Demencija

Kod nas i dobrih i loših stvari...Prošle nedelje je stala na noge, uz hodalicu, juče napravila dva tri koraka uz nju. Teško joj je da sedi, bolu je leđa i kukovi od sedenja i to je sve lepo jer ima napredka. A loše je što je zaražena klostridijom, i sad je u izolaciji pa ne znam hoće li terapeut dalje raditi sa njom po pitanju hodanja. O klostridiji znam svašta. Jedan rođak je umro od nje, otac mm je prošle godine bio na samrti pa smo po savetu prijateljice doktorice medicine insistirali na vankomicinu koji ga je spasao za dva dana. Sad ovi u domu hoće mamu da leče orvagilom i antibioticima, ne znam, pratiću, ali mislim da to bez vankomicina ne ide...
 
beket:
Ako jе komunikativnija nego što je ikad bila, ako priča sa nepoznatima na ulici, ako poziva kod sebe i one koje ranije nikad nije - to je znak da je demencija odmakla!

Naravno, ne želim da unosim paniku niti da osporim bilo šta, nego pišem uopšteno. Svaka drastična promena ponašanja i ličnosti pokazuje napredak bolesti. Čak i kad nam se čini da ide na bolje. Takve stvari mogu da zapaze samo ljudi koji jako dobro poznaju navike obolele osobe. I treba reagovati na vreme. I sve ispričati neuropsihijatru, jer on ne može da ima uvid u sve to.
Kliknite za proširenje...


Ma ne, ne radi to,ne zove nikog kod sebe nego prosto ima fizicku snagu da izadje sa prijateljicama na kafu, da ode da proseta, jer je pocela da jede nakon prestanka Exelon-a. Imala je sve propratne simptome Exelon-a, koji su je veoma onemogucavali u svakodnevnom zivotu. Spavala je, padala, rasejana bila, i sad se dogadja da zaboravlja, ali kao da se vratila ona moja "stara" tetka, vedar duh, raspolozenje i energija.
Ne znam sta ce reci prof.Pavlovic kada odemo kod njega, ali meni se cini da je ona sada bolje nego sto je bila sa Exelon-om.
Videcemo.
 
birdie:
Dragi moji, nisam dugo bila sa vama. Došla sam da Vam kažem da je moj tata preminuo u četvrtak. Nadam se da je otišao na neko bolje mjesto gdje će napokon naći mir i to što je uporno tražio.
Svima Vama, a prvenstveno Floreni koja je pokrenula ovu temu, želim zahvaliti za svu moguću pomoć koju sam dobila ovdje. Naročito onih prvih dana kada smo bili totalno izgubljeni i nismo mnogo znali o ovoj okrutnoj bolesti.
Dobri moji, budite jaki i hrabri i volite svoje bolesnike. Volite ih najjače što možete čak i kada vas dovedu do ludila, jer kada dođe onaj zadnji sekund osim vaše i njihove ljubavi sve drugo postane nevažno. :heart:
Kliknite za proširenje...

Birdie, moje saucesce :heart:
 
Juce i danas je "uzela" zivot u svoje ruke :rtfm: juce mi je rekla da je otkazala pregled kod prof.Pavlovica, trebale smo ici sutra (inace sam cekala vise od mesec dana da nas primi) . A danas sam joj rekla da bi trebala da kupi alphalipoin, jer su noge prestale da je bole i moze da se krece normalno kako ga je uvela. A ona kaze- to sto ti mislis da treba da kupim neki lek nije dovoljno dobar razlog za kupovinu, moram i ja da mislim isto tako :dash:
Onda sam joj rekla da je u pravu, izvinila sam joj se i sad cekam da vidim sta ce da smisli novo .
Uzgred, resila sam da idem na godisnji odmor, putujem 06.avgusta i ona to zna.
Vraca joj se neka prijateljica sa puta, zamolicu zenu da joj se nadje, jer je i inace uvek bila tu kad je trebalo nesto ukoliko ja radim.
 
Juce i danas je "uzela" zivot u svoje ruke juce mi je rekla da je otkazala pregled kod prof.Pavlovica, trebale smo ici sutra (inace sam cekala vise od mesec dana da nas primi)
Kliknite za proširenje...

Možeš ti i sama kod Pavlovića. Njoj treba neka terapija, samo još ne znate koja. Za te dve nedelje do tvog odmora može svašta još da se desi...
 
beket:
Možeš ti i sama kod Pavlovića. Njoj treba neka terapija, samo još ne znate koja. Za te dve nedelje do tvog odmora može svašta još da se desi...
Kliknite za proširenje...

Ma otkazala, i to sva vazna, ONA je odlucila. :rtfm: A inace,pije ona lekove koje joj je on dao, samo joj je Exelon ukinuo.
Jutros zove i place, kako da pije kafu sama!? - Pa pijes kafu sama vec 10 godina... :eek:
Cuti na to. Zna da je tako, kaze nedostaje joj drustvo. -Pa ja moram na posao
Koliko sam provalila, ove promene vremena ponekad uticu na nju.
Videcemo kako ce izgledati ovo vreme do mog odmora.
 
pahuljicagm:
Ma otkazala, i to sva vazna, ONA je odlucila. :rtfm: A inace,pije ona lekove koje joj je on dao, samo joj je Exelon ukinuo.
Jutros zove i place, kako da pije kafu sama!? - Pa pijes kafu sama vec 10 godina... :eek:
Cuti na to. Zna da je tako, kaze nedostaje joj drustvo. -Pa ja moram na posao
Koliko sam provalila, ove promene vremena ponekad uticu na nju.
Videcemo kako ce izgledati ovo vreme do mog odmora.
Kliknite za proširenje...

Eh, da je samo promena vremena, dobro bi bilo...

Moja majka je ceo život kafenisala sa komšinicama, iako baš i nije mnogo volela kafu, nego društvo. Ali pre par godina, kad je već bila blago dementna, počela je da poziva na kafu sve redom, pa i kasirke iz supermarketa. Nisam to tad znala, nego vidim kako intimno ćaska s jednom, a devojci valjda bilo neprijatno, ipak je na poslu. Posle vidim i neki sms, pita neka druga ili ta ista - kad može da dođe... Eeeh, odgovor nije stigao. Moja majka je već bila par meseci u domu, imala je veliko društvo i potpuno zaboravila i komšinice i sve. A ubrzo nije umela više ni da koristi telefon.
 
Poslednja izmena:
beket:
Eh, da je samo promena vremena, dobro bi bilo...

Moja majka je ceo život kafenisala sa komšinicama, iako baš i nije mnogo volela kafu, nego društvo. Ali pre par godina, kad je već bila blago dementna, počela je da poziva na kafu sve redom, pa i kasirke iz supermarketa. Nisam to tad znala, nego vidim kako intimno ćaska s jednom, a devojci valjda bilo neprijatno, ipak je na poslu. Posle vidim i neki sms, pita neka druga ili ta ista - kad može da dođe... Eeeh, odgovor nije stigao. Moja majka je već bila par meseci u domu, imala je veliko društvo i potpuno zaboravila i komšinice i sve. A ubrzo nije umela više ni da koristi telefon.
Kliknite za proširenje...

Jos uvek ne poziva nikog, srecom.Rekla sam joj da ode u klub penzionera, jer tamo ima dosta ljudi koji su sami kao i ona. A ona ce meni-ja nisam mentalni babac, sta ja sa njima da pricam!?
S obzirom da sam pocela da citam ovu temu od prve stranice, imam neku predstavu sta me ceka kasnije. Za sada se sve zavrsava na tome da joj " neko" stalno pomera vreme na telefonu, sakriva papirice i sl. Kazem, jos uvek koristi lap top, e-bank samo da vidi svoje finansije, mikrotalasnu, masinu za ves... Zaista je prilicno samostalna. Ja zbog toga i ne zelim da predjem kod nje, onda bi se opustila, a mislim da jos nije trenutak za to.
Mada, za mene je svakako humanije da se takvi bolesnici smeste u adekvatnu ustanovu nego da neko u kuci vodi brigu o njima. Meni je mama umrla od karcinoma, i hvala dragom Bogu nije se mnogo mucila, imala je samo jednu noc jezive bolove,kada ja nisam znala kako da joj pomognem. Tako nemocno se nikad u zivotu nisam osecala. I zbog toga cu tetku smestiti u neki dom kada za to dodje vreme.
 
sumara:
Mislim da je bolje da to uradis ranije, jer ce kasnije kad bolest bude napredovala biti mnogo teze.
Kliknite za proširenje...

Svakako necu sacekati da dodje do toga da bude potpuno bespomocna pa da tek onda da ide u dom.
To mi je jasno.
Ne mogu ja da brinem o njoj, radim kod privatnika po ceo dan.
Planiram da se raspitam uskoro kakva je procedura za dom, imam vec spisak licenciranih domova i neke preporuke.
 
pahuljicagm:
Svakako necu sacekati da dodje do toga da bude potpuno bespomocna pa da tek onda da ide u dom.
To mi je jasno.
Ne mogu ja da brinem o njoj, radim kod privatnika po ceo dan.
Planiram da se raspitam uskoro kakva je procedura za dom, imam vec spisak licenciranih domova i neke preporuke.
Kliknite za proširenje...

A šta tetka kaže na temu doma?
ja sam mog tatu pomalo na kvarno smestila u dom kad je za to došlo vreme...kao na oporavak dok nešto u kući renoviramo
on nije hteo da čuje,tvrdio je da može sam,a bio je miljama daleko od toga da može
 
j.e.l.e.n.a.:
A šta tetka kaže na temu doma?
ja sam mog tatu pomalo na kvarno smestila u dom kad je za to došlo vreme...kao na oporavak dok nešto u kući renoviramo
on nije hteo da čuje,tvrdio je da može sam,a bio je miljama daleko od toga da može
Kliknite za proširenje...

Iskreno, mislim da joj se uopste nece dopasti, ali ja nemam resenje.
Ne mogu da placam negovateljicu da bi ona bila kod kuce.
A dom mogu, jer cu izdati njen stan.
JA nesto tako planram, ali, videcemo...
 
j.e.l.e.n.a.:
A šta tetka kaže na temu doma?
ja sam mog tatu pomalo na kvarno smestila u dom kad je za to došlo vreme...kao na oporavak dok nešto u kući renoviramo
on nije hteo da čuje,tvrdio je da može sam,a bio je miljama daleko od toga da može
Kliknite za proširenje...

Ma znas sta, ona jos uvek moze sama, kao sto sam rekla, kuva, odrzava osnovnu higijenu kuce (ja radim teze poslove) ide u snabdevanje, prodavnica, pijaca, seta, ide u pozoriste. Jos uvek koristi sve aparate, prepoznaje sve nas oko sebe, mada pocinje da se zbunjuje oko imena, ali se uvek ispravi sama.
Tako da vidim da jos uvek nije za dom.
Ali, shvatam da ne smem da budem popustljiva jednoga dana. Zaista mislim da ce tamo dobiti adekvatnu negu, koju ja ne mogu da joj pruzim.
 
Smeštanje nekog, pa i dementnog u dom, nije nimalo lako. ukoliko on to ne pristane. A meni se čini da tvoja tetka to neće pristati ni kad dođe vreme. I moja mama je bila samostalna, živela u svom stanu, privođena par puta na psihijatriju i svašta još...pa bez njene saglasnosti nije bilo moguće smestiti je nigde.
Tu je jedina mogućnost da joj budeš staratelj, a i to je dugotrajan proces. Vanparnična rasprava, procene sudskih veštaka i oko pola godine čekanje svega toga. A i košta, par stotina evra...
 
pahuljicagm:
Ma znas sta, ona jos uvek moze sama, kao sto sam rekla, kuva, odrzava osnovnu higijenu kuce (ja radim teze poslove) ide u snabdevanje, prodavnica, pijaca, seta, ide u pozoriste. Jos uvek koristi sve aparate, prepoznaje sve nas oko sebe, mada pocinje da se zbunjuje oko imena, ali se uvek ispravi sama.
Tako da vidim da jos uvek nije za dom.
Ali, shvatam da ne smem da budem popustljiva jednoga dana. Zaista mislim da ce tamo dobiti adekvatnu negu, koju ja ne mogu da joj pruzim.
Kliknite za proširenje...

...citam ovo i razmisljam koliko osoba znam koje mnogo od ovoga odavno ne mogu i ne rade, pa niko ne smatra ni da su dementrni ni bolesni, vec jednostavno samo stari, a uz starost ide i po
neka nemoc....kad razmislim tvoja tetka meni "zvuci" kao apsulutno zdrava zena u nekim ozbljnim godnama...aktvnija je od mnogih mnogo mladjih...ne bi ja nju pomerala iz njene kuce, dok god
za to i ako za to ikad dodje vreme....promenom mesta boravka njima se mnogo toga menja, navike su cudo...
..moja mama ima 82.gu godinu, zivi sama, i mnogo toga ne moze jer je slabje pokretna, ali nebi ni za zivu glavu bilo gde...na stranu sto je dom skup, ona ima svoje navika i svoj red i ritam, cim
joj se to bar malo poremet treba joj 2 dana da se vrati u normalu...
 
Marge Simpson:
Smeštanje nekog, pa i dementnog u dom, nije nimalo lako. ukoliko on to ne pristane. A meni se čini da tvoja tetka to neće pristati ni kad dođe vreme. I moja mama je bila samostalna, živela u svom stanu, privođena par puta na psihijatriju i svašta još...pa bez njene saglasnosti nije bilo moguće smestiti je nigde.
Tu je jedina mogućnost da joj budeš staratelj, a i to je dugotrajan proces. Vanparnična rasprava, procene sudskih veštaka i oko pola godine čekanje svega toga. A i košta, par stotina evra...
Ona nikada nece priznati da ne moze sama i da joj neko treba osim za vodjenje finansija i raspored lekova.
Iskreno,nisam znala da treba njena saglasnost za tako nesto. U tom slucaju imacu zaista veliki problem.
Kliknite za proširenje...
 
Affro*:
...citam ovo i razmisljam koliko osoba znam koje mnogo od ovoga odavno ne mogu i ne rade, pa niko ne smatra ni da su dementrni ni bolesni, vec jednostavno samo stari, a uz starost ide i po
neka nemoc....kad razmislim tvoja tetka meni "zvuci" kao apsulutno zdrava zena u nekim ozbljnim godnama...aktvnija je od mnogih mnogo mladjih...ne bi ja nju pomerala iz njene kuce, dok god
za to i ako za to ikad dodje vreme....promenom mesta boravka njima se mnogo toga menja, navike su cudo...
..moja mama ima 82.gu godinu, zivi sama, i mnogo toga ne moze jer je slabje pokretna, ali nebi ni za zivu glavu bilo gde...na stranu sto je dom skup, ona ima svoje navika i svoj red i ritam, cim
joj se to bar malo poremet treba joj 2 dana da se vrati u normalu...
Kliknite za proširenje...

Slazem se da moze mnogo vise od mnogih svojih vrsnjaka,ali predpostavljam da vecina tih koji ne znaju da ukljuce laptop znaju sta su i da li su rucali. ona to ne zna,ni 15min od kako zavrsi rucak. Njena dijagnoza je kognitivni poremecaj.
Inace,nemam nameru da je pomeram iz njene kuci dok god moze da funkcionise na ovaj nacin,naravno. Slazem se da je njoj na poznatom terenu najbolje. Ja nisam sposobna da brinem o njoj jer moram da radim, odsutna sam iz kuce 10,11 sati dnevno. A nemam mogucnosti da placam nekog da brine o njoj. Ako dam otkaz,nemam ideju kako da zivimo od njene penzije.
Iskreni,nisam ja toliki monstrum da bih zelela da je se resim. Ja nemam drugo resenje.
Procitaj sta sam pisala od pocetka. Pa ja nemam nikoga osim nje...
 
pahuljicagm:
Slazem se da moze mnogo vise od mnogih svojih vrsnjaka,ali predpostavljam da vecina tih koji ne znaju da ukljuce laptop znaju sta su i da li su rucali. ona to ne zna,ni 15min od kako zavrsi rucak. Njena dijagnoza je kognitivni poremecaj.
Inace,nemam nameru da je pomeram iz njene kuci dok god moze da funkcionise na ovaj nacin,naravno. Slazem se da je njoj na poznatom terenu najbolje. Ja nisam sposobna da brinem o njoj jer moram da radim, odsutna sam iz kuce 10,11 sati dnevno. A nemam mogucnosti da placam nekog da brine o njoj. Ako dam otkaz,nemam ideju kako da zivimo od njene penzije.
Iskreni,nisam ja toliki monstrum da bih zelela da je se resim. Ja nemam drugo resenje.
Procitaj sta sam pisala od pocetka. Pa ja nemam nikoga osim nje...
Kliknite za proširenje...

Polako, draga moja.:heart: Vidimo da cinis sve sto je u tvojoj moci. E sad, demencija je jedno nepredvidljivo cudoviste, a oboleli su neverovatno sposobni u pocetku da zavaraju svojim ponasanjem i odgovorima, tako da ti se cini da je sve u najboljem redu. To su samo nasa iskustva i pokusavamo da te pripremimo, jer se nikada ne zna u kojem ce pravcu bolest ici i da li ce biti i koliko naglih skokova... Moja mama je funkcionisala sama u stanu, obilazila sam je koliko mi je posao dozvoljavao, dok sam kod nje sve mi se cinilo da je dobro i da jos moze, preko telefona sve dobro... a onda me pozove komsinica i upozori da se nesto cudno desava. To sto tvoja tetka govori da je usamljena moze da znaci da se oseca nesigurno i da joj treba pomoc. To sto odbija da ide kod lekara moze da znaci da se boji dijagnoze i same sebe, jer je ipak prilicno svesna jos uvek- Ali ti moras da pripremis situaciju, da budes spremna na nove momente. Preuzmi ti razgovor sa doktorima, recimo uz izgovor da imas neku vezu i da si pronasla odlicnog strucnjaka. Nemoj joj unapred pricati da ides na more, jer ce je to opterecivati, a za dementne nije dobro bilo kakva nervoza. Da li si razmisljala, ukoliko ima veliki stan, da mozda primite neku ucenicu ili zenu koja bi manje placala a usput obratila paznju na tetku? Moras da imas neku pomoc, jer ces se sama raspasti od brige i rastrgnutosti i osecaja krivice... znam to po sebi. Doduse, meni je rodbina mnoooogo odmogla, ali sam morala da se dovijam sa geronto domacicama i komsinicom da koliko-toliko pratim sta se desava. Verovatno je tvoja tetka citala na internetu da se dementni smestaju u dom, ali mislim da nije vreme da joj pricas o tome. Gledaj da je ohrabris, ali nadji nacina da ukljucis jos nekoga da ti pomogne u nadzoru. Tek ce ona da se joguni, neces je prepoznavti... pa moja mama je mene izbacivala iz kreveta usred noci i dizala ruku na mene, a sledeceg dana nije imala pojma sta se desilo. Samo je govorila da je bila neka uzasna nepoznata zena u stanu i da se jedva izborila sa njom. Pripremala sam je za dom tako sto sam rekla da je sve veca opasnost od njene hronicne bolesti i da mora da bude pod strogim nadzorom lekara neko vreme. I evo to ponavljam i danas, kada je vec prilicno pogubljena, a to traje vec 5 godina. Kreni u borbu sa demencijom i veruj da bi to tvoja tetka razumela da nije prisutan *kognitivni poremecaj* kako ti kazes i kako je doktor to nazvao. I ja sam morala da radim, a udaljena sam i sada kilometrima od mame. A mnogi koji su bili u kuci sa svojim roditeljima nisu mogli da izadju na kraj sa svim problemima koje ova bolest nosi. Tvoja tetka sada moze da funkcionise, ali vreme je da i zbog njene sigurnosti i zbog svog mira krenes da trazis prelazna resenja. Hrabri je recima da se i tebi desava da u centrali pogrese i pomere vreme na telefonu, kazi joj da i tebi smeta ova nagla promena vremena i da zaturis stvari pa ne mozes da ih nadjes... nasmejte se tome. Nemoj je podsecati na njenu bolest, jer mi se cini da je ona dosta citala o tome i da se plasi sama sebe. Posle 5 godina u domu, moram mojoj mami da govorim preko telefona ili kada sam pored nje da je sve pod kontrolom, da ja drzim sve pod kontrolom i njen doktor koji je najbolji za njenu hronicnu bolest sa venama, da ce joj doneti lekove i da jede, da je ona najbolja i da nista ne brine... a ona kaze *dobro je ako je sve tako kao sto kazes* :sad2: I bolje je raspolozena posle toga. Tu smo da te saslusamo.
 
Provela sam 7 dana sa mamom. Odlazila sam svakog jutra kod nje i provodila po 7-8 sati s njom. Uvek uz izgovor da eto sada moram na posao a kada dobijem slobodan dan opet dolazim. Da bih sutra isto ponovila. To pricam i preko telefona, uz obecanje da ce to biti sledece nedelje. Zatekla sam je malo pospanu, ali i inace je pre podne tako. Bila je cista i ocesljana, krevet je bio lepo sredjen i cist, ali u sobi je bilo prasine i paucine i fleka od hrane...morala sam da zasucem rukave... komsije su se sjatile da me pozdrave i da mi kazu kako se desava da izadje mama iz sobe i da je oni vracaju... komsinica koja joj pomaze i nadgleda i sa kojom se cujem redovno- lepo brine o njoj, mada se desava da se i ona nekada joguni i ne razume uvek bolest moje mame... ali gledaju ostale komsije sta se desava pa se medjusobno ogovaraju... castila sam komsije koje najcesce sede pored televizora i mogu da vide kada je mama krenula napolje, castila sam zenu koja cesto sedi u prostoriji za pusenje na suprotnoj strani hodnika, castila sam komsije nasuprot sobe moje mame... nije to neka velika cast-kafa, voce, neki dinar... ali njima mnogo znaci, a opet meni je to veca sigurnost da ce obratiti paznju na moju mamu. Inace sam od prvog dana gledala da se sprijateljim sa komsijama i uvek sam donosila voce. Sada vec moram ciljano da poklanjam vise paznje nekima. Doktorica opste prakse po obicaju tvrdi da je sve pod kontrolom, pa sam insistirala na nekim pregledima. Doktorica neuropsihijatar je sjajna kao i uvek. Tesko mi je bilo kada sam polazila. Zovem je sada redje, ali bar 3-4 puta dnevno. Ne ume da se javi na telefon sama. Pocastila sam i negovatelje sladoledom i sokom i pohvalila sam ih. Idemo dalje, borimo se ... Mama ume da bude duhovita, ponekad odgovara u stihovima, voli da pevusi, slabije se krece a kada resi da izadje onda skoci sa kreveta kao loptica-skocica i krene prema vratima, dezorjentisana je mada sam je jedno popodne zatekla u kupatilu kako je sama sela na wc solju, zamaraju je dugi razgovori pa smo pravile pauze da odrema, moze sama da jede ako joj se stavi kasika u ruku ali negovateljima je brze da je oni hrane, buni se kada treba da se presvuce a upali ako se salimo da ce se neko zaljubiti u nju i da ce biti najzgodnija... znaci neophodno je stalno dovijanje, a nisu svi profesionalci... i nije svako covek...
 
pahuljicagm:
Slazem se da moze mnogo vise od mnogih svojih vrsnjaka,ali predpostavljam da vecina tih koji ne znaju da ukljuce laptop znaju sta su i da li su rucali. ona to ne zna,ni 15min od kako zavrsi rucak. Njena dijagnoza je kognitivni poremecaj.
Inace,nemam nameru da je pomeram iz njene kuci dok god moze da funkcionise na ovaj nacin,naravno. Slazem se da je njoj na poznatom terenu najbolje. Ja nisam sposobna da brinem o njoj jer moram da radim, odsutna sam iz kuce 10,11 sati dnevno. A nemam mogucnosti da placam nekog da brine o njoj. Ako dam otkaz,nemam ideju kako da zivimo od njene penzije.
Iskreni,nisam ja toliki monstrum da bih zelela da je se resim. Ja nemam drugo resenje.
Procitaj sta sam pisala od pocetka. Pa ja nemam nikoga osim nje...
Kliknite za proširenje...

...procitala, i naiskrenije zelim da taj problem resite na najleksi nacin za obe....
 
pahuljicagm:
Slazem se da moze mnogo vise od mnogih svojih vrsnjaka,ali predpostavljam da vecina tih koji ne znaju da ukljuce laptop znaju sta su i da li su rucali. ona to ne zna,ni 15min od kako zavrsi rucak. Njena dijagnoza je kognitivni poremecaj.
Inace,nemam nameru da je pomeram iz njene kuci dok god moze da funkcionise na ovaj nacin,naravno. Slazem se da je njoj na poznatom terenu najbolje. Ja nisam sposobna da brinem o njoj jer moram da radim, odsutna sam iz kuce 10,11 sati dnevno. A nemam mogucnosti da placam nekog da brine o njoj. Ako dam otkaz,nemam ideju kako da zivimo od njene penzije.
Iskreni,nisam ja toliki monstrum da bih zelela da je se resim. Ja nemam drugo resenje.
Procitaj sta sam pisala od pocetka. Pa ja nemam nikoga osim nje...
Kliknite za proširenje...

Mnogo toga što si napisala o svojoj tetki me podseća na tok bolesti kod moje mame. Neke su stvari dobro funkcionisale, ali je za njeno smeštanje u dom bilo presudno što nije mogla da koordiniše stvari u vremenu, što nije umela da se snađe kod svih onih radnji koje iziskuju nekoliko poteza (npr. da bi se ispeklo jaje, potrebno je izvaditi tiganj, zejtin, izvaditi jaje iz frižidera, uključiti šporet, ispeći jaje, skloniti tiganj sa toplote, ugasiti šporet), najkasnije kod trećeg bi nastao kurcščlus što znači da bi šporet ostao uključen, ili bi jaja pravila bez zejtina itd. Takve stvari nama deluju banalno, ali mogu da ugroze i povrede dementnu osobu. Kod starih ljudi koji nisu dementni, a ima ih hvala bogu dosta, lako je pomoći jer se prosto kompenzuje ono što oni ne mogu zbog fizičkih tegoba, sporosti, ali oni još uvek situaciju drže pod kontrolom. Sećam se svoje babe koja nije mogla više da obavlja teže kućne poslove i nosi teške stvari, pa smo našli ženu da joj pomogne. Baba je potpuno vladala finansijama, pravila spiskove za nabavku, planirala šta će se kuvati, kada će se obavljati koji kućni poslovi, bez problema uzimala propisane lekove i znala kada će koji lek nestati pa se mora ići po recept ili u apoteku. Pamtila je kao slon i nikada nam ni jedno pitanje nije postavila dva puta. I tako do 88. godine.

Kod mame sam najednom shvatila da ne prepoznaje naš kraj, odn. da bi imala problem da se vrati kući od tačke sa koje se nizbrdo vidi zgrada u kojoj živimo. Nije mogla da sklopi šta će obući, zanemarila je higijenu, nije znala da li je popila lek ili nije. S druge strane, ona i danas prati vesti, ima omiljene i manje omiljene političare, zna ugrubo da su se desile strašne stvari u Francuskoj i Turskoj i stalno ponavlja da ne bi volela da živi u ovo vreme. Kada je nedavno bila kod kuće, našla je neke stvari za koje je mene pitala gde se nalaze, a ja nisam znala. Međutim, nakon treće rečenice, ona uleće u konfuziju, tvrdi nelogične stvari, ublažava svoje tegobe pod najneverovatnijim izgovorima. Ja više ne raspravljam s njom, otklimam glavom, menjam temu, kažem jeste, tako je, pa čak i kada mene okrivi za svoju situaciju jer i dalje misli da bi mogla da bude sama kod kuće. Što se toga tiče, prošli smo sve faze, potpuno samostalan život, pomoć u kući za teže poslove, zatim geronto domaćica koja je nabavljala kuvala i najviše sedela i pravila društvo, odlazila pre dogovorenog vremena (imali smo neki okvirni dogovor za dnevnicu bez striktnog plaćanja na sat), pa je na kraju nestao neki novac koji je mama ili sakrila (onda još ima nade da ga nađemo) ili je dala ovoj ženi pa zaboravila ili negira, ili je geronto domaćica taj novac naprosto ukrala znajući da ćemo joj teško dokazati krađu. Onda smo uzimali ženu preko agencije, pa je taj momenat bezočnog bezobrazluka i iskorišćavanja nečije nemoći donekle smanjen, ali kada je bilo problematično ostavljati je samu noću, a preko dana sam ja i pored žene koja je na kraju sedela tu skoro ceo dan, spadala s nogu organizujući njen i svoj život, e onda smo počeli da gledamo domove.

I sada i dalje nije sve rešeno. Briga o dementnoj osobi, svejedno u kojoj fazi, podrazumeva da stalno rešavamo probleme, taman kada mislimo da smo sada nešto rešili, iskrsne nešto novo. Mene je to u početku izluđivalo jer sam mislila da ja nisam u stanju da dobro sagledam njenu situaciju i pomognem joj kako treba. Sada sam nekako oguglala na to, u stalnom samo telefonskom kontaktu (još ume da se javlja na telefon, ponekad i da pozove preko brzog poziva na mobilnom), saslušam šta ima da mi kaže i uradim ono za šta ocenim da ima smisla i potrebe.

Bolest nema neki jasan linearni tok, ume da zavara u početku. Kod mame sam mislila, i nadala se, da je njena demencija izazvana depresijom i da će antidepresivi rešiti problem. Međutim, nažalost, kod nje to nije bio slučaj. Pahuljice, ono što mi je zaista tužno kod tvoje tetke je što ona ima tek 71 godinu, dakle, to nije ona klasična nemoć u starosti. Ljudi njenih godina, pa i stariji, umeju da budu veoma aktivni, znam dosta ljudi iz svog okruženja i profesije koji su i dalje prisutni, sjajni su sagovornici i umeju da daju dragocene savete i zapažanja iako su godinama zvanično u penziji. Šta god da je kod tvoje tetke u pitanju, vreme će pokazati. Bitno je da se sačuva od stresa, da se pomaže tamo gde mora i gde ona to prihvata. Nekada i uz neku poluistinu, ako to vodi cilju. Kod moje mame, blagotvoran je bio uređen dnevni ritam koji dom nudi, a koji ona više nije umela da uspostavi. Kao i kod bezuslovne ljubavi, meni mama stalno govori da će sve uraditi kako ja kažem, iako mi je minut pre toga govorila da sam je na prevaru smestila u dom. Zna da ne može sama, ali neće to da prizna, i, što se mene tiče, ne mora. Meni je najbitnije da je ona zbrinuta, makar to bilo u domu. Znam da bi kod kuće svima bilo teže, da se ne bi kretala, da bi se jogunila oko hrane i lekova, da bi kukala da je usamljena, i sve bi to kod nje imalo loše posledice. Ovako može da gura godinama, stabilna je iako se bolest pogoršava. Pahuljice, stalno ćeš preispitivati njene potrebe i mogućnosti, i procenićeš sasvim pravilno kada u kom momentu šta moraš da uradiš. Osećaj krivice što mi je majka u domu prati me i dalje, s druge strane, mi je savest mirna jer znam da sam sve pokušala i došla do ivice svojih fizičkih i mentalnih kapaciteta. Nakon godinu i po dana, mogu da kažem da sam u nekom solidnom balansu, mogu da brinem i o sebi, o svojoj porodici, poslu i o mami.

Affro*:
...citam ovo i razmisljam koliko osoba znam koje mnogo od ovoga odavno ne mogu i ne rade, pa niko ne smatra ni da su dementrni ni bolesni, vec jednostavno samo stari, a uz starost ide i po
neka nemoc....kad razmislim tvoja tetka meni "zvuci" kao apsulutno zdrava zena u nekim ozbljnim godnama...aktvnija je od mnogih mnogo mladjih...ne bi ja nju pomerala iz njene kuce, dok god
za to i ako za to ikad dodje vreme....promenom mesta boravka njima se mnogo toga menja, navike su cudo...
..moja mama ima 82.gu godinu, zivi sama, i mnogo toga ne moze jer je slabje pokretna, ali nebi ni za zivu glavu bilo gde...na stranu sto je dom skup, ona ima svoje navika i svoj red i ritam, cim
joj se to bar malo poremet treba joj 2 dana da se vrati u normalu...
Kliknite za proširenje...

Naravno, svaki slučaj je slučaj za sebe i ja se ne bih usuđivala da procenjujem bilo čije stanje i donosim sud o nečijim postupcima. Zato pišem samo o onome što sam lično prošla, i prolazim, jer će to možda nekome biti putokaz za rešavanje svoje situacije. Da nemam majku sa dijagnozom kognitivni vaskularni poremećaj, ne znam šta bi me nateralo da čitam ovu temu, a kamoli da delim savete.
 
Poslednja izmena:
Hvala ti na podrsi :heart:
Ona je odbila da ide kod lekara jer je svaki odlazak kod prof.Pavlovica prilicno skup, plus lekovi. A ona ide kod njega vec vise od 2 godine. U medjuvremenu je potrosila kompletnu ustedjevinu, tako da je sada u dodatnom grcu zbog finansija.
Stalno joj govorim da sam ja tu, i da cu joj pomoci u svemu, medjutim ona je prilicno svojeglava.Zna da oko lekova ne moze sama i tu me stalno konsultuje,ali oko finansija je poroblem, jer celog zivota je prilicno lagodno zivela, i nije naucila da previse vodi racuna o tome.
Na zalost, njen stan je mali i nema prostora da bilo ko sa strane tu zivi,tako da izdavanje dela stana otpada. I moj stan je mali,( razmisljala sam o izdavanju svog stana) tako da to nije dovoljno ni za pola plate za nekog ko bi mogao da brine o njoj preko dana.
A inace. dom joj nisam ni spomenula niti nameravam "jer ona je dobro, nije valjda dementna" Iskreno, jasno je meni da je ovo sada kod nje tek pocetak,tek ce biti borba.
A cini mi se , sigurna sam da je za prof.Pavlovica procitala ovde na forumu.I iskreno, sumnjam da bi pristala da ide kod bilo koga drugog jer joj niko nije pomogao, slali su je kuci iuz napomenu da pije aspirin. Bila je uporna, nije se smirila dok nije dobila dijagnozu.
Planirala sam da pokupim br.tel nekih komsija da mogu da pozovem ako mi se ucini nesto cudno.
 
