Demencija

[bezuslovna ljubav]

Jolita, konsultujte doktore. Mozda ima neke bolove, mozda ima problem sa stomakom, besikom, prostatom...mozda je reakcija na neki lek... Donasept hoce da izazove mucninu i grceve u stomaku. Moja mama ga je jedva podnela u pocetku. Vec su mislili da odustanu od te terapije. Taj madopar je pila moja svekrva i imala je bas konfuzna stanja od njega. Moja mama je imala trombozu i ne sme da uzima madopar, a i taj leponex su joj davali jedno vreme mada i on utice na zgrusavanje krvi. Bitna je i kolicina leka i vreme uzimanja, a i svaki lekar joj je prepisivao drugaciju terapiju. Kad god smo menjali lekara,odmah je dobijala potpuno drugaciju terapiju. I svaki pacijent reaguje drugacije na odredjeni lek. Treba probati razne kombinacije, a treba i vreme da se lek dovoljno koncentrise u organizmu da bi pokazao dejstvo. Pozovite hitnu pomoc, pa ce ga mozda oni uputiti dalje. Nemojte cekati da prodje samo od sebe. Da li ste mu radili magnetnu rezonancu? Ili CT? Kakve su promene na mozgu?
Izbegavajte da ga hvatate za ruke kada ima te napade. Moze vas nesvesno povrediti. Ako je posledica nekih procesa u mozgu, verovatno da ne moze da kontrolise jacinu stiska i pokrete.

 

[Jolita]

@bezuslovna ljubav,
i kod nas su ti periodi noci najtezi. Tada je bio najnervozniji i imao je najvece ispade.
Bas smo trazili od doktora nesto da bolje spava i za smirenje, tako da imamo ovaj Trazem (redovno) i Bosaurin (po potrebi).

MI nismo radili magnetnu, jesmo CT. CT je pokazao da je otac nekada davno imao niz manjih mozdanih udara koji uopce nisu primjeceni. Moguce da su ovo posljedice,
ali doktorica tada nije dovela u vezu to sa demencijom.
Rekla nam je da nema smisla ponavljati CT ali ja bih ipak ponovila. Jer sad primjecujem da se totalno naginje u lijevu stranu i ne moze tu stranu da kontrolise.
Razmisljam da li je moguce da su se ti manji udari ponovili i da su ostavili takav trag na lijevoj strani...

- - - - - - - - - -

I da, hvala na ideju sa hitnom.
Meni nije bilo ni na kraj pameti ali ako se onako ponovi kao sinoc, onoliko trzanje, grcenje i tresenje tijela,
stvarno trebamo pozvati hitnu.

 

[LJILJA MMM]

MOj otac u biti ne hoda nigdje posebno. Ovo je bilo jer mi ga je nekako zao, uvijek je u kuci, na istom mjestu, u manje-vise istoj pozi i htjela sam da malo promjeni misleci da ce mu goditi.
I jos sam htjela da se malo umori ne bi li mirnije spavao navecer.


Evo sam dosla da zapisem sve lijekove koje ste spominjale (Leponex, Lorazepam, Donasept, itd.) jer mama vodi oca sutra doktoru na kontolu pa da ga upita i za ove lijekove.
Trenutna terapija je: Memantin, Madopar, Trazem i Bosaurin (po potrebi za smirenje).

Primjetila sam da je on poceo da jako stisce ruke. Do te mjere da mu prsti pomodre. Ili isto tako silno da se drzi za nesto (kragnu, naslonjac, koljeno)....
Veceras se skroz grcio i cijelo tijelo mu se treslo na momente. Ja sam sjela kod njega i dala mu svoju ruku i nenormalno je stiskao. Da zaboli.
Ne znam sta je to...Totalno je okocen

uuuuuf....i moj tata je bio sav ukočen......leži a glavu drži podignutu. Kada smo ga odveli iz doma u bolnicu jer nije mokrio, satima je držao tako glavu, ležeči potpuno izgubljen na bolničkim kolicima...dolaze pacijenti, pitaju me zašto mu ne stavim nešto ispod glave a ja im pokažem da ne vredi jer šta god da stavim od njihovih šaršava tamo on ne spušta glavu na to kao na jastuk nego je i dalje drži ukočenu....i rukama je stiskao čaršav kojim je pokriven bio..jedva ga ubacismo u kola nakon što mu je lekar dao terapiju, injekcije odmah tu i lekove....onda se od terapije vratio......vidi da nije neka urinarna infekcija jer to kod demencije izaziva svašta.

 

[Jolita]

uuuuuf....i moj tata je bio sav ukočen......leži a glavu drži podignutu. Kada smo ga odveli iz doma u bolnicu jer nije mokrio, satima je držao tako glavu, ležeči potpuno izgubljen na bolničkim kolicima...dolaze pacijenti, pitaju me zašto mu ne stavim nešto ispod glave a ja im pokažem da ne vredi jer šta god da stavim od njihovih šaršava tamo on ne spušta glavu na to kao na jastuk nego je i dalje drži ukočenu....i rukama je stiskao čaršav kojim je pokriven bio..jedva ga ubacismo u kola nakon što mu je lekar dao terapiju, injekcije odmah tu i lekove....onda se od terapije vratio......vidi da nije neka urinarna infekcija jer to kod demencije izaziva svašta.

Jao Ljiljo i moj radi identicno sa glavom.
Identicno.
Lezi i drzi glavu iznad jastuka, a mi ko papagaji ponavljamo spusti glavu, spusti glavu.

Inace jucer bili kod doktora.
Nalazi su mu perfektni (mokraca, krv, pritisak). Cak se i doktor iznenadio i komentarisao.
POjacao mu je Madopar za tu ukocenost, bas neke velike doze, i dobili smo uputnicu da radimo magnetnu. Na nas upit.

Na pitanje za lijekove tipa Leponex, Lorazepam, Donasept i sl je rekao da su to lijekovi za psihijatrijske slucajeve na psihickoj bazi i da to njemu na treba

- - - - - - - - - -

Ukoliko ima neko da slavi,
zelim Vam od srca sretan Bozic i sve najljepse vama i vasoj porodici

 

[blizance]

