš i sebe. Opet ću reći: tatin neuropsihijatar je imao teoriju da se dementni ne može liječiti nego se samo održava trenutno stanje podnošljivim za okolinu, ali da se kod te bolesti mora maksimalno voditi računa o njegovatelju. Prve godine tatie bolesti to mi je zvučalo surovo u odnosu na bolesnika, ali danas znam šta je želio reći.

I ja sam prosla kroz slicnu fazu kao i ti , birdie, a sada cu se potruditi i poslusati tvoj savet.