Demencija

[beket]

Jos nesto da vam se pozalim pa odoh za danas jer smorih ovu jadnu tastaturu i sve vas.

Zamislite!!!
Med.sestra koja mami dolazi svakog jutra,inace vrlo fina zena ovih dana mami prica neke price koje nemam pojma kako da eliminisem.Ona ima svekrvu koja je ocigledno jako bolesna i dementrna.Mojoj mami ta sestra prica u detalje sta po kuci radi njena svekrva.Dakle,kako vrsi defekaciju gde stigne i time se igra i jos puno slicnih detalja.To sam cula slucajno boraveci u drugoj sobi dok je ona mami merila pritisak.Doslo mi je bio da izletim i kazem joj aman zeno imas li mozga?Kome se ti zalis i pricas takve stvari?Meni mozes ali mojoj mami za koju znas kakve dijagnoze ima ti to pricas!!!Alooo!!!
Onda sam pomislila da to nije neki trik,onako psiholoski...pa reko,nije bre...Vidim da joj to ponavlja povremeno i opisuje detalje nekih neprijatnih situacija pa mi nije pravo.Nemam ideju kako da joj na finajka kazem da to nisu price za moju majku a da ne poremetim njen dobar odnos prema mojoj mami.

Nije to nikakav trik: ta je žena u debelom problemu a nije ni svesna, ima potrebu da brblja i da se ispoveda (kao i svi mi/vi ovde na forumu), ali nema nikakvo profesionalno znanje o demenciji, eventualno samo profesionalnu distancu prema pacijentima, tako da je u rascepu...

 

[blizance]

Nije to nikakav trik: ta je žena u debelom problemu a nije ni svesna, ima potrebu da brblja i da se ispoveda (kao i svi mi/vi ovde na forumu), ali nema nikakvo profesionalno znanje o demenciji, eventualno samo profesionalnu distancu prema pacijentima, tako da je u rascepu...

To je maltene isto kao kad vam frizerka sa nakaradnom i oštećenom kosom savetuje kako treba negovati kosu i kako skrenuti pažnju na sebe - pakao!

/ovo bi išlo pod brojem 55. one Ljiljine liste, ima mnogo toga što nas sprečava da razumemo ovu bolest/

Jeste Beket,verujem da joj nije lako al gde bas nas nadje da se ispoveda na tako skakljivu temu.Sugerisala sam joj da smesti svekrvu u dom i verujem da ce to da uradi.Samo pokusavam da se dovijam kako da je sprecim da mami tako detaljno govori o svemu,mada mozda ce i sama za koji dan prekinuti.

 

[beket]

"live in the moment..."

 

[Jolita]

@blizance,
mozda cak i ta zena ima problema sa pricanjem te tematike drugim ljudima,
pa pomisli da je tvoja mama dobar sagovornik jer je u takvom stanju i nece puno reagovati ili se nece sjecati....
Ko zna...

Iskoristi ovo sto ti je nasa pametnica Ljilja rekla

 

[LJILJA MMM]

Ima milion razloga zašto je ovako sa pisanjem o Alchajmeru. Mnogo ljudi i ne zna da ga imaju. Još više ih ne zna da žive sa osobom koja je bolesna od toga.
Kada sam počela da sumnjam, još prošlog proleća i leta, čitala sam o tome, da naučim, da osetim, da obučim ukućane, da sačuvam šta se moće jer sam znala kakav je moj otac. Zvala domove da se raspitam, jer sam znala da će jednom doći momenat. Niko od njih nije imao uslove za brigu o dementnoj osobi, a kada dom nema uslove, to znači da i nemaju stručne ljude.Ali nigde vas ne pripreme za ono što sledi, ma kočiko čitali. A da pričate, nemate sa kim. Svi se prave da bolest ne postoji.
Posmatrala sam ga, donosila zaključke, reagovala svakako. Onda sam počela da primećujem kod ostalih ljudi, ljudi na ulici. Malo,malo kažem ćeri "demencija"...a ona meni da u svakom vidim demenciju. Istina je sledeća. Ogroman broj ljudi tik preko 50 godina starosti pokazuje znake psihičke odsutnosti i nerealnosti, i to svakodnevne, ne povremene izazvane stresom.Naravno, na to utiče celokupna ekonomska situacija i sve ostale situacije koje su nas dovatile poslednjih 10-20 godina. U bolnicama se demencija ne posmatra kao bolest, već samo ako taj bolesnik ima neko drugo, konkretno telesno oboljenje. O Alcjameru niko ne vodi računa, a on onda ide kao lud. Zato, ako vam bolesnici imaju neka druga oboljenja, lečeći njih, zadržavate demenciju u nekom normalnom okviru napredovanja, jer, na žalost, ne postoji način čak ni da se zaleči.

 

[bezuslovna ljubav]

Jos nesto da vam se pozalim pa odoh za danas jer smorih ovu jadnu tastaturu i sve vas.

Zamislite!!!
Med.sestra koja mami dolazi svakog jutra,inace vrlo fina zena ovih dana mami prica neke price koje nemam pojma kako da eliminisem.Ona ima svekrvu koja je ocigledno jako bolesna i dementrna.Mojoj mami ta sestra prica u detalje sta po kuci radi njena svekrva.Dakle,kako vrsi defekaciju gde stigne i time se igra i jos puno slicnih detalja.To sam cula slucajno boraveci u drugoj sobi dok je ona mami merila pritisak.Doslo mi je bio da izletim i kazem joj aman zeno imas li mozga?Kome se ti zalis i pricas takve stvari?Meni mozes ali mojoj mami za koju znas kakve dijagnoze ima ti to pricas!!!Alooo!!!
Onda sam pomislila da to nije neki trik,onako psiholoski...pa reko,nije bre...Vidim da joj to ponavlja povremeno i opisuje detalje nekih neprijatnih situacija pa mi nije pravo.Nemam ideju kako da joj na finajka kazem da to nisu price za moju majku a da ne poremetim njen dobar odnos prema mojoj mami.

Imala sam gerontodomacicu, vise puta sam pomenula, i vise me nervirala nego sto je nesto cinila. Sama je nametala pricu o sebi, mada je njena situacija bila drugacija. Nju je mama ostavila kada je bila mala i onda je stalno pricala o svim problemima sa ocem, macehom, muzem... a pogotovo svekrvom. Hajde, neka prica. Moja mama je slusala, a pola od toga nije razumela. A onda jednog dana ulazi i sa vrata pocinje pricu o opljackanom korisniku njenih usuga. E, tu sam morala da presecem, odvedeme je u sobu i ucutkam. Gerontodomacice nisu dovoljno obucene. S jedne strane jeste da one polako postaju deo nase porodice i moramo da i mi njih prihvatamo sa njihovim manama, a li ne treba da zaboravljaju zasto su tu i ciji je problem u toj kuci najvazniji. Nasa geronto domacica je opisival i situaciju sa ostalim korisnicima, a moja majka to dozivljavala kao pricu o nekim bolesnim starim ljudima. Sebe ni sada ne dozivljava kao staru. Blizance, treba da joj skrenes paznju, recimo, da je tvoja mama gadljiva, ali da iz pristojnosti sve to slusa i da ne zna kako da joj kaze da prestane. Primetila sam da se moja mama u svesnom stanju plasi same sebe, pa mozes zamisliti sta je moguce da prebira po glavi tvoja mama dok je slusa. Kada sam smestila mamu u dom, geronto domacica je celom komsiluku razglasila sta se desilo sa mojom mamom, a jos je i nakitila pricu kako je moja mama jurila ulicom a trazila je policija... sto nije tacno. Srele smo se jos jednom, da bi mi dala kljuc od postanskog sanducica i tada sam je samo pitala *da li sam ja tebi nesto duzna*, odgovorila je negativno, a ja sam uzela kljuc i zalupila vrata od automobila. Sad se pitam sto je nisam zamenila za drugu na vreme. Valjda sam se bojala da ce opet biti period prilagodjavanja , a nisam mogla mnogo da biram. Ova se bar kikotala svemu i tako opustala moju mamu. Morala sam jedno vreme da pratim i mamu, ali i ponasanje geronto domacice. Kao da sam ja odgovorna i za njeno stanje. Dakle, ako se neko sada ponasa tako, blizance, tesko da ce se popraviti vremenom. Ljudski je da je posavetujes i pomognes da resi svoj problem, ali zastiti svoju mamu i olaksaj sebi svakodnevne probleme.