Pretprosle noci krenula moja mama oko ponoci u setnju. Snimili je na video nadzoru i vratili u sobu. Ujutru zovem centralu, ona se ne javlja kada su prebacili vezu. Covek iz obezbedjenja se ukljuci i rece da su imali problem nocas i da pozovem malo kasnije. Jedva sam docekala da je cujem. Javila se, delovala malo pospano i ne pominje nikakav problem. Posle dorucka je vec bila nasmejana. Doktorica je posetila i kaze da je stabilna, raspolozena, pritisak 120/70, na pominjanje nocnog izleta kao da se postidela i promenila u licu tvrdeci da je htela da proseta pa je zalutala. Meni je rekla posle par sati da je htela da ide kuci, ali sam oprezno pitala za avanturu i vidim da se ne seca bas jasno sta se desilo. Doktorica smatra da ne treba dizati paniku i da ce sacekati specijalistu u cetvrtak. Njeno misljenje je da ne treba menjati terapiju - Donasept i da iskustvo pokazuje da predlozeni flasteri nisu u tom stadijumu neko resenje. Ja se pokidah vec dva meseca od birge sto ne mogu da joj platim flastere, a sada mi kazu da nemaju velika ocekivanja od tog leka, a oni su mi predlagali uz napomenu da se dobro pokazalo i pomagali mi da spremimo dokumentaciju za ponovni izlazak za komisiju, mada jos nije prosledjeno. Sacekacu cetvrtak, a do tada je pratim i gledam da je oraspolozim. Juce je izlazila sa komsinicama u TV salu, a ja odmah pomislim da je opet krenula sama negde... bila je raspolozena i danas. Neverovatne su oscilacije potpune svesnosti i potpunog gubljenja kod nje. Da li je neko probao s ginko ili tanakan ili mozda tokoferol? Da li ste probali jos nesto osim prepisane terapije? Pre par dana bio je dr Pavlovic na tv-u. Prvi put sam ga videla, jako je bio uzdrzan a tema je demencija, sturo je odgovorio na tri-cetiri pitanja pa sam se pitala sto je uopste dolazio u studio. Posle 5 minuta bleda slika mi je bila pred ocima o tom gostovanju. Mogu misliti kako su reagovali oni koji nemaju tih problema u porodici. Pitam se zasto takav strucnjak nije iskoristio vreme u emisiji da nesto vise kaze o tome, da zainteresuje javnost, da posavetuje...

Mozda su trenutno nasa iskistva sa prof.Pavlovicem najsvezija obzirom da mama odlazi svaka tri meseca na kontrole.Generalno on je sasvim ok za saradnju rodbine pacijenata kao nekog ko daje informacije iz prve ruke.Uglavnom je otvoren za razgovor i ja ga otvoreno pitam sve sto me zanima.Jedino sto je nekad stur u odgovorima kao kad je video snimke magnetne rezonance glave moje mame,gde je samo vrteo glavom.Na moje pitanje kako mu izgledaju jedva sam mu izvukla koju rec i skapirala da nisu bas najbolji.Ostalo je na meni da odgonetnem sta je hteo da kaze.Tamo gde je radila snimak rekose mi da ima nekih promena starijeg datuma ali sta po njima tacno znaci starijeg datuma do danas nisam uspela da odgonetnem.Onda sam isto pitala i dr.Pavlovica i on je ostao nedorecen pa sam onda sama u glavi napravila rekonstrukciju dogadjaja i zakljucila da to starijeg datuma odprilike znaci nekih par meseci.Mrzim kada moram da zakljucujem do kraja sama i da predpostavljam a ponekad i sam profesor ostavi nedorecene iskaze.To je valja neko nepisano pravil vrhunskih strucnjaka ili prosto misle da smo im dorasli i da kapiramo sta je pisac hteo da kaze.U pocetku sam se bas brinula zbog takvih razgovora ali sada pokusavam da ja analiziram psihijatra i zakljucim sta je hteo reci sto je uostalom i manje bitno od toga da njegova terapija ima dejstvo na moju mamu.

Nocni izleti su i mojoj mami bili problem tj.meni i bas sam se brinula zbog njih.Vazno je samo da takav pacijent uvek bude pod nadzorom a tvoja mama je bila.Sve se dobro zavrsilo i to je najbitnije.Vazno je pacijenta smiriti,vratiti u krevet,dati terapiju...Nije bitno to sto ona nema pojma sta je radila i da li se toga stidi.To su nebitne stvari.Vazno je samo da kad god se tako nesto ponovi ona ima nekoga ko ce to sto se desava da proprati.U ovoj bolesti to je neminovno i treba nocne setnje kapirati kao i dnevnu rasejanost i navici se na to,tj.mi treba da se naviknemo na to.

- - - - - - - - - -

Jao Ljiljo i moj radi identicno sa glavom.
Identicno.
Lezi i drzi glavu iznad jastuka, a mi ko papagaji ponavljamo spusti glavu, spusti glavu.

Inace jucer bili kod doktora.
Nalazi su mu perfektni (mokraca, krv, pritisak). Cak se i doktor iznenadio i komentarisao.
POjacao mu je Madopar za tu ukocenost, bas neke velike doze, i dobili smo uputnicu da radimo magnetnu. Na nas upit.

Na pitanje za lijekove tipa Leponex, Lorazepam, Donasept i sl je rekao da su to lijekovi za psihijatrijske slucajeve na psihickoj bazi i da to njemu na treba

- - - - - - - - - -

Ukoliko ima neko da slavi,
zelim Vam od srca sretan Bozic i sve najljepse vama i vasoj porodici

Onda znaci da tovoj tata ima neke druge problema i da mu mozda ti lekovi nisu potrebni za sada.Mozda da se nadamo da ce mu neki drugi pomoci u njegovim problemima.Ostaje mi samo da mu pozelim najlaksu verziju bolesti i dobru reakciju na postavljene dijagnoze.
Moj Bozic je u januaru ali svakako zelim srecne praznike onima koji upravo slave svoj Bozic.

 

[beket]

Na moje pitanje kako mu izgledaju jedva sam mu izvukla koju rec i skapirala da nisu bas najbolji.Ostalo je na meni da odgonetnem sta je hteo da kaze.Tamo gde je radila snimak rekose mi da ima nekih promena starijeg datuma ali sta po njima tacno znaci starijeg datuma do danas nisam uspela da odgonetnem.Onda sam isto pitala i dr.Pavlovica i on je ostao nedorecen pa sam onda sama u glavi napravila rekonstrukciju dogadjaja i zakljucila da to starijeg datuma odprilike znaci nekih par meseci.

Nisam sasvim sigurna, ali mislim da to njihovo "starijeg datuma" ne znači samo nekoliko meseci, nego - više godina...
Ali nije to tako bitno. Kao što kažeš, najvažnije je trenutno stabilno stanje - uz adekvatnu terapiju.

 

[blizance]

Nisam sasvim sigurna, ali mislim da to njihovo "starijeg datuma" ne znači samo nekoliko meseci, nego - više godina...
Ali nije to tako bitno. Kao što kažeš, najvažnije je trenutno stabilno stanje - uz adekvatnu terapiju.