arabeska11:
.

I sada i dalje nije sve rešeno. Briga o dementnoj osobi, svejedno u kojoj fazi, podrazumeva da stalno rešavamo probleme, taman kada mislimo da smo sada nešto rešili, iskrsne nešto novo. Mene je to u početku izluđivalo jer sam mislila da ja nisam u stanju da dobro sagledam njenu situaciju i pomognem joj kako treba. Sada sam nekako oguglala na to, u stalnom samo telefonskom kontaktu (još ume da se javlja na telefon, ponekad i da pozove preko brzog poziva na mobilnom), saslušam šta ima da mi kaže i uradim ono za šta ocenim da ima smisla i potrebe.

Bolest nema neki jasan linearni tok, ume da zavara u početku. Kod mame sam mislila, i nadala se, da je njena demencija izazvana depresijom i da će antidepresivi rešiti problem. Međutim, nažalost, kod nje to nije bio slučaj. Pahuljice, ono što mi je zaista tužno kod tvoje tetke je što ona ima tek 71 godinu, dakle, to nije ona klasična nemoć u starosti. Ljudi njenih godina, pa i stariji, umeju da budu veoma aktivni, znam dosta ljudi iz svog okruženja i profesije koji su i dalje prisutni, sjajni su sagovornici i umeju da daju dragocene savete i zapažanja iako su godinama zvanično u penziji. Šta god da je kod tvoje tetke u pitanju, vreme će pokazati. Bitno je da se sačuva od stresa, da se pomaže tamo gde mora i gde ona to prihvata. Nekada i uz neku poluistinu, ako to vodi cilju. Kod moje mame, blagotvoran je bio uređen dnevni ritam koji dom nudi, a koji ona više nije umela da uspostavi. Kao i kod bezuslovne ljubavi, meni mama stalno govori da će sve uraditi kako ja kažem, iako mi je minut pre toga govorila da sam je na prevaru smestila u dom. Zna da ne može sama, ali neće to da prizna, i, što se mene tiče, ne mora. Meni je najbitnije da je ona zbrinuta, makar to bilo u domu. Znam da bi kod kuće svima bilo teže, da se ne bi kretala, da bi se jogunila oko hrane i lekova, da bi kukala da je usamljena, i sve bi to kod nje imalo loše posledice. Ovako može da gura godinama, stabilna je iako se bolest pogoršava. Pahuljice, stalno ćeš preispitivati njene potrebe i mogućnosti, i procenićeš sasvim pravilno kada u kom momentu šta moraš da uradiš. Osećaj krivice što mi je majka u domu prati me i dalje, s druge strane, mi je savest mirna jer znam da sam sve pokušala i došla do ivice svojih fizičkih i mentalnih kapaciteta. Nakon godinu i po dana, mogu da kažem da sam u nekom solidnom balansu, mogu da brinem i o sebi, o svojoj porodici, poslu i o mami.

.
Kliknite za proširenje...


Upravo su i ovo sto si ti navela moji i motivi i razlozi za smestanje u dom kada dodje vreme za to.Stalno mi govori kako ne zna sta bi radila da se ja nisam ukljucila I pomogla joj . A meni je to bilo jedino normalno sto sam mogla.I angazovala sam se maksimalno koliko mi dozvoljava.
Mada, s obzirom da smo uvek bile veoma bliske, cini mi se da mi uglavnom kaze za svaki problem na koji naidje u funkcionisanju, tacnije za svaki koga moze da se seti.
 
pahuljicagm:
Upravo su i ovo sto si ti navela moji i motivi i razlozi za smestanje u dom kada dodje vreme za to.Stalno mi govori kako ne zna sta bi radila da se ja nisam ukljucila I pomogla joj . A meni je to bilo jedino normalno sto sam mogla.I angazovala sam se maksimalno koliko mi dozvoljava.
Mada, s obzirom da smo uvek bile veoma bliske, cini mi se da mi uglavnom kaze za svaki problem na koji naidje u funkcionisanju, tacnije za svaki koga moze da se seti.
Kliknite za proširenje...

Bitno je da vas dve imate taj dobar odnos, da ti ona veruje, a da ćeš ti uraditi sve da njoj bude dobro. I biće.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top