 

[bezuslovna ljubav]

Da napisem ponesto kako je i kod nas...

Vladala mirna situacija nekoliko dana.
Oca sam cak vodila sa nama i u shopping, gledao stvari kao malo dijete, pa uzme nesto, pa mu objasnjavam da moramo ici na kasu platiti, pa tek onda se to moze pojesti.
Onda hoce da svaki artikl dotakne rukom, pa svasta nesto.
Nakon jedan sat se unervozio, poceo da vuce noge za sobom kao da su od olova, nece da sidje niz stepenice, pa patnja...

I onda nakon mirnog perioda, dodje bura.
Jucer nije mogao sacekati da se ohladi fildzan kafe, skocio, prosuo kafu, poceo mlatiti rukama dajdju, mamu, izasao vani bos, urlikao po basti,
onda se kasnije i upisao i uneredio,....
Meni snaha rekla sta je bilo kad sam dosla kuci, onda ja vristala, derala se, plakala, bas sam pukla, nisam se mogla suzdrzati vise.
Ja ne znam kako moja mama sve ovo izdrzava i trpi. Ja bar odem na posao i pobjegnem od svega, a onda je tu konstantno i sve trpi i opet i nakon svega,
da mu da jede, opere ga, stavi na spavanje, sve...

Ja ga sinoc nisam mogla ni gledati.

Izbegavajte da ga izvodite bez potrebe. Ili neka to bude na kratak vremenski period i sa odredjenim ciljem. Svaki moj pokusaj da prosetam mamu i ukljucim je u neke malo zamorne obaveze ili makar duze setnje, duzi boravak van stana... izazivalo je konfuziju i haos naredne noci i dana. Mislim da je bolje ograniciti kretanje u kucnim uslovima, uz mozda povremene a kratke izlaske sa odredjenom svrhom. Toliko ljudi, predmeta, automobila... umori se i uplasi. Ako mu ne prija vruca kafa, sacekajte da se ohladi pa mu iznesite pred njega. Pratite sta je on voleo ili sta mu sada prija. To je sada kao razmazeno i raspusteno deriste, koje misli da je centar sveta i da mora sve da bude po njegovom. Posto ne mozemo da ih tretitiramo kao decu, onda moramo da se prilagodjavamo. Znam, to nekada izludjuje, ali ce nam ustedeti dodatne scene i nerviranja. Mada, posizice i kada nema ili bar mi ne vidimo pravi razlog za histeriju. To su hemijski i fizicki procesi u mozgu, na koje niko ne moze da utice i ne zna u kom pravcu ce ici. Naljutim se i ja na mamu, pomislim svasta, bude me stid sledeceg dana... a to je neminovno ispoljavanje nasih emocija, jer je mnooooogo tesko sve sto se desava. Pomisli samo da to ne radi tvoj tata, vec bolest u njemu. Ponekad treba i vristati i plakati.

 

[bezuslovna ljubav]

Da li ti u dom smes da odneses nekoliko kutija npr nekog dijetalnog keksa ili tako nesto sto ona voli i da joj ostavis u sobu pa da po potrebi ona to sama moze da uzme kad je gladna?Da li bi mama mogla sama da kontrolise kada i u kojoj meri bi to pojela ili bi neko od osoblja morao da je kontrolise tek da nije bas gladna?Moguce da joj se hrana smucila narocito ako je jednolicna.Mozda se u poslednje vreme vrti na meniju nesto sto joj nije po volji pa zato i gladuje.Kako je organizovana ponuda i da li imaju u vidu da je seceras?Predpostavljam da tu paze i da spremaju posebno za tu vrstu pacijenata.Takva hrana ume da bude bljutava jos ako je kuvarica neka koju mrzi da se trudi onda je sasvim moguce da bas i nije ukusna.
Verujem ti to sto pricas oko antidepresiva jer i sa mojojm mamom je slicna prica.Imam srecu sto ja njenoj doktorki samo prosledim izvestaj psihijatra pa je onda ona obavezna da napise recepte.Inace,sumljam da bi joj u ovom momentu bilo sta prepisala.Onaj lekar koji nije video pacijenta u kriticnim momentima tesko i moze da poveruje da nesto nije u redu ako je pacijent promenljivog ponasanja.Mozda bi neko iz doma od osoblja mogao da ti pomogne i da potvrdi tvoje misljenje i opise mamu u momentima kada joj je lose.Da li oni imaju uvid unjene reakcije u toku dana i da li je uopste neko strucan posecuje?Barem medicinska sestra ili tako neko,ne mora uvek biti doktor.
Da li imas utisak da ona pati u tom smestaju ili da je generalno zadovoljna?

Moja mama pati gde god da se nalazi. Njena uloga pacenice bila je prisutna celog mog zivota.Kada smo zajedno, pati sto sam je dovela u pustos-to je njen stan-gde nema njenih komsija i doktora. Uplasena je sto se ne cuje zamor korisnika doma, plasi se da li cu je vratiti tamo a opet zelela bi da sto duze budemo u stanu... i da li ce se oni tamo ljutiti sto je otisla na par dana i da li oni znaju gde je ona sada, ma ima ona sve, a jel znam ja gde se ona nalazi... kako ce sama da ode tamo...a onda ljutnja da nece vise da bude u domu i da hoce svojoj kuci... opet, tromboza je opasna i mora da se leci... A kada je tamo, onda su joj komsije dosadne i kaze das su naporne babe, da lekari nista ne znaju, da niko ne brine o njima, da je losa hrana... Onda me iznenadi izjavom da ima sve i da je sve super. A onda opet iz pocetka nista ne valja i kada cu da je vodim odatle... Ma, kada bi moglo da se vrati vreme kada je ona bila mlada i zdrava, moj otac ziv, a ja mala devojcica. To bi za nju bila idealna situacija. Njoj nije janso ni zasto ja moram na posao-dokle vise ta kancelarija,kada ces prestati da ides u kancelariju, sta radis tamo, bas su bezobrazni ssto ti ne daju penziju... a meni su uzeli celu penziju i sada nemam nista. dodaje na kraju. I ajde sada budi pametan i odgovori na sve njene pridike ili pokusaj da precutis.
Uvek joj napunim orman keksicima, kroasanima-7 days i sl. Mama zaboravi da uzme iz ormana ili tvrdi da ne zna gde joj je orman i sedi na krevetu i bogara kako nema nista. Onda je navodim na mesto gde je orman, podsecam je .., a onda se iznenadim kada je sama nesto uradila,uzela... ko bi znao da li stvarno ne vidi ogroman orman ispred sebe u tom trenutku (mala je soba u kojoj zivi sa cimerkom) ili manipulise, odnosno isteruje bes. Ako bi neko uzeo da joj pretura po ormanu, onda bi se naljutila. Secam se da su moje babe imale drvene kutije u kojima su drzale kocke secera, kafu, orahe... i drzale pod kljucem. Razmisljam da li da joj, sada kada odem za praznike, ostavim sve na zidnoj polici, da bi videla da je tu sve. Bojim se da ce posakrivati na cudnim mestima, kao sto ima obicaj, pa onda ni ona ni ja necemo znati gde je sta.

 

[bezuslovna ljubav]

Nije to nikakav trik: ta je žena u debelom problemu a nije ni svesna, ima potrebu da brblja i da se ispoveda (kao i svi mi/vi ovde na forumu), ali nema nikakvo profesionalno znanje o demenciji, eventualno samo profesionalnu distancu prema pacijentima, tako da je u rascepu...

Beket draga, slazem se da nije u pitanju trik, Ali moram dodati da je jedno brbljanje i ispovedanje sa nepotrebnim detaljima i pogresnoj osobi,a drugo je nasa potreba da kazemo onom ko ce razumeti, ko je imao slicno iskustvo, ko bi nas mogao posavetovati na osnovu svega sto je do sada saznao o tome... Od tebe sam mnogo naucila i primenila mnogo tvojih saveta. Ne bi mi palo na pamet da o tome pricam sa dementnom maminom komsinicom. A ne cudi me vise nista u nasoj sredini-mislim na neprofesionalnost, pogresan izbor zanimanja ili kadrova...Zato mi se ne svidja stavljanje nas u kontekst brbljanja pomenutog i ispovedanja, makar u zagradi. Kako je tvoja mama sada? Kako si ti?

 

[LJILJA MMM]

Bezuslovna, sve si dobro posavetovala.
Bolesnici vole svoj mir, kakav god da je, i ma kako nama sulud izgledao. Moj tatko je voleo da skita do biblioteke (kafane i kladionice). Nemoguće ga je bilo zadržati uz sve naše obaveze i odsustvo od kuće. Kada je prestao da popunjava kladionicu shvatili smo da je zaboravio da čita, a bio je maherčina u kladjenju i svi su ga poštovali u kladionici a i šire On kad krene da se češe, to znači da ima golem dobitak i odmah izlazi iz kuće koje god doba dana ili noći da je. Onda se izgubio jer je pošao u kladionicu busom. Vratio ga je kolima fini momak u čije dvorište je ušao. Kada sam mu oduzela ključ od kuće i kapije jer se izgubio, histerisao je, svađao se samnom (mada to samnom da traje vrlo kratko), pa plakao, molio me. Vratila sam mu ključ uz dogovor da ide predveče i samo u tu kafanu koja nam je blizu i da se vrati do 21 sat. Poštovao je to neko vreme i sve je bilo ok. Novac mu nikad nisam kontrolisala, niti uzimala. Cela penzija (koja nije baš malena) je bila njegova, jer je njegov način života iziskivao novac i bio uslov za njegovu sreću. Onda je jedne večeri zakasnio. Došao je sav mokar (posut vodom s ledja), naravno dobro pripit i sav euforičan. Shvatih da se zaebavaju sa njim, sprdaju, da mu mažnjavaju pare, a on je sretan jer je u centru pažnje. Njegova moć rasudjivanja je bila totalno u autu. Onda počinje da pravi gluposti i kući, mada ih je pravio i do tada ali je lagao i sakrivao. Mogao je jer je najveći deo dana sam (mi svi na poslu) a noću je takodje sam (mi svi spavamo).
Gerontodomaćice jesu spas, ali samo ukoliko imate sreće da pronadjete normalnu osobu za družbu. Mi smo imali sreće sa D. I danas se posećujemo. Bila je na dedinoj sahrani, kada nam se rodilo unuče, kada se krstio naš sin...divno, realno stvorenje koje je jako pazilo tatu. I on je jako voleo....toliko da je zaprosio Imali smo sreće što je ona, iako medicinski neobrazovana, shvatila suštinu demencije kao bolesti. Objasnila sam joj, pričale smo i sve je radila kako treba. Toliko je shvatala da mi je sama rekla da ga moramo dati u dom jer ovo više ne možemo fizički i psihički izdržati, jer je kod tate sve to išlo užasno progresivno i da je porodica na prvom mestu.
Oni vole svoje okruženje. Sve ostalo ih jako zbunjuje i pravi haos u već haotičnoj glavi. Zato treba izbegavati duge izlaske i promenu sredine. Dementni su nepredvidivi. Nikad ne znate kad će šta preovladati. I nisu svesni šta rade. Sve te lude stvari radi bolest. Posledice ostaju na ukućanima. Ja se i sad oporavljam od svega, jer je sve bilo strašno brzo, euforično, kakav je bio i moj otac. To je tako.

 

[bezuslovna ljubav]

Bezuslovna, sve si dobro posavetovala.
Bolesnici vole svoj mir, kakav god da je, i ma kako nama sulud izgledao. Moj tatko je voleo da skita do biblioteke (kafane i kladionice). Nemoguće ga je bilo zadržati uz sve naše obaveze i odsustvo od kuće. Kada je prestao da popunjava kladionicu shvatili smo da je zaboravio da čita, a bio je maherčina u kladjenju i svi su ga poštovali u kladionici a i šire On kad krene da se češe, to znači da ima golem dobitak i odmah izlazi iz kuće koje god doba dana ili noći da je. Onda se izgubio jer je pošao u kladionicu busom. Vratio ga je kolima fini momak u čije dvorište je ušao. Kada sam mu oduzela ključ od kuće i kapije jer se izgubio, histerisao je, svađao se samnom (mada to samnom da traje vrlo kratko), pa plakao, molio me. Vratila sam mu ključ uz dogovor da ide predveče i samo u tu kafanu koja nam je blizu i da se vrati do 21 sat. Poštovao je to neko vreme i sve je bilo ok. Novac mu nikad nisam kontrolisala, niti uzimala. Cela penzija (koja nije baš malena) je bila njegova, jer je njegov način života iziskivao novac i bio uslov za njegovu sreću. Onda je jedne večeri zakasnio. Došao je sav mokar (posut vodom s ledja), naravno dobro pripit i sav euforičan. Shvatih da se zaebavaju sa njim, sprdaju, da mu mažnjavaju pare, a on je sretan jer je u centru pažnje. Njegova moć rasudjivanja je bila totalno u autu. Onda počinje da pravi gluposti i kući, mada ih je pravio i do tada ali je lagao i sakrivao. Mogao je jer je najveći deo dana sam (mi svi na poslu) a noću je takodje sam (mi svi spavamo).
Gerontodomaćice jesu spas, ali samo ukoliko imate sreće da pronadjete normalnu osobu za družbu. Mi smo imali sreće sa D. I danas se posećujemo. Bila je na dedinoj sahrani, kada nam se rodilo unuče, kada se krstio naš sin...divno, realno stvorenje koje je jako pazilo tatu. I on je jako voleo....toliko da je zaprosio Imali smo sreće što je ona, iako medicinski neobrazovana, shvatila suštinu demencije kao bolesti. Objasnila sam joj, pričale smo i sve je radila kako treba. Toliko je shvatala da mi je sama rekla da ga moramo dati u dom jer ovo više ne možemo fizički i psihički izdržati, jer je kod tate sve to išlo užasno progresivno i da je porodica na prvom mestu.
Oni vole svoje okruženje. Sve ostalo ih jako zbunjuje i pravi haos u već haotičnoj glavi. Zato treba izbegavati duge izlaske i promenu sredine. Dementni su nepredvidivi. Nikad ne znate kad će šta preovladati. I nisu svesni šta rade. Sve te lude stvari radi bolest. Posledice ostaju na ukućanima. Ja se i sad oporavljam od svega, jer je sve bilo strašno brzo, euforično, kakav je bio i moj otac. To je tako.

Tako je, Ljiljo moja. Jos kad ti potkrepis anegdotama... bas sve kako si objasnila. Treba pratiti svaku njihovu nervozu i ispad kao posledicu gubitka neke sposobnosti ili njihove zelje da istraju u necemu sto su do tada radili a zapravo nisu vise na visini zadatka. To mogu biti i neke, za nas, banalnosti a njima veliki koraci. Kada je mojoj mami opalo gvozdje na 2, mislila sam da je problem u njenoj lenjosti da kuva za sebe samu. A onda sam shvatila da ne ume da ukljuci sporet. Primetila sam da ostavlja zguzvan papir na nekim mestima, pa sam mislila da je postala nemarna a uvek je bila pedantna. Onda ukapiram da ona tim papirima obelezava kao podsetnik gde joj se nesto nalazi a sto je vazno za nju. Sada vec preteruje. Stavila je crveni lavor ispod televizora, da se podseti da je tu telefon fiksni. Njeno objasnjenje je da joj povremeno treba da nesto opere, ali bas pored telefona koji stalno koristi kada je zovem...a ranije ga ja skrivala da ga neko ne ukrade. Uh, bas mi bude zao kako se dovija da resi svoj problem. I onda mi doktori i ostalo osoblje kazu da je pustim i da je ne zovem cesto i da ce ona sama da se snadje... A da smo zajedno 24h ja bih poludela od pracenja i resavanja problema, a ona od nastojanja da resi probleme na nacin koji njoj prija ili joj izgleda realan. Ne znam koja je prava mera. I verovatno da i mnogi drugi ne znaju. I zato i dolazi do konflikata i histerije obostrano.

 

[LJILJA MMM]

Tako je, Ljiljo moja. Jos kad ti potkrepis anegdotama... bas sve kako si objasnila. Treba pratiti svaku njihovu nervozu i ispad kao posledicu gubitka neke sposobnosti ili njihove zelje da istraju u necemu sto su do tada radili a zapravo nisu vise na visini zadatka. To mogu biti i neke, za nas, banalnosti a njima veliki koraci. Kada je mojoj mami opalo gvozdje na 2, mislila sam da je problem u njenoj lenjosti da kuva za sebe samu. A onda sam shvatila da ne ume da ukljuci sporet. Primetila sam da ostavlja zguzvan papir na nekim mestima, pa sam mislila da je postala nemarna a uvek je bila pedantna. Onda ukapiram da ona tim papirima obelezava kao podsetnik gde joj se nesto nalazi a sto je vazno za nju. Sada vec preteruje. Stavila je crveni lavor ispod televizora, da se podseti da je tu telefon fiksni. Njeno objasnjenje je da joj povremeno treba da nesto opere, ali bas pored telefona koji stalno koristi kada je zovem...a ranije ga ja skrivala da ga neko ne ukrade. Uh, bas mi bude zao kako se dovija da resi svoj problem. I onda mi doktori i ostalo osoblje kazu da je pustim i da je ne zovem cesto i da ce ona sama da se snadje... A da smo zajedno 24h ja bih poludela od pracenja i resavanja problema, a ona od nastojanja da resi probleme na nacin koji njoj prija ili joj izgleda realan. Ne znam koja je prava mera. I verovatno da i mnogi drugi ne znaju. I zato i dolazi do konflikata i histerije obostrano.

izvini, ali ne mogu da se ne nasmejem
O sakrivanju stvari, kradjama, pakovanju, prepakivanju sitnica u bar 5 kesa i iritirajućem šuškanju da ne pričam.
Moj tatko je oduvek voleo da krpi. Taj kad uštopa čarapu, to je bre zakrpljeno za vek I sve je živo isekao....sve čega se dovatio. Sva sreća nije mogao da se seti ničeg van svoje sobe, te svoje krojačke umešnosti nije dalje sprovodio. Da ne pominjem muku oko kupanje, presvlačenja, odlaska u radnju (na 50m od kuće) u pidžami ili nekoj njegovoj omiljenoj pidžami kojoj je isekao nogavice i napravio bermude a gore obuče jaknu, zakopča se do grla, stavi kapu..one užasno mršave nogice vire iz patika i on tako ćopa do radnje .....ama kad me šlog ne strefi kad ga videh
Mesecima me je izludjivao sa nameštanjem kreveta. To je uvek radio uveče kasno kad svi odu na spavanje a ja ostanem uz komp. Da ste samo videli sve te varijacije na temu običnog nameštanja najobičnijeg kreveta Na milion načina presavijena ćebad i nikako nisam mogla da mu objasnim da se legne ispod ćebadi a ne na čebad I uvek kaže "Dodji Ćiro /tako me je zvao od deteta) da vidiš da li sam dobro namestio. Znaš, nešto moraš da uradiš sa ovim bubama koje idu po krevetu" a ja mrtva umorna posle celog dana. Naravno, nikakvih buba nema, ali on ih vidi.....kao i one 4 žene što su sedele na nogarama od njegovog kreveta i po svu noć pričale onako unakrst Totalno ludilo bre, i treba ga izdržati i raditi, ostati normalan jer je to ludilo koje traje 24 sata svakoga dana. Istina je da se ne može izdržati, a i ne treba.

 

[bezuslovna ljubav]

izvini, ali ne mogu da se ne nasmejem
O sakrivanju stvari, kradjama, pakovanju, prepakivanju sitnica u bar 5 kesa i iritirajućem šuškanju da ne pričam.
Moj tatko je oduvek voleo da krpi. Taj kad uštopa čarapu, to je bre zakrpljeno za vek I sve je živo isekao....sve čega se dovatio. Sva sreća nije mogao da se seti ničeg van svoje sobe, te svoje krojačke umešnosti nije dalje sprovodio. Da ne pominjem muku oko kupanje, presvlačenja, odlaska u radnju (na 50m od kuće) u pidžami ili nekoj njegovoj omiljenoj pidžami kojoj je isekao nogavice i napravio bermude a gore obuče jaknu, zakopča se do grla, stavi kapu..one užasno mršave nogice vire iz patika i on tako ćopa do radnje .....ama kad me šlog ne strefi kad ga videh
Mesecima me je izludjivao sa nameštanjem kreveta. To je uvek radio uveče kasno kad svi odu na spavanje a ja ostanem uz komp. Da ste samo videli sve te varijacije na temu običnog nameštanja najobičnijeg kreveta Na milion načina presavijena ćebad i nikako nisam mogla da mu objasnim da se legne ispod ćebadi a ne na čebad I uvek kaže "Dodji Ćiro /tako me je zvao od deteta) da vidiš da li sam dobro namestio. Znaš, nešto moraš da uradiš sa ovim bubama koje idu po krevetu" a ja mrtva umorna posle celog dana. Naravno, nikakvih buba nema, ali on ih vidi.....kao i one 4 žene što su sedele na nogarama od njegovog kreveta i po svu noć pričale onako unakrst Totalno ludilo bre, i treba ga izdržati i raditi, ostati normalan jer je to ludilo koje traje 24 sata svakoga dana. Istina je da se ne može izdržati, a i ne treba.

E Ljiljo moja, da si mi ranije rekla za to pakovanje, pa da smo ih udruzili... I moja majka sve pakuje u dve-tri kese i doooobro zaveze. Cak i nepotrebne stvari,kao sto je slomljeno parce snale, krajicak vunice, bateriju iz sata... Doduse, tvoj tatica je vise voleo mladje zene. Ali mozda bi ga moja majka ubedila da ima 42 godine, kao sto je ubedila i samu sebe A sta si mu govorila kada ga zateknes u tim veeeelikim poslovima? Ili u nekom nestasluku? Da li si pokusavala da mu objasnis? Ovo sa izlaskom napolje tako obucen... pa to je haos. Poludim kada vidim da majka petlja oko oblacenja po sat vremena, stalno joj objasnjavam sta da obuce i proveravam sta ima na sebi, a sve u strahu da nije pocela da pravi blesave kombinacije.

