Demencija

[beket]

Exelon definitivno nije za početnu fazu demencije (kao aricept i slični lekovi koji navodno usporavaju bolest). To je napravljeno u obliku flastera baš za pacijente koji odbijaju lečenje, koji krišom pljuju tablete, a ne prepisuje se ljudima koji treba sami da brinu o sebi, nego im se to lepi na leđima, tamo gde ne mogu da dohvate. Treba proveriti da li je to još uvek u slobodnoj prodaji, pošto svi ostali lekovi idu na recept.

 

[bezuslovna ljubav]

Exelon definitivno nije za početnu fazu demencije (kao aricept i slični lekovi koji navodno usporavaju bolest). To je napravljeno u obliku flastera baš za pacijente koji odbijaju lečenje, koji krišom pljuju tablete, a ne prepisuje se ljudima koji treba sami da brinu o sebi, nego im se to lepi na leđima, tamo gde ne mogu da dohvate. Treba proveriti da li je to još uvek u slobodnoj prodaji, pošto svi ostali lekovi idu na recept.

Ovo pise u uputstvu za Exelon na samom pocetku - Terapiju rivastigminom treba započeti samo ukoliko postoji lice koje brine o pacijentu i koje će redovno pratiti da li pacijent uzima lek. I jos pise - Ako se terapija prekine na duže od nekoliko dana, treba je ponovo započeti dozom od 1,5 mg dva puta na dan. Dalje pise (npr. smanjenje kognitivne sposobnosti povezano sa starenjem) nije ispitivana, pa se stoga upotreba u ovim populacijama pacijenata ne preporučuje. E sad, nekada se odredjeni lekovi dobro pokazu I tamo gde nisu skroz indikovani, ali mislim da za ovaj lek treba neko dobro da prati pacijenta. Tako pise u uputstvu.

 

[arabeska11]

Kratko o mojim / maminim iskustvima sa Exelon flasterima: odokativno prepisala psihijatrica u DZ. Uradila memori test, ispisala recept i rekla mi da pazimo da ga mama stavlja uvek u isto vreme. Pošto mama tada nije bila pod 24satnim nadzorom kao sada, a ja sam se spremala na odmor, nisam se usudila da brigu o tome prepustim mami i ženi koja ju je obilazila. Posle sam čitala o nuspojavama i iskustvima i odustala potpuno. Nedugo potom prepisana joj je Ebixa (generički Memantin) koju i danas pije uz još neke lekova koji joj pomažu da bolje spava, psihički bude stabilnija i sve u svemu njeno stanje je prilično dobro u odnosu na to da već skoro dve godine ima dijagnozu demencije.

Vaskularna i Alchajmer se prilično razlikuju u početku. Postoje i kombinovane forme. Uz sve to se javljaju ili odranije postoje psihičke tegobe koje komplikuju stanje, postavljanje dijagnoze, pacijent je sluđen jer se oseća bespomoćno i potpuno izložen svemu tome. Mojoj majci je, pored svih pregleda, lekova, brige i pažnje, najviše prijalo kada je ušla u ritam redovnih aktivnosti. Sve se dešava u isto vreme iz dana u dan, obroci, lekovi, spavanje, vežbe, i mislim da bismo bez toga bili mnogo gore, i ona i ja, nego što smo sada.

Pahuljice, samo nastavite da pažljivo pratite sve što se s njom dešava, pokušaj da joj nađeš dobrog i iskusnog neurologa koji se baš bavi demencijama. Mislim da takvih nema mnogo, sumnjam da je broj u celoj Srbiji dvocifren, i budite uporni sve dok se ne uspostavi prava dijagnoza i ona počne optimalno da funkcioniše u odnosu na svoje stanje. Moguće je da je ona svesna da se nešto dešava, bude toga kod svih demencija u početnoj fazi, i to je možda i najteži period kada svi moraju da se suoče sa bolešću kod koje nema bitnih poboljšanja i čudesnih izlečenja, ali ipak dosta toga može da se uradi da se bolest pomalo uspori i lakše podnese.

