Demencija

[Ona Marge]

U rešenju bi trebalo da piše stepen oštećenja u procentima. Ako prelazi 70 posto (a tu spada i psihičko oštećenje) onda csr dotira iznos do 22000

 

[bezuslovna ljubav]

Hvala na odgovoru, odlucila sam se da se prijavim ovde i razmenim iskustva, tacnije misli, slucajno sam naisla bas na tvoje poruke ovde, i shvatila da ti agonija traje godinama...
Prilicno se promenila, nekada je bila otvorena za druzenja i upoznavanje novih ljudi, ali sada uvek ima neku primedbu za svakog novog koga upozna, tako da nisam sigurna da bi prihvatila gerontodomacicu, imam neku poznanicu u planu, da premostim tih 10 dana, jer kapiram da ako sada ne odem, ko zna kada cu... poslednjih par dana je skoro normalna, osim sto iste stvari prica vise puta i ne zna uvek da li je popila lekove.Jutros mi je rekla da je flaster o kom sam pisala juce, pronasla zguzvanog u krevetu. Ne znam da li da joj verujem da je to tako ? Da li bolesnici od Alz imaju obicaj da lazu?
Iskreno, jos uvek me iznenadi kada kaze i odluci nesto suvislo, jer definitivno je imala problem sa donosenjem odluka u zadnje vreme, cak i najbanalnijih, ali je pre par dana odlucila nesto sto je veoma vazno za nju. I to je pomenula par puta, tako da verujem da ovo jos nije II faza bolesti, da smo jos na pocetku... Ne znam... Zato sam i dosla ovde, lakse je kad covek procita da postoji jos neko ko ima iste probleme.

Hvala jos jednom...

To moze da zvuci kao laz, a moze da bude I pomak u bolesti. Pre ce biti, po mom laickom misljenju I licnom iskustvu da je snalazenje, koje koriste dementni da ne bi osecali prekor okoline. Pokusavaju I sami da opravdaju sebe pred sobom, ali I pred drugima. Nemoj da se raspravljas s njom na tu temu. U pocetku sam pogresno postupala iz neznanja pa sam ocekivala od mame da vise pazi I da mora da uradi kako treba. To je dovodilo do vece nesigurnosti I nervoze. Gledaj da je pohvalis kada god mozes, a da usput smislis kako da resis postojeci problem. Uvek optuzi nekog drugog za ono sto je ona zabrljala ili se pozovi na to da se I tebi desava slicno. A istovremeno nadji nacin da joj pomognes da resi nesnalazenje. Mozda je stvarno los kvalitet flastera, a mozda ga lepi na mestu koje je podlozno trenju ili jednostavno ne ume da zalepi... jer treba da odlepi sa folije, pa onda nadji pogodno mesto, dobro zalepi, proveri da li stoji zalepljeno -mozda I vise puta u strahu, da li sam zalepila ili treba da odlepim, koje je doba dana... sve su to nedoumice sa kojima se dementan susrece za samo taj jedan zadatak.Trebalo mi je vremena I puno lutanja I kidanja I nervoze I rasprave I ... citanja I istrazivanja... I razgovora sa doktorima...I ovaj forum koji mi je mnooooogo pomogao... I udruzenje porodica... vise puta sam ovde napisala da je moja mama postavljala pitanje *sta se to desava sa mnom, strah me...*. To se desava I sada, ali redje. Jer moja mama ima vaskularnu demenciju I desava se da je prilicno stabilna I svesna, a onda odjednom se nacisto izgubi. Ne znam da li mi je teze kada place, kao u nedelju vece jer su je emocije preplavile I pita kada cu da je posetim. Ili je jos gore kada radi sve nakaradno I nema pojma da sam ja njena cerka, posto ona ima malu devojcicu... Geronto domacice mogu da pomognu, kao sto je LJILJA MMM pisala na ovom forumu, kada se dementan veze za njih I moze da funkcionise par sati u kuci uz njihovu pomoc. Pitanje je koliko porodica moze da izdrzi ostatak dana I noc, a noc je uglavnom sa pogorsanjem bolesti najteza. Moja mama nije mogla da podnese geronto domacicu, imala sam I ja problem sa domacicom... ali nam je bilo privremeno resenje I sigurnost da je popila lekove i da su spakovani u kutije i da je stan sredjen... u krajnjem slucaju moja mama je usmerila paznju na nju i cas je optuzivala a cas se sa njom dobro zabavljala. Nije joj dozvoljavala da se krece po stanu i da joj sprema, ali eto... tih godinu dana do smestanja u dom proveli smo vise baveci se gerontodomacicom a manje mojom mamom Ovi smajliji smo zapravo ja, moja mama i gerontodomacica Dooobro, opet kazem to je bilo u nasem slucaju i ima i svetlih primera. A i u nasem primeru uspeli smo da prevazidjemo neke probleme da bi mama bila u svom stanu, dok ga je prepoznavala kao svoj stan.

 

[beket]

I zanima me samo da li je neki moj plan da ona ostane samostalna sto duze, pogresan?

Nije pogrešan. Dementne u početnoj fazi treba baš podsticati na svakodnevne aktivnosti. Ali ako su joj već prepisali te flastere (exelon?) - nisam sigurna da je to početna faza... To treba pitati neuropsihijatra.
Ali ponavljam hiljaditi put - ne može niko da predvidi tačan tok bolesti, niti koliko će trajati koja faza, jer je kod svakog drugačije. Demencija je posledica sitnih moždanih udara i nema pravila koji deo mozga će kad biti zahvaćen.

 

[pahuljicagm]

To moze da zvuci kao laz, a moze da bude I pomak u bolesti. Pre ce biti, po mom laickom misljenju I licnom iskustvu da je snalazenje, koje koriste dementni da ne bi osecali prekor okoline. Pokusavaju I sami da opravdaju sebe pred sobom, ali I pred drugima. Nemoj da se raspravljas s njom na tu temu. U pocetku sam pogresno postupala iz neznanja pa sam ocekivala od mame da vise pazi I da mora da uradi kako treba. To je dovodilo do vece nesigurnosti I nervoze. Gledaj da je pohvalis kada god mozes, a da usput smislis kako da resis postojeci problem. Uvek optuzi nekog drugog za ono sto je ona zabrljala ili se pozovi na to da se I tebi desava slicno. A istovremeno nadji nacin da joj pomognes da resi nesnalazenje. Mozda je stvarno los kvalitet flastera, a mozda ga lepi na mestu koje je podlozno trenju ili jednostavno ne ume da zalepi... jer treba da odlepi sa folije, pa onda nadji pogodno mesto, dobro zalepi, proveri da li stoji zalepljeno -mozda I vise puta u strahu, da li sam zalepila ili treba da odlepim, koje je doba dana... sve su to nedoumice sa kojima se dementan susrece za samo taj jedan zadatak.Trebalo mi je vremena I puno lutanja I kidanja I nervoze I rasprave I ... citanja I istrazivanja... I razgovora sa doktorima...I ovaj forum koji mi je mnooooogo pomogao... I udruzenje porodica... vise puta sam ovde napisala da je moja mama postavljala pitanje *sta se to desava sa mnom, strah me...*. To se desava I sada, ali redje. Jer moja mama ima vaskularnu demenciju I desava se da je prilicno stabilna I svesna, a onda odjednom se nacisto izgubi. Ne znam da li mi je teze kada place, kao u nedelju vece jer su je emocije preplavile I pita kada cu da je posetim. Ili je jos gore kada radi sve nakaradno I nema pojma da sam ja njena cerka, posto ona ima malu devojcicu... Geronto domacice mogu da pomognu, kao sto je LJILJA MMM pisala na ovom forumu, kada se dementan veze za njih I moze da funkcionise par sati u kuci uz njihovu pomoc. Pitanje je koliko porodica moze da izdrzi ostatak dana I noc, a noc je uglavnom sa pogorsanjem bolesti najteza. Moja mama nije mogla da podnese geronto domacicu, imala sam I ja problem sa domacicom... ali nam je bilo privremeno resenje I sigurnost da je popila lekove i da su spakovani u kutije i da je stan sredjen... u krajnjem slucaju moja mama je usmerila paznju na nju i cas je optuzivala a cas se sa njom dobro zabavljala. Nije joj dozvoljavala da se krece po stanu i da joj sprema, ali eto... tih godinu dana do smestanja u dom proveli smo vise baveci se gerontodomacicom a manje mojom mamom Ovi smajliji smo zapravo ja, moja mama i gerontodomacica Dooobro, opet kazem to je bilo u nasem slucaju i ima i svetlih primera. A i u nasem primeru uspeli smo da prevazidjemo neke probleme da bi mama bila u svom stanu, dok ga je prepoznavala kao svoj stan.

Tek planiram da idem kod neuropsihijatra. Sinoc sam sela i popisala pitanja za njega, kao i zapazanja, sta se sve dogodilo u poslednjih mesec dana... Nisam mogla da verujem!!! Pa ona je toliko zaboravila u poslednjih mesec dana, da imam utisak da je imala verovatno neki ozbiljniji mozdani udar (rekli su joj da je celo njeno stanje posledica moz.udara)
Evo,sad sam zavrsila razgovor sa njom, kaze da celo jutro kuva, zaboravila je sta se kad stavlja. Svesna sam da ne moze da bude bolje, ali ovom brzinom da to ide, prosto ne mogu da verujem...

Ne znam, hvala vam svima koji odgovarate na poruke, puno mi znaci. I ja sam citala na netu o tome, ali ovo je ipak drugacije, iskustva ljudi koji su prosli ili prolaze kroz ono sto mene ceka...

- - - - - - - - - -

Nije pogrešan. Dementne u početnoj fazi treba baš podsticati na svakodnevne aktivnosti. Ali ako su joj već prepisali te flastere (exelon?) - nisam sigurna da je to početna faza... To treba pitati neurophijatra.
Ali ponavljam hiljaditi put - ne može niko da predvidi tačan tok bolesti, niti koliko će trajati koja faza, jer je kod svakog drugačije. Demencija je posledica sitnih moždanih udara i nema pravila koji deo mozga će kad biti zahvaćen.

Hvala ti puno na odgovoru, planiram da odem kod neuropsihijatra koji je leci vec neko vreme i koji je i postavio dijagnozu. Pripremila pitanja... U svakom slucaju predstoji tezak period, nemam nikakvu dilemu.

 

[bezuslovna ljubav]

Tek planiram da idem kod neuropsihijatra. Sinoc sam sela i popisala pitanja za njega, kao i zapazanja, sta se sve dogodilo u poslednjih mesec dana... Nisam mogla da verujem!!! Pa ona je toliko zaboravila u poslednjih mesec dana, da imam utisak da je imala verovatno neki ozbiljniji mozdani udar (rekli su joj da je celo njeno stanje posledica moz.udara)
Evo,sad sam zavrsila razgovor sa njom, kaze da celo jutro kuva, zaboravila je sta se kad stavlja. Svesna sam da ne moze da bude bolje, ali ovom brzinom da to ide, prosto ne mogu da verujem...

Ne znam, hvala vam svima koji odgovarate na poruke, puno mi znaci. I ja sam citala na netu o tome, ali ovo je ipak drugacije, iskustva ljudi koji su prosli ili prolaze kroz ono sto mene ceka...

- - - - - - - - - -



Hvala ti puno na odgovoru, planiram da odem kod neuropsihijatra koji je leci vec neko vreme i koji je i postavio dijagnozu. Pripremila pitanja... U svakom slucaju predstoji tezak period, nemam nikakvu dilemu.

I meni je cudno da je u pocetnoj fazi prepisan flaster. Doduse, nisam bas upucena u kojim stanjima se koristi. Moze da bude I pocetno stanje a da je terapija suvise jaka I da dovodi do jos vece konfuzije. Proveri dobro sa psihijatrom. Ne reaguje svako podjednako na istu terapiju, treba pronaci odgovarajucu kombinaciju. Nemoj ocekivati cuda, jer bolest ima svoj tok. Lekovima moze samo da se uspori.

 

[beket]

Evo,sad sam zavrsila razgovor sa njom, kaze da celo jutro kuva, zaboravila je sta se kad stavlja. ..

Dakle, svesna je da zaboravlja? To je možda dobar znak. Retko ko u poodmakloj demenciji priznaje takve stvari. Obično se prave da je s njima sve u redu i izmišljaju razne gluposti, samo da bi se opravdali.

 

[Ona Marge]

Ova moja danas pomešala šta je sanjala i šta je istina. Nisam ni pokušavala da je ubedim u suprotno. Još se ljuti što joj je prijatelj rekao da je to sanjala.
I tako, povremeno priča gde je išla a u stvari je skroz nepokretna.
I priča da je svako veče voze vozom pa je vrate u sobu...nekad u njenu a nekad u neku drugu...i kad je vrate u njenu, da onda soba bude preuređena...sirota...

 

[Zadovoljna domacica]

Ova moja danas pomešala šta je sanjala i šta je istina. Nisam ni pokušavala da je ubedim u suprotno. Još se ljuti što joj je prijatelj rekao da je to sanjala.
I tako, povremeno priča gde je išla a u stvari je skroz nepokretna.
I priča da je svako veče voze vozom pa je vrate u sobu...nekad u njenu a nekad u neku drugu...i kad je vrate u njenu, da onda soba bude preuređena...sirota...

Moj tata je mene stalno ubeđivao da je hodao dok je bio u bolnici, samo kada je mogao da pronađe svoje papuče. I da je šetao dok je čekao bronhoskopiju, a bio je sasvim nepokretan.

Nema dana da ga se ne setim, i da se ne isplačem.

 

[j.e.l.e.n.a.]

Nemojte da mi se smejete
moj tata je sve nas ubedjivao da u petak putuje na Kubu
i da licno Fidel Kastro salje avion po njega

 

[bezuslovna ljubav]

Nemojte da mi se smejete
moj tata je sve nas ubedjivao da u petak putuje na Kubu
i da licno Fidel Kastro salje avion po njega

Izvini, ali morala sam da se nasmejem. A jel se bavio politikom nekada?

- - - - - - - - - -

Ova moja danas pomešala šta je sanjala i šta je istina. Nisam ni pokušavala da je ubedim u suprotno. Još se ljuti što joj je prijatelj rekao da je to sanjala.
I tako, povremeno priča gde je išla a u stvari je skroz nepokretna.
I priča da je svako veče voze vozom pa je vrate u sobu...nekad u njenu a nekad u neku drugu...i kad je vrate u njenu, da onda soba bude preuređena...sirota...

Moja mama je to pricala zajedno sa svojom bivsom cimerkom (pokojnom), posto su obe imale tada mobilne telefone pa smo tako komunicirale. Cak su mene I cimerkinu cerku toliko ubedile da smo zvale sociologa da pitamo da li su stvarno premestene. Par puta su isle od sobe do sobe I birale svoju sobu, pa I resavale da se usele u tudju sobu. Kako god, smirivale smo ih pricom da je to najbolja soba u kojoj su sada I da nikako vise ne menjaju smestaj. I da su svi doktori na njihovoj strani I da uvek gledaju da im obezbede najbolje uslove.

 

[bezuslovna ljubav]

Moj tata je mene stalno ubeđivao da je hodao dok je bio u bolnici, samo kada je mogao da pronađe svoje papuče. I da je šetao dok je čekao bronhoskopiju, a bio je sasvim nepokretan.

Nema dana da ga se ne setim, i da se ne isplačem.

Draga, sve ti se tako brzo izdesavalo. Postoje etape u tugovanju kroz koje moras da prodjes. Cini mi se da nekada dementni kroz takve recenice ukazuju na svoje zelje I potrebe. Kao kada treba da rastumacis sta hoce da ti kaze malo dete.

 

[j.e.l.e.n.a.]

Izvini, ali morala sam da se nasmejem. A jel se bavio politikom nekada?

- - - - - - - - - -



Moja mama je to pricala zajedno sa svojom bivsom cimerkom (pokojnom), posto su obe imale tada mobilne telefone pa smo tako komunicirale. Cak su mene I cimerkinu cerku toliko ubedile da smo zvale sociologa da pitamo da li su stvarno premestene. Par puta su isle od sobe do sobe I birale svoju sobu, pa I resavale da se usele u tudju sobu. Kako god, smirivale smo ih pricom da je to najbolja soba u kojoj su sada I da nikako vise ne menjaju smestaj. I da su svi doktori na njihovoj strani I da uvek gledaju da im obezbede najbolje uslove.

MA ne,nikad..

Jedne godine,u vreme njegove slave,u poseti Srbiji je bio neko od americkih visokih zvanicnika,ne seccam se ko...
i ja mu kazem...kasnice ljudi na slavu,haos je u gradu zbog tog i tog
a on mrtav `ladan izvali..."pa zovi i njega na slavu...da ne ostane covek gladan"

Tad je nekako,pocelo bas bas da se primecuje da njemu nisu sve ovcice na broju...mada je to svima izgledalo kao dobar stos,on je bio toliko ozbiljan da sam ja znala da on u svojoj glavi to zaista i misli

 

[pahuljicagm]

Dakle, svesna je da zaboravlja? To je možda dobar znak. Retko ko u poodmakloj demenciji priznaje takve stvari. Obično se prave da je s njima sve u redu i izmišljaju razne gluposti, samo da bi se opravdali.

Ma da, ona je stalno svesna toga, kaze da je najvise nervira to sto ona zna da je to sve nekada znala da uradi, a sad ne moze da seti.

 

[pahuljicagm]

Recimo, sad me je zvala, zakazala je kod frizera, sama ce otici i nadam se da ce se vratiti. nikad se jos nije dogodilo da ne ume da se vrati kuci. Pre par godina se dogodilo da ima rupu u secanju u trajanju od pola sata, sat, lekari predpostavljaju da je u tom trenutku imala jedan od mozdanih udara. U osnovi, ona solidno funkcionise, s obzirom na dijagnozu. Do pre mesec i po stalno je setala, svaki dan, solidna tura, 3-4 km , medjutim u zadnje vreme je noge bole i nema snage, tako da ne seta puno. Koristi racunar, salje mailove, koristi e-bank, komunicira skajpom, juce je skinula knjigu sa neta, prebacila na i-pod pa ce da cita... Zaboravi ponekad kako da se uloguje, zovne mene, i resimo preko telefona, ili odem pa joj sve nametstim da moze da funkcionise. Zato mislim da je to jos uvek pocetna faza. pratim je svakodnevno, sta cu drugo...

 

[beket]

Recimo, sad me je zvala, zakazala je kod frizera, sama ce otici i nadam se da ce se vratiti. nikad se jos nije dogodilo da ne ume da se vrati kuci. Pre par godina se dogodilo da ima rupu u secanju u trajanju od pola sata, sat, lekari predpostavljaju da je u tom trenutku imala jedan od mozdanih udara. U osnovi, ona solidno funkcionise, s obzirom na dijagnozu. Do pre mesec i po stalno je setala, svaki dan, solidna tura, 3-4 km , medjutim u zadnje vreme je noge bole i nema snage, tako da ne seta puno. Koristi racunar, salje mailove, koristi e-bank, komunicira skajpom, juce je skinula knjigu sa neta, prebacila na i-pod pa ce da cita... Zaboravi ponekad kako da se uloguje, zovne mene, i resimo preko telefona, ili odem pa joj sve nametstim da moze da funkcionise. Zato mislim da je to jos uvek pocetna faza. pratim je svakodnevno, sta cu drugo...

Da, da, to je sve super. Ona je daleko od nesamostalnosti, nije to izgleda klasična demencija... Ja bih nju odvela kod nekog boljeg lekara, jes da košta privatno, ali neki su tako došli do sasvim druge dijagnoze. Naravno, ako imate finansijskih mogućnosti. A da li je uopšte išla na snimanje mozga? Nema tu šta da se pretpostavlja, moždani udar se vidi na snimku, kao i koliko je mozak oštećen ako je početak demencije. Trebalo bi da odeš s njom i na testiranje kod psihologa (ne samo kod psihijatra).

 

[bezuslovna ljubav]

Da, da, to je sve super. Ona je daleko od nesamostalnosti, nije to izgleda klasična demencija... Ja bih nju odvela kod nekog boljeg lekara, jes da košta privatno, ali neki su tako došli do sasvim druge dijagnoze. Naravno, ako imate finansijskih mogućnosti. A da li je uopšte išla na snimanje mozga? Nema tu šta da se pretpostavlja, moždani udar se vidi na snimku, kao i koliko je mozak oštećen ako je početak demencije. Trebalo bi da odeš s njom i na testiranje kod psihologa (ne samo kod psihijatra).

Slazem se da treba dobro postaviti dijagnozu. Medjutim, ne treba se opustati kada je demencija prisutna. I uz svo snalazenje moguci su ispadi koji mogu ugroziti pacijenta. Moja mama je bila godinu I malo vise sama kada je postavljena dijagnoza. Funkcionisala je uz povremene brljotine, kao I napade panike I halucinacije. Pocela sam da se edukujem na tu temu I sve vise saznavala I sve se vise plasila. I sve vise sam uz vas na ovom forumu ucila da se postavljam prema dementnoj majci i da joj pomognem u njenom strahu, agresiji, nemoci, stidu, depresiji... Nedavno sam odgledala fil Still Alice sa prevodom I bas sam se potresla cinjenicom koliko su dementni uplaseni I onda kada su svesni od cega boluju I koliko je nemoguce preduprediti mnoge ispade I sam tok. A opet... svaki je slucaj za sebe I pitanje je kako ce se odvijati I u kom pravcu ce ici...potreban je nadzor, dobra ,medicinska nega I pokusaji resavanja poteskoca sa kojima se srece I bolesnik I porodica. Neophodan je dobar neuropsihijatar , koji ce pratiti konkretan slucaj I tok. Vazno je i pracenje opsteg zdravstvenog stanja. I pravilno ophodjenje porodice. Na ovom forumu sam dobila mnogo ideja I smernica I podrske I kritike...da, kritike su jako vazne I preispitivanje stavova I ponasanja, jer smo zateceni novim momentima koji izgledaju suludo I reagujemo neprimereno. Ne zato sto necemo drugacije, vec zato sto ne umemo I zaprepasteni smo I zateceni smo ... Iznova I iznova... Ovo pisem zbog onih koji se tek suocavaju sa pocetnim stadijumima. Pokusavam da im bar malo pomognem, jer sam ja bila u agoniji, a jos vise me boli sto nisam u prvimmesecima razumela bolest I stanje moje mame... sto joj mozda u prvih par meseci nisam uvek prisla na adekvatan nacin.

 

[Pile_0809]

Ako na bilo koji nacin mogu da pomognem bilo kome od vas, rado cu to uciniti... Jer svi prolazimo kroz isto i znam da su meni vasi saveti citajuci vase postove pomogli...
Nazalost moj otac je pre 3 dana preminuo. Kako sam vam pisala prosle nedelje, primljen je u Kamenicu jer je dobio uzasnu upalu pluca. Lakari na institutu su se zaista trudili i ucinili sve sto su mogli, ali nazalost nije uspeo da se izvuce. Jako je tesko disao, nedelju dana je bio na kisoniku i infuziji, na kraju nije mogao ni da guta vec su ga hranili putem sonde. Pricala sam sa doktorkom, kaze da je to vrlo cesta pojava kada su ovi pacijenti u pitanju jer je njihov imunitet strasno oslabljen i podlozni su raznim infekcijama, a pogotovo ukoliko dosta vremena provode u lezecem ili sedecem polozaju tada im se sve nakuplja u plucima. Sta da vam kazem, koliko god covek misli da je spreman na tako nesto, nije, koliko god da zna da za tu bolest nema leka, opet se nada. Bol je neopisiva, i verovatno nikada nece proci, samo se nadam da covek vremenom nauci da zivi sa tim... Ova bolest je preteska, jedna od najgorih, pogotovo za porodicu jer je pretesko gledati kako se neko od vasih najblizih toliko muci i pati i kako se njihov zivot polako gasi.
Mislim da je mom ocu jako tesko pao smestaj u dom, dakle sama ta promena, a pogotovo ukoliko nega u domu nije na zadovoljavajucem nivou i tvrdim da bi on i danas bio ziv da ga tamo nismo smestili. Otici cu na razgovor sa direktorom doma i skrenuti paznju na sve stvari koje su bile lose i pogresne i uputiti sve kritike, ako ni zbog cega drugog onda zbog svih sadasnjih, ali i buducih bolesnika, kako bi se uslovi u ovim ustanovama poboljsali. U svakom slucaju, pre nego se odlucite na takvu promenu, dakle da smestite vase najblize u dom, dobro se raspitajte i sto cesce ih posecujte kako bi bili sigurno da tamo dobijaju odgovarajucu negu. Naravno da je sve individualno i to kako ce se bolesnik uklopiti u dom, zavisi od mnogo faktora, pre svega od same njegove licnosti i karaktera, faze bolesti i sl, ali sa druge strane i od uslova u samom domu. Nazalost, mi nismo imali tu srecu da pronadjemo odgovarajuci dom i nismo zadovoljni uslovima u domu u kojem je moj otac bio smesten, pocevsi do medicinskog osoblja, preko higijene i hrane pa sve do negovateljica.
Opet ponovaljam, ako nekome treba neki savet vazan za ovu uzasnu bolest tu sam...

 

[beket]

Pile, moje saučešće. Neke stvari se ne mogu sprečiti. Komplikacije mogu nastati i u boljim uslovima. Moja majka je već pet godina u jednom privatnom domu, fino je paze, naročito glavna sestra, ali kad je bila frka pre par godina, samo su pozvali hitnu i mene obavestili gde su je poslali. Nemaju oni ništa s tim. Kad je drugi put došla hitna, a ovi konstatovali da nije za urgentni, tamo su je i ostavili... I eno još je jadna živa, ama nit govori nit romori... Ma ni oči nije otvorila kad sam zadnji put bila. U većini ovakvih slučajeva smrt je samo blagoslov. Probaj to da prihvatiš kao prirodan tok bolesti. U svim priručnicima o demenciji upala pluća se pominje kao najčešći uzrok smrti.

 

[Pile_0809]

Hvala puno. Slazem se da je u ovakvim slucajevima na neki nacin smrt olaksanje. Ali opet, tuga je neopisiva. Znam da je uvek lakse kriviti druge, u ovom slucaju osoblje u domu, ali zaista mislim da nije trebalo da dodje do ove upale pluca, kao ni do niza drugih dogadjaja o kojima sam vec pisala. Neminovno je da bi do ovoga doslo, pre ili kasnije, ali svakako da su svi ovi dogadjaji doprineli ubrzanom napretku bolesti. Sta da kazem, i ja sam hiljadu puta pomislila da bi najbolje bilo da se resi muka, i sebe i nas, ali sad kad ga nema samo razmisljam koliko mi ne bi bilo tesko i 10 puta dnevno da odlazim u Kamenicu u bolnicu samo da je jos uvek ziv. Uzasna bolest, mogu da zamislim samo koliko je strasno toliko dugo gledati roditelja kako se pati... Samim tim smrt jos teze pada, ja ne mogu da izbacim iz glave njegov lik poslednji put kad sam ga videla i koliko se mucio... Na kraju se eto sve svelo na to zapaljenje pluca. Borili smo se do samog kraja, nema sta nismo pokusali, i posle razmisljam, kakav bi i bio njegov zivot i da se oporavio od te upale pluca. Uteha je jedino sto sam bila uz njega do poslednjeg trenutka i sto sam mu rekla sve sto sam zelela i znam da me je razumeo...

 

[j.e.l.e.n.a.]

Pile,moje saučešće
znam da ću zvučati pregrubo,ali,odmorio se. Smrt je u slučaju dementnih,samo olakšanje i prestanak muka.

 

[bezuslovna ljubav]

Hvala puno. Slazem se da je u ovakvim slucajevima na neki nacin smrt olaksanje. Ali opet, tuga je neopisiva. Znam da je uvek lakse kriviti druge, u ovom slucaju osoblje u domu, ali zaista mislim da nije trebalo da dodje do ove upale pluca, kao ni do niza drugih dogadjaja o kojima sam vec pisala. Neminovno je da bi do ovoga doslo, pre ili kasnije, ali svakako da su svi ovi dogadjaji doprineli ubrzanom napretku bolesti. Sta da kazem, i ja sam hiljadu puta pomislila da bi najbolje bilo da se resi muka, i sebe i nas, ali sad kad ga nema samo razmisljam koliko mi ne bi bilo tesko i 10 puta dnevno da odlazim u Kamenicu u bolnicu samo da je jos uvek ziv. Uzasna bolest, mogu da zamislim samo koliko je strasno toliko dugo gledati roditelja kako se pati... Samim tim smrt jos teze pada, ja ne mogu da izbacim iz glave njegov lik poslednji put kad sam ga videla i koliko se mucio... Na kraju se eto sve svelo na to zapaljenje pluca. Borili smo se do samog kraja, nema sta nismo pokusali, i posle razmisljam, kakav bi i bio njegov zivot i da se oporavio od te upale pluca. Uteha je jedino sto sam bila uz njega do poslednjeg trenutka i sto sam mu rekla sve sto sam zelela i znam da me je razumeo...

Moje saucesce, draga Dala si sve od sebe da ucinis sto si mogla. Stanje u domovima je takvo kakvo je I tu se ne moze mnogo uciniti. Vec godinama se borim sa zaposlenima u domu u kojem je moja mama. Vec dva puta je bila na ivici da padne u dijabeticarsku komu, da ne pricam o zapostavljanju u pracenju ostalih simptoma... Nije ni kod kuce sve idealno, jer svi znamo koliko se ceka da dodje hitna pomoc I kako se ponasaju kada dodju, zakazivanje pregleda je dugotrajan proces... a mi moramo da zaradimo da sve troskove platimo I jos da ostanemo prisebni da se nosimo sa svim problemima... Imali smo srecu da moju mamu leci sjajan neuropsihijatar dr Mira Stojanovic. Doktorica koja je zaposlena u domu a nije zaduzena za odeljenje na kojem je moja mama, mnogo puta se angazovala da pomogne I ukaze ostalima. Glavna sestra je isto divna. Sa ostalima sam stalno na oprezu I vecito proveravam. Uvek ista prica da nema novca i nema dovoljno osoblja I slabo su placeni I uskoro ce menjati koncepciju....u svakom slucaju mislim da bi moja mama brzo zavrsila da je ostala u svom stanu.U domu se preporodila, mada je bilo teskoca u pocetku. Vise zbog tugovanja za proslim zivotom I zbog uticaja rodbine. Sama je negde bila svesna da je tu sigurnije. I danas joj pricam da je tu na lecenju. Sada retko kada pominje kucu. Ali ne moze niko pretpostaviti kako ce se odvijati ta uzasna bolest u pojedinacnom slucaju. Zavisi I od opsteg stanja, kao I od delova mozga gde je bolest uzela maha... nemas razloga da sebe preispitujes, jer si stvarno ucinila sve

 

[Zadovoljna domacica]

Pile, moje saučešće. Stvarno mi je žao.

 

[pahuljicagm]

Slazem se da treba dobro postaviti dijagnozu. Medjutim, ne treba se opustati kada je demencija prisutna. I uz svo snalazenje moguci su ispadi koji mogu ugroziti pacijenta. Moja mama je bila godinu I malo vise sama kada je postavljena dijagnoza. Funkcionisala je uz povremene brljotine, kao I napade panike I halucinacije. Pocela sam da se edukujem na tu temu I sve vise saznavala I sve se vise plasila. I sve vise sam uz vas na ovom forumu ucila da se postavljam prema dementnoj majci i da joj pomognem u njenom strahu, agresiji, nemoci, stidu, depresiji... Nedavno sam odgledala fil Still Alice sa prevodom I bas sam se potresla cinjenicom koliko su dementni uplaseni I onda kada su svesni od cega boluju I koliko je nemoguce preduprediti mnoge ispade I sam tok. A opet... svaki je slucaj za sebe I pitanje je kako ce se odvijati I u kom pravcu ce ici...potreban je nadzor, dobra ,medicinska nega I pokusaji resavanja poteskoca sa kojima se srece I bolesnik I porodica. Neophodan je dobar neuropsihijatar , koji ce pratiti konkretan slucaj I tok. Vazno je i pracenje opsteg zdravstvenog stanja. I pravilno ophodjenje porodice. Na ovom forumu sam dobila mnogo ideja I smernica I podrske I kritike...da, kritike su jako vazne I preispitivanje stavova I ponasanja, jer smo zateceni novim momentima koji izgledaju suludo I reagujemo neprimereno. Ne zato sto necemo drugacije, vec zato sto ne umemo I zaprepasteni smo I zateceni smo ... Iznova I iznova... Ovo pisem zbog onih koji se tek suocavaju sa pocetnim stadijumima. Pokusavam da im bar malo pomognem, jer sam ja bila u agoniji, a jos vise me boli sto nisam u prvimmesecima razumela bolest I stanje moje mame... sto joj mozda u prvih par meseci nisam uvek prisla na adekvatan nacin.

Pa privatno je konacno i dobila dijazgnozu. Iz drzavne klinike joj je dr,koja vazi za jednu od najboljih u toj oblasti, rekla da ide kuci i da pije aspirine. A onda je svojom upornoscu stigla do nekog profe koji je konacno pregledao sve snimke, nalaze, analize i postavio dijagnozu. KOgnitivni poremecaj. I tako dve godine, a onda je proletos pomenuo i Alz.bolest. Ona je pala u malu dusu skroz, jer o svojoj bolesti zna mnogo, citala i trazila na netu, gledala pomenuti film cim je cula za njega....
NAjnovije je da joj je da je profa ukinuo Exelon, izaziva joj probleme sa zeludcem, ne moze da jede, toliko je slaba da ne moze da ide napolje. E sad, zeludac ce se verovatno smiriti, a sta ce biti sa glavom, to cemo da vidimo. Ovih dana koliko joj nije bilo dobro, nije imala epizode lutanja, tj gubljenja, sve vreme je bila " normalna" - kako grozan izraz- zaboravi po neku sitnicu, ali nije nista vredno spomena...
A mislila sam da ce potrajati malo taj period njnog relativno normalnog funkcionisanja...
Ali, sta je - tu je...
Videcemo.
Pozdrav za sve.

 

[beket]

Pa privatno je konacno i dobila dijazgnozu. Iz drzavne klinike joj je dr,koja vazi za jednu od najboljih u toj oblasti, rekla da ide kuci i da pije aspirine. A onda je svojom upornoscu stigla do nekog profe koji je konacno pregledao sve snimke, nalaze, analize i postavio dijagnozu. KOgnitivni poremecaj. I tako dve godine, a onda je proletos pomenuo i Alz.bolest. Ona je pala u malu dusu skroz, jer o svojoj bolesti zna mnogo, citala i trazila na netu, gledala pomenuti film cim je cula za njega....
NAjnovije je da joj je da je profa ukinuo Exelon, izaziva joj probleme sa zeludcem, ne moze da jede, toliko je slaba da ne moze da ide napolje. E sad, zeludac ce se verovatno smiriti, a sta ce biti sa glavom, to cemo da vidimo..

ne znam šta da kažem na sve ovo, osim da je sve to prilično čudno, dementni se ne ponašaju kao tvoja tetka, to prosto nije to, moguće da su privatnici iskoristili njenu naivnost i opsesiju... ona svakako ima neki kognitivni ili psihosomatski poremećaj, ali to - po svemu sudeći - nije klasična demencija... ponavljam: nađite pravog lekara!

 

[bezuslovna ljubav]

Pa privatno je konacno i dobila dijazgnozu. Iz drzavne klinike joj je dr,koja vazi za jednu od najboljih u toj oblasti, rekla da ide kuci i da pije aspirine. A onda je svojom upornoscu stigla do nekog profe koji je konacno pregledao sve snimke, nalaze, analize i postavio dijagnozu. KOgnitivni poremecaj. I tako dve godine, a onda je proletos pomenuo i Alz.bolest. Ona je pala u malu dusu skroz, jer o svojoj bolesti zna mnogo, citala i trazila na netu, gledala pomenuti film cim je cula za njega....
NAjnovije je da joj je da je profa ukinuo Exelon, izaziva joj probleme sa zeludcem, ne moze da jede, toliko je slaba da ne moze da ide napolje. E sad, zeludac ce se verovatno smiriti, a sta ce biti sa glavom, to cemo da vidimo. Ovih dana koliko joj nije bilo dobro, nije imala epizode lutanja, tj gubljenja, sve vreme je bila " normalna" - kako grozan izraz- zaboravi po neku sitnicu, ali nije nista vredno spomena...
A mislila sam da ce potrajati malo taj period njnog relativno normalnog funkcionisanja...
Ali, sta je - tu je...
Videcemo.
Pozdrav za sve.

Uobicajeno je da stanje varira, da ima stabilnih perioda I dana kada se bas pogube. Kod moje mame je tako vec 5 godina. Mada je sve vise gubila sposobnosti da sama o sebi brine ... terapiju smo stalno prilagodjavali... jutros je izasla iz sobe I izgubila se u hodnicima, usla u neciju sobu I jedva su je nasli. A do pre dva dana je bila stabilna I komunicirala je raspolozeno I u njenim granicama mogucnostima dosta dobro. Da li ste uradili ct glave? Da li je imala problema sa krvnim sudovima, pritiskom, secerom...? Sve to mora da se drzi pod kontrolom. Da li si ti nasamo popricala sa doktorom?

- - - - - - - - - -

ne znam šta da kažem na sve ovo, osim da je sve to prilično čudno, dementni se ne ponašaju kao tvoja tetka, to prosto nije to, moguće da su privatnici iskoristili njenu naivnost i opsesiju... ona svakako ima neki kognitivni ili psihosomatski poremećaj, ali to - po svemu sudeći - nije klasična demencija... ponavljam: nađite pravog lekara!

Beket, moja mama I sada povremeno kaze da se plasi I da se nesto cudno sa njom desava. Mada sada ima problem da artikulise svoje misli, ali uspe da mi objasni da oseca strah, da joj se cini da gubi kontrolu... Dijagnoza je vaskularna demencija, a u poslednje vreme pisu Alzhajmer. Mada treba proveriti kod pahuljicine tetke treba iskljuciti sa sigurnoscu paranoju I slicno. Mozda je tetka gledala I citala puno o demenciji...Ali valjda nije taj doctor toliko los u dijagnozi da ne razlikuje paniku od demencije.