Demencija

[LJILJA MMM]

Dobro je da ništa nije polomila, ruku, nogu, rebro.....uuuuuf

 

[blizance]

Dobro je da ništa nije polomila, ruku, nogu, rebro.....uuuuuf

Imala je srecu a i ja sa njom.Ostaje mi samo da dodatno brinemhvala ti za

 

[kanarinka]

Ajde malo da vas nasmejem, odem u posetu svome ocu i sobzirom da nam se razgovor uvek vrti oko toga da ga truju lekovima u Domu, da ima nekih koji hoce da ga ubiju, da ga vodim kuci itd. Resim da ja povedem temu razgovora. Pitam ga koliko ima unuka, on odgovara 5, a ima ih 3. Pitam kako se najstarija zove, ne moze da se seti, lupa da se zove Persa ( ne znam nikog ko se tako zove) ,onda veli da zbog lekova ne moze da se seti....i nakon petnaestak minuta mucenja, kazem mu prvo slovo cerkinog imena, on se ozari, kao setio se, al nikako da kaze. Tek kad rekoh i drugo slovo njenog imena sav ozaren ga rece! Pitam ga za drugu unuku, opet mucenje, ne moze da se seti, pa mu pomogoh sa pocetnim slovom. Dodje na red i treca, pitam ga kako mu se zove najmladja unuka, a on ce meni: Koliko ih vise ima u tri lepe...Doslo mi i da placem i da se smejem. Onda ga pohvalih kako je lepo znao,on zadovoljan. Ajd da ponovimo kako se zovu, nije mogao dakle nakon 2 minuta da ponovi.

 

[blizance]

Ajde malo da vas nasmejem, odem u posetu svome ocu i sobzirom da nam se razgovor uvek vrti oko toga da ga truju lekovima u Domu, da ima nekih koji hoce da ga ubiju, da ga vodim kuci itd. Resim da ja povedem temu razgovora. Pitam ga koliko ima unuka, on odgovara 5, a ima ih 3. Pitam kako se najstarija zove, ne moze da se seti, lupa da se zove Persa ( ne znam nikog ko se tako zove) ,onda veli da zbog lekova ne moze da se seti....i nakon petnaestak minuta mucenja, kazem mu prvo slovo cerkinog imena, on se ozari, kao setio se, al nikako da kaze. Tek kad rekoh i drugo slovo njenog imena sav ozaren ga rece! Pitam ga za drugu unuku, opet mucenje, ne moze da se seti, pa mu pomogoh sa pocetnim slovom. Dodje na red i treca, pitam ga kako mu se zove najmladja unuka, a on ce meni: Koliko ih vise ima u tri lepe...Doslo mi i da placem i da se smejem. Onda ga pohvalih kako je lepo znao,on zadovoljan. Ajd da ponovimo kako se zovu, nije mogao dakle nakon 2 minuta da ponovi.

Ha,ha...dobar je dekica!Ko veli,sta ti meni tu redjas imena i samo ih pakujes.Daj sta das,setio se bar na kratko.Mozda bi se pre setio likova kad ih vidi nego imena.

 

[kanarinka]

Ha,ha...dobar je dekica!Ko veli,sta ti meni tu redjas imena i samo ih pakujes.Daj sta das,setio se bar na kratko.Mozda bi se pre setio likova kad ih vidi nego imena.

Ne seti se ni kad ih vidi,od najmladje cerke misli da sam to ja....Nedelju dana pre moje posete bio mu je moj muz i njegova majka u poseti. Ja ga pitam ko ti je bio u poseti, nema pojma, tj negira da ga je iko posetio, a svake nedelje ide neko od nas. Kad ga pitam kad mu se cerka rodila, lupeta datume, a ja sam jedinica, cak ne zna ni gde sam se rodila. Ne seca se ni svog prvog auta, a to muskarci tesko zaboravljaju. Kad sam bila u poseti na TV bio je mec sa Noletom, pitam ga koji je to sport, on odgovara da ne zna. Dala sam njemu i njegovom drugu koji je u jos goroj fazi alchajmera po bonbonu, muke zive da je otvore, moj tata je i uspeo, a kolega nije mogao, pa sam mu je ja otvorila. A kako su se obradovali bonboni ko deca. Jednog trena pitam tog njegovog drugara da li ima sina(znam da ima) automatski je rekao da ne zna.
A predhodni put u poseti taj njegov kolega me je petnaest puta zvao da idemo u njegovu sobu. Ja kazem da cu ici drugi put, na sta ce moj otac: Sta ima u toj tvojoj sobi kad je zoves? Posle mi soc. radnica kaze da taj korisnik ne prepoznaje svoju cerku, pa je verovatno predpostavio da sam ja ta njegova cerka. Tuzno, zalosno, al ajd malo i da okrenem na salu to sivilo.

 

[LJILJA MMM]

Ajde malo da vas nasmejem, odem u posetu svome ocu i sobzirom da nam se razgovor uvek vrti oko toga da ga truju lekovima u Domu, da ima nekih koji hoce da ga ubiju, da ga vodim kuci itd. Resim da ja povedem temu razgovora. Pitam ga koliko ima unuka, on odgovara 5, a ima ih 3. Pitam kako se najstarija zove, ne moze da se seti, lupa da se zove Persa ( ne znam nikog ko se tako zove) ,onda veli da zbog lekova ne moze da se seti....i nakon petnaestak minuta mucenja, kazem mu prvo slovo cerkinog imena, on se ozari, kao setio se, al nikako da kaze. Tek kad rekoh i drugo slovo njenog imena sav ozaren ga rece! Pitam ga za drugu unuku, opet mucenje, ne moze da se seti, pa mu pomogoh sa pocetnim slovom. Dodje na red i treca, pitam ga kako mu se zove najmladja unuka, a on ce meni: Koliko ih vise ima u tri lepe...Doslo mi i da placem i da se smejem. Onda ga pohvalih kako je lepo znao,on zadovoljan. Ajd da ponovimo kako se zovu, nije mogao dakle nakon 2 minuta da ponovi.