 

[bezuslovna ljubav]

Kratko o mojim / maminim iskustvima sa Exelon flasterima: odokativno prepisala psihijatrica u DZ. Uradila memori test, ispisala recept i rekla mi da pazimo da ga mama stavlja uvek u isto vreme. Pošto mama tada nije bila pod 24satnim nadzorom kao sada, a ja sam se spremala na odmor, nisam se usudila da brigu o tome prepustim mami i ženi koja ju je obilazila. Posle sam čitala o nuspojavama i iskustvima i odustala potpuno. Nedugo potom prepisana joj je Ebixa (generički Memantin) koju i danas pije uz još neke lekova koji joj pomažu da bolje spava, psihički bude stabilnija i sve u svemu njeno stanje je prilično dobro u odnosu na to da već skoro dve godine ima dijagnozu demencije.

Vaskularna i Alchajmer se prilično razlikuju u početku. Postoje i kombinovane forme. Uz sve to se javljaju ili odranije postoje psihičke tegobe koje komplikuju stanje, postavljanje dijagnoze, pacijent je sluđen jer se oseća bespomoćno i potpuno izložen svemu tome. Mojoj majci je, pored svih pregleda, lekova, brige i pažnje, najviše prijalo kada je ušla u ritam redovnih aktivnosti. Sve se dešava u isto vreme iz dana u dan, obroci, lekovi, spavanje, vežbe, i mislim da bismo bez toga bili mnogo gore, i ona i ja, nego što smo sada.

Pahuljice, samo nastavite da pažljivo pratite sve što se s njom dešava, pokušaj da joj nađeš dobrog i iskusnog neurologa koji se baš bavi demencijama. Mislim da takvih nema mnogo, sumnjam da je broj u celoj Srbiji dvocifren, i budite uporni sve dok se ne uspostavi prava dijagnoza i ona počne optimalno da funkcioniše u odnosu na svoje stanje. Moguće je da je ona svesna da se nešto dešava, bude toga kod svih demencija u početnoj fazi, i to je možda i najteži period kada svi moraju da se suoče sa bolešću kod koje nema bitnih poboljšanja i čudesnih izlečenja, ali ipak dosta toga može da se uradi da se bolest pomalo uspori i lakše podnese.

Slazem se da se treba drzati dnevnog ritma, ali moram da podsetim da je to jako tesko u pocetku I u kucnim uslovima. Mojoj mami je stalno padalo na pamet da nesto treba da uradi ili da pronadje ili da stavi ili da proveri... a svaki pokusaj da je smirim na tu temu, dovodio je do rasprave I placa I agresije I optuzbi da je pravim ludom I da zna sta radi. Setala je od jednog do drugog sa tvrdnjom da joj ne radi mobilni ili sporet ili ves masina, a zapravo se nije snalazila da ih koristi. Udavila je sve oko sebe na tu temu. Umotavala je novac I neke nevazne predmete u plasticne kese I sakrivala, a onda ih besomucno trazila I preturala... Ispisivala je na papiricima koji je datum I kada je rodjena, jer ju je to propitivala neuropsihijatar na pregledima, pa je strepela od tih pregleda. Tek kada je dosla u dom pocela je da se pridrzava dnevnog ritma I reda I mislim da je to dosta doprinelo da se stabilizuje. Mada je I tamo pakovala stvari, vezivala u kese I krila po coskovima, pokusavala da se vrati kuci par puta... ali je to bilo u mnogo manjoj meri. Kazu da bi trebalo sto duze da ostanu u poznatom prostoru, ali moja mama u jednom trenutku nije prepoznavala svoj stan. Pahulicinu tetku treba neko da prati 24h, bar par dana, da bi utvrdio kako se ona ponasa u svom stanu I u toku dana I noci. I sve to da predoci neuropsihijatru.

 

[pahuljicagm]

Exelon definitivno nije za početnu fazu demencije (kao aricept i slični lekovi koji navodno usporavaju bolest). To je napravljeno u obliku flastera baš za pacijente koji odbijaju lečenje, koji krišom pljuju tablete, a ne prepisuje se ljudima koji treba sami da brinu o sebi, nego im se to lepi na leđima, tamo gde ne mogu da dohvate. Treba proveriti da li je to još uvek u slobodnoj prodaji, pošto svi ostali lekovi idu na recept.

Exelon joj je propisao lekar koji joj je i postavio dijagnozu - kognitivni poremecaj, ona ide kod njega vec 2 godine, a exelon joj je dao u sept. prosle god,manju dozu , pa nakon toga u dec je povecao dozu. Ona je odlicno funkcionisala do maja ove godine, kada je prestala da pije i koristi lekove. Znam da je dobro funkcionisala jer smo stalno na vezi, cujemo se po desetak puta dnevno.