Moze biti da su na to pod starijim datumom mislili na par godina ali je prosto nemoguce da u najgorem stadijumu velikih promena u ponasanju nije na mozgu zabelezeno nista novije.Tako da to ostaje dilema ali po reakcijama dr.Pavlovica moglo je biti i da se mislilo i na to sto se dogadjalo poslednjih godina.Zavisi koji lekar kako tumaci snimak i koliko je moguce po njemu oceniti vreme koje je proslo.
Svakako je najbolje to sto je sada stabilna.Jedino sto me brine je njen fizicki izgled koji se u poslednjih mesec dana bas vidno pogorsava.Dobila je bas zutu i bledu boju u licu,mada to vezujem za retke izlaske na vazduh.Koza joj je usahla,deluje mnogo starije odjednom,sva se nekako sparusila.Njene lepe crte lica koje je do skoro imala kao da joj je pedeset godina odjednom su postale staracke sa 65 godina.Propada...vidim to...
Kako si ti Beket?Pozdrav!

 

[bezuslovna ljubav]

Jao Ljiljo i moj radi identicno sa glavom.
Identicno.
Lezi i drzi glavu iznad jastuka, a mi ko papagaji ponavljamo spusti glavu, spusti glavu.

Inace jucer bili kod doktora.
Nalazi su mu perfektni (mokraca, krv, pritisak). Cak se i doktor iznenadio i komentarisao.
POjacao mu je Madopar za tu ukocenost, bas neke velike doze, i dobili smo uputnicu da radimo magnetnu. Na nas upit.

Na pitanje za lijekove tipa Leponex, Lorazepam, Donasept i sl je rekao da su to lijekovi za psihijatrijske slucajeve na psihickoj bazi i da to njemu na treba

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

To jesu lekovi za psihijatrisjke slucajeve,ali kako drugacije leciti sve sto se javlja kao posledica demencije? Iznenadila sam se i ja kada sam procitala da su neki od lekova za psihoticare i sl, a delovali su na smirivanje i smanjivali ispade. Specijalista je pregledao moju mamu i rekao da ostaje pri istoj terapiji (Donasept, Rispolept, bromazepam uvece). Moja mama je pred njima bila potpuno stabilna, po obicaju. I na srecu, valjda. Ovih dana sam razgovarala i sa jednim farmakologom, koji ima roditelje od oko 80 godina i kod kojih primecuje znake demencije, ali je on protivnik uvodjenja lekova kod tih stanja. Objasnjenje je da su to hemijski procesi koji su nepredvidljivi i samim time teski za pracenje lekovima. Ko bi ga znao. Kao i kod mnogih teskih bolesti. Vodicu je kuci od 2. januara do Bozica. Tada cu se videti sa doktoricom i detaljno popricati. Postoji mogucnost da je prebace na neko odeljenje poluzavisnih, mada mi strucno osoblje u domu daje oprecne izjave na tu temu. Jedni kazu da postoji ta opcija, drugi kazu da su tu samo invalidi tesko pokretni i slicno... Za sada specijalista smatra da je ne treba dirati iz okruzenja u kome se koliko-toliko snalazi. Naravno, bez moje podrske preko telefona ne bi mogla tako da funkcionise, ali ne preostaje mi nista drugo sada.

 

[bezuslovna ljubav]

Moze biti da su na to pod starijim datumom mislili na par godina ali je prosto nemoguce da u najgorem stadijumu velikih promena u ponasanju nije na mozgu zabelezeno nista novije.Tako da to ostaje dilema ali po reakcijama dr.Pavlovica moglo je biti i da se mislilo i na to sto se dogadjalo poslednjih godina.Zavisi koji lekar kako tumaci snimak i koliko je moguce po njemu oceniti vreme koje je proslo.
Svakako je najbolje to sto je sada stabilna.Jedino sto me brine je njen fizicki izgled koji se u poslednjih mesec dana bas vidno pogorsava.Dobila je bas zutu i bledu boju u licu,mada to vezujem za retke izlaske na vazduh.Koza joj je usahla,deluje mnogo starije odjednom,sva se nekako sparusila.Njene lepe crte lica koje je do skoro imala kao da joj je pedeset godina odjednom su postale staracke sa 65 godina.Propada...vidim to...
Kako si ti Beket?Pozdrav!

Kakva joj je krvna slika? Da li joj dajete vitamine? Moja mama pije vec duze vreme beviplex, vitamin E, selen, vitamin D... Zateknem i ja moju mamu u domu bledu i nekako propalu, ali nakon par dana kod kuce osvezi se. Dobije boju i licu i zivne malo. Mozda bi trebalo da je malo izvedete, bar ispred zgrade ili do prve prodavnice. Ili da izdjete na terasu, na prozor... da je animirate da se obuce drugacije, oceslja... to bi je malo oraspolozilo.

 

[bezuslovna ljubav]

Mozda su trenutno nasa iskistva sa prof.Pavlovicem najsvezija obzirom da mama odlazi svaka tri meseca na kontrole.Generalno on je sasvim ok za saradnju rodbine pacijenata kao nekog ko daje informacije iz prve ruke.Uglavnom je otvoren za razgovor i ja ga otvoreno pitam sve sto me zanima.Jedino sto je nekad stur u odgovorima kao kad je video snimke magnetne rezonance glave moje mame,gde je samo vrteo glavom.Na moje pitanje kako mu izgledaju jedva sam mu izvukla koju rec i skapirala da nisu bas najbolji.Ostalo je na meni da odgonetnem sta je hteo da kaze.Tamo gde je radila snimak rekose mi da ima nekih promena starijeg datuma ali sta po njima tacno znaci starijeg datuma do danas nisam uspela da odgonetnem.Onda sam isto pitala i dr.Pavlovica i on je ostao nedorecen pa sam onda sama u glavi napravila rekonstrukciju dogadjaja i zakljucila da to starijeg datuma odprilike znaci nekih par meseci.Mrzim kada moram da zakljucujem do kraja sama i da predpostavljam a ponekad i sam profesor ostavi nedorecene iskaze.To je valja neko nepisano pravil vrhunskih strucnjaka ili prosto misle da smo im dorasli i da kapiramo sta je pisac hteo da kaze.U pocetku sam se bas brinula zbog takvih razgovora ali sada pokusavam da ja analiziram psihijatra i zakljucim sta je hteo reci sto je uostalom i manje bitno od toga da njegova terapija ima dejstvo na moju mamu.

Nocni izleti su i mojoj mami bili problem tj.meni i bas sam se brinula zbog njih.Vazno je samo da takav pacijent uvek bude pod nadzorom a tvoja mama je bila.Sve se dobro zavrsilo i to je najbitnije.Vazno je pacijenta smiriti,vratiti u krevet,dati terapiju...Nije bitno to sto ona nema pojma sta je radila i da li se toga stidi.To su nebitne stvari.Vazno je samo da kad god se tako nesto ponovi ona ima nekoga ko ce to sto se desava da proprati.U ovoj bolesti to je neminovno i treba nocne setnje kapirati kao i dnevnu rasejanost i navici se na to,tj.mi treba da se naviknemo na to.