E hvala ti za ovo .....isti moj tatko tako i on. Ne zna ko je ko, pa kad ga propitujemo a on kaže "veliko je to pleme bre, ne mogu sve da znam" naravno uz psovku
ni unuku, ni unuka nije poznavao.......za ćeru je puno puta pitao ko je dok mu donosi kafu.....unuka je zvao dečko iz komšiluka koji dobro vozi kola a moj muž je dugo bio "onaj dugački što ga šišao i brojao......i moj švaler"

A psi.....lele, to je sve zaboravio, pa je pisao na papiru njihova imena dok ga je D. čuvala, ali zaboravi posle 1 minuta, pa ajd ponovo....i onda, kad dodjem s posla on mi se pohvali kako ih sve zna.....a sa tim psima živi ....a oni dobri, mazni, pa kad pozove nekako psa, nekim imenom, a oni svi dolaze kako god da ih zovneš, tako su naučeni ....kad mu Mrki, nem. ovčar priđe, a on je hteo da zove Neru, crno-belu kokerku, nastane psovanje...pa da objasni psu da nije hteo njega da dozove.....onda dodje i Mara Opajdara, bretonka....i nastane tarapana

 

[blizance]

E hvala ti za ovo .....isti moj tatko tako i on. Ne zna ko je ko, pa kad ga propitujemo a on kaže "veliko je to pleme bre, ne mogu sve da znam" naravno uz psovku
ni unuku, ni unuka nije poznavao.......za ćeru je puno puta pitao ko je dok mu donosi kafu.....unuka je zvao dečko iz komšiluka koji dobro vozi kola a moj muž je dugo bio "onaj dugački što ga šišao i brojao......i moj švaler"

A psi.....lele, to je sve zaboravio, pa je pisao na papiru njihova imena dok ga je D. čuvala, ali zaboravi posle 1 minuta, pa ajd ponovo....i onda, kad dodjem s posla on mi se pohvali kako ih sve zna.....a sa tim psima živi ....a oni dobri, mazni, pa kad pozove nekako psa, nekim imenom, a oni svi dolaze kako god da ih zovneš, tako su naučeni ....kad mu Mrki, nem. ovčar priđe, a on je hteo da zove Neru, crno-belu kokerku, nastane psovanje...pa da objasni psu da nije hteo njega da dozove.....onda dodje i Mara Opajdara, bretonka....i nastane tarapana

Eh,da tvoj tata je bio posebna prica i uvek zanimljiv bez obzira na bolest.Jedino me je uvek bunilo sto se tako vesto dovijao odgovorima oko pitanja da su delovali skoro pa sasvim uredu za postavljeno pitanje.Kao npr to da ste>veliko pleme> ili >tvoj svaler<,ovo deluje kao sasvim smislena upotreba reci u recenici

- - - - - - - - - -

Ne seti se ni kad ih vidi,od najmladje cerke misli da sam to ja....Nedelju dana pre moje posete bio mu je moj muz i njegova majka u poseti. Ja ga pitam ko ti je bio u poseti, nema pojma, tj negira da ga je iko posetio, a svake nedelje ide neko od nas. Kad ga pitam kad mu se cerka rodila, lupeta datume, a ja sam jedinica, cak ne zna ni gde sam se rodila. Ne seca se ni svog prvog auta, a to muskarci tesko zaboravljaju. Kad sam bila u poseti na TV bio je mec sa Noletom, pitam ga koji je to sport, on odgovara da ne zna. Dala sam njemu i njegovom drugu koji je u jos goroj fazi alchajmera po bonbonu, muke zive da je otvore, moj tata je i uspeo, a kolega nije mogao, pa sam mu je ja otvorila. A kako su se obradovali bonboni ko deca. Jednog trena pitam tog njegovog drugara da li ima sina(znam da ima) automatski je rekao da ne zna.
A predhodni put u poseti taj njegov kolega me je petnaest puta zvao da idemo u njegovu sobu. Ja kazem da cu ici drugi put, na sta ce moj otac: Sta ima u toj tvojoj sobi kad je zoves? Posle mi soc. radnica kaze da taj korisnik ne prepoznaje svoju cerku, pa je verovatno predpostavio da sam ja ta njegova cerka. Tuzno, zalosno, al ajd malo i da okrenem na salu to sivilo.

Evo i kod tvog tate recenica koja daje nadu da mozak ipak mozda delimicno radi,to sto je pitao kolegu>sta ima u toj tvojoj sobi kad je zoves?>deluje sasvim ok kao odgovor na tvoje konstantno pozivanje u sobu od strane tog coveka.Znaci,oni mozda u momentu i povezu nesto i odreaguju dobro ali je to samo trenutno i posle par minuta vec sve zaborave.Ali ti trenutni signali koje kao munja odasilju nekako deluju utesno,ili se ja samo tome nadam...

 

[blizance]

Moja mama je u daleko blazoj formi i obliku od vasih dragih ali sve cesce je hvatam kako mi isto pitanje postavlja u roku od pet minuta,bar pet puta.Nekad deluje kao da me zavitlava a onda kapiram da nije zapamtila sta sam joj odgovorila.Ponekad deluje kao da se stidi sto se ne seca i kao da odglumi u smislu,ma nisam te cula ili kazi to glasnije...Sve cesce je hvatam da se ponasa kao dete kada treba nesto da uradi,jer uvek tazi moju dozvolu.Recimo,mogu li sada da jedem? Mogu li da obujem carape?Nekad me zove na posao da me pita moze li da otvori prozor da izluftira stan?U odnosu na proslu godinu,potpuni obrt situacije.Od toga da nije htela nista da me poslusa i tvrdoglavo radila po svome uz svadju i galamu,do potpune smirenosti i uvazavanja mog misljenja i stava.Da li su tome doprineli lekovi?Mozda,mada mi nije jasno kako bi oni reagovali na ovaj vid ponasanja coveka i njegove mozdane vijuge.Kao da je neverovatno...evo ti pilula pa ces biti dobra...i stvarno je tako.

 

[LJILJA MMM]

Moja mama je u daleko blazoj formi i obliku od vasih dragih ali sve cesce je hvatam kako mi isto pitanje postavlja u roku od pet minuta,bar pet puta.Nekad deluje kao da me zavitlava a onda kapiram da nije zapamtila sta sam joj odgovorila.Ponekad deluje kao da se stidi sto se ne seca i kao da odglumi u smislu,ma nisam te cula ili kazi to glasnije...Sve cesce je hvatam da se ponasa kao dete kada treba nesto da uradi,jer uvek tazi moju dozvolu.Recimo,mogu li sada da jedem? Mogu li da obujem carape?Nekad me zove na posao da me pita moze li da otvori prozor da izluftira stan?U odnosu na proslu godinu,potpuni obrt situacije.Od toga da nije htela nista da me poslusa i tvrdoglavo radila po svome uz svadju i galamu,do potpune smirenosti i uvazavanja mog misljenja i stava.Da li su tome doprineli lekovi?Mozda,mada mi nije jasno kako bi oni reagovali na ovaj vid ponasanja coveka i njegove mozdane vijuge.Kao da je neverovatno...evo ti pilula pa ces biti dobra...i stvarno je tako.

Da, to je to blizanče. Sve što si opisala je demencija. Nije to od lekova. To su faze ove bolesti. Isto je radio i moj otac......mogu li da uzmem jabuku? Mogu li ovo, mogu li ono....a onda uzme njegovu keramičku šolju iz koje pije mleko i jogurt, u nju sipa jogurt i stavi je kao džezvu na plin da skuva kafu jer je pored toga, na radnom stolu stavio svoju šolju za kafu.....pobrkano više funkcija....kuvanje kafe (plin i šolja za kafu), jogurt je pobrkao sa mlekom koje je uvek pio vrelo i grejao ga na plinu u metalnom lončetu pa sipao u veliku njegovu šolju....sva sreća Maca je bio kući kad je sve to eksplodiralo a on je ostao nepovredjen, fala bogu. Nije umeo da pročita na tetrapaku šta piše, mleko ili jogurt. Nekoliko puta je podgrevao jogurt u džezvi, a onda u njega sipa kafu. Pa bacanje para u klozetsku šolju .......sva sreća njegova manija da sve pakuje u bar 3 kese je spasla novac (povelika suma para koju je podigao sa računa brkajući cifre pa je zato ogromna).....Maca ode u kupatilo i ima šta da vidi. Sklonih pare nakon sušenja i potroših sve na lekare, lekove, bolnicu, taksi. On se na momente sećao da je imao neke pare, ali odakle mu, nema pojma....a i cifre koje je pominjao su sulude.....milioni i milijarde Krojačkom umeće mog tatka da ne pominjem
I još nešto....demencija je pojavljuje javno prvo u odredjenim momentima. Nekad nam izgledaju sasvim logični njihovi odgovori, nekad su suludi. Problem je što ti suludi momenti postaju sve češći i zauzimaju sve veči deo prostora na uštrb onih normalnih. To je nezaustavljiva progresija. Svaka boljka demenciju pogura velikim korakom napred. Zato neka vaši uzimaju lekove za te druge boljke, jer je to jedini način da demencija ide lagano. Moj otac je za svoje godine bio zdrav, ali taj čir ili šta već, za koji sam ja sumnjala da nikako nije bezazlen, ali ga nikako ni ranije dok je bio leteći nisam mogla naterati da ide kod lekara, sa demencijom ga je ubio tako brzo. U svakom slučaju, bilo je onako kako je on oduvek i želeo, brzo i bezbolno i da on nije svestan .....uvek mi je govorio "Ćiro, samo da me noge služe, jer ako padnem u krevet, ja ću se ubiti".....demencija mu je pomogla da ne zna i ne oseća ništa. Sigurna sam da je sam, snagom volje, koja je kod njega bila neverovatna oduvek, učinio da ispuni sebi želju. Mene je na momente prepoznavao u bolnici, osmehne se...kad dodjem i hranim ga pudingom a on pokušava da mi nešto kaže, ali ne izlazi ništa smisleno osim mumlanja...kažem mu "J, ne priča se sa punim ustima" i smejem se, a u stvari se plašim da se ne udavi, a on se onako šeretski, zaebantski nasmeši i oko mu na momenat postane bistro...svesnost.....tren.....i onda opet, kao malo dete, zine za još pudinga...

 

[blizance]

Da, to je to blizanče. Sve što si opisala je demencija. Nije to od lekova. To su faze ove bolesti. Isto je radio i moj otac......mogu li da uzmem jabuku? Mogu li ovo, mogu li ono....a onda uzme njegovu keramičku šolju iz koje pije mleko i jogurt, u nju sipa jogurt i stavi je kao džezvu na plin da skuva kafu jer je pored toga, na radnom stolu stavio svoju šolju za kafu.....pobrkano više funkcija....kuvanje kafe (plin i šolja za kafu), jogurt je pobrkao sa mlekom koje je uvek pio vrelo i grejao ga na plinu u metalnom lončetu pa sipao u veliku njegovu šolju....sva sreća Maca je bio kući kad je sve to eksplodiralo a on je ostao nepovredjen, fala bogu. Nije umeo da pročita na tetrapaku šta piše, mleko ili jogurt. Nekoliko puta je podgrevao jogurt u džezvi, a onda u njega sipa kafu. Pa bacanje para u klozetsku šolju .......sva sreća njegova manija da sve pakuje u bar 3 kese je spasla novac (povelika suma para koju je podigao sa računa brkajući cifre pa je zato ogromna).....Maca ode u kupatilo i ima šta da vidi. Sklonih pare nakon sušenja i potroših sve na lekare, lekove, bolnicu, taksi. On se na momente sećao da je imao neke pare, ali odakle mu, nema pojma....a i cifre koje je pominjao su sulude.....milioni i milijarde Krojačkom umeće mog tatka da ne pominjem
I još nešto....demencija je pojavljuje javno prvo u odredjenim momentima. Nekad nam izgledaju sasvim logični njihovi odgovori, nekad su suludi. Problem je što ti suludi momenti postaju sve češći i zauzimaju sve veči deo prostora na uštrb onih normalnih. To je nezaustavljiva progresija. Svaka boljka demenciju pogura velikim korakom napred. Zato neka vaši uzimaju lekove za te druge boljke, jer je to jedini način da demencija ide lagano. Moj otac je za svoje godine bio zdrav, ali taj čir ili šta već, za koji sam ja sumnjala da nikako nije bezazlen, ali ga nikako ni ranije dok je bio leteći nisam mogla naterati da ide kod lekara, sa demencijom ga je ubio tako brzo. U svakom slučaju, bilo je onako kako je on oduvek i želeo, brzo i bezbolno i da on nije svestan .....uvek mi je govorio "Ćiro, samo da me noge služe, jer ako padnem u krevet, ja ću se ubiti".....demencija mu je pomogla da ne zna i ne oseća ništa. Sigurna sam da je sam, snagom volje, koja je kod njega bila neverovatna oduvek, učinio da ispuni sebi želju. Mene je na momente prepoznavao u bolnici, osmehne se...kad dodjem i hranim ga pudingom a on pokušava da mi nešto kaže, ali ne izlazi ništa smisleno osim mumlanja...kažem mu "J, ne priča se sa punim ustima" i smejem se, a u stvari se plašim da se ne udavi, a on se onako šeretski, zaebantski nasmeši i oko mu na momenat postane bistro...svesnost.....tren.....i onda opet, kao malo dete, zine za još pudinga...

Najezila sam se od topline sa kojom ti pises o svom tati i od toga sto je njegova bolest tebi nekako ostala u pozitivnim secanjima.Da je srece da i drugi imaju takvo sunce da ih greje kad im je od bolesti muka.Imala si srecu da je tvoj tata do kraja zadrzao neki svoj i osobeni smisao za zivot,koji je u bolesti dobio samo malo drugaciju konotaciju ali nije izgubio na optimizmu.Verujem da je bilo strasno u pojedinim momentima ali vas je vise oko njega bilo pa ste ga nekako lovili u njegovim lutanjima na obostranu srecu.
Moja majka je usresredjena na mene i nema nikog tako bliskog s kim bi ja podelila brigu o njoj.Srecom,lekovi su odradili dosta ali predhodno stanje je bilo zastrasujuce.Jednom sam je zatekla kako jede stare palacinke koje je pekla i drzala u frizideru i to iz samog tiganja,premazane dzemom i zalivene vodom.Nije mi dala da ih bacim kad sam zatekla taj prizor.Bilo je ili da se pobijemo ili da to tako pojede.Pustila sam je...

 

[LJILJA MMM]

Znaš.....moj tatko je bio sve, samo ne porodičan čovek. Kamo sreće da se nikad nije ženio, ni poroda imao jer njegova matična porodica ga nije preživela....ja sam jedina koja je živa. Izuzetno inteligentan, brzomisleći, kombinatorika brojevima mu je bila pasija, skitara, boemčina, švaler veliki, šarmer, sportski ekstremno nastrojen (dok mu kuk nije polomilo 12 vinjaka mogao je nogu za vrat da stavi....a to je bilo u njegovoj poznoj starosti)......ma žilav kao mlada grana vedar, društven, omiljen lik gde god se skupljalo pijenje, jedenje, lumperajka i kladionica (nema šta nije igrao). Njegova briga o porodici se svodila na to da li imamo para. Nismo kao deca nikad oskudevali u novcu, i nikad nije, moju prvu porodicu dovodio u finansijsku krizu. Imao je jaku volju i onako pametan, znao je da postavi granicu.Hvala mu na tome.
Ipak, moja nova porodica je vodila brigu o njemu kad god je trebalo...a trebalo je dosta puta jer je bio preterano živahan i pre demencije Porodica koju smo stvorili je takva....sušta suprotnost onoj mojoj prvoj u kojoj sam odrasla. Svi smo dali maksimum iako su nam duše prepune rana od njega, moj muž, naša deca, D.(ta divna žena), komšije. Odavno, mnogo godina pre njegove demencije, sam obećala sebi da ću brinuti i ispratiti ga prema mojim aršinima, kad za to dodje vreme, bez obzira na sve što je činio. Da sam učinila drugačije, kao on što bi da je situacija obrnuta, kao što je učinio dok mi je majka umirala i moj rodjeni brat, njegov sin, izgubila bih sebe i postala kao on pre demencije. A to se nije smelo desiti i nije se desilo.
A da je bilo teško, jeste......užasno teško....nezamislivo teško. Ja se i sad oporavljam od toga, ali sam učinila sve kao za najboljeg tatu na svetu. Održala sam obećanje, njemu je prijalo, i nisam izgubila sebe a na moju porodicu sam ponosna.

------------
Tebi je mnogo teško samoj sa mamom, bez obzira što ona nije tako ekstreman slučaj kao moj tatko.
Eh, da su mogli da se upoznaju......mama bi ti ozdravila i djipila iz kreveta ko devojče ....pod garanciju

 

[bezuslovna ljubav]

Ajde malo da vas nasmejem, odem u posetu svome ocu i sobzirom da nam se razgovor uvek vrti oko toga da ga truju lekovima u Domu, da ima nekih koji hoce da ga ubiju, da ga vodim kuci itd. Resim da ja povedem temu razgovora. Pitam ga koliko ima unuka, on odgovara 5, a ima ih 3. Pitam kako se najstarija zove, ne moze da se seti, lupa da se zove Persa ( ne znam nikog ko se tako zove) ,onda veli da zbog lekova ne moze da se seti....i nakon petnaestak minuta mucenja, kazem mu prvo slovo cerkinog imena, on se ozari, kao setio se, al nikako da kaze. Tek kad rekoh i drugo slovo njenog imena sav ozaren ga rece! Pitam ga za drugu unuku, opet mucenje, ne moze da se seti, pa mu pomogoh sa pocetnim slovom. Dodje na red i treca, pitam ga kako mu se zove najmladja unuka, a on ce meni: Koliko ih vise ima u tri lepe...Doslo mi i da placem i da se smejem. Onda ga pohvalih kako je lepo znao,on zadovoljan. Ajd da ponovimo kako se zovu, nije mogao dakle nakon 2 minuta da ponovi.

Mislim da ga zbunjujes i opterecujes propitivanjem. Bolja varijanta je da ti spominjes svoju decu imenima i da ga tako podsecas. Moja mama se vredja kada ispadne da nesto ne zna. I onda je ljuta i agresivna. Verujem da se tako i ostali osecaju. Treba se ograniciti na desavanja u njegovom okruzenju.

 

[bezuslovna ljubav]

Mama je prekljuce pala na pod kada je htela da ustane iz kreveta.Predpostavljam da se nije dovoljno rasanila jer je delovala kao da spava kada sam pokusavala da je podignem.Nije otvarala oci i nije se secala kako je pala.Nije cak ni dozivala nikoga da joj pomogne.Sedela je samo na podu a oko nje je bilo sve rasuto,kateter,voda,prevrnut stocic i stvarcice sa njega.Verovatno je pokusala da se pridrzi.Nije bilo sanse da je podignem.Nekako sam joj davala uputstva da dopuzi do kreveta a onda sam joj pomogla da se pridigne na kolena i tako nekako uspesmo ona i ja da se izborimo.Stavila sam je ponovo u krevet.Bila je uplasena i sva se tresla.Pritisak joj je pritom bio normalan,nikad bolji 120 sa 70.Nije umela da mi objasni sta se dogodilo.Ona misli da se saplela ali ja nisam sigurna jer sam tada bila u kupatilu.Evo drugi dan posle toga ima blage bolove u celom telu,verovatno se ugruvala ali se nadam da nista nije napuklo jer bi je verovatno mnogo vise bolelo.Popila je nekoliko Brufena i mislim da ce biti dobro.
Uplasila sam se kada sam je tako zatekla.Ovo je prvi put da se tako nesto dogodilo.U toku dana,kasnije je bila uglavnom dobro ali nekako odsutna.

O moja blizance, mogu zamisliti koliko si se potresla. Dobro je da nije nista slomila. Da li ste joj kontrolisali secer? Da li redovno jede? Moja mama je za 20 dana imala tri pada secera, kao sto sam vec pisala. Ovaj poslednji je bas uticao na njeno psihicko stanje, ali se dosta povratila. Poslednji put kada je pao secer piskila je u sobi i na terasi, umislila je da je trudna, jurila je neku macku po hodniku... a toga dana je jos dosla i najstarija tetka sa svojom snajom i unukom, pa je cimerki dosla cerka sa sinom i snajom, pa se okupio ceo komsiluk... te veceri sam podviknula cimerkinoj cerki i komsinicama da je ostave malo na miru, jer je svako imao da joj nesto kaze i usmeri je u odredjenom pravcu. Sledeceg dana potpuno stabilno stanje. Ovih proteklih sedam dana isto tako. Malo je uvece uznemirena, ali uglavnom je smirim razgovorom. Danas se zali da je boli zeludac. Eto, opet neki problem. Zvala sam doktoricu, pa cemo videti. Inace, posle one rasprave oko terapije za secer, obavila sam i jedan smireniji razgovor sa doktoricom. Mada mi se cini da ona i dalje zanemaruje koliko je pad secera zbog jake terapije uzdrmao moju mamu.

 

[bezuslovna ljubav]

Znaš.....moj tatko je bio sve, samo ne porodičan čovek. Kamo sreće da se nikad nije ženio, ni poroda imao jer njegova matična porodica ga nije preživela....ja sam jedina koja je živa. Izuzetno inteligentan, brzomisleći, kombinatorika brojevima mu je bila pasija, skitara, boemčina, švaler veliki, šarmer, sportski ekstremno nastrojen (dok mu kuk nije polomilo 12 vinjaka mogao je nogu za vrat da stavi....a to je bilo u njegovoj poznoj starosti)......ma žilav kao mlada grana vedar, društven, omiljen lik gde god se skupljalo pijenje, jedenje, lumperajka i kladionica (nema šta nije igrao). Njegova briga o porodici se svodila na to da li imamo para. Nismo kao deca nikad oskudevali u novcu, i nikad nije, moju prvu porodicu dovodio u finansijsku krizu. Imao je jaku volju i onako pametan, znao je da postavi granicu.Hvala mu na tome.
Ipak, moja nova porodica je vodila brigu o njemu kad god je trebalo...a trebalo je dosta puta jer je bio preterano živahan i pre demencije Porodica koju smo stvorili je takva....sušta suprotnost onoj mojoj prvoj u kojoj sam odrasla. Svi smo dali maksimum iako su nam duše prepune rana od njega, moj muž, naša deca, D.(ta divna žena), komšije. Odavno, mnogo godina pre njegove demencije, sam obećala sebi da ću brinuti i ispratiti ga prema mojim aršinima, kad za to dodje vreme, bez obzira na sve što je činio. Da sam učinila drugačije, kao on što bi da je situacija obrnuta, kao što je učinio dok mi je majka umirala i moj rodjeni brat, njegov sin, izgubila bih sebe i postala kao on pre demencije. A to se nije smelo desiti i nije se desilo.
A da je bilo teško, jeste......užasno teško....nezamislivo teško. Ja se i sad oporavljam od toga, ali sam učinila sve kao za najboljeg tatu na svetu. Održala sam obećanje, njemu je prijalo, i nisam izgubila sebe a na moju porodicu sam ponosna.

------------
Tebi je mnogo teško samoj sa mamom, bez obzira što ona nije tako ekstreman slučaj kao moj tatko.
Eh, da su mogli da se upoznaju......mama bi ti ozdravila i djipila iz kreveta ko devojče ....pod garanciju

Draga LJiljo, to samo potvrdjuje koliko si dobar covek. Divna si, zaista.

 

[bezuslovna ljubav]

E hvala ti za ovo .....isti moj tatko tako i on. Ne zna ko je ko, pa kad ga propitujemo a on kaže "veliko je to pleme bre, ne mogu sve da znam" naravno uz psovku
ni unuku, ni unuka nije poznavao.......za ćeru je puno puta pitao ko je dok mu donosi kafu.....unuka je zvao dečko iz komšiluka koji dobro vozi kola a moj muž je dugo bio "onaj dugački što ga šišao i brojao......i moj švaler"

A psi.....lele, to je sve zaboravio, pa je pisao na papiru njihova imena dok ga je D. čuvala, ali zaboravi posle 1 minuta, pa ajd ponovo....i onda, kad dodjem s posla on mi se pohvali kako ih sve zna.....a sa tim psima živi ....a oni dobri, mazni, pa kad pozove nekako psa, nekim imenom, a oni svi dolaze kako god da ih zovneš, tako su naučeni ....kad mu Mrki, nem. ovčar priđe, a on je hteo da zove Neru, crno-belu kokerku, nastane psovanje...pa da objasni psu da nije hteo njega da dozove.....onda dodje i Mara Opajdara, bretonka....i nastane tarapana

E uvek me oraspolozis i nasmejes. I ja imam vise lica. Ja sam dobra cerka koja brine o mami i nepogresiva je, ali sam i losa cerka koja je negde odskitala (to je valjda ona mala ili mladja iz secanja, koja moze da pogresi, mada nikada nisam skitala i uvek sam bila streber), a kada povisim ton onda mi se mama zali da je vikala njena majka na nju i da je sada negde otisla i nema je ceo dan. Kada spavamo zajedno u njenom stanu, onda sam uglavnom uvece njena sestra i moramo u isti krevet. U pocetku njene bolesti smo se preslisavale i podsecale ko je ko, a sada vise nema svrhe. I sama je ispisivala ceduljice kao podsetnike i sada ih tu i tamo nalazim u stanu.To je samo jos vise uznemiri. Sada preuzimam uloge po potrebi. Cak sam i komsinice i cimerku naucila da kazu da je majka otisla u selo i to je dovoljno da se moja mama smiri. Tako da potpuno razumem kako je bilo Mrkiju, Neri, Mari Opajdari... a i tvom suprugu u toj konfuziji oko zamene identiteta.

 

[LJILJA MMM]

E uvek me oraspolozis i nasmejes. I ja imam vise lica. Ja sam dobra cerka koja brine o mami i nepogresiva je, ali sam i losa cerka koja je negde odskitala (to je valjda ona mala ili mladja iz secanja, koja moze da pogresi, mada nikada nisam skitala i uvek sam bila streber), a kada povisim ton onda mi se mama zali da je vikala njena majka na nju i da je sada negde otisla i nema je ceo dan. Kada spavamo zajedno u njenom stanu, onda sam uglavnom uvece njena sestra i moramo u isti krevet. U pocetku njene bolesti smo se preslisavale i podsecale ko je ko, a sada vise nema svrhe. I sama je ispisivala ceduljice kao podsetnike i sada ih tu i tamo nalazim u stanu.To je samo jos vise uznemiri. Sada preuzimam uloge po potrebi. Cak sam i komsinice i cimerku naucila da kazu da je majka otisla u selo i to je dovoljno da se moja mama smiri. Tako da potpuno razumem kako je bilo Mrkiju, Neri, Mari Opajdari... a i tvom suprugu u toj konfuziji oko zamene identiteta.

odlično, tako treba, prilagodi se i menjaj lica po potrebi

 

[kanarinka]

Mislim da ga zbunjujes i opterecujes propitivanjem. Bolja varijanta je da ti spominjes svoju decu imenima i da ga tako podsecas. Moja mama se vredja kada ispadne da nesto ne zna. I onda je ljuta i agresivna. Verujem da se tako i ostali osecaju. Treba se ograniciti na desavanja u njegovom okruzenju.

To mi je savetovala soc.radnica u Domu radi mentalne vezbe.

 

[bezuslovna ljubav]

Situacija kod moje mame se malo isklomplikovala. Vidno je doslo do pomaka u njenom stanju. Sve teze se snalazi u svakodnevnim potrebama. Specijalista kaze da je dosta uzdrmana desavanjima oko praznika, kada su je vodili u hitnu i da na dementne jako uticu nagla pogorsanja opsteg stanja. Mada se vremenom primecuje pomak u negativnom smislu i sada vec ne znam sta da radim. A ne znaju ni doktori. Na odeljenju na kojem se sada nalazi ne moze da se snadje bez podrske, a podrske tu nema. Ona i cemerka su se vezale jedna za drugu, ali nisu od pomoci jedna drugoj. Cirmerka je gotovo slepa, nagluva, manje dementna a ipak dovoljno da se ne snalazi, po ceo dan i noc spava ili drema... ja non-stop zovem, ali to vise ne moze da funkcionise kako treba. Komsinice dolaze, a i one su ili senilne ili gurbe ili preterano napadne uzelji da pomodnu ili ocekuju da ce dobiti novac i slicno pa podbunjuju mamu da treba svakog jutra da ide kod lekara ili da se buni za hranu... Pricala sam danas sa sociologom i oni nemaju za sada resenje i predlazu da se strpimo malo. Mama je cas svesna, cas pogubljena ... i to je problem da se prelomi, jer ce praviti problem u svesnom stanju ako je premestimo. Uh... Jos se nakace i moje tetke sa recenicom *Ti moras nesto da preduzmes!* *Trebalo je odavno pre nekoliko godina drugacije da se uradi* ...sve dok ja nisam pukla i izvikala se na bolesnu tetku, kojoj je sada bolje pa opet organizuje hajku na mene. A kada joj nije dobro onda me zove da je vodim kod doktora i onda je sve OK. Ima lineko iskustva sa tim prebacivanjem sa jednog odeljenja na drugo? Ili neki savet sta da radim? Pojacali su mami donasept sa 10 na 15 mg. Ne znam da li ce to nesto znaciti. Ili je to malo uznemirava sa pojacavanjem cirkulacije. Psihicki sam premorena. Stalno hvatam sebe kako su mi stegnute vilice. Polomocu zube, pa jos i taj belaj.

 

[LJILJA MMM]

uuuuuuuuuuuuuuuuuuf...........bem ti život

Ne znam šta da ti kažem.....to stanje ćas tamo ćas vamo, svesna i nesvesna, mi je poznato i neće biti bolje.....pustite je još nek bude tu na odeljenju...kada bude vreme svakako će morati da predje na drugo

 

[blizance]

Situacija kod moje mame se malo isklomplikovala. Vidno je doslo do pomaka u njenom stanju. Sve teze se snalazi u svakodnevnim potrebama. Specijalista kaze da je dosta uzdrmana desavanjima oko praznika, kada su je vodili u hitnu i da na dementne jako uticu nagla pogorsanja opsteg stanja. Mada se vremenom primecuje pomak u negativnom smislu i sada vec ne znam sta da radim. A ne znaju ni doktori. Na odeljenju na kojem se sada nalazi ne moze da se snadje bez podrske, a podrske tu nema. Ona i cemerka su se vezale jedna za drugu, ali nisu od pomoci jedna drugoj. Cirmerka je gotovo slepa, nagluva, manje dementna a ipak dovoljno da se ne snalazi, po ceo dan i noc spava ili drema... ja non-stop zovem, ali to vise ne moze da funkcionise kako treba. Komsinice dolaze, a i one su ili senilne ili gurbe ili preterano napadne uzelji da pomodnu ili ocekuju da ce dobiti novac i slicno pa podbunjuju mamu da treba svakog jutra da ide kod lekara ili da se buni za hranu... Pricala sam danas sa sociologom i oni nemaju za sada resenje i predlazu da se strpimo malo. Mama je cas svesna, cas pogubljena ... i to je problem da se prelomi, jer ce praviti problem u svesnom stanju ako je premestimo. Uh... Jos se nakace i moje tetke sa recenicom *Ti moras nesto da preduzmes!* *Trebalo je odavno pre nekoliko godina drugacije da se uradi* ...sve dok ja nisam pukla i izvikala se na bolesnu tetku, kojoj je sada bolje pa opet organizuje hajku na mene. A kada joj nije dobro onda me zove da je vodim kod doktora i onda je sve OK. Ima lineko iskustva sa tim prebacivanjem sa jednog odeljenja na drugo? Ili neki savet sta da radim? Pojacali su mami donasept sa 10 na 15 mg. Ne znam da li ce to nesto znaciti. Ili je to malo uznemirava sa pojacavanjem cirkulacije. Psihicki sam premorena. Stalno hvatam sebe kako su mi stegnute vilice. Polomocu zube, pa jos i taj belaj.

Uh,draga prikoci malo...znam da je tesko i da brines.Sacekaj jos neko vreme,da budes nacisto sta se desava i kakva je perspektiva.Misim da je najbitnije sada da bude u nekom mirnijem okruzenju bez puno ljudi joko sebe ako je moguce.Korekcija terapije ce mozda za neki dan dati rezultate.Da li pije nesto za smirenje?Mozda bi trebalo malo i to da joj koriguju pa makar i vise dremala.Nemam iskustvo koje bi ti mnogo znacilo ali valjda mozes da racunas i na lekare u domu da ce proceniti i savetovati kada i da li treba da je prebacite na drugo odeljenje.Budi strpljiva,znas da je bolest turbulentna sa oscilacijama ali moras malcice da sacekas jer nije moguce uvek odmah naci resenje.Drzi se!!!

 

[bezuslovna ljubav]

Uh,draga prikoci malo...znam da je tesko i da brines.Sacekaj jos neko vreme,da budes nacisto sta se desava i kakva je perspektiva.Misim da je najbitnije sada da bude u nekom mirnijem okruzenju bez puno ljudi joko sebe ako je moguce.Korekcija terapije ce mozda za neki dan dati rezultate.Da li pije nesto za smirenje?Mozda bi trebalo malo i to da joj koriguju pa makar i vise dremala.Nemam iskustvo koje bi ti mnogo znacilo ali valjda mozes da racunas i na lekare u domu da ce proceniti i savetovati kada i da li treba da je prebacite na drugo odeljenje.Budi strpljiva,znas da je bolest turbulentna sa oscilacijama ali moras malcice da sacekas jer nije moguce uvek odmah naci resenje.Drzi se!!!

Juce ujutru je mami secer bio 10. Njenu doktoricu nisam mogla da dobijem, ali sam pozvala - po preporuci med. sestre - popodne drugu doktoricu i sa njom sam lepo pricala. Zena ima iskustva i ume da se postavi. Ova mladja doktorica em ne zna, em nema iskustva, em je drska i neodgovorna... Mami su prepisali opet gluformin, ali samo u podne. Jutros je opet odbijala da ustane iz kreveta. Plasi je to sto joj vade krv za analizu i oko toga se jako uznemiri. I mnogo toga je plasi... i tesko je smirim... i pokidam se pri pomisli koliko se muci i uplasena je,a nema adekvatnu podrsku. Cimerka izgubljen slucaj i ne vidi, komsinice se razgrakcu i naprave pometnju, medicinsko osoblje je osorno jer je mama na odeljenju gde se sami staraju o sebi -a zapravo mnogi od njih nisu u stanju mnogo toga da urade...Razmisljala sam da za praznik odem kod nje, da je malo usmerim i ohrabrim. Ne bih je vodila u stan, mada ne znam kako bi ona to prihvatila. A sa druge strane se bojim kako ce se ponasati ako dolazim cetiri dana u posetu ,a onda me nema. Ne znam. Nisam pametna.

 

[kanarinka]

Nije zgoreg znati cisto preventive radi a mozda i pomogne nekom u ranoj fazi

http://www.zdravljeizprirode.hr/tema.php?id=42

1. NEUROTIČKI PLAKOVI (NAKUPINE)

Ono što je loš kolesterol (LDL) za bolesti krvnih žila i srca to je amiloid beta (glavna komponenta kod neurotičkih plakova) za bolest demencije ili zaboravnosti.

Svatko od nas ima beta amiloid u sebi jer je on prekursor proteina APP koji ima značajne funkcije u tijelu. Kada se stvori previše ove bjelančevine stvara se plak na mozgu. Plak vrši pritisak na nervne stanice, uništava ih, te prekida međusobnu vezu među neuronima. Mozgu na taj način nedostaju informacije jer je smanjen znatan broj sinapsi.

Demencija je progresivna bolest jer se plak širi što dovodi do postupnog smanjenja memorije, gube se misli i sjećanja. Naročito se brzo zaboravljaju svježi događaji.

Vodikov peroksid uzrokuje oksidativni stres što doprinosi ubrzanju demencije.

Liječenje plakova na mozgu

Kurkumin 95% rastvara plakove u mozgu

Znanstvenici širom svijeta uporno traže tvar koja će spriječiti ili blokirati enzime koji su neophodni u stvaranju amiloida beta. Najbolji prirodni lijek protiv demencije i Alzheimera je kurkumin 95%.

Kurkumin 95% blokira bitne enzime koji su neophodni u procesu stvaranja plaka. Inače kurkumin 95% djeluje na 700 enzima u tijelu.
Kurkumin lako prolazi krvno-moždanu barijeru i relativno brzo eliminra plakove na mozgu.
Kurkumin 95% je snažan antioksidant i ne dozvoljava oksidaciju vodikovog peroksida (oksidativni stres).
Kurkumin 95% je najjače prirodno protuupalno sredstvo te uspješno zamjenjuje opasne kortikosteroide.
Kurkumin 95% smanjuje loš kolesterol u krvnim žilama, razgrađuje trombove te odlično služi u liječenju i prevenciju moždanog i srčanog udara.
Kurkumin 95% znatno poboljšava vezivanje amioid beta bjelančevina na makrofage (makrofagi su stanice imunog sustava poznati kao kolektor čistači koji čiste i odnose nakupine koje vrše pritisak na mozak) te tako smanjuju plakove.