 

[pahuljicagm]

Kratko o mojim / maminim iskustvima sa Exelon flasterima: odokativno prepisala psihijatrica u DZ. Uradila memori test, ispisala recept i rekla mi da pazimo da ga mama stavlja uvek u isto vreme. Pošto mama tada nije bila pod 24satnim nadzorom kao sada, a ja sam se spremala na odmor, nisam se usudila da brigu o tome prepustim mami i ženi koja ju je obilazila. Posle sam čitala o nuspojavama i iskustvima i odustala potpuno. Nedugo potom prepisana joj je Ebixa (generički Memantin) koju i danas pije uz još neke lekova koji joj pomažu da bolje spava, psihički bude stabilnija i sve u svemu njeno stanje je prilično dobro u odnosu na to da već skoro dve godine ima dijagnozu demencije.

Vaskularna i Alchajmer se prilično razlikuju u početku. Postoje i kombinovane forme. Uz sve to se javljaju ili odranije postoje psihičke tegobe koje komplikuju stanje, postavljanje dijagnoze, pacijent je sluđen jer se oseća bespomoćno i potpuno izložen svemu tome. Mojoj majci je, pored svih pregleda, lekova, brige i pažnje, najviše prijalo kada je ušla u ritam redovnih aktivnosti. Sve se dešava u isto vreme iz dana u dan, obroci, lekovi, spavanje, vežbe, i mislim da bismo bez toga bili mnogo gore, i ona i ja, nego što smo sada.

Pahuljice, samo nastavite da pažljivo pratite sve što se s njom dešava, pokušaj da joj nađeš dobrog i iskusnog neurologa koji se baš bavi demencijama. Mislim da takvih nema mnogo, sumnjam da je broj u celoj Srbiji dvocifren, i budite uporni sve dok se ne uspostavi prava dijagnoza i ona počne optimalno da funkcioniše u odnosu na svoje stanje. Moguće je da je ona svesna da se nešto dešava, bude toga kod svih demencija u početnoj fazi, i to je možda i najteži period kada svi moraju da se suoče sa bolešću kod koje nema bitnih poboljšanja i čudesnih izlečenja, ali ipak dosta toga može da se uradi da se bolest pomalo uspori i lakše podnese.

Kao sto rekoh, dijagnoza je kognitivni poremecaj. Radila je sve moguce preglede i analize, snimanja, i konacno je dosla kod ovog profe koji joj je i postavio dijagnozu,dao lekove i zaista joj pomogao. I stvarno joj je bilo dobro, ona je funkcionisala potpuno nornmalno, tako da se ja nisam previse ukljucivala u lecenje. Zaboravi kako se,recimo, pravi nesto sto voli da jede, pa me pozove da pita kako to da uradi, ali meni to nije bilo nista alarmantno. Ili zaboravi kako se radi nesto za racunarom. Ali kazem, to je bilo do maja, dok u jednom trenutku nije pocela da odbija da koristi lekove, ja sam se tek tada ukljucila jer ranije zaista nije bilo potrebe.
Ali, bez obzira sto je bila pod lekovima konstantno vec mesec i po , nije se vratila na taj nivo. Sad je samostalna, ali ipak drugacija. I onda joj je ukinuo exelon jer joj pravi problem sa zeludcem.
I sad pocinjem da sagledavam koliki je problem za koji nemam resenje....

- - - - - - - - - -

Slazem se da se treba drzati dnevnog ritma, ali moram da podsetim da je to jako tesko u pocetku I u kucnim uslovima. Mojoj mami je stalno padalo na pamet da nesto treba da uradi ili da pronadje ili da stavi ili da proveri... a svaki pokusaj da je smirim na tu temu, dovodio je do rasprave I placa I agresije I optuzbi da je pravim ludom I da zna sta radi. Setala je od jednog do drugog sa tvrdnjom da joj ne radi mobilni ili sporet ili ves masina, a zapravo se nije snalazila da ih koristi. Udavila je sve oko sebe na tu temu. Umotavala je novac I neke nevazne predmete u plasticne kese I sakrivala, a onda ih besomucno trazila I preturala... Ispisivala je na papiricima koji je datum I kada je rodjena, jer ju je to propitivala neuropsihijatar na pregledima, pa je strepela od tih pregleda. Tek kada je dosla u dom pocela je da se pridrzava dnevnog ritma I reda I mislim da je to dosta doprinelo da se stabilizuje. Mada je I tamo pakovala stvari, vezivala u kese I krila po coskovima, pokusavala da se vrati kuci par puta... ali je to bilo u mnogo manjoj meri. Kazu da bi trebalo sto duze da ostanu u poznatom prostoru, ali moja mama u jednom trenutku nije prepoznavala svoj stan. Pahulicinu tetku treba neko da prati 24h, bar par dana, da bi utvrdio kako se ona ponasa u svom stanu I u toku dana I noci. I sve to da predoci neuropsihijatru.