Psihijatri imaju kodeks po kojem drze distancu sa pacijentom. I kada nam se ucini da smo se priblizili i da sada mozemo da opusteno i prisno pricamo, a da to traje mozda i duze... oni se povlace pod strucnu masku. Mene je to bas povredilo sa doktoricom, koja mi je nudila svu pomoc, a onda ostrim i jacim tonom preko telefona naglasila da je uvela potrebnu terapiju a ja da prihvatim cinjenicno stanje. Mozda sam je pozvala u trenutku kada je bila u guzvi, neraspolozene... a verovatno da ne zeli da se suvise vezuje za odredjeni slucaj. Proveravaju da li se seca ispada, jer im to valjda nesto govori o njenom stanju. Pa i moja svekrva kada je, bolujuci od kancera, imala nesto kao epi napad, pitali su je iz hitne pomoci da li je svesna sta se dogodilo.

 

[beket]

To jesu lekovi za psihijatrisjke slucajeve,ali kako drugacije leciti sve sto se javlja kao posledica demencije? Iznenadila sam se i ja kada sam procitala da su neki od lekova za psihoticare i sl, a delovali su na smirivanje i smanjivali ispade. Specijalista je pregledao moju mamu i rekao da ostaje pri istoj terapiji (Donasept, Rispolept, bromazepam uvece). Moja mama je pred njima bila potpuno stabilna, po obicaju. I na srecu, valjda. Ovih dana sam razgovarala i sa jednim farmakologom, koji ima roditelje od oko 80 godina i kod kojih primecuje znake demencije, ali je on protivnik uvodjenja lekova kod tih stanja. Objasnjenje je da su to hemijski procesi koji su nepredvidljivi i samim time teski za pracenje lekovima. Ko bi ga znao.

Hm, nije to ništa čudno: naravno da su u mnogim fazama demencije neophodni sedativi, antidepresivi, antipsihotici i razni drugi lekovi koji koriguju - koliko se može - njihovo psihotično stanje. U kasnijim fazama to više nema efekta, mozak više nema funkciju (ili ima veoma slabu), tako da ostaju samo lekovi i preparati (vitamini i slično) za optimalno stanje kompletnog organizma.

Ponavljam (za one koje ništa o ovome ne znaju): jako je bitno prepoznati bolest na vreme, postoje lekovi koji usporavaju demenciju (deluju samo ako se rano uvedu), a još je bitnije prilagoditi svoje ponašanje: odobravanje, pohvale, zabave, smejanje - čak i kad pogreše, to je ono što ovu bolest može da učini lakšom i vama i njima -

 

[Henriet]

drage moje, svratih samo da vam svima pozelim srecne praznike, a vasim najblizima laku (koliko je to moguce) 2015. godinu.
mislim na sve vas -

 

[blizance]

Kakva joj je krvna slika? Da li joj dajete vitamine? Moja mama pije vec duze vreme beviplex, vitamin E, selen, vitamin D... Zateknem i ja moju mamu u domu bledu i nekako propalu, ali nakon par dana kod kuce osvezi se. Dobije boju i licu i zivne malo. Mozda bi trebalo da je malo izvedete, bar ispred zgrade ili do prve prodavnice. Ili da izdjete na terasu, na prozor... da je animirate da se obuce drugacije, oceslja... to bi je malo oraspolozilo.

Pije brdo vitamina,stalne injekcije B12 koji joj je nesto mnogo falio pa sada pokusavamo da ga normalizujemo,gvozdje,Sevoil,Q enzim...i jos mnogo toga sto joj je psihijatar preporucio.Jednom sam bas ovde pomenula,da ce mama tako dopingovana ladno moci u orbitu!!!Predpostavljam da je zato sada i bolje uz sve te koktele lekova i vitamina.Napolje je vodim povremeno jednom u 5-6 dana i tada bas hoce da seta i razgleda okolinu.Naravno,ovih dana cemo sacekati da prodje led pa cemo i onda napolje.Obecala sam joj fotografisanje u parku i obradovala se.Voli ona zimu i sneg samo da moze da hoda,mic po mic ali trebace joj i ovaj vazduh.Mada moram biti oprezna,ranijih godina je umela da se gusi od hladnoce i ostrog vazduha.Prilagodicemo je malo na prozoru pa onda napolje.Sto se oblacenja tice nece ni da cuje da se obuce u kuci.Uvek je u spavacici i bademantilu jer cesto leskari.Jedino kad ide napolje malo se dotera ali daj sta das.

- - - - - - - - - -

Mozda su trenutno nasa iskistva sa prof.Pavlovicem najsvezija obzirom da mama odlazi svaka tri meseca na kontrole.Generalno on je sasvim ok za saradnju rodbine pacijenata kao nekog ko daje informacije iz prve ruke.Uglavnom je otvoren za razgovor i ja ga otvoreno pitam sve sto me zanima.Jedino sto je nekad stur u odgovorima kao kad je video snimke magnetne rezonance glave moje mame,gde je samo vrteo glavom.Na moje pitanje kako mu izgledaju jedva sam mu izvukla koju rec i skapirala da nisu bas najbolji.Ostalo je na meni da odgonetnem sta je hteo da kaze.Tamo gde je radila snimak rekose mi da ima nekih promena starijeg datuma ali sta po njima tacno znaci starijeg datuma do danas nisam uspela da odgonetnem.Onda sam isto pitala i dr.Pavlovica i on je ostao nedorecen pa sam onda sama u glavi napravila rekonstrukciju dogadjaja i zakljucila da to starijeg datuma odprilike znaci nekih par meseci.Mrzim kada moram da zakljucujem do kraja sama i da predpostavljam a ponekad i sam profesor ostavi nedorecene iskaze.To je valja neko nepisano pravil vrhunskih strucnjaka ili prosto misle da smo im dorasli i da kapiramo sta je pisac hteo da kaze.U pocetku sam se bas brinula zbog takvih razgovora ali sada pokusavam da ja analiziram psihijatra i zakljucim sta je hteo reci sto je uostalom i manje bitno od toga da njegova terapija ima dejstvo na moju mamu.

Nocni izleti su i mojoj mami bili problem tj.meni i bas sam se brinula zbog njih.Vazno je samo da takav pacijent uvek bude pod nadzorom a tvoja mama je bila.Sve se dobro zavrsilo i to je najbitnije.Vazno je pacijenta smiriti,vratiti u krevet,dati terapiju...Nije bitno to sto ona nema pojma sta je radila i da li se toga stidi.To su nebitne stvari.Vazno je samo da kad god se tako nesto ponovi ona ima nekoga ko ce to sto se desava da proprati.U ovoj bolesti to je neminovno i treba nocne setnje kapirati kao i dnevnu rasejanost i navici se na to,tj.mi treba da se naviknemo na to.

Psihijatri imaju kodeks po kojem drze distancu sa pacijentom. I kada nam se ucini da smo se priblizili i da sada mozemo da opusteno i prisno pricamo, a da to traje mozda i duze... oni se povlace pod strucnu masku. Mene je to bas povredilo sa doktoricom, koja mi je nudila svu pomoc, a onda ostrim i jacim tonom preko telefona naglasila da je uvela potrebnu terapiju a ja da prihvatim cinjenicno stanje. Mozda sam je pozvala u trenutku kada je bila u guzvi, neraspolozene... a verovatno da ne zeli da se suvise vezuje za odredjeni slucaj. Proveravaju da li se seca ispada, jer im to valjda nesto govori o njenom stanju. Pa i moja svekrva kada je, bolujuci od kancera, imala nesto kao epi napad, pitali su je iz hitne pomoci da li je svesna sta se dogodilo.

Slazem se s tobom da nas psihijatri onako kolektivno opuste i dopuste nam da se izjadamo a onda nenadano oooops...barijera.Desilo mi se to ali kapiram to kao normalnu pojavu u njihovoj praksi.Pokusavam da se usresredim na pitanja koja ja imam za njega i da cujem dobro odgovore a sve ostalo je manje bitno.

- - - - - - - - - -

Hm, nije to ništa čudno: naravno da su u mnogim fazama demencije neophodni sedativi, antidepresivi, antipsihotici i razni drugi lekovi koji koriguju - koliko se može - njihovo psihotično stanje. U kasnijim fazama to više nema efekta, mozak više nema funkciju (ili ima veoma slabu), tako da ostaju samo lekovi i preparati (vitamini i slično) za optimalno stanje kompletnog organizma.

Ponavljam (za one koje ništa o ovome ne znaju): jako je bitno prepoznati bolest na vreme, postoje lekovi koji usporavaju demenciju (deluju samo ako se rano uvedu), a još je bitnije prilagoditi svoje ponašanje: odobravanje, pohvale, zabave, smejanje - čak i kad pogreše, to je ono što ovu bolest može da učini lakšom i vama i njima -

Jeste,beket sve je tacno.Uhvatim sebe ponekad da se vise trudim da animiram majku nego rodjeno dete.Pravim klovna od sebe i ponekad upali.Nekad me ignorise ali se radujem svaki put kad se nasmeje pa mi i to sto se glupiram bude na radost bar trenutnu.

- - - - - - - - - -

drage moje, svratih samo da vam svima pozelim srecne praznike, a vasim najblizima laku (koliko je to moguce) 2015. godinu.
mislim na sve vas -

Hvala draga Henriet!Od srca ti zelim mnogo srece,ljubavi i zdravlja u narednoj i svim ostalim godinama.

 

[LJILJA MMM]

za sve vas....

 

[blizance]

Svima zelim puno zdravlja i lepih momenata u narednoj godini i da se sretnemo na nekim veselijim i lepsim temama!

 

[Jolita]

Drage moje,
prvo da vas pozdravim i da vam pozelim sve najljepse u Novoj godini, najvise zdravlja i sretnih trenutaka uz vase najblize i najdraze

- - - - - - - - - -

Kod nas je situacija prilicno dobra posljednjih dana.
Ja sam bila na putu i malo sam strahovala kako ce mama sama kuci sa ocem, ali sve je proslo dobro.
On je bio fin i poslusan i samo je cekao da se vratim i donesem mu bombona i cokolada.... Eh...

Pojacana doza Madopara je pomogla i ona ranija ukocenost je popustila i vise se ne krivi.
Jos uvijek drhti i tese se i doktor stalno pomislja na Parkinsa...
Poslali smo zahtjev za magnetnu da radimo, pa sad cekamo termin. Moze to i da potraje.

Kad smo kod klovnova, i mi smi redom izigravamo klovnove po kuci.
Ja donijela bojanku i bojice da bojimo, pozovem ga da ustane da radimo fizicku kulturu ne bil se malo radrmao i ljepse spavao,
ili ga zovem na plesemo,...

 

[LJILJA MMM]

toooooooooooooooo......tako treba
dajte mu malene zadatke....ja sam tati davala da slaže krpe za sudove kad ih operem. Perem samo krpe, puna mašina, i on ih onda preklapa i slaže. Dobro je za motoriku šake, a i on ima osećaj da je koristan. Ili da donese nešto iz sobe u kuhinju, da piše, boji....ako nije zaboravio da čita daj mu knjigu sa krupnim slovima pa nek čita malo naglas.
baš mi je drago

 

[arabeska11]

naknadne najlepše želje u Novoj godini, svima vama, vašim porodicama, od bebaca pa nadalje...

kod mame se u poslednjih nedelju dana primećuje pogoršanje, ne znam tačno čime izazvano, ali slutim od svega po malo - sitna infekcija, promena ritma preko praznika ... ali nije ni toliko bitno jer moramo da menjamo neke stvari da bi ona bila koliko-toliko dobro, u granicama mogućeg. pripremamo se za fazu kada ne može da ostane sama skoro ni minut. još uvek smo neodlučni da li da angažujemo negovateljice koje bi se smenjivale ili da gledamo domove. za ovo drugo bi mi bila potrebna pomoć. ove nedelje ćemo zakazivati "razgledanje", pa me zanima na šta da obratimo pažnju. napraviću mali spisak a vi dopunjujte ono što je, po vašem iskustvu bitno da se prvi utisak ne bi formirao samo na osnovu dezena tapeta u sobama i priče ljudi koji vode dom. ako imate preporuku za neki dom, slobodno na pp.

1. dom mora da ima dozvolu ministarstva
2. dom mora da ima stalno zaposlenog lekara opšte prakse i, po mogućstvu, neurologa
3. dom mora da ima kvalifikovano, legalno zaposleno osoblje
4. zgrada mora da bude namenski građena i/ili da ima lift
5. korisnici moraju da imaju neki dnevni boravak i trpezariju u kojima mogu da borave kada god požele tokom dana - grozim se na pomisao da leži ceo dan u krevetu jer to može i kod kuće odn. jedan od razloga zašto razmišljamo o domu jeste i taj da joj pružimo kvalitetniji i sadržajniji dnevni raspored: mala šetnja uz asistenciju, ćaskanje sa drugim bakama i dekama, učešće u nekim aktivnostima
6. dom mora da ima baštu u kojoj korisnici mogu da sede kada je lepo vreme
7. vreme poseta bi moralo da bude što fleksibilnije, odn. najbolje tokom celog dana, bez najave kako bih imala mogućnosti da vidim kako joj protiče dan
8. dom mora da bude dostupan gradskim saobraćajem (beograd), svejedno na kom kraju grada odn. da cena taksi prevoza do njenog stana ili do nekog specijaliste bude u prihvatljivim granicama
9. dodatna ponuda u vidu fizikalne terapije, frizera, pedikira bila bi takođe od koristi
10. pošto će se demencija pgoršavati, dom treba da ima mogućnosti da isprati sve faze bolesti.

možda će neko reći da idealizujem, da zamišljam holivud, ali ja zaista želim da svojoj majci pružim maksimum u okviru postojećih domova. bilo bi mi krivo da je negde smestimo i kasnije saznamo da postoji tamo negde još neki dom za koji nismo znali, a koji bi možda bio još bolji...