Jako je bitno sa kurkuminom uzimati vitamin D3 koji u sinergijskom djelovanju rastapaju plak.

2. NEDOSTATAK ACETIL KOLINA I LIJEČENJE

Znanstveno je ustanovljeno da kod bolesnika sa demencijom i Alzheimerovom bolesti nedostaje acetil kolin, tvar koja je ujedno i prijenosnik nervnih impulsa koji igraju važnu ulogu u spoznaji i rasuđivanju.

Znanstveni istraživači traže rješenje u pronalasku procesa koji sprečavaju razgradnju acetil kolina ili njegovog prethodnika kolina u tkivima mozga.


Sintetički proizvodi koji zaustavljaju propadanje acetil kolina pokazali su se štetnim za jetru.

Od prirodnih pripravaka preporučujemo vitaniju (Withania Somnifera) i bakopu (Bacopa Monnieri).

Vitanija i bakopa su poznati tonici za mozak koji inhibiraju (blokiraju) kolinosteraze, enzime koji sudjeluju u razgradnji acetil kolina. Saponini iz ove dvije biljke također smanjuju nakupine amiloid beta. Jedno istraživanje u Indiji govori o poboljšanju memorije kod starijih osoba preko 90%. Ove biljke pomažu i u liječenju depresija, stresa, ankioznosti, gubitka sna, te služe za jačanje tijela (ovo su dvije vodeće ajurvedske biljke). Ove biljke imaju rijetku sposobnost u obnavljanju sinapsi koje su bitne za pojačavanje informacija.

Lavlja griva (Hericium Erinaceus) ima također snažno djelovanje na obnavljanje neurona. O mehanizmu djelovanja lavlje grive pročitajte više ovdje.

Ovu široku temu smo pokušali što više pojednostaviti i predstaviti je načinom da bude razumljiva što većem broju osoba.

Vaše je samo da ne zaboravite pročitati.

Ovaj rad objavljujemo na našoj stranici 21.09. kada se obilježava Svjetski dan demencije i Alzheimerove bolesti, kao prilog poboljšanja mentalnih sposobnosti starijih osoba.

Više informacija možete dobiti na slijedeći broj telefona 031/502-312 te na e-mail adresu info@zdravljeizprirode.hr
Autor: Miroslav Smiljanić

 

[blizance]

Juce ujutru je mami secer bio 10. Njenu doktoricu nisam mogla da dobijem, ali sam pozvala - po preporuci med. sestre - popodne drugu doktoricu i sa njom sam lepo pricala. Zena ima iskustva i ume da se postavi. Ova mladja doktorica em ne zna, em nema iskustva, em je drska i neodgovorna... Mami su prepisali opet gluformin, ali samo u podne. Jutros je opet odbijala da ustane iz kreveta. Plasi je to sto joj vade krv za analizu i oko toga se jako uznemiri. I mnogo toga je plasi... i tesko je smirim... i pokidam se pri pomisli koliko se muci i uplasena je,a nema adekvatnu podrsku. Cimerka izgubljen slucaj i ne vidi, komsinice se razgrakcu i naprave pometnju, medicinsko osoblje je osorno jer je mama na odeljenju gde se sami staraju o sebi -a zapravo mnogi od njih nisu u stanju mnogo toga da urade...Razmisljala sam da za praznik odem kod nje, da je malo usmerim i ohrabrim. Ne bih je vodila u stan, mada ne znam kako bi ona to prihvatila. A sa druge strane se bojim kako ce se ponasati ako dolazim cetiri dana u posetu ,a onda me nema. Ne znam. Nisam pametna.

Nisam bas najbolje razumela ovaj deo oko dovodjenja majke kuci.Kazes da nisi sigurna kako bi ona prihvatila to sto je neces voditi u stan ako dobro razumem?Znaci,navikla je da je vodis kuci po nekom ustaljenom planu i ona to ocekuje?Ako ti cenis da bi joj bilo bolje da je odvedes onda tako i uradi ali ako nisi sigurna u ovom momentu da bi to bilo pametno onda malo sacekaj.Ova cetiri dana praznika mozda je bolje da iskoristis i ti se malo odmoris a da kod nje odes mozda samo jednom.Vidis da je usplahirena i uplasena od svega i svacega,tesko da joj ti tu mozes bilo sta ublaziti.Zato je mozda bolje da drzis kontinuitet poseta kao i do sada nista vise.Jedino ako ona bas insistira da ti dodjes i da joj je tada lakse ali stvarno lakse i bolje onda idi i cesce.Plasim se dodatne konfuzije ako drasticno promenis vas ritam i tvoje posete.Dobro je da si naisla na razumevanje druge doktorke,mozda ce ona porazgovarati sa onom kojom nisi zadovoljna onako poslovno pa ce mozda i to imati dobre rezultate za tvoju mamu.Nemoj previse da brines,sve ovo sto pominjes meni sa ove distance nije tako opasno i tesko po njeno zdravlje.Ok...secer je veci ali nije bas,bas...moze se vratiti u normalu relativno brzo.Mislim da nije zgoreg reci lekarima da ponekad puste da ona odluci hoce li ustati iz kreveta i kada.Verovatno se oseca lose i nesigurno pa joj prija lezanje.Ako potraje duze od 2-3 dana,neka onda insistiraju da ustane i krece se uz neciju pomoc ako joj se vrti u glavi ili joj se tresu noge.Mozda joj samo treba malo vise neznosti i znam da od osoblja to nece moci bas da dobije a ponekad ljudima kao sto su oni bolesni vise prija da ih drugi maze nego mi njihovi rodjeni.Kako sada stojite sa telefonskim razgovorima?Da li te ponekad ona pozove ili uvek ti zoves nju?

 

[LJILJA MMM]

Da li sam čitala ili čula, ali Indijci, koji mnogo koriste kurkumu kao začin, nemaju dementnih.
U svakom slučaju treba taj začin koristiti kao preventivu.

 

[kanarinka]

Da li sam čitala ili čula, ali Indijci, koji mnogo koriste kurkumu kao začin, nemaju dementnih.
U svakom slučaju treba taj začin koristiti kao preventivu.

http://pejina-biljna-apoteka.blogspot.com/2013/10/zlatno-mleko.html
Pila sam sa muzem 40 dana, mada povremeno spremim nakon toga, neko kaze da se moze stalno piti ali da je neophodno bez prekida ispostovati tih 40 dana.