pa ocito da cu morati da je pratim par dana, jer nema dece ni supruga. Mada je i meni problem, radim po ceo dan, a gazda kad cuje za tetku od 70 i kusr godina najezi se...
i meni je bila ideja da sto duze ostane u svom stanu samostalna, ali , cini mi se da to nece ici bas tako...

 

[blizance]

Pa privatno je konacno i dobila dijazgnozu. Iz drzavne klinike joj je dr,koja vazi za jednu od najboljih u toj oblasti, rekla da ide kuci i da pije aspirine. A onda je svojom upornoscu stigla do nekog profe koji je konacno pregledao sve snimke, nalaze, analize i postavio dijagnozu. KOgnitivni poremecaj. I tako dve godine, a onda je proletos pomenuo i Alz.bolest. Ona je pala u malu dusu skroz, jer o svojoj bolesti zna mnogo, citala i trazila na netu, gledala pomenuti film cim je cula za njega....
NAjnovije je da joj je da je profa ukinuo Exelon, izaziva joj probleme sa zeludcem, ne moze da jede, toliko je slaba da ne moze da ide napolje. E sad, zeludac ce se verovatno smiriti, a sta ce biti sa glavom, to cemo da vidimo. Ovih dana koliko joj nije bilo dobro, nije imala epizode lutanja, tj gubljenja, sve vreme je bila " normalna" - kako grozan izraz- zaboravi po neku sitnicu, ali nije nista vredno spomena...
A mislila sam da ce potrajati malo taj period njnog relativno normalnog funkcionisanja...
Ali, sta je - tu je...
Videcemo.
Pozdrav za sve.

Sta da ti kazem,moja mama vec 2 god.deluje relativno dobro pored dijagnoze demencije I psihickih poremecaja ali...aaaliii...nije bez nadzora.Ujutru je obilazi med.sestra a ostatak dana ja koja brinem o njoj svakodnevno.Ona deluje ok,na prvi pogled ali recimo stalno je u spavacici I veci deo dana prespava zbog jakih sedative kojih da nije bila bi jako agresivna.Dobro je u smislu da sada hoce da me poslusa kad joj nesto savetujem za njeno dobro.Lekove joj ja uvece pakujem u teglice obelezene za tri obroka jer ona nije u stanju to da uradi niti bi se snasla sa 22 leka koji pije u toku dana.Ako negde putujem moram da organizujem zenu da je obilazi I pospremi stan jer ona nije u stanju nista za sobom da uradi osim ponekad da opera tanjir ili ode u wc I isprazni kateter na ventilu I to sva sreca u wc solju.Uglavnom gleda tv I to bez tona pa I onda kada je muzika I sedi u fotelji ili spava.Odavno zavisi od mene I nema pravo glasa u donosenju odluka osim o tome sta joj se jede ili nesto slicno u toku dana.Rekoh,na oko je <normalna>ali odavno nista nije kao pre...

 

[pahuljicagm]

ne znam šta da kažem na sve ovo, osim da je sve to prilično čudno, dementni se ne ponašaju kao tvoja tetka, to prosto nije to, moguće da su privatnici iskoristili njenu naivnost i opsesiju... ona svakako ima neki kognitivni ili psihosomatski poremećaj, ali to - po svemu sudeći - nije klasična demencija... ponavljam: nađite pravog lekara!

Videla sam na ovom forumu da mnogi hvale prof. Pavlovica. Ona ide kod njega, vec dve godine.

