Demencija

[blizance]

Da li sam čitala ili čula, ali Indijci, koji mnogo koriste kurkumu kao začin, nemaju dementnih.
U svakom slučaju treba taj začin koristiti kao preventivu.

Jeste,tamo skoro da i nema demntnih.

 

[LJILJA MMM]

http://pejina-biljna-apoteka.blogspot.com/2013/10/zlatno-mleko.html
Pila sam sa muzem 40 dana, mada povremeno spremim nakon toga, neko kaze da se moze stalno piti ali da je neophodno bez prekida ispostovati tih 40 dana.

e da znaš da ću da probam. Ioanko imam problema sa kičmom a i Maca sa koskama....ima da budemo bre ko momak i devojka posle 40 dana

 

[kanarinka]

e da znaš da ću da probam. Ioanko imam problema sa kičmom a i Maca sa koskama....ima da budemo bre ko momak i devojka posle 40 dana

Nek svak radi sta mu volja...ali istina je da Indijci iz nekog razloga nemaju dementne....

 

[blizance]

e da znaš da ću da probam. Ioanko imam problema sa kičmom a i Maca sa koskama....ima da budemo bre ko momak i devojka posle 40 dana

Momak i devojka,pecena kokoska...!!!

 

[bezuslovna ljubav]

Nisam bas najbolje razumela ovaj deo oko dovodjenja majke kuci.Kazes da nisi sigurna kako bi ona prihvatila to sto je neces voditi u stan ako dobro razumem?Znaci,navikla je da je vodis kuci po nekom ustaljenom planu i ona to ocekuje?Ako ti cenis da bi joj bilo bolje da je odvedes onda tako i uradi ali ako nisi sigurna u ovom momentu da bi to bilo pametno onda malo sacekaj.Ova cetiri dana praznika mozda je bolje da iskoristis i ti se malo odmoris a da kod nje odes mozda samo jednom.Vidis da je usplahirena i uplasena od svega i svacega,tesko da joj ti tu mozes bilo sta ublaziti.Zato je mozda bolje da drzis kontinuitet poseta kao i do sada nista vise.Jedino ako ona bas insistira da ti dodjes i da joj je tada lakse ali stvarno lakse i bolje onda idi i cesce.Plasim se dodatne konfuzije ako drasticno promenis vas ritam i tvoje posete.Dobro je da si naisla na razumevanje druge doktorke,mozda ce ona porazgovarati sa onom kojom nisi zadovoljna onako poslovno pa ce mozda i to imati dobre rezultate za tvoju mamu.Nemoj previse da brines,sve ovo sto pominjes meni sa ove distance nije tako opasno i tesko po njeno zdravlje.Ok...secer je veci ali nije bas,bas...moze se vratiti u normalu relativno brzo.Mislim da nije zgoreg reci lekarima da ponekad puste da ona odluci hoce li ustati iz kreveta i kada.Verovatno se oseca lose i nesigurno pa joj prija lezanje.Ako potraje duze od 2-3 dana,neka onda insistiraju da ustane i krece se uz neciju pomoc ako joj se vrti u glavi ili joj se tresu noge.Mozda joj samo treba malo vise neznosti i znam da od osoblja to nece moci bas da dobije a ponekad ljudima kao sto su oni bolesni vise prija da ih drugi maze nego mi njihovi rodjeni.Kako sada stojite sa telefonskim razgovorima?Da li te ponekad ona pozove ili uvek ti zoves nju?

Moja mama vec par meseci ne ume da se javi na mobilni, a ne ume ni da pozove. Jedva se snalazi da se javi kada joj zvoni fiksni na nocnom ormaricu pored njenog kreveta. Ili se ne javi uopste ili se seti da se javi ili dodje neka komsinica pa joj pokaze. Onda pozovem cimerku pa trazim da se mama javi... Ma muke. A mama se ne snalazi ujutru kada treba da ustane, boji se da ode u kupatilo, stoji joj jelo na stocicu a ona ga ne uzme da jede, ne ume da se presvuce... I sve to ja treba da joj sugerisem preko telefona ilida zovem komsinice da joj pomognu. Poluuuudeeeela sam ovih dana. Onda bude potpuno svesna i naljuti se sto joj sugeriem i ja i drugi sta ce da radi. Onda sama petlja oko stvari i zali se da je mala porcija ili da kasne lekovi ili da hoce da izadje napolje ili da treba da kupi da jede ili da hoce kuci..... Pooooooluuuudim opet. Danaas mi sociolog i doktorica opste prakse kazu da je mama zrela za poluzavisno odeljenje. Neuropsihijatar mi kaze da ce je pogledati i da ne mislim da je to konacna odluka, mada neuropsihijatar nema presudnu ulogu u tome. Odlucila sam da provedem praznik sa mamom, ali da je ne vodimkuci. Neuropsihijatar kaze da je to dobra odluka i da treba da joj dam direktnu podrsku, a da ce on da vidi sledece nedelje da li moze nesto da se uradi sa terapijom i kakvo je njeno trenutno stanje. Danas joj mere secer pred svako jelo da bi je pripremili za pregled kod internista. Da nisam podviknula ne bi bilo nista od toga. Znam da ce imati prisustvo negovatelja na poluzavisnom odeljenju, koji ce joj pomoci ujutru i uvece oko garderobe, koji ce je kupati, nadgledati da li je jela... e sad koliko ce biti prisutni i profesionalni... ne znam u ovom trenutku. Tu ce imati zajednicko kupatilo i tu ih je 4 u sobi. Drugaciji je prostor i bojim se, a i neuropsihijatar je rekao da ce je to dodatno zbuniti i uznemiriti. I budi sad pametan. Tu nema telefon pored sebe, vec zajednicki u hodniku. Necu moci da je cesto usmeravam sta da radi. Mozda i nece biti potrebno u tolikoj meri... ali to je nesto novo i za mene, i znajuci kakve sam probleme imala do sada sa osobljem... bojim se. Verovatno ce i njoj faliti kada je u svesnom stanju. Tetke su se vec narogusile, ali sam kao i prvi put kada sam je vodila u geronto centar donela odluku da moram nesto da ucinim sto ce njoj olaksati. A bojim se, kako mi srce ovih dana preskace i steze me u grudima, da necu moci ni ja dugo pod ovim pritiskom da funkcionisem.

 

[blizance]

Moja mama vec par meseci ne ume da se javi na mobilni, a ne ume ni da pