Demencija

[FLORENA]

Cao svima
Da pojasnim...
Tati je konstatovana demencia...Imao je slog u februaru od koga se dobro oporavio.Tako da moze sam o sebi da vodi racuna.Ali posledice su katastrofalne.Pogotovo od kako nema mame.Za njenu smrt su svi krivi i on se boji da mi sada hocemo i njega da posaljemo na onaj svet.Tako da non stop juri po miliciji i prijavljuje kako ga krademo,trujemo i td...ne seca se gde sta ostavi pa onda ponovo zove miliciju da im kaze kako smo mu to i to vratili
Sada trazi zenu sa kojom bi se ozenio...Sta da kazem kada je isao kod Vuka kod onih za kintu da ih pita da se udaju za njegIma jos sijaset tu gluposti kojih se vise gadim i nemam snage da pisem...Psihicki nas ubija...Ispade da mi je bilo mnoooogo lakse sa mamom u njenoj bolesti nego sa tatinom paranojom i glupostima.
Kod soc. radnika ne mogu nista da uradim jer je on sposoban da ode sebi u prodavnicu i po penziju..
Niko nece da se pozabavi sa njim a on ne zeli vise da ide ni kod jednog lekara.
A i ovaj gazda kod koga radim je katastrofa...
Kada bih samo imala od cega da zivim ne bi me niko vise nigde video ...
Nemam vise snage a i godine su tu...Izradjena sam i fizicki i psihicki do krajnjih granica.
Predajem sebi za invalidsku mada unapred znam kakve sam srece da od toga nema nista...
Deca imaju svojih problema i jos im samo ja falim na grbaci
Nisu ni svesne niti znaju kroz koji pakao prolazim...
Ali i to ce proci
Pozdrav svima i javljam se opet kada ugrabim priliku

 

[beket]

...Ispade da mi je bilo mnoooogo lakse sa mamom u njenoj bolesti nego sa tatinom paranojom i glupostima.

florena, nije bilo lakše, bila si tad sama sa mamom, ono je bio pakao nedajboženikom, sad je druga priča (makar su se drugi zauzeli): a valjda znaš da tvoja svedočanstva, tvoje prve i kasnije postove ovde na forumu mnogi od nas pamte dobro... ti ne moraš, prošlo je (blago tebi), ali nama ostaje kao pouka i znanje šta se sve može desiti kad neko odjednom mora da se suoči sa demencijom, kad se dovija bez znanja i pomoći sa strane -

ali izvinjavam se što sam svesno dovela u sumnju dijagnozu demencije, mislim da nije strašno ako je samo to (bojala sam se da je nešto još gore), mada - kako god da se okrene - lekovi s alkoholom ne idu nikako, koja god da je bolest, ili ne deluju ili naprave još veći haos...

- ova moja nije baš sjajno, a nije ni strašno: večeras me pita kako si me našla? - kažem ma vidiš kako sam pametna, uvek te nađem - ona se smeje... posle opet nešto glupo odvalila, ali nisam nešto posebno reagovala, izgleda da joj se već prispavalo, pa je lako prihvatila naše 'kunoć (mačak nešto nije bio raspoložen, ali ona to nije primetila)

 

[FLORENA]

Beket ne moras da mi se izvinjavas jer i ja mislim da tata ima jos neku dijagnozu pored demencije...
Ali nasi lekari samo tako odokativno nesto tresnu i to
je to
Niko se vise i ne zanima kako je porodici sa takvim bolesnicima .Niti ih interesuje da porodici objasne kako da funkcionisu i kako da se snadju...
Ne znam kako je bilo ranije ali da nije ovog neta i podrske koju sam imala ovde ja bih izludela ...
svaki post sam citala i tesila sebe da to ide tim tokom i da je to u toj bolesti *normalno*.
Mislim da smo mnogo pomogli jedni drugima savetima.
Barem je ovde postojao neko ko nas saslusa i razume

 

[beket]

Florena, ja bih ti dala penziju samo zbog upotrebe termina "milicija"...
(šalu na stranu, sva sreća da tvoj otac još uvek ima poverenja u policiju, inače bi bio opasan po okolinu - ako bi uzeo pravdu u svoje ruke, nedajbože... huh! i uf!)

ali biće kako bude...
šta da se radi... tako je kako je -

 

[margareta lepo cveta]

Dugo me nije bilo, ali sve je slično kao poslednjeg puta kad sam se javljala. Drago mi je da ste svi tu, što se Florena ponovo javila...
Pročitam kad stignem ono što pišete, ali nisam imala vremena i da pišem.
Kao što sam rekla, imali smo užasno leto. Mama se mučila sa temperaturama, gotovo ništa joj nije pomagalo, iako nije bilo nikakve infekcije, ničeg organskog u tom smislu. Ta faza pratećeg propadanja je neverovatna, govor, gutanje, voda na pipetu... Ipak, i tu postoje neke medicinske procedure, kako se kombinuju lekovi protiv temperature sa frikcijama, kombinacije koje olakšavaju stanje, samo smo mi za to prilično kasno saznali. Sada je stabilnija, delimično smo i mi navikli na promene. Niko od nas nema pojma koliko daleko može da ide unuštavanje čoveka. Kad god pomislimo da nema kud više, i te kako ima još.
Mislim na sve vas. Čuvajte se.

 

[devenis]

Tacno tako

 

[FLORENA]

E moja draga malo je falilo da nas sve oduci od zivota da nije te njegove*milicije*...
Hteo covek da poveze satruju po ogradi,kvakama i koje kuda kablovima...
Ali on se pohvalio tamo njima pa mu oni odrzali predavanje....
Tako da je odustao od toga a to sto smo mi ozvalaveli nema veze...
Danas je bio kod *nekog*lekara koji ga je posavetovao da *moze*da pije rakiju i da je to dobro za njegve noge i cirkulaciju.
I da ne slusa nikoga jer je to za njega lek a mi nemamo pojma.
A sto je najgore niko ne zna ni gde on to ide...
Znamo samo da se jos uvek uredno vraca kuci sa novim biserima.
A kako pridje vratima odmah pocne da histerise i kune ko mu je *otvarao*vrata
I tako svaki dan po par puta dnevno

 

[beket]

Danas je bio kod *nekog*lekara koji ga je posavetovao da *moze*da pije rakiju i da je to dobro za njegve noge i cirkulaciju.
I da ne slusa nikoga jer je to za njega lek a mi nemamo pojma.

ma, i ja bih mu rekla da je to lek, samo bih pitala koja je doza...

ako ne pretera, sve je u redu!

s dementnima nema rasprave: postoje neki autoriteti, na njih se treba pozivati, ako ih ima... ako nema, onda tiho: tralala...

 

[bezuslovna ljubav]

Cini mi se da uniformisana lica ulivaju sigurnost dementnima. Secam se i kada je moja mama mene dozivljavala kao nekoga u koga nema poverenja. Problem je zapravo krenuo otprilike kada sam je ja suocavala sa cinjenicom da je bolesna. Radila sam to iz najbolje namere da bih je usmerila na lecenje, a ona je to shvatila kao atak na svoju licnost. Tako se ponasa i sada kada joj neko stalno ukazuje na greske. Zato je izvredjala pre izvesnog vremena svoju sestru, prvi put od kada je bolesna. Samo zato sto joj je ta ista sestra rekla da *lupeta i ne zna sta govori, luda zena*. Florena, znam da je jedno pametovati o tome, a drugo je kada se nadjes u samom zaristu problema i kada te dementan bombarduje nelogicnostima a ti treba da ostanes priseban i da mu odgovoris na nacin da ga ne razgoropadis. Trudim se da prvo kazem sebi da je u pitanju strah kod moje mame, u momentu kada je nervozna i agresivna. Govorim joj strpljivo da je u pravu i stavljam se na njenu stranu, izvinjavam se ipriznajem da sam pogresila ukoliko je mene napala. I to upali u tom kratkom intervalu kada dodje do konfuzije. Ukoliko potraje... hvatam sebe da ne uspem uvek da odgovorim na pravi nacin. Nekada se ucutim, sokirano uzdisem i nemam snage da bilo sta kazem. Ona navaljuje jos vise, a kada vidi da sam potresena onda vice *sta je, sta se nerviras. mislis da se ja ne sekiram. * Pustim je malo, pa opet pokusam da promenim temu. Medjutim, jedne veceri me je toliko izludela da sam zaurlala preko telefona *idi gde god hoces i radi sta god hoces*. Ucutala je zbunjeno. Kada sam je pozvala kasnije, pricala je smirenije i bila spremna na saradnju. E sad, Florena, pokusajte takticki da mu malo povladjujete, da bi ste ga pridobili. Mooozda ce ga to malo smiriti ili bar ublaziti agresiju prema vama. Kazem, mozda...