na osnovu internet ponude, imam neka dva ili tri doma u užem izboru, za neke ću možda saznati od prijatelja i poznanika, a svakako ćemo nekoliko domova razgledati i onda doneti neku odluku. finansijski je, koliko mogu da sračunam, to izvodivo, spremni smo da se svi pomalo odreknemo po nečega, pošto će mesečna usluga svakako biti skuplja od njene (umanjene) penzije. moj je stav da bolje da ode ranije i adaptira se koliko je moguće, nego da je jednog dana otpremimo kao biljku jer ne možemo da joj obezbedimo medicinsku pomoć u stanu. ona to negde i razume i nije nespremna da pokuša, mada mi je jasno da će biti i teških trenutaka. pa svi smo mi nakon svakog letovanja srećni kada se najzad ipak vratimo svojoj kući i svom životu, ma kako nekad bio komplikovan.

ako neko želi da diskutuje o tome da li roditelje treba smeštati u dom, ili ne, neka otvori zaseban topik. meni su potrebne konkretne informacije i iskustva. hvala unapred svima koji nađu vremena da napišu koju reč.

 

[arabeska11]

kakva su iskustva sa hodalicama? kod mame se doslovno razvija strah od hodanja, pogotovu kada nema oslonac, kreće panika i nekoliko puta je padala. hodalica bi joj ulila sigurnost, ali ne znam koji tip bi joj najviše odgovarao. u stanu, naravno, ima pragova, kupatilo baš nije veliko, a ona ne bi imala snage da manevriše neku masivnu hodalicu. vidim ima i onih laganih, sa točkovima ili bez njih, ali mi deluje da bi pala zajedno sa hodalicom ako bi se malo jače oslonila na nju. ima li uopšte smisla razmišljati o tom pomagalu? od lekara do sada nismo dobijali pouzdane odgovore, nekako mi se čini da neće da preuzmu odgovornost ako se nešto dogodi, što mogu da razumem. ali i o ovome su mi potrebna iskustva, da li vaši roditelji koriste ili su neko vreme koristili hodalicu. ona ima štap, i on joj donekle uliva sigurnost, ali sada joj je već potreban veći oslonac.

 

[beket]

kakva su iskustva sa hodalicama? kod mame se doslovno razvija strah od hodanja, pogotovu kada nema oslonac, kreće panika i nekoliko puta je padala. hodalica bi joj ulila sigurnost, ali ne znam koji tip bi joj najviše odgovarao. u stanu, naravno, ima pragova, kupatilo baš nije veliko, a ona ne bi imala snage da manevriše neku masivnu hodalicu. vidim ima i onih laganih, sa točkovima ili bez njih, ali mi deluje da bi pala zajedno sa hodalicom ako bi se malo jače oslonila na nju. ima li uopšte smisla razmišljati o tom pomagalu? od lekara do sada nismo dobijali pouzdane odgovore, nekako mi se čini da neće da preuzmu odgovornost ako se nešto dogodi, što mogu da razumem. ali i o ovome su mi potrebna iskustva, da li vaši roditelji koriste ili su neko vreme koristili hodalicu. ona ima štap, i on joj donekle uliva sigurnost, ali sada joj je već potreban veći oslonac.

Ako je problem fizičke prirode, tu fizioterapeuti mogu dosta da pomognu, pa i da posavetuju kakva pomagala bi mogla da koristi. Ali ako je problem u glavi, npr. poremećaj centra za ravnotežu - tu ne pomažu nikakve hodalice ni štapovi (može i s tim da padne)... možda neki lekovi, a možda ni to. U svakom slučaju, za dementne se preporučuje adekvatan prostor: nikakvi pragovi, nikakvi klizavi tepisi, rukohvati na sve strane i uvek pod nadzorom. Zato je dom najbolje rešenje, naročito ako već imate finansijskih mogućnosti.

 

[bezuslovna ljubav]

naknadne najlepše želje u Novoj godini, svima vama, vašim porodicama, od bebaca pa nadalje...

kod mame se u poslednjih nedelju dana primećuje pogoršanje, ne znam tačno čime izazvano, ali slutim od svega po malo - sitna infekcija, promena ritma preko praznika ... ali nije ni toliko bitno jer moramo da menjamo neke stvari da bi ona bila koliko-toliko dobro, u granicama mogućeg. pripremamo se za fazu kada ne može da ostane sama skoro ni minut. još uvek smo neodlučni da li da angažujemo negovateljice koje bi se smenjivale ili da gledamo domove. za ovo drugo bi mi bila potrebna pomoć. ove nedelje ćemo zakazivati "razgledanje", pa me zanima na šta da obratimo pažnju. napraviću mali spisak a vi dopunjujte ono što je, po vašem iskustvu bitno da se prvi utisak ne bi formirao samo na osnovu dezena tapeta u sobama i priče ljudi koji vode dom. ako imate preporuku za neki dom, slobodno na pp.

1. dom mora da ima dozvolu ministarstva
2. dom mora da ima stalno zaposlenog lekara opšte prakse i, po mogućstvu, neurologa
3. dom mora da ima kvalifikovano, legalno zaposleno osoblje
4. zgrada mora da bude namenski građena i/ili da ima lift
5. korisnici moraju da imaju neki dnevni boravak i trpezariju u kojima mogu da borave kada god požele tokom dana - grozim se na pomisao da leži ceo dan u krevetu jer to može i kod kuće odn. jedan od razloga zašto razmišljamo o domu jeste i taj da joj pružimo kvalitetniji i sadržajniji dnevni raspored: mala šetnja uz asistenciju, ćaskanje sa drugim bakama i dekama, učešće u nekim aktivnostima
6. dom mora da ima baštu u kojoj korisnici mogu da sede kada je lepo vreme
7. vreme poseta bi moralo da bude što fleksibilnije, odn. najbolje tokom celog dana, bez najave kako bih imala mogućnosti da vidim kako joj protiče dan
8. dom mora da bude dostupan gradskim saobraćajem (beograd), svejedno na kom kraju grada odn. da cena taksi prevoza do njenog stana ili do nekog specijaliste bude u prihvatljivim granicama
9. dodatna ponuda u vidu fizikalne terapije, frizera, pedikira bila bi takođe od koristi
10. pošto će se demencija pgoršavati, dom treba da ima mogućnosti da isprati sve faze bolesti.

možda će neko reći da idealizujem, da zamišljam holivud, ali ja zaista želim da svojoj majci pružim maksimum u okviru postojećih domova. bilo bi mi krivo da je negde smestimo i kasnije saznamo da postoji tamo negde još neki dom za koji nismo znali, a koji bi možda bio još bolji...

na osnovu internet ponude, imam neka dva ili tri doma u užem izboru, za neke ću možda saznati od prijatelja i poznanika, a svakako ćemo nekoliko domova razgledati i onda doneti neku odluku. finansijski je, koliko mogu da sračunam, to izvodivo, spremni smo da se svi pomalo odreknemo po nečega, pošto će mesečna usluga svakako biti skuplja od njene (umanjene) penzije. moj je stav da bolje da ode ranije i adaptira se koliko je moguće, nego da je jednog dana otpremimo kao biljku jer ne možemo da joj obezbedimo medicinsku pomoć u stanu. ona to negde i razume i nije nespremna da pokuša, mada mi je jasno da će biti i teških trenutaka. pa svi smo mi nakon svakog letovanja srećni kada se najzad ipak vratimo svojoj kući i svom životu, ma kako nekad bio komplikovan.

ako neko želi da diskutuje o tome da li roditelje treba smeštati u dom, ili ne, neka otvori zaseban topik. meni su potrebne konkretne informacije i iskustva. hvala unapred svima koji nađu vremena da napišu koju reč.

Ne mogu konkretno da te uputim, jer mi nije poznato za Beograd i okolinu. Pogledaj ranije postove, od pre 2 godine, kada smo vise pisali o tome. U svakom slucaju mogu ti reci da neces naci savrsen dom i da ce uvek nesto faliti, ali se uvek moze uz podrsku porodice i saradnju sa osobljem doma prevazici koliko-toliko. Meni je bilo bitno da imaju smestaj za sve stadijume i da je prisutan lekar. Kod privatnih domova problem je sto cesto nema lekara u domu i ne organizuju prevoz na specijalisticke preglede. Bitno je da dom ima i psihologa i sociologa, mada bi neko mogao reci da je nevazno. Meni su dosta pomogli i mojoj mami u adaptaciji.

 

[Mirjanami]

Arabeska, evo mog iskustva sa domom. Moja majka je vec dve godine u jednom domu na Zvezdari do koga se stiže gradskim prevozom i nije daleko, a to je i meni bio vazan zahtev. To je iskljucivo zenski deo doma, mada mislim da imaju i musko u posebnoj kući. Kuca je velika sa divnom baštom, a vlasnici doma su dva lekara, imaju i neuropsihijatra. Posete su dozvoljene bilo kada, bez najave, naravno ne idem bas u vreme rucka ili kasno uvece jer korisnici rano lezu. Imaju i dnevnu sobu sa tv, sve deluje čisto. Primaju dementne, ustvari najviše je takvih. Veoma vode računa o zdravlju, kontrolisu im pritisak tri puta dnevno, daju terapiju, uz dogovor zovu lekare specijaliste, nose urin na urinokulturu, vade krv kad treba, tako da do sada nisam imala potrebu da je ja vodim negde na pregled. Doduse, nije bila bolesna osim nekog virusa i urinarne infekcije, ne znam kako bi bilo da je nesto ozbiljnije. Za ove dve godine nisam imala nekih naročitih primedbi. Na početku mi je zasmetalo sto su sobe trokrevetne, ali su mi rekli da je to bolje za dementne, mozda i jeste, ali iako nije, prihvatila sam jer mi se svidelo sto su vlasnici lekari. Onda sam se par puta rastuzila kad sam je nasla lagano fiksiranu za fotelju , ali je pre toga padala jer hoće sama da ide, a nesigurna je. Njihovo objasnjenje je da to moraju da rade kad su recimo po dve sestre zauzete kupanjem neke korisnice, pa ne mogu da je imaju stalno na oku. To mi ustvari jedino smeta, ali mamu uvek nadjem cistu, okupanu, podsisanu, a vidim da je prema sestrama prijateljski nastrojena, a i one prema njoj. Tako da mislim da je sve u svemu dobro za srpske uslove. Cena je umerena i imaju dozvolu. Ne znam da li je dozvoljeno davati detalje i adrese, ali ako hoćeš, mogu da ti pošaljem sve podatke i cenu na pp, a tvoj lični utisak je najvazniji. Sto se tice kucnih negovateljica, i ja sam razmatrala tu opciju, ali je to duplo skuplje, a kao trajno rešenje nije bas sigurno jer sta ako zena otkaze, promeni joj se situacija i slično.

 

[bezuslovna ljubav]

Arabeska, evo mog iskustva sa domom. Moja majka je vec dve godine u jednom domu na Zvezdari do koga se stiže gradskim prevozom i nije daleko, a to je i meni bio vazan zahtev. To je iskljucivo zenski deo doma, mada mislim da imaju i musko u posebnoj kući. Kuca je velika sa divnom baštom, a vlasnici doma su dva lekara, imaju i neuropsihijatra. Posete su dozvoljene bilo kada, bez najave, naravno ne idem bas u vreme rucka ili kasno uvece jer korisnici rano lezu. Imaju i dnevnu sobu sa tv, sve deluje čisto. Primaju dementne, ustvari najviše je takvih. Veoma vode računa o zdravlju, kontrolisu im pritisak tri puta dnevno, daju terapiju, uz dogovor zovu lekare specijaliste, nose urin na urinokulturu, vade krv kad treba, tako da do sada nisam imala potrebu da je ja vodim negde na pregled. Doduse, nije bila bolesna osim nekog virusa i urinarne infekcije, ne znam kako bi bilo da je nesto ozbiljnije. Za ove dve godine nisam imala nekih naročitih primedbi. Na početku mi je zasmetalo sto su sobe trokrevetne, ali su mi rekli da je to bolje za dementne, mozda i jeste, ali iako nije, prihvatila sam jer mi se svidelo sto su vlasnici lekari. Onda sam se par puta rastuzila kad sam je nasla lagano fiksiranu za fotelju , ali je pre toga padala jer hoće sama da ide, a nesigurna je. Njihovo objasnjenje je da to moraju da rade kad su recimo po dve sestre zauzete kupanjem neke korisnice, pa ne mogu da je imaju stalno na oku. To mi ustvari jedino smeta, ali mamu uvek nadjem cistu, okupanu, podsisanu, a vidim da je prema sestrama prijateljski nastrojena, a i one prema njoj. Tako da mislim da je sve u svemu dobro za srpske uslove. Cena je umerena i imaju dozvolu. Ne znam da li je dozvoljeno davati detalje i adrese, ali ako hoćeš, mogu da ti pošaljem sve podatke i cenu na pp, a tvoj lični utisak je najvazniji. Sto se tice kucnih negovateljica, i ja sam razmatrala tu opciju, ali je to duplo skuplje, a kao trajno rešenje nije bas sigurno jer sta ako zena otkaze, promeni joj se situacija i slično.

Treba proveriti da li dodatni specijalisticki pregledi ulaze u cenu smestaja, da ne bi kasnije bilo problema. Treba proveriti i da li su ti doktori prisutni u domu ili su sestre same u vodjenju zdravstvenog nadzora. Moja rodjaka je bila u privatnom smestaju u okolini Beograda, gde se doktori-vlasnici nikada nisu pojavili i sve je bilo prepusteno proceni medicinskih sestara i bolnicara. Lepo je to sto im mere pritisak tri puta dnevno, jer u domu u kojem je moja mama (drzavni dom) to rade periodicno i po potrebi, ali nemojte da vas to navede na utisak o besprekornom medicinskom nadzoru. S obzirom da je Mirjanam zadovoljna, mislim da bi vredelo pogledati taj dom.