 

[pahuljicagm]

Sta da ti kazem,moja mama vec 2 god.deluje relativno dobro pored dijagnoze demencije I psihickih poremecaja ali...aaaliii...nije bez nadzora.Ujutru je obilazi med.sestra a ostatak dana ja koja brinem o njoj svakodnevno.Ona deluje ok,na prvi pogled ali recimo stalno je u spavacici I veci deo dana prespava zbog jakih sedative kojih da nije bila bi jako agresivna.Dobro je u smislu da sada hoce da me poslusa kad joj nesto savetujem za njeno dobro.Lekove joj ja uvece pakujem u teglice obelezene za tri obroka jer ona nije u stanju to da uradi niti bi se snasla sa 22 leka koji pije u toku dana.Ako negde putujem moram da organizujem zenu da je obilazi I pospremi stan jer ona nije u stanju nista za sobom da uradi osim ponekad da opera tanjir ili ode u wc I isprazni kateter na ventilu I to sva sreca u wc solju.Uglavnom gleda tv I to bez tona pa I onda kada je muzika I sedi u fotelji ili spava.Odavno zavisi od mene I nema pravo glasa u donosenju odluka osim o tome sta joj se jede ili nesto slicno u toku dana.Rekoh,na oko je <normalna>ali odavno nista nije kao pre...

Ma tetka je prilicno aktivna. Ima problem sa nogama od zimus (cekamo da stignemo na red za MR) , inace, njoj nista nije predstavljalo da ide u setnju min. 3 km dnevno. Sada ima dana kada oseca da je noge ne drze dobro, ali kad oseti da moze sama ide u snabdevanje najcesce sama placa racune, kuva min 2x nedeljno, ostalo joj ja donosim, farba kosu sama, koristi racunar I mob.tel.odrzava stan, sve osim usisavanja... Ali zato ne moze da zapamti da posle posla moram da odem nesto da zavrsim, I u stanju je 5x da pita u toku dana, I svaki put se toliko razocara da mi nabije osecaj krivice...
Sve je malo drugacije kako je prestala da uzima Exelon...
Ja sam pocela da vodim beleske poslednja dva meseca, I vidim da je bez obzira na lekove,ceo period pun uspona i padova... dan,dva dobro, dan dva lose I tako neprekidno....
Raspitala sam se i rekli su mi da bi nas CSR odbio za gerontodomacicu jer je ona pokretna, i takodje su me posavetovali da razmisljam o nekoj ustanovu u koju bih je mogla smestiti, s obzirom da radim, a ona nece biti bolje.
Ali, koliko god da je odsutna ili da joj nije dobro, ne daj ti Boze da napravim neku gramaticku gresku... Odmah ispravlja!!!

 

[beket]

Ali, koliko god da je odsutna ili da joj nije dobro, ne daj ti Boze da napravim neku gramaticku gresku... Odmah ispravlja!!!

Tetka je još u punoj snazi, ne zameraj što kritikuje - to je ono što je drži... Uvek to pohvali, "bravo, bolja si od mene" ili "hvala ti puno, čovek se uči dok je živ" itd.

Jeste, Pavlovića smo puno pominjali, neki su išli kod njega, ja samo čitala neke njegove radove, imam i jednu knjigu -

kad oseti da moze sama ide u snabdevanje najcesce sama placa racune, kuva min 2x nedeljno, ostalo joj ja donosim, farba kosu sama, koristi racunar I mob.tel.odrzava stan, sve osim usisavanja... Ali zato ne moze da zapamti da posle posla moram da odem nesto da zavrsim, I u stanju je 5x da pita u toku dana, I svaki put se toliko razocara da mi nabije osecaj krivice...

Da dodam koju reč i na ovo. Kao prvo, osećaj krivice - zaboravi! Dementni traže pažnju i to je prosto na prvom mestu. Nema ništa bitnije od njih samih. Moraš to i psihološki da razumeš, jer to kod njih nije običan strah od samoće, to je strah od nemoći. Bolje bi bilo da ti češće zoveš nju, kad god imaš vremena, nego da čekaš da te ona zivka... Ne pričaj puno o svojim problemima, jer ona to ne može da prihvati. Egocentričnost je naročito pojačana u prvim fazama demencije.

I naravno, treba razmišljati o smeštaju u neki starački dom. Nije to kod vas još hitno, ali to treba planirati mnoooogo ranije...

 

[Nena Alimpic]

Dobar dan, svima na ovom forumu,

Prikljucila sam se forumu posto je moja majka dobila dijagnozu alchajmerova bolesti u oktobru 2015. Stanje se naglo pogorsava i menja iz dana u dan. Mislim da bi mi bilo od velike koristi razmenjivati informacije kako se osobe koje se staraju o takvim pacijentima u kucnim uslovima snalaze u situacijama kada "pacijent" nesuvislo govori i sta uraditi kada odibija d auzme lekove, da jede ili da se kupa.
Sledece sto mi je potrebno su iskustva u koriscenju lekova - sta kome pomaze. Najgori period za moju majku je noc - verlo cesto ne spava i pod punom dozom prepisanih lekova! Doktor kaze da treba organizam da se navikne. 4 sedmice navikavanja?! Nisam sigurna!
Pozdrav svima

 

[blizance]

Videla sam na ovom forumu da mnogi hvale prof. Pavlovica. Ona ide kod njega, vec dve godine.