 

[beket]

a ja sinoć čujem da je zlatna koka nagradila svoje omiljene piliće, a među njima nije bila ova moja, pa je bila tako tužna... pola sata me davila samo tim nekim "poklonima" - jedna baba dobila novi luster, druga plazmu (nije mi odmah bilo jasno da li je keks ili televizor ) i nikako nisam mogla da je ubedim da to nije poklon od vlasnice, nego da su to njihova deca naručila da im se kupi i donese... morala sam i ja da ponavljam kao pokvarena ploča pitanje "pa šta ti treba?... i luster i televizor imaš" - ona svaki put tužno ponavlja ništa, ali na kraju se složila da joj donesem jedan jastuk i strašno se čudila odakle meni novi jastuk!

huh!

 

[Mačka Nataša]

. Florena, znam da je jedno pametovati o tome, a drugo je kada se nadjes u samom zaristu problema i kada te dementan bombarduje nelogicnostima a ti treba da ostanes priseban i da mu odgovoris na nacin da ga ne razgoropadis. Trudim se da prvo kazem sebi da je u pitanju strah kod moje mame, u momentu kada je nervozna i agresivna. Govorim joj strpljivo da je u pravu i stavljam se na njenu stranu, izvinjavam se ipriznajem da sam pogresila ukoliko je mene napala. I to upali u tom kratkom intervalu kada dodje do konfuzije. Ukoliko potraje... hvatam sebe da ne uspem uvek da odgovorim na pravi nacin. Nekada se ucutim, sokirano uzdisem i nemam snage da bilo sta kazem. Ona navaljuje jos vise, a kada vidi da sam potresena onda vice *sta je, sta se nerviras. mislis da se ja ne sekiram. * Pustim je malo, pa opet pokusam da promenim temu. Medjutim, jedne veceri me je toliko izludela da sam zaurlala preko telefona *idi gde god hoces i radi sta god hoces*. Ucutala je zbunjeno. Kada sam je pozvala kasnije, pricala je smirenije i bila spremna na saradnju.

Eh ovako i ja. Držim se odlično danima. Sve joj lepo objašnjavam, prebacujem krivicu na sebe, ona je u pravu itd. kao što si i ti objasnila. Ali, onda naiđe neki trenutak i pošteno se ivičem. Mada je meni neurolog rekla da je to ok. Ne bi trebalo povlađivati im do besvesti.

Mislim na vas i pozdrav

 

[Gotika]

Eh ovako i ja. Držim se odlično danima. Sve joj lepo objašnjavam, prebacujem krivicu na sebe, ona je u pravu itd. kao što si i ti objasnilaoA. , linda naiđe neki trenutak i pošteno se ivičem. Mada je meni neurolog rekla da je to ok. Ne bi trebalopovlađivati bim do esvesti.

Mislim na vas i pozdrav

Pozdrav za Florenu...ovo je nekada bila moja tema....i sada je redovno pratim ali ne učestvujem...
I ja sam imala periode kada sam se pošteno ponekada izvikala na moju pokojnu majku.....ako ikao možete nemojte to raditi...kada ih posle ne bude, grize savest....a sam Bog zna koliko je teško i preteško...kada se samo setim, poželim da mogu da vratim vreme...

 

[FLORENA]

Pozdrav za Florenu...ovo je nekada bila moja tema....i sada je redovno pratim ali ne učestvujem...
I ja sam imala periode kada sam se pošteno ponekada izvikala na moju pokojnu majku.....ako ikao možete nemojte to raditi...kada ih posle ne bude, grize savest....a sam Bog zna koliko je teško i preteško...kada se samo setim, poželim da mogu da vratim vreme...[/QUOT
Kako si u pravu
Zbog takvih emocija sve mu povladjujem ali nemam vise zivaca ...
I kada pretera samo kazem zovi "miliciju"...
Ali zna i on da ne moze bas svaki cas da ih zove...
A mozda ih i zove pa ga oni iskuliraju...
Umorna sam vec vise od tih cudnih bolesti...

 

[FLORENA]

ma, i ja bih mu rekla da je to lek, samo bih pitala koja je doza...

ako ne pretera, sve je u redu!

s dementnima nema rasprave: postoje neki autoriteti, na njih se treba pozivati, ako ih ima... ako nema, onda tiho: tralala...

Ma gledam i ja da ga izbeganem koliko mogu
Ali obaveze su tu i njih ne mogu izbeci...
A tada je kao hijena koja se docepa plena
Sve jedno isto danima..da bar hoce da promeni temu nego....isto...
A najvise me uzasavaju njegove kletve..
Neverovatno sta im padne na pamet...od toga da kune nasu decu do unucica i praunucica..
Pa hajde ostani miran kada te cacne tamo gde naj vise boli
I ne zvocam mu vise za alkohol...
Ako je tako odlucio neka mu bude ja ne mogu da se izborim sa tim

 

[birdie]

Pozdrav svima. Evo i mene malo.
Prije nekih mjesec dana tati se zavrtilo u glavu u kupatilu i pao je. Srećom nije polomio ništa, zavrtilo mu se u glavi, on se pokšao prisloniti uza zid i tako ostati na nogama, međutim nije uspio nego je na kraju pao i ugruvao se u leđa. Sad se stalno žali kako ga bole krsta. Nakon par dana od toga ponovo je počeo zaboravljati mamu smatrajući da je ona u stvari zaposlena kod njega da vodi računa o njemu, pri tom je bio jako tužan što njegova supruga nije tu (iako se nikako ne odvaja od njega). Obzirom da je trebao ići na kontrolu kod neuropsihijatra i odlazak odbio "jer nije bila penzija" (iako novac uopšte nije bio problem), po uputi ljekara na starom nalazu od zadnje kontrole dali smo mu još pola haloperidola od 2 mg ujutro. To ga je malo umirilo i nakon par dana već je bio svjestan da je mama pored njega. Sav uzhićen i sretan me je nazvao telefonom da mi kaže da se "mama vratila" i čak je plakao od sreće što je ona tu i molio je da više nikako ne ostavlja. Često priča o svojoj majci koja je odavno umrla (svaki put plače kad priča o njoj), sa strahom pita mene kad razgovarmo telefonom da li se brat oženio, kaže da mnogo brine koga je oženio (pri tom brat doduše ima ozbiljnu vezu sa djevojkom koju on ne zna ali mu još uvijek nije namjera da se ženi. Mnogo teško izgovara riječi, nedostaje mu riječi, muči ga što ne može da se izražava. Sutra ide na pregled kod neuropsihijatra i jako je opterećen s tim šta će mu on reći (brine ga što ne može dobro da se izražava), vidim da se izvlači i od razgovora sa mnom, kaže "pričao bi ja s tobom, ali ne mogu da ti kažem". Bože, šta bolest učini od čovjeka! Nekad je bio jako elokventna osoba, rječit, komunikativan, jako pametan, duhovit, razborit, racionalan....U ponedeljak treba da ide u bolnicu na kardiologiju radi ugradnje pejsmejkera. Nekako se nadam da će to možda pomoći opštem stanju, možda pomogne da srce izbaci više krvi u mozak i da će biti bar malo bolje s obzirom na činjenicu da je kod tate u pitanju vaskularna demencija. S druge strane, put do bolnice je jako dalek, treba da izdrži najmanje 3,5 h (350 km) i pri tom da ostane u bolnici (da li će ga primiti s obzriom da je dementan, kako će to podnijeti....), sve me brine. Nadam se da će biti dobro....Sve Vas pozdravljam

 

[mikanikolic]

Pozdrav svima. Evo i mene malo.
Prije nekih mjesec dana tati se zavrtilo u glavu u kupatilu i pao je. Srećom nije polomio ništa, zavrtilo mu se u glavi, on se pokšao prisloniti uza zid i tako ostati na nogama, međutim nije uspio nego je na kraju pao i ugruvao se u leđa. Sad se stalno žali kako ga bole krsta. Nakon par dana od toga ponovo je počeo zaboravljati mamu smatrajući da je ona u stvari zaposlena kod njega da vodi računa o njemu, pri tom je bio jako tužan što njegova supruga nije tu (iako se nikako ne odvaja od njega). Obzirom da je trebao ići na kontrolu kod neuropsihijatra i odlazak odbio "jer nije bila penzija" (iako novac uopšte nije bio problem), po uputi ljekara na starom nalazu od zadnje kontrole dali smo mu još pola haloperidola od 2 mg ujutro. To ga je malo umirilo i nakon par dana već je bio svjestan da je mama pored njega. Sav uzhićen i sretan me je nazvao telefonom da mi kaže da se "mama vratila" i čak je plakao od sreće što je ona tu i molio je da više nikako ne ostavlja. Često priča o svojoj majci koja je odavno umrla (svaki put plače kad priča o njoj), sa strahom pita mene kad razgovarmo telefonom da li se brat oženio, kaže da mnogo brine koga je oženio (pri tom brat doduše ima ozbiljnu vezu sa djevojkom koju on ne zna ali mu još uvijek nije namjera da se ženi. Mnogo teško izgovara riječi, nedostaje mu riječi, muči ga što ne može da se izražava. Sutra ide na pregled kod neuropsihijatra i jako je opterećen s tim šta će mu on reći (brine ga što ne može dobro da se izražava), vidim da se izvlači i od razgovora sa mnom, kaže "pričao bi ja s tobom, ali ne mogu da ti kažem". Bože, šta bolest učini od čovjeka! Nekad je bio jako elokventna osoba, rječit, komunikativan, jako pametan, duhovit, razborit, racionalan....U ponedeljak treba da ide u bolnicu na kardiologiju radi ugradnje pejsmejkera. Nekako se nadam da će to možda pomoći opštem stanju, možda pomogne da srce izbaci više krvi u mozak i da će biti bar malo bolje s obzirom na činjenicu da je kod tate u pitanju vaskularna demencija. S druge strane, put do bolnice je jako dalek, treba da izdrži najmanje 3,5 h (350 km) i pri tom da ostane u bolnici (da li će ga primiti s obzriom da je dementan, kako će to podnijeti....), sve me brine. Nadam se da će biti dobro....Sve Vas pozdravljam

Kada sam doktorki koja je leci, neuropsihijatru rekao da majci predlazu operaciju stitne zlezde ona je rekla da nikako to ne radimo i pored toga sto majka nema nekih drugih zdravstvenih problema tako da smo odustali od toga.Pozdrav

 

[Mačka Nataša]

Dobro jutro,
uh birdie, baš mi je žao što tvoj tata mora na tako ozbiljnu operaciju, ali kao što i sama kažeš možda mu posle toga bude generalno bolje, jer možda neke tegobe koje ima i nisu od demencije, pa će mu biti lakše. Javi obavezno kako se stvar odvija.
Kod moje mame od kako ima alchajmerovu bolest, neke stvari su se skroz okrenule. Godinama je imala problema sa inkontinencijom - sad ne, visok pritisak - sad joj je bolji nego moj, teškoće da se popne na 5 - ti sprat, sad bi mogla da se popne na 50 - ti, slabo je podnosila vožnju sada uživa da se vozi kolima..........a da i dalje naglašava slogove kad da živimo u nekom drugom kraju Srbije, a ne ovde gde jesmo.
Beket, kako si ?
Pozdrav svima

 

[beket]

počeo zaboravljati mamu smatrajući da je ona u stvari zaposlena kod njega da vodi računa o njemu, pri tom je bio jako tužan što njegova supruga nije tu (iako se nikako ne odvaja od njega). Obzirom da je trebao ići na kontrolu kod neuropsihijatra i odlazak odbio "jer nije bila penzija" (iako novac uopšte nije bio problem), po uputi ljekara na starom nalazu od zadnje kontrole dali smo mu još pola haloperidola od 2 mg ujutro. To ga je malo umirilo i nakon par dana već je bio svjestan da je mama pored njega. Sav uzhićen i sretan me je nazvao telefonom da mi kaže da se "mama vratila" i čak je plakao od sreće što je ona tu i molio je da više nikako ne ostavlja.

mene je ovo posebno rastužilo, mada je to ono što je tipično za demenciju, ali najgora mi je činjenica da samo jedan miligram može toliko da promeni stanje...

(kod nas standarno dobro / loše: uglavnom gluposti nevažne, napor svakidašnji)

 

[FLORENA]

E moja Beket i moja mama nije znala ko je covek pored nje
Tako da ga je 20 dana pre nego sto je preminula i udarila jer je on povisio ton.
A on tako prica jer ne cuje...Medjutim on se nasao pametan da joj to zdusno vrati i jos se hvalio sa tim..
Sada sebi ne moze da oprosti i stalno ponavlja kako sam je ja na to nagovorila jer on 50 god. nikada nije digao ruku na nju a ne kamo li da ona na njega..
I mnooogo mi nedostaje moja mama
Nekako je sve bilo drugacije dok je ona bila tu
Sada sam sama i nema nikoga kome bih mogla da se poverim ili izjadam..
I ako nista nije razumela ipak je bila tu da sa nekim kafu popijem...
Nekada prodju dani a da usta ne otvorim ...
A opet nemam zivaca da se naticem sa tatom...
Koliko sam mogla njoj da povladjujem toliko me on izludjuje svojim komentarima i optuzbama...
A dok je mama bila ziva nije hteo ni da je pogleda a ne kamo li da joj pomogne.
I jos sada uporno trazi zenu da se ozeni
Nisam verovala da cu se ovako osecati
Pozdrav svima i velika podrska

 

[bezuslovna ljubav]

Moja mama povremeno pita gde joj je kcerka, a samo je mene rodila. Uh, sta da kazem... a ja nemam dece, kao i Beket. I necu ih imati, jer sam vec u godinama kada vise nema nade za to. Polako gubim veci deo identiteta,kao da bolujem od demencije.
Florena, da li jos uvek ides na posao? Cini mi se da si mnogo bolje bila raspolozena i manje si bila opterecena dok si radila. I vise su se clanovi porodice ukljucivali u brigu o tvom tati.
Mi smo uvek tu da mozes da nam sve kazes i da pokusamo da ti pomognemo. Kao sto si ti pruzila ruku nama, sada te ceka mnostvo rasirenih toplih ruku.
Zenio se i moj deda, pa su onda kcerke trcale da ga spasavaju, posto je video u sta se upleo i pokajao se. Pa koja bi to zena trpela coveka u takvom stanju i sa takvim ponasanjem, kada ne mogu deca da izadju s njim na kraj. Kad nije mogla ni tvoja mama, posle toliko godina u braku. Pokusaj da ne uzimas sve njegove reci i pretnje tako ozbiljno.

 

[beket]

a ja danas bila u redovnoj poseti, odnela neke sitnice, itd. zatekla sam je u dvorištu kako sedi pored nekog dedice kojeg doktor teši da će mu uskoro doći ćerka... a ova moja maltene u fras od oduševljenja što se pojavila njena -
elem, došla sam i ranije nego što sam planirala, pa kad sam izvadila sve poklončiće i kad smo pregledale sve stare i nove fotografije, onda sam izvadila novine i po starom običaju naterala je da jedna drugoj čitamo horoskop (tu je bila prva zabuna: ja čitala njen: pitam je koji je znak, ona bez problema kaže - a tamo sve bilo glupo, nema veze s životom; onda joj dam novine da kao ona čita moj: ups! ne seća se koji je moj znak! nema veze, ja iskuliram, malo još pomognem da ga nađe, pročita ona to sve, opet konstatujemo da je sve bez veze)

huh! bilo još pola sata do ručka... šta sad, čime da je zabavim, kako da je nateram da ne priča da je boli ovo ili ono?

ugledam ukrštene reči (setim se ovde naše mačke nataše) - i mislim se: nema šanse, ali ajde, da probamo... jedva sam se usudila, ali hrabro krenem: ajmo zajedno, pa ti si nekad mnogo volela skandinavke - (zaista jeste, kao klinka sam se takmičila s njom, a ona je dugo sve znala bolje od mene... ali kad sam je prestigla - ona je još onda izgubila interesovanje za takve stvari)....... & danas, super, mnoge stvari je znala i baš bila hepi zbog toga (samo nikako nije kapirala skraćenice tipa niska stručna sprema - nss), a ja dalje čitam: 26 uspravno - morska luka u italiji, četiri slova, počinje na b, ona kaže da ne zna, ja kažem BARI - a ona kaže aaaaa, a ja mislila PRŽI
------- pola sata smo se obe smejale na tu njenu foru!

 

[Gotika]

a ja danas bila u redovnoj poseti, odnela neke sitnice, itd. zatekla sam je u dvorištu kako sedi pored nekog dedice kojeg doktor teši da će mu uskoro doći ćerka... a ova moja maltene u fras od oduševljenja što se pojavila njena -
elem, došla sam i ranije nego što sam planirala, pa kad sam izvadila sve poklončiće i kad smo pregledale sve stare i nove fotografije, onda sam izvadila novine i po starom običaju naterala je da jedna drugoj čitamo horoskop (tu je bila prva zabuna: ja čitala njen: pitam je koji je znak, ona bez problema kaže - a tamo sve bilo glupo, nema veze s životom; onda joj dam novine da kao ona čita moj: ups! ne seća se koji je moj znak! nema veze, ja iskuliram, malo još pomognem da ga nađe, pročita ona to sve, opet konstatujemo da je sve bez veze)

huh! bilo još pola sata do ručka... šta sad, čime da je zabavim, kako da je nateram da ne priča da je boli ovo ili ono?