 

[bezuslovna ljubav]

E ovako! Preseo mi je 31.12.2014. i 01.01.2015. Otisla sam 30.12. na put, ali sam odlucila da mamu iz doma uzem 02.01., jer imaju organizovanu proslavu u domu. Suprug i ja smo planoirali da se lepo odmorimo uz tv program i odahnemo od svih obaveza i komplikacija u nasim zivotima. Ali ujutru 31.12. kada sam pozvala mamu da joj pozelim dobro jutro i proverim kako je, javila se cimerka a mama nece da ustane iz kreveta. Posumnjam da nesto nije u redu, pozovem za 15-tak minuta ponovo, i javi mi se komsinica koja je u sobi moje mame i kaze da su joj prikljucili infuziju i da je sada dobro. Pretrnem, pozovem doktoricu, dobijem objasnjenje da je pao pritisak 100 sa 50, da se mama zalila da joj trne ruka, da je bila dezorjentisana... odlucim da sa suprugom odem odmah u dom. Mama taman zavrsava sa primanjem infuzije, raspolozena, stabilna. Dokorica mi kaze da mozda nije jela, a primetila sam i ja ovih dana da slabije jede i da se stalno zali da je hrana losa i da nije gladna. Doktorica doda da su vremenski uslovi teski i da su imali mnogo hitnih slucaja u domu tih dana i tog jutra. Dogovorimo se da mama ostane pod njihovim nadzorom a ja da dodjem 02.01. Okupam mamu, dam joj da jede... raspolozena u iscekivanju proslave uvece... sve u redu. Bila je na proslavi, vratila se raspolozena, legla da spava. Muz i ja odremasmo to vece pored TV programa, umorni od puta i od jutarnje frke u geronto centru. Ujutru zovem mamu, a ona opet nece da ustane. Pozovem dezurnu sestru i kazem da nesto opet nije u redu. Sestra mi kaze da pozovem za desetak minuta. Zovem a dezeurne sestre nema. mam i dalje u krevetu.Zovem ponovo, javi se dezurna sestra i kaze da se strpim, da je mami pao secer i da pokusavaju da joj daju glukozu. Nakon sat vremena, dok se ja tresem, zove me dezurna sestra i kaze da je mama u urgentnom,jer nisu uspeli da joj daju glukozu, cupala je sestru i odbijala da otvori usta, pa su zvali hitnu pomoc. Pozovem urgentni centar i kazu mi da je mama sada stabilno i doktorica se ljuti na one u geronto centru, jer prepisu terapiju dijabeticaru a ne proveravaju nivo secera u krvi i ne prate da li pacijent jede. Objasnim im da je mama nedavno imala secer 12 i da su joj povecali terapiju sa jednom dnevno na tri tablete dnevno. Posto se seser stabilizovao, pitala sam tada doktoricu da li ce joj smanjiti terapiju, a ona mi je objasnila da je to novi *pametan* lek (cesto cujem ovaj izraz u poslednje vreme) koji ce drzati nivo secera stabilnim. Doktorica iz Urgentnog rece da to ne moze tako i da su vec imali raspravu na tu temu. Vrate mamu u dom, ona raspolozena, odusevljena doktorima, potpuno stabilna... Sledeceg dana odem u dom. Mama malo pospana, malo nervozna... ali to je vec redovno stanje. Doktorica me docekala sa vidnom nelagodnoscu, jer je svesna da sam utvrdila njihovu brljotinu.; Nije direktno ona kriva, vec njena koleginica, ali one dve zajedno prate sve korisnike doma. I trebalo je 31.12. da joj izmeri i secer, a ne samo da se zadrzi na pritisku. Ova je starija i iskusnija, ali je trebalo da vodi racuna o postupcima mladje. Jos utvrdim da tri dana mama ne pije donasept, jer je ona sto nabavlja lekove cula da dolazim 31.12. pa je mislila da cu ja ta kupim lek. Eeeeee, tu sam pukla. Odsecno sam rekla doktorici da necu da tolerisem takve propuste, a na med.sestru sam se izvristala. Obe su bile zbunjene. I dok je doktorica cutala, medic.sestra je pokusavala da brblja sto me jos vise razgoropadilo. Mama je bila 5 dana u svom stanu. Izbacili su joj jutarnju dozu za secer, ali ona i dalje odbija da jede. Cak i kod kuce ono sto sam ja skuvala. Onda primetim da je boli vilica pa je odvedem kod zubara-malo se uhvatilo kamenca na vestackoj vilici. Onda vidim da ne ide redovno u WC pa joj kupim laksomucil. I prodje 5 dana u tom natezanju i resavanju svih boljki. Mama je dosta usporena i pospana. Slabo prica, neraspolozena uglavnom i najveci problem je ishrana. Sutra ce je pogledati specijalista neuropsihijatar, cini mi se da joj je jaka terapija sa dva antipsihotika dnevno, donaseptom ujutru i bromazepamom uvece. Prte toga je bila hiper aktivna, a sada je dosta pasivna. Ma, ne znam sta da kazem. Svako drugo jutro ne ume da se obuce. Svaki drugi dan je lose raspolozena. Svaki drugi dan nece da jede... Smanjili su joj na svaki drugi dan tablete za izbacivanje tecnosti, da joj ne bi obaralo pritisak. Ocekujem da ce sutra nesto menjati jos u terpiji,, ali ne ocekujem cudo. Opet je pogubila neke sposobnosti, kao sto je vestina oblacenja. Nemaju za sada resenje u domu, smatraju za sada da treba da ostane na istom odeljenju sa istom cimerkom... borimo se dalje.

 

[beket]

Sutra ce je pogledati specijalista neuropsihijatar, cini mi se da joj je jaka terapija sa dva antipsihotika dnevno, donaseptom ujutru i bromazepamom uvece. .

Specijalista će valjda korigovati terapiju, ti sad malo odmori, pa posle razmotri stvari...

Samo da razjasnimo to oko lekova:
Navedeni lekovi nisu antipsihotici -
http://www.stetoskop.info/antipsihotici-b13-bs174-p100-nc1-book.htm

Bromazepam spada u grupu anksiolitika (kao i bensedin) - deluje kod napada panike i sličnih stanja -
http://www.stetoskop.info/anksiolitici-b13-bs175-p100-nc1-book.htm

A ovaj donasept - to je u rangu aricepta, kao lek za ublažavanje demencije u početnoj fazi -
http://www.stetoskop.info/lekovi-za-terapiju-demencije-b13-bs263-p100-nc1-book.htm