Mojoj mami je ukacio dijagnozu,lekove i dozu iz prve.Dobar je,ali neka se ljudi ne iznenade na veliki broj lekova koje daje odjednom.Jedina moja primedba je na raznoraznim vitaminskim pomocnim sredstvima koja su jako skupa ali verujem da su korisna onome ko moze svakog meseca da ih priusti.Mislim da on daje sve od sebe da iz pacijenta izvuce najbolje i na duge staze.

- - - - - - - - - -

Ma tetka je prilicno aktivna. Ima problem sa nogama od zimus (cekamo da stignemo na red za MR) , inace, njoj nista nije predstavljalo da ide u setnju min. 3 km dnevno. Sada ima dana kada oseca da je noge ne drze dobro, ali kad oseti da moze sama ide u snabdevanje najcesce sama placa racune, kuva min 2x nedeljno, ostalo joj ja donosim, farba kosu sama, koristi racunar I mob.tel.odrzava stan, sve osim usisavanja... Ali zato ne moze da zapamti da posle posla moram da odem nesto da zavrsim, I u stanju je 5x da pita u toku dana, I svaki put se toliko razocara da mi nabije osecaj krivice...
Sve je malo drugacije kako je prestala da uzima Exelon...
Ja sam pocela da vodim beleske poslednja dva meseca, I vidim da je bez obzira na lekove,ceo period pun uspona i padova... dan,dva dobro, dan dva lose I tako neprekidno....
Raspitala sam se i rekli su mi da bi nas CSR odbio za gerontodomacicu jer je ona pokretna, i takodje su me posavetovali da razmisljam o nekoj ustanovu u koju bih je mogla smestiti, s obzirom da radim, a ona nece biti bolje.
Ali, koliko god da je odsutna ili da joj nije dobro, ne daj ti Boze da napravim neku gramaticku gresku... Odmah ispravlja!!!

Ihaaa,budi srecna sto je tetka u tom stanju koje opisujes i samo neka potraje.

 

[beket]

Dobar dan, svima na ovom forumu,

Prikljucila sam se forumu posto je moja majka dobila dijagnozu alchajmerova bolesti u oktobru 2015. Stanje se naglo pogorsava i menja iz dana u dan. Mislim da bi mi bilo od velike koristi razmenjivati informacije kako se osobe koje se staraju o takvim pacijentima u kucnim uslovima snalaze u situacijama kada "pacijent" nesuvislo govori i sta uraditi kada odibija d auzme lekove, da jede ili da se kupa.
Sledece sto mi je potrebno su iskustva u koriscenju lekova - sta kome pomaze. Najgori period za moju majku je noc - verlo cesto ne spava i pod punom dozom prepisanih lekova! Doktor kaze da treba organizam da se navikne. 4 sedmice navikavanja?! Nisam sigurna!
Pozdrav svima

To su najgore faze. U principu, sve samo smireno, bez vike i dreke, bez zapomaganja. Ako dementna osoba nije u stanju da rečima izrazi svoje negodovanje, tako ni negovateljica ne treba da je zasipa naredbama, pogrdama i slično. Jako je bitno to blago ophođenje. Ništa drugo ne pomaže. Imali smo ovde na temi već slučajeva da se plaše kupanja, to je možda iracionalni strah, a možda im samo treba malo pomoći. Hranu treba pasirati ako postoji problem sa gutanjem i žvakanjem, a tu se mogu ubaciti i lekovi. Ali ne treba ni očekivati da će jesti s velikim apetitom, naročito ako je velika vrućina. Miris i ukus hrane dementnima uglavnom nije bitan, ali većina pokazuje otpor prema svemu samo ako im je vruće. Noćna insomnija je isto česta, ali uglavnom ta faza ne traje previše dugo. Za lekove ne znam baš, ali i u uputstvima za korišćenje piše da nekim lekovima treba vremena dok ne počnu da deluju.

 

[j.e.l.e.n.a.]

Danas je pola godine od kad nema mog tate

 

[blizance]

Danas je pola godine od kad nema mog tate

Zao mi je,ali nemas izbora,pamti lepo a bolesti...zaboravi koliko mozes.