ugledam ukrštene reči (setim se ovde naše mačke nataše) - i mislim se: nema šanse, ali ajde, da probamo... jedva sam se usudila, ali hrabro krenem: ajmo zajedno, pa ti si nekad mnogo volela skandinavke - (zaista jeste, kao klinka sam se takmičila s njom, a ona je dugo sve znala bolje od mene... ali kad sam je prestigla - ona je još onda izgubila interesovanje za takve stvari)....... & danas, super, mnoge stvari je znala i baš bila hepi zbog toga (samo nikako nije kapirala skraćenice tipa niska stručna sprema - nss), a ja dalje čitam: 26 uspravno - morska luka u italiji, četiri slova, počinje na b, ona kaže da ne zna, ja kažem BARI - a ona kaže aaaaa, a ja mislila PRŽI
------- pola sata smo se obe smejale na tu njenu foru!

Ovo je dooobar vic.....slatko se nasmejah..

 

[Mačka Nataša]

Pozdrav svima,
eto Beket, vdiš kako može skandinavka Moja mama uvek kada je rešavamo ima tako neke ispale. Nego mi je zanimljivo kada pomenu te skraćenice i njoj to jako teško ide. Seti se ona nekada i nekih stranih izraza i imena političara, glumaca i ponekog filma, ali kada mora da skrati nešto ili da upiše inicijale a već dato ime i prezime, to joj je baš komplikovano. Inače zadnjih dana uopšte ne može da ukapira da li jesmo ili nismo ručale. Ručamo mi i ona sve lepo jede i pomogne oko raspremanja stola koliko može i onda posle sat, sat i po pita Pa dobro, hoćemo li mi konačno danas ručati ? Živote......

 

[beket]

te skraćenice i njoj to jako teško ide. Seti se ona nekada i nekih stranih izraza i imena političara, glumaca i ponekog filma, ali kada mora da skrati nešto ili da upiše inicijale a već dato ime i prezime, to joj je baš komplikovano. ....

dakle isto - i eto klasičnog dokaza da demencija nije prosto obična senilnost / zaboravnost, nego kompletan raspad moždanih funkcija, gubitak kognitivnih sposobnosti, itd.

zavirila sam u naše rečnike stranih reči da proverim korene reči senilnost (ovo je prosto vezano za starost) i demencija, strašno sam se razočarala: demencija objašnjena tako kretenski - kao "maloumnost" ili "izlapelost"..........

i tek za alchajmerovu bolest piše da je to "degenerativna bolest mozga kod starijih osoba, koja vremenom dovodi do teške demencije" (Rečnik stranih reči, Klajn-Šipka) - a onda upućuju na tu demenciju, koja je po njima prosto izlapelost!

dakle, nije nikakvo čudo što obični ljudi ovakvu bolest tretiraju kao ludilo i smeju se -
tužna sam i mnogo ljuta!

 

[Mačka Nataša]

Dobro veče,
Beket, meni je dr rekla da je demencija bukvalno ludilo, dementan nije zaboravan, nije senila nego jednostavno LUD.....to mi toliko jezivo tužno zvuči da nemam reči. Moja mama razume kada joj se nešto kaže da uradi, ali ako je uputiš na dve akcije odjednom npr. Mama, zatvori vrata i dodaj mi kapu to izaziva potpunu konfuziju, ona bi uradila i jedno i drugo sa lakoćom, ali pošto sam joj u istoj rečenici rekla oboje ona ne zna šta će pre, potpuno je zablokirana i ne ume da da prioritet jednoj stvari , samo se jednostavno ukoči i gleda me i onda ja izaberem jedno i ponovim joj. Takođe sve prihvata bukvalno kako je rečeno, apsolutno ne ume da prepozna ironiju u glasu, sarkazam ništa.......ona nije zaboravna, ona jednostavno ne razume !!! Mozak odumire i gubi polako godinama stečena znanja, a ona najpre naučena pre mnogo decenija i ostaju najduže.....
Danas je mama se nekoliko puta nasmejala i to je toliko tužno, tako retko se smeje........