 

[blizance]

Imala sam gerontodomacicu, vise puta sam pomenula, i vise me nervirala nego sto je nesto cinila. Sama je nametala pricu o sebi, mada je njena situacija bila drugacija. Nju je mama ostavila kada je bila mala i onda je stalno pricala o svim problemima sa ocem, macehom, muzem... a pogotovo svekrvom. Hajde, neka prica. Moja mama je slusala, a pola od toga nije razumela. A onda jednog dana ulazi i sa vrata pocinje pricu o opljackanom korisniku njenih usuga. E, tu sam morala da presecem, odvedeme je u sobu i ucutkam. Gerontodomacice nisu dovoljno obucene. S jedne strane jeste da one polako postaju deo nase porodice i moramo da i mi njih prihvatamo sa njihovim manama, a li ne treba da zaboravljaju zasto su tu i ciji je problem u toj kuci najvazniji. Nasa geronto domacica je opisival i situaciju sa ostalim korisnicima, a moja majka to dozivljavala kao pricu o nekim bolesnim starim ljudima. Sebe ni sada ne dozivljava kao staru. Blizance, treba da joj skrenes paznju, recimo, da je tvoja mama gadljiva, ali da iz pristojnosti sve to slusa i da ne zna kako da joj kaze da prestane. Primetila sam da se moja mama u svesnom stanju plasi same sebe, pa mozes zamisliti sta je moguce da prebira po glavi tvoja mama dok je slusa. Kada sam smestila mamu u dom, geronto domacica je celom komsiluku razglasila sta se desilo sa mojom mamom, a jos je i nakitila pricu kako je moja mama jurila ulicom a trazila je policija... sto nije tacno. Srele smo se jos jednom, da bi mi dala kljuc od postanskog sanducica i tada sam je samo pitala *da li sam ja tebi nesto duzna*, odgovorila je negativno, a ja sam uzela kljuc i zalupila vrata od automobila. Sad se pitam sto je nisam zamenila za drugu na vreme. Valjda sam se bojala da ce opet biti period prilagodjavanja , a nisam mogla mnogo da biram. Ova se bar kikotala svemu i tako opustala moju mamu. Morala sam jedno vreme da pratim i mamu, ali i ponasanje geronto domacice. Kao da sam ja odgovorna i za njeno stanje. Dakle, ako se neko sada ponasa tako, blizance, tesko da ce se popraviti vremenom. Ljudski je da je posavetujes i pomognes da resi svoj problem, ali zastiti svoju mamu i olaksaj sebi svakodnevne probleme.

Hvala ti na iscrpnom pisanju.Vec sam posavetovala tu zenu i dala joj br.telefona psihijatra i rekla joj da je dobro da je smesti u dom...Ova zena je fina,nemam primedbi na njen rad.Mama je voli vise od drugih koje su dolazile.Zena je borac,radna,vredna samo mi nije bilo jasno to sto takve detalje prica nikom drugom nego mojoj mami koja je skoro pa bila u stanju da to uradi.Nije nikad,hvala bogu ali sve ostalo sto je radila je moglo da doprinese da se i to sto je najodvratnije ocekuje od nje.Uplasila sam se u jednom momentu da ce joj prica ove med.sestre samo dati IDEJU.Naravno da nije jer je mama pod dobrom dozom lekova i u prilicno stabilnom stanju.Pitam se samo sta bi bilo da je ova zena tako nepazljivo pogovorila o tim stvarima pre samo par meseci.Kako god,nadam se da se vise nece ponoviti jer koliko cujem smestila je svekrvu u dom.Kapiram ja da ona mozda simpatise mamu i da se u nasoj kuci oseca opusteno da prica o svojim problemima ali kao neko od struke(barem one osnovne)morala bi da vuce rucnu kocnicu na vreme.Ako se ponovi stavicu joj direktno do znanja da pocne neke stvari da precutkuje.

 

[blizance]

Uh,citam vas a kao da vas sve cujem i vidim tu pored sebe.Toliko mi je blisko to razumevanje sa svima vama i zaista sam srecna sto vas imam.Vi mi dodjete kao najbolji ventil jer samo vi mozete razumeti ono sto ovde jedni drugima pricamo.Mnogo je dobar osecaj kada znas da nisi sam u prici bez pocetka i kraja i kada znas da ima toliko ljudi koji te razumeju na pravi nacin.Dok nisam dosla ovde,znala sam da postoje negde u ovoj vasioni ljudi u slicnim situacijama ali sada kada znam da ste tu,sasvim blizu,da skoro mogu da vam vidim osmehe i suze nekako mi breee,ni mamine bolesti nisu vise tako strane i teske,gadne i neizlecive,cak i ako jesu.

Toliko slicnih situacija i prepoznavanja ljudskih sudbina,Kao da neko non stop kucka COPY-PasteTo mi je jedan od naboljih dopinga u toku dana da pregrmim jos jedno novo jutro i upakujem danasnje vece.

 

[blizance]

Tako je, Ljiljo moja. Jos kad ti potkrepis anegdotama... bas sve kako si objasnila. Treba pratiti svaku njihovu nervozu i ispad kao posledicu gubitka neke sposobnosti ili njihove zelje da istraju u necemu sto su do tada radili a zapravo nisu vise na visini zadatka. To mogu biti i neke, za nas, banalnosti a njima veliki koraci. Kada je mojoj mami opalo gvozdje na 2, mislila sam da je problem u njenoj lenjosti da kuva za sebe samu. A onda sam shvatila da ne ume da ukljuci sporet. Primetila sam da ostavlja zguzvan papir na nekim mestima, pa sam mislila da je postala nemarna a uvek je bila pedantna. Onda ukapiram da ona tim papirima obelezava kao podsetnik gde joj se nesto nalazi a sto je vazno za nju. Sada vec preteruje. Stavila je crveni lavor ispod televizora, da se podseti da je tu telefon fiksni. Njeno objasnjenje je da joj povremeno treba da nesto opere, ali bas pored telefona koji stalno koristi kada je zovem...a ranije ga ja skrivala da ga neko ne ukrade. Uh, bas mi bude zao kako se dovija da resi svoj problem. I onda mi doktori i ostalo osoblje kazu da je pustim i da je ne zovem cesto i da ce ona sama da se snadje... A da smo zajedno 24h ja bih poludela od pracenja i resavanja problema, a ona od nastojanja da resi probleme na nacin koji njoj prija ili joj izgleda realan. Ne znam koja je prava mera. I verovatno da i mnogi drugi ne znaju. I zato i dolazi do konflikata i histerije obostrano.

Mozda je najbolje da je pustis kao sto ovi iz doma rade da se snalazi kako njoj najvise odgovara.To sto ti mislis da je ona preterala sa crvenim lavorom meni uopste nije tako strasno.Verovatno ona sebi pravi mape snalazenja sto i nije tako lose.Vazno je da ona moze bar malo bolje da funkcionise tako kako je namestila.Ako se i zbuni uvek iznova,nemas nista od toga da joj pricas kako je to pogresno.Jednostavno je pusti,sve dok je bezbedna i nema brige oko povredjivanja ili samopovredjivanja i neceg slicnog.Znam da previse brines od toga sta ce obuci,kako ce se urediti,sta je jela,kako se oprala ali...Nauci da je razumes takvu kakva je.Uostalom nije ti stalno na oku pa neke stvari i nemoj da vidis,ili zazmuri.Ako je ona zadovoljna time sto radi makar pet minuta dnevno,pusti je.Predpostavljam da provede dobar deo dana tako tumarajuci i presipajuci iz supljeg u prazno ali veruj mi i to je nesto.Ipak nesto radi,pokretna je,mozak joj barem delimicno funkcionise.Strasnije bi bilo da sedi ili lezi i gleda u jednu tacku satima,nepokretna i zamisljena.Ovo sto ona radi je mozda na neki nacin jedna vrsta terapije koliko god ti to suludo zvucalo.Najvaznije je da bude solidnog zdravlja,pod kontrolom,cista,sita,u toplom i medju ljudima.Ostale aktivnosti,promenljivost raspolozenja,jadikovanje,seta,dzangrizanje...je sve ono sto ti jos uvek mozes da izbegnes i ustedis sebi zivce,treba ce ti...Vazno je da je vidis zivu i na nogama i neka radi sta bilo...makar i telefonce u lonce.Smestila si je u dom i tu joj je dobro po tvojoj proceni.Pusti njenu procenu pa ona i nije u stanju da racionalno razmislja a ti to stalno zaboravljas.Zato si ti ta koja donosi odluke za njeno i svoje dobro.Radi na sebi,to ti je bitnije i potrebnije.Tvojoj mami je dobro u meri u kojoj je moguce pored njenih bolesti.Nemas ti vise sta od sebe da zahtevas kad je ona u pitanju.Samo je prati i voli!

- - - - - - - - - -

Ljilja CIRA!!!!!

 

[LJILJA MMM]

E Ljiljo moja, da si mi ranije rekla za to pakovanje, pa da smo ih udruzili... I moja majka sve pakuje u dve-tri kese i doooobro zaveze. Cak i nepotrebne stvari,kao sto je slomljeno parce snale, krajicak vunice, bateriju iz sata... Doduse, tvoj tatica je vise voleo mladje zene. Ali mozda bi ga moja majka ubedila da ima 42 godine, kao sto je ubedila i samu sebe A sta si mu govorila kada ga zateknes u tim veeeelikim poslovima? Ili u nekom nestasluku? Da li si pokusavala da mu objasnis? Ovo sa izlaskom napolje tako obucen... pa to je haos. Poludim kada vidim da majka petlja oko oblacenja po sat vremena, stalno joj objasnjavam sta da obuce i proveravam sta ima na sebi, a sve u strahu da nije pocela da pravi blesave kombinacije.

lele......to bi bila dobitna kombinacija za sve nas
Šta da mu kažem? Pitam zašto to radi a on krene da mi priča od kulina bana ili neku nebulozu samo njemu jasnu. U početku sam pokupšavala, a posle okrenem na zaebanciju....kažem mu, dobro to zaveži J. nemoj da ti pobegne negde
Najveće ludilo je bilo sa seckanjem toalet papira u obliku kruga koji bi postavio na dno piksle.....razlog je da ne prlja pikslu, a to što gasi cigaru na papir nema veze i što može sve da nas zapali isto nema veze Onda počesmo da pušimo napolju ili u letnjoj kujni, a u sobi zabrana

 

[LJILJA MMM]

Uh,citam vas a kao da vas sve cujem i vidim tu pored sebe.Toliko mi je blisko to razumevanje sa svima vama i zaista sam srecna sto vas imam.Vi mi dodjete kao najbolji ventil jer samo vi mozete razumeti ono sto ovde jedni drugima pricamo.Mnogo je dobar osecaj kada znas da nisi sam u prici bez pocetka i kraja i kada znas da ima toliko ljudi koji te razumeju na pravi nacin.Dok nisam dosla ovde,znala sam da postoje negde u ovoj vasioni ljudi u slicnim situacijama ali sada kada znam da ste tu,sasvim blizu,da skoro mogu da vam vidim osmehe i suze nekako mi breee,ni mamine bolesti nisu vise tako strane i teske,gadne i neizlecive,cak i ako jesu.

Toliko slicnih situacija i prepoznavanja ljudskih sudbina,Kao da neko non stop kucka COPY-PasteTo mi je jedan od naboljih dopinga u toku dana da pregrmim jos jedno novo jutro i upakujem danasnje vece.

Pa neka nas i 10....ma 5-toro ljudi pročita i oseti bar nekakvo olakšanje, i da nije sam/sama u toj ludačkoj životnoj kombinaciji, pa je vajda

 

[Henriet]

Iskreno, nisam guglala niti tražila sličnu temu. Ovde sam na Krstarici dugo i samo sam ukucala demencija i izašlo je ovo....i eto.
Manjak je informacija,

1.zato što je ljude sramota da pišu.
2 Osećaju se krivim zato što je demencija kasno uočena (kada joj nema leka), te im sama ta činjenica da nisu pomogli dovoljno roditeljima otežava pisanje.
3. Ljude je sram da priznaju da imaju listu prioriteta koja je sasvim normalna, i na čijem vrhu nije dementan roditelj, već deca, muž, žena...porodica.
4. Ljudi se stide da kažu jer oboleli rade nenormalne stvari, sulude stvari koje ne bi nikada radili da nisu oboleli, a one, opet, kod ukućana izazivaju silan strah da se neka vrsta ludila uselila u porodicu, te i oni reaguju onako kako nikada ne bi da nisu stavljeni u tu situaciju.
5. Demencija je prevrtljiva, lažljiva bolest koja voli da igra skrivalice godinama. Sakrivena iza odlaska u penziju i normalne stračke demencije koja ide sa godinama, kao i normalan pad motorike i funkcija mozga, ona čeka u zasedi. Nema pravila koga dohvati, učene, pametne, neškolovane...Na kraju, dohvati celu porodicu obolelog.
6. Stradaju svi, mladi, stari, prijatelji više ne dolaze, silno vreme i novac, silan trud prvo oko ustanovljenja dijagnoze pa nadalje, ukućani su usresredjeni na obolelog i članove porodice i gube vezu sa ostatkom sveta...to je bolest broj 1 u svetu.
7. Naša država....šta da kažem, kad znate i sami koliko je uopšte svesna ovog problema. Maca je gledao neku reportažu o tome valjda u popodnevnom programu. Kao otvoren je u Bg neki centar za pomož obolelima i članovima porodice. Smejao se svemu onome. Treba da dovedeš bolesnika na par sati kod njih, na edukaciju, rad,pomoć, a i članovi porodice da se edukuju .....i naravno da ga vratiš posle kući...pa jel oni misle da svi mi ne radimo? I da li su oni, pored silnog teoretskog znanja, ikada proveli par sati sa dementnom osobom? Znaju li kako izgleda odvesti ga negde? I da li znaju koliko košta to vozikanje po gradu?...Na sva usta priča o tolikoj pomoći...nemoj da pomažu tako, jer to samo govori koliko nemaju pojma o čemu pričaju.
8. Zato je ova tema bitna.....jer kod demencije NIKO NIJE KRIV....ali stradaju svi.

`tedoh kao obicno da boldujem neke delove, al` ovo "kicino" valja za sve pare. treba ga povremeno obnavljati, mozda se i struka doseti da ukuca rec "demencija" ili "alchajmer" pa nesto nauci od nas koji prodjosmo taj put. s` punim pravom to kazem, jer niko - ali apsolutno niko do vas ovde mi nije pomogao. nisam pojma imala ni o cemu, a onda me je bolestina pobedila. nisam joj dorasla.
o toj prokletinji od bolesti se mora govoriti. jasno i glasno! o simptomima, o tome kako na vreme pomoci. nije samo jedan covek ugorzen. cela porodica je u opasnosti.
bezuslovna, blizance niste svesne u svojoj muci koliko pozitivne energije sirite, samo se cuvajte, a vase majke zaista imaju na sta da budu ponosne

 

[bezuslovna ljubav]

`tedoh kao obicno da boldujem neke delove, al` ovo "kicino" valja za sve pare. treba ga povremeno obnavljati, mozda se i struka doseti da ukuca rec "demencija" ili "alchajmer" pa nesto nauci od nas koji prodjosmo taj put. s` punim pravom to kazem, jer niko - ali apsolutno niko do vas ovde mi nije pomogao. nisam pojma imala ni o cemu, a onda me je bolestina pobedila. nisam joj dorasla.
o toj prokletinji od bolesti se mora govoriti. jasno i glasno! o simptomima, o tome kako na vreme pomoci. nije samo jedan covek ugorzen. cela porodica je u opasnosti.
bezuslovna, blizance niste svesne u svojoj muci koliko pozitivne energije sirite, samo se cuvajte, a vase majke zaista imaju na sta da budu ponosne

Hvala, Henri draga Ti i Ljilja ste unele najvise pozitivne energije. Do vaseg pojavljivanja postovi su bili drugaciji. Veliko hvala za to. A sto se tice demencije i alchajmera... nema tu pobednika i pobedjenog. Svi se na kraju iscrpe, pa i sama odvratna bolest nema vise sta da unistava pa se umori i sve utihne. Situacija u kojoj si se ti nalazila bila je uzasna, a ti si imala hrabrosti da se uhvatis u kostac sa svim tim. Za razliku od mnogih koji okrecu glavu, pobegnu, paralisu se... ne zameram im uvek, jer jednostavno je i to u ljudskoj prirodi i to su razne varijante ispoljavanja strahova, ti si do kraja bila na visini zadatka. Mnogi nisu ni pokusali. Zameram strucnim licima koja ne pokrecu pricu o tome, cudim se javnim licnostima koji su mozda imali isti problem u porodici a da se bas niko nije ukljucio u kampanju da se o tome vise govori. Ne mogu da verujem da od toliko javnih licnosti i strucnjaka u medijima bas niko nije imao dementnog u porodici. A zameram i nekima koji pametuju, a da nisu osetili muku u zivotu ili bar nisu ovakve vrste. I koji se bore hrabro i istrajno za svoje mesto pod suncem, a ne vide kolika se senka nadvila nad njihovim roditeljima i sestrama i bracom i ... ma, valjda ih zaslepljuje to njihovo sunce, pa ne vide da ima onih kojima je malo necije pomoci veliko olaksanje.

- - - - - - - - - -

Mozda je najbolje da je pustis kao sto ovi iz doma rade da se snalazi kako njoj najvise odgovara.To sto ti mislis da je ona preterala sa crvenim lavorom meni uopste nije tako strasno.Verovatno ona sebi pravi mape snalazenja sto i nije tako lose.Vazno je da ona moze bar malo bolje da funkcionise tako kako je namestila.Ako se i zbuni uvek iznova,nemas nista od toga da joj pricas kako je to pogresno.Jednostavno je pusti,sve dok je bezbedna i nema brige oko povredjivanja ili samopovredjivanja i neceg slicnog.Znam da previse brines od toga sta ce obuci,kako ce se urediti,sta je jela,kako se oprala ali...Nauci da je razumes takvu kakva je.Uostalom nije ti stalno na oku pa neke stvari i nemoj da vidis,ili zazmuri.Ako je ona zadovoljna time sto radi makar pet minuta dnevno,pusti je.Predpostavljam da provede dobar deo dana tako tumarajuci i presipajuci iz supljeg u prazno ali veruj mi i to je nesto.Ipak nesto radi,pokretna je,mozak joj barem delimicno funkcionise.Strasnije bi bilo da sedi ili lezi i gleda u jednu tacku satima,nepokretna i zamisljena.Ovo sto ona radi je mozda na neki nacin jedna vrsta terapije koliko god ti to suludo zvucalo.Najvaznije je da bude solidnog zdravlja,pod kontrolom,cista,sita,u toplom i medju ljudima.Ostale aktivnosti,promenljivost raspolozenja,jadikovanje,seta,dzangrizanje...je sve ono sto ti jos uvek mozes da izbegnes i ustedis sebi zivce,treba ce ti...Vazno je da je vidis zivu i na nogama i neka radi sta bilo...makar i telefonce u lonce.Smestila si je u dom i tu joj je dobro po tvojoj proceni.Pusti njenu procenu pa ona i nije u stanju da racionalno razmislja a ti to stalno zaboravljas.Zato si ti ta koja donosi odluke za njeno i svoje dobro.Radi na sebi,to ti je bitnije i potrebnije.Tvojoj mami je dobro u meri u kojoj je moguce pored njenih bolesti.Nemas ti vise sta od sebe da zahtevas kad je ona u pitanju.Samo je prati i voli!

- - - - - - - - - -

Ljilja CIRA!!!!!

Blizance, stalno ponavljam maminu recenicu u svesnom stanju - ti moras da mi pomognes da se ne izgubim. A obecala sam sebi da cu se boriti sa tom uzasnom bolescu dok god imam snage u sebi. I doktorica kaze da su jako vazne emocije koje joj prenosim, bar za sada dok moze da ih oseti. Ima puno besa i povremenih agresivnih stanja, ali borim se za svaki trenutak njenog zadovoljstva i osecaja koliko-toliko sigurnosti i po drske.

 

[blizance]

`tedoh kao obicno da boldujem neke delove, al` ovo "kicino" valja za sve pare. treba ga povremeno obnavljati, mozda se i struka doseti da ukuca rec "demencija" ili "alchajmer" pa nesto nauci od nas koji prodjosmo taj put. s` punim pravom to kazem, jer niko - ali apsolutno niko do vas ovde mi nije pomogao. nisam pojma imala ni o cemu, a onda me je bolestina pobedila. nisam joj dorasla.
o toj prokletinji od bolesti se mora govoriti. jasno i glasno! o simptomima, o tome kako na vreme pomoci. nije samo jedan covek ugorzen. cela porodica je u opasnosti.
bezuslovna, blizance niste svesne u svojoj muci koliko pozitivne energije sirite, samo se cuvajte, a vase majke zaista imaju na sta da budu ponosne

Hvala ti Henri na lepim recima.Koliko god ponekad nekome mozda zvuci cudno sto jedni druge ovde hvalimo,te reci pohvale su lekovite nama koji ovo pisemo.Lekovite su u toliko pre,sto je dobar osecaj kad neko prepozna tvoj trud i ume na pravi nacin da procita ono sto pises.Naravno da je vazno da jedni drugima dajemo podrsku i hrabrimo se,jer samo mi i mozemo jedni druge razumeti.Necu da se ponavljam o tome sam vec govorila.

Draga Henriet,tvoja prica je utoliko fantasticnija i utoliko hrabrija od mnogih od nas da sam ja odusevljena sto imas jos uvek snage da govoris o onome sto ti se dogodilo.Sto jos uvek imas lepu rec na ovom mestu za nas koji ostajemo,upravo to je dokaz Koooooliiiki si ti COVEK!

Kada je rec o Bezuslovnoj njen naziv sve govori o tome koliko je spremna da pruzi svojoj mami.Verujem da je u toj prici zaista i sigurno Bezuslovna u svakom smislu te reci.

Ljilja,kao i uvek ostala dosledna svom optimistickom pogledu na zivot i to je ono sto posebno volim kod nje!

- - - - - - - - - -

Hvala, Henri draga Ti i Ljilja ste unele najvise pozitivne energije. Do vaseg pojavljivanja postovi su bili drugaciji. Veliko hvala za to. A sto se tice demencije i alchajmera... nema tu pobednika i pobedjenog. Svi se na kraju iscrpe, pa i sama odvratna bolest nema vise sta da unistava pa se umori i sve utihne. Situacija u kojoj si se ti nalazila bila je uzasna, a ti si imala hrabrosti da se uhvatis u kostac sa svim tim. Za razliku od mnogih koji okrecu glavu, pobegnu, paralisu se... ne zameram im uvek, jer jednostavno je i to u ljudskoj prirodi i to su razne varijante ispoljavanja strahova, ti si do kraja bila na visini zadatka. Mnogi nisu ni pokusali. Zameram strucnim licima koja ne pokrecu pricu o tome, cudim se javnim licnostima koji su mozda imali isti problem u porodici a da se bas niko nije ukljucio u kampanju da se o tome vise govori. Ne mogu da verujem da od toliko javnih licnosti i strucnjaka u medijima bas niko nije imao dementnog u porodici. A zameram i nekima koji pametuju, a da nisu osetili muku u zivotu ili bar nisu ovakve vrste. I koji se bore hrabro i istrajno za svoje mesto pod suncem, a ne vide kolika se senka nadvila nad njihovim roditeljima i sestrama i bracom i ... ma, valjda ih zaslepljuje to njihovo sunce, pa ne vide da ima onih kojima je malo necije pomoci veliko olaksanje.

- - - - - - - - - -



Blizance, stalno ponavljam maminu recenicu u svesnom stanju - ti moras da mi pomognes da se ne izgubim. A obecala sam sebi da cu se boriti sa tom uzasnom bolescu dok god imam snage u sebi. I doktorica kaze da su jako vazne emocije koje joj prenosim, bar za sada dok moze da ih oseti. Ima puno besa i povremenih agresivnih stanja, ali borim se za svaki trenutak njenog zadovoljstva i osecaja koliko-toliko sigurnosti i po drske.

Bravo draga,to je najbolje sto se moze ocekivati od tebe a ti to vec tako dobro i radis!

 

[bezuslovna ljubav]

Pretprosle noci krenula moja mama oko ponoci u setnju. Snimili je na video nadzoru i vratili u sobu. Ujutru zovem centralu, ona se ne javlja kada su prebacili vezu. Covek iz obezbedjenja se ukljuci i rece da su imali problem nocas i da pozovem malo kasnije. Jedva sam docekala da je cujem. Javila se, delovala malo pospano i ne pominje nikakav problem. Posle dorucka je vec bila nasmejana. Doktorica je posetila i kaze da je stabilna, raspolozena, pritisak 120/70, na pominjanje nocnog izleta kao da se postidela i promenila u licu tvrdeci da je htela da proseta pa je zalutala. Meni je rekla posle par sati da je htela da ide kuci, ali sam oprezno pitala za avanturu i vidim da se ne seca bas jasno sta se desilo. Doktorica smatra da ne treba dizati paniku i da ce sacekati specijalistu u cetvrtak. Njeno misljenje je da ne treba menjati terapiju - Donasept i da iskustvo pokazuje da predlozeni flasteri nisu u tom stadijumu neko resenje. Ja se pokidah vec dva meseca od birge sto ne mogu da joj platim flastere, a sada mi kazu da nemaju velika ocekivanja od tog leka, a oni su mi predlagali uz napomenu da se dobro pokazalo i pomagali mi da spremimo dokumentaciju za ponovni izlazak za komisiju, mada jos nije prosledjeno. Sacekacu cetvrtak, a do tada je pratim i gledam da je oraspolozim. Juce je izlazila sa komsinicama u TV salu, a ja odmah pomislim da je opet krenula sama negde... bila je raspolozena i danas. Neverovatne su oscilacije potpune svesnosti i potpunog gubljenja kod nje. Da li je neko probao s ginko ili tanakan ili mozda tokoferol? Da li ste probali jos nesto osim prepisane terapije? Pre par dana bio je dr Pavlovic na tv-u. Prvi put sam ga videla, jako je bio uzdrzan a tema je demencija, sturo je odgovorio na tri-cetiri pitanja pa sam se pitala sto je uopste dolazio u studio. Posle 5 minuta bleda slika mi je bila pred ocima o tom gostovanju. Mogu misliti kako su reagovali oni koji nemaju tih problema u porodici. Pitam se zasto takav strucnjak nije iskoristio vreme u emisiji da nesto vise kaze o tome, da zainteresuje javnost, da posavetuje...

 

[LJILJA MMM]

To je normalan tok bolesti dušo. Vremenom...će ta lutanja, izgubljenost i da nije svesna postajati češće dok ne postane ceo dan.....ceo život....negde tamo, daleko od tebe, od stvarnosti, od svega. Nakon toga, zavisi, od slučaja do slučaja. Nisam te utešila....izvini, ali moraš znati šta da očekuješ da bi bila spremna jer se previše kidaš.
Flasteri ne pomažu kad bolest odmakne. Pisala sam o tome, čini mi se Mika pitao.Nemoj da ti je krivo što ih nisi mogla kupiti. Nisam ostalo probala, osim terapije o kojoj sam pisala i u kojoj je bilo svačeg ni malo jeftinog, pa i flastera.....nisam imala kad.
Nisam gledala tu emisiju. Možda je koncept bio takav, ne znam. Čudnovato da nije iskoristio vreme na tv-u, a opet, šta reći o demenciji za 5 minuta.

 

[Jolita]

Izbegavajte da ga izvodite bez potrebe. Ili neka to bude na kratak vremenski period i sa odredjenim ciljem. Svaki moj pokusaj da prosetam mamu i ukljucim je u neke malo zamorne obaveze ili makar duze setnje, duzi boravak van stana... izazivalo je konfuziju i haos naredne noci i dana. Mislim da je bolje ograniciti kretanje u kucnim uslovima, uz mozda povremene a kratke izlaske sa odredjenom svrhom.

MOj otac u biti ne hoda nigdje posebno. Ovo je bilo jer mi ga je nekako zao, uvijek je u kuci, na istom mjestu, u manje-vise istoj pozi i htjela sam da malo promjeni misleci da ce mu goditi.
I jos sam htjela da se malo umori ne bi li mirnije spavao navecer.


Evo sam dosla da zapisem sve lijekove koje ste spominjale (Leponex, Lorazepam, Donasept, itd.) jer mama vodi oca sutra doktoru na kontolu pa da ga upita i za ove lijekove.
Trenutna terapija je: Memantin, Madopar, Trazem i Bosaurin (po potrebi za smirenje).

Primjetila sam da je on poceo da jako stisce ruke. Do te mjere da mu prsti pomodre. Ili isto tako silno da se drzi za nesto (kragnu, naslonjac, koljeno)....
Veceras se skroz grcio i cijelo tijelo mu se treslo na momente. Ja sam sjela kod njega i dala mu svoju ruku i nenormalno je stiskao. Da zaboli.
Ne znam sta je to...Totalno je okocen

 

[bezuslovna ljubav]

To je normalan tok bolesti dušo. Vremenom...će ta lutanja, izgubljenost i da nije svesna postajati češće dok ne postane ceo dan.....ceo život....negde tamo, daleko od tebe, od stvarnosti, od svega. Nakon toga, zavisi, od slučaja do slučaja. Nisam te utešila....izvini, ali moraš znati šta da očekuješ da bi bila spremna jer se previše kidaš.
Flasteri ne pomažu kad bolest odmakne. Pisala sam o tome, čini mi se Mika pitao.Nemoj da ti je krivo što ih nisi mogla kupiti. Nisam ostalo probala, osim terapije o kojoj sam pisala i u kojoj je bilo svačeg ni malo jeftinog, pa i flastera.....nisam imala kad.
Nisam gledala tu emisiju. Možda je koncept bio takav, ne znam. Čudnovato da nije iskoristio vreme na tv-u, a opet, šta reći o demenciji za 5 minuta.

Svesna sam, Ljiljio, svega toga. Ali ta povremena potreba za izlaskom u toku noci kod nje se javljala i pre cetiri godine. Kada sam mislila da je kraj, da se potpuno izgubla, ona se vracala u normalu. Menjali su joj povremeno terapiju kada se dese takvi ispadi i ona nakon toga funkcionise. Vece je najveci problem. Unervozi se odmah posle vecere kada treba da legne da spava. I kada sam ja s njom isto se desava. Prosli put su zaboravili da mi spakuju bromazepam za vece. Dve noci je bila dobro, a trecu pakao...onda opet dobro. Primetila sam da je vise uznemirena bila kada duze vreme provedemo u setnji ili nekim obavezama u gradu. Dani kada je potpuno svesna prosto me poticu da se borim sa momentima kada se gubi. I ona se navikla da joj dajem podrsku, cak me jedne veceri zvala medicinska sestra da popricam s mamom da bi me poslusala i legla da spava. Doduse povremeno pita za svoju cerku koja je mala devojca i nekako joj objasnim i smiri se. Malo se nasalimo, malo me iskritikuje... vidim da joj prija moje angazovanje oko nje. Kada je uznemirena pa je iznenada pozovem, ona sa takvim olaksanjem komentarise i zahvaljuje se bogu-nekada ironicno jer misli da je dugo nisam zvala a nekada srecna sto mogu da joj razjasnim neku konfuziju. I onda moram da pokusaam sve sto mogu i dok mogu. Donasept prima uvece. Razmisljala sam da li joj on pojacava cirkulaciju. Medjutim doktorica je sa velikim iskustvom i ne sumnjam da ima svoje razloge za takav rezim terapije.