 

[bezuslovna ljubav]

Danas je pola godine od kad nema mog tate

Zao mi je, draga Sigurna sam da ima mnogo lepih stvari vezanih za tatu, da se secas I da zaboravis sve teskoce u njegovoj bolesti.

 

[bezuslovna ljubav]

Dobar dan, svima na ovom forumu,

Prikljucila sam se forumu posto je moja majka dobila dijagnozu alchajmerova bolesti u oktobru 2015. Stanje se naglo pogorsava i menja iz dana u dan. Mislim da bi mi bilo od velike koristi razmenjivati informacije kako se osobe koje se staraju o takvim pacijentima u kucnim uslovima snalaze u situacijama kada "pacijent" nesuvislo govori i sta uraditi kada odibija d auzme lekove, da jede ili da se kupa.
Sledece sto mi je potrebno su iskustva u koriscenju lekova - sta kome pomaze. Najgori period za moju majku je noc - verlo cesto ne spava i pod punom dozom prepisanih lekova! Doktor kaze da treba organizam da se navikne. 4 sedmice navikavanja?! Nisam sigurna!
Pozdrav svima

Kao sto je Beket napisala, treba sacekati da deluju lekovi, biti strpljiv I blag. Naravno, ne deluju na isti nacin lekovi kod svakog, pa se konsultuj sa doktorom ako ne mozes da izdrzis. Seti se svih stvari u kojima je mama uzivala pre bolesti, pa ih koristi kao adut sada kada treba da je nagovoris da nesto uradi. Uvek joj se obracaj blagim glasom sa malo veselosti, da ne oseti nervozu. Skoro kao detetu ili bas kao detetu. Moja mama se buni kada treba da se kupa, ali joj ja govorim da je to banjska voda koja leci reumu I da je bas podesena kako je ona naredila da bude... Kada nece u tom momentu, onda malo sacekas I pricas o necemu sto ce je oraspoloziti pa se opet vratis na temu kupanja... isto I za jelo I za bilo sta drugo. Insistiranje moze samo da je unervozi I postaje agresivna i onda ti treba vise vremena i zivaca. Svi smo mi gresili u pocetku, a gresimo i sada. Nismo svemoguci, a bolest je strasna. nemoj sebi zameriti, nemoj - pre svega - mami zameriti, a postani svesna da dovijanjem mozes da pomognes i mami i sebi. Rekla sam sebi da se borim sa demencijom i da je to najveci neprijatelj i mami i meni. Terapija je jako vazna i treba sacekati da se koncentrise u organizmu, ali ako je drasticna reakcija i nemas kontorlu, obrati se doktoru Prati kada je najvise uznemirena i kada bi trebalo vise delovati lekovima, pa to reci doktoru. Pisi nam o konkretnim problemima, pa cemo pokusati da ti pomognemo nasim iskustvom.

 

[bezuslovna ljubav]

Sutra idem kod mame i provescu tamo 7-8 dana. Ovih dana je pre podne pospana, a popodne se naljuti. Pogotovo kada dodju da je presvuku pre vecere, a potrefi se neko od negovatelja ko nije bas blag ili je ona toliko besna da ne umeju ili su nemocni da je oraspoloze. Naravno, varira raspolozenje na par dana, a nekada i na par sati. To je tako. Potrudicu se malo vise da prekontrolisemo zdravstveni karton i okolnosti. Posto mi je prosli put doktorica pricala jedno, a zatekla sam drugo...

 

[birdie]

Dragi moji, nisam dugo bila sa vama. Došla sam da Vam kažem da je moj tata preminuo u četvrtak. Nadam se da je otišao na neko bolje mjesto gdje će napokon naći mir i to što je uporno tražio.
Svima Vama, a prvenstveno Floreni koja je pokrenula ovu temu, želim zahvaliti za svu moguću pomoć koju sam dobila ovdje. Naročito onih prvih dana kada smo bili totalno izgubljeni i nismo mnogo znali o ovoj okrutnoj bolesti.
Dobri moji, budite jaki i hrabri i volite svoje bolesnike. Volite ih najjače što možete čak i kada vas dovedu do ludila, jer kada dođe onaj zadnji sekund osim vaše i njihove ljubavi sve drugo postane nevažno.

 

[j.e.l.e.n.a.]

Birdie,iskreno saučešće!

 

[beket]

Dragi moji, nisam dugo bila sa vama. Došla sam da Vam kažem da je moj tata preminuo u četvrtak. Nadam se da je otišao na neko bolje mjesto gdje će napokon naći mir i to što je uporno tražio.
Svima Vama, a prvenstveno Floreni koja je pokrenula ovu temu, želim zahvaliti za svu moguću pomoć koju sam dobila ovdje. Naročito onih prvih dana kada smo bili totalno izgubljeni i nismo mnogo znali o ovoj okrutnoj bolesti.
Dobri moji, budite jaki i hrabri i volite svoje bolesnike. Volite ih najjače što možete čak i kada vas dovedu do ludila, jer kada dođe onaj zadnji sekund osim vaše i njihove ljubavi sve drugo postane nevažno.

Dakle, i on...
Saučešće, Birdie ~

 

[mali roker]

Saucesce, Birdi.

 

[LJILJA MMM]

Birdie, saučešće. Na boljem je mestu, to je bar sigurno u ovoj bolesti.

 

[pahuljicagm]

Da dodam koju reč i na ovo. Kao prvo, osećaj krivice - zaboravi! Dementni traže pažnju i to je prosto na prvom mestu. Nema ništa bitnije od njih samih. Moraš to i psihološki da razumeš, jer to kod njih nije običan strah od samoće, to je strah od nemoći. Bolje bi bilo da ti češće zoveš nju, kad god imaš vremena, nego da čekaš da te ona zivka... Ne pričaj puno o svojim problemima, jer ona to ne može da prihvati. Egocentričnost je naročito pojačana u prvim fazama demencije.

I naravno, treba razmišljati o smeštaju u neki starački dom. Nije to kod vas još hitno, ali to treba planirati mnoooogo ranije...[/QUOTE]


Mnogo mi znace vasa iskustva odavde, zaista se trudim da poslusam vase savete. kapiram da je to ono sto ne moze lekar da ti kaze.
Uzgred, za ovo vreme koliko me nije bilo, tetka je imala ozbiljne probleme sa zeludcem, tako da je Exelon obustavljen. Nakon toga je naisao bas los period, cini mi se da je to bila reakcija organizma.
Bila je veoma konfuzna, rasejana, letargicna,noge je nisu "slusale", dva puta je pala, srecom sve je ostalo na modricama... To je trajalo 7-10 dana, a nakon toga je pocela da "vraca".
Tegobe sa stomakom su prestale, pocela je da jede kako treba, svaki dan je izlazila u setnju ili snabdevanje, i polako je dosla do toga da je danas bas dobro prepesacila, a hvali se da je noge ne bole ! Vidim i po govoru da je "prisutna" skroz je sve drugacije. Lici na sebe. od svega sto zaboravlja je kako se piju lekovi, i to ne svaki put. Ja ne mogu cudom da se nacudim. Zaista imam utisak da je bolje sada bez Exelona nego dok ga je koristila.
Isla je sama na MR juce, srecom sve je u redu, tako da se nadam da je slabost u nogama bila izazvana Exelonom.
15.07 idem sa njom kod prof.Pavlovica, prenecu mu svoja zapazanja.
Uzgred, ovako kako je sada, ona je samostalna potpuno.
Mislim da cu otici na odmor pocetkom avgusta, ali cu,naravno, ostaviti nekoga ko ce da joj bude pri ruci za to vreme.
Jasno mi je da ovo nije ozdravljenje, ali ja sam zadovoljna ako ovo potraje bar neko vreme, jer vidim da je ona potpuno zivnula. Iskreno u poslednjih nedelju dana ima aktivniji drustveni zivot od mene

 

[beket]

Jasno mi je da ovo nije ozdravljenje, ali ja sam zadovoljna ako ovo potraje bar neko vreme, jer vidim da je ona potpuno zivnula. Iskreno u poslednjih nedelju dana ima aktivniji drustveni zivot od mene

Ako jе komunikativnija nego što je ikad bila, ako priča sa nepoznatima na ulici, ako poziva kod sebe i one koje ranije nikad nije - to je znak da je demencija odmakla!

Naravno, ne želim da unosim paniku niti da osporim bilo šta, nego pišem uopšteno. Svaka drastična promena ponašanja i ličnosti pokazuje napredak bolesti. Čak i kad nam se čini da ide na bolje. Takve stvari mogu da zapaze samo ljudi koji jako dobro poznaju navike obolele osobe. I treba reagovati na vreme. I sve ispričati neuropsihijatru, jer on ne može da ima uvid u sve to.