E ovako! Preseo mi je 31.12.2014. i 01.01.2015. Otisla sam 30.12. na put, ali sam odlucila da mamu iz doma uzem 02.01., jer imaju organizovanu proslavu u domu. Suprug i ja smo planoirali da se lepo odmorimo uz tv program i odahnemo od svih obaveza i komplikacija u nasim zivotima. Ali ujutru 31.12. kada sam pozvala mamu da joj pozelim dobro jutro i proverim kako je, javila se cimerka a mama nece da ustane iz kreveta. Posumnjam da nesto nije u redu, pozovem za 15-tak minuta ponovo, i javi mi se komsinica koja je u sobi moje mame i kaze da su joj prikljucili infuziju i da je sada dobro. Pretrnem, pozovem doktoricu, dobijem objasnjenje da je pao pritisak 100 sa 50, da se mama zalila da joj trne ruka, da je bila dezorjentisana... odlucim da sa suprugom odem odmah u dom. Mama taman zavrsava sa primanjem infuzije, raspolozena, stabilna. Dokorica mi kaze da mozda nije jela, a primetila sam i ja ovih dana da slabije jede i da se stalno zali da je hrana losa i da nije gladna. Doktorica doda da su vremenski uslovi teski i da su imali mnogo hitnih slucaja u domu tih dana i tog jutra. Dogovorimo se da mama ostane pod njihovim nadzorom a ja da dodjem 02.01. Okupam mamu, dam joj da jede... raspolozena u iscekivanju proslave uvece... sve u redu. Bila je na proslavi, vratila se raspolozena, legla da spava. Muz i ja odremasmo to vece pored TV programa, umorni od puta i od jutarnje frke u geronto centru. Ujutru zovem mamu, a ona opet nece da ustane. Pozovem dezurnu sestru i kazem da nesto opet nije u redu. Sestra mi kaze da pozovem za desetak minuta. Zovem a dezeurne sestre nema. mam i dalje u krevetu.Zovem ponovo, javi se dezurna sestra i kaze da se strpim, da je mami pao secer i da pokusavaju da joj daju glukozu. Nakon sat vremena, dok se ja tresem, zove me dezurna sestra i kaze da je mama u urgentnom,jer nisu uspeli da joj daju glukozu, cupala je sestru i odbijala da otvori usta, pa su zvali hitnu pomoc. Pozovem urgentni centar i kazu mi da je mama sada stabilno i doktorica se ljuti na one u geronto centru, jer prepisu terapiju dijabeticaru a ne proveravaju nivo secera u krvi i ne prate da li pacijent jede. Objasnim im da je mama nedavno imala secer 12 i da su joj povecali terapiju sa jednom dnevno na tri tablete dnevno. Posto se seser stabilizovao, pitala sam tada doktoricu da li ce joj smanjiti terapiju, a ona mi je objasnila da je to novi *pametan* lek (cesto cujem ovaj izraz u poslednje vreme) koji ce drzati nivo secera stabilnim. Doktorica iz Urgentnog rece da to ne moze tako i da su vec imali raspravu na tu temu. Vrate mamu u dom, ona raspolozena, odusevljena doktorima, potpuno stabilna... Sledeceg dana odem u dom. Mama malo pospana, malo nervozna... ali to je vec redovno stanje. Doktorica me docekala sa vidnom nelagodnoscu, jer je svesna da sam utvrdila njihovu brljotinu.; Nije direktno ona kriva, vec njena koleginica, ali one dve zajedno prate sve korisnike doma. I trebalo je 31.12. da joj izmeri i secer, a ne samo da se zadrzi na pritisku. Ova je starija i iskusnija, ali je trebalo da vodi racuna o postupcima mladje. Jos utvrdim da tri dana mama ne pije donasept, jer je ona sto nabavlja lekove cula da dolazim 31.12. pa je mislila da cu ja ta kupim lek. Eeeeee, tu sam pukla. Odsecno sam rekla doktorici da necu da tolerisem takve propuste, a na med.sestru sam se izvristala. Obe su bile zbunjene. I dok je doktorica cutala, medic.sestra je pokusavala da brblja sto me jos vise razgoropadilo. Mama je bila 5 dana u svom stanu. Izbacili su joj jutarnju dozu za secer, ali ona i dalje odbija da jede. Cak i kod kuce ono sto sam ja skuvala. Onda primetim da je boli vilica pa je odvedem kod zubara-malo se uhvatilo kamenca na vestackoj vilici. Onda vidim da ne ide redovno u WC pa joj kupim laksomucil. I prodje 5 dana u tom natezanju i resavanju svih boljki. Mama je dosta usporena i pospana. Slabo prica, neraspolozena uglavnom i najveci problem je ishrana. Sutra ce je pogledati specijalista neuropsihijatar, cini mi se da joj je jaka terapija sa dva antipsihotika dnevno, donaseptom ujutru i bromazepamom uvece. Prte toga je bila hiper aktivna, a sada je dosta pasivna. Ma, ne znam sta da kazem. Svako drugo jutro ne ume da se obuce. Svaki drugi dan je lose raspolozena. Svaki drugi dan nece da jede... Smanjili su joj na svaki drugi dan tablete za izbacivanje tecnosti, da joj ne bi obaralo pritisak. Ocekujem da ce sutra nesto menjati jos u terpiji,, ali ne ocekujem cudo. Opet je pogubila neke sposobnosti, kao sto je vestina oblacenja. Nemaju za sada resenje u domu, smatraju za sada da treba da ostane na istom odeljenju sa istom cimerkom... borimo se dalje.
Nemoj da te to brine,jos je i bolje da joj bude toplije.Nemam pojma sta se desava ali ovo vreme proleca u januaru je napravilo pometnju svima.Moja mama dobro reaguje danju na datu terapiju i ovo joj je najbolja kombinacija do sada.Jedino luduje pritisak nocu.Brine me funkcija srca zbo kooje je i predlagan pejsmejker ali je s tim stopirano zbog Leponexa.Nisam znala da ima lekova sa odlozenim dejstvom za pritisak,raspitacu se o tome.Puno ti hvala.Nadam se stabilizaciji vremenskih prilika i zdravlja nasih dragih.
za sve
....i kad je došao piziv morao je sam da ode u poštu da potpiše da ga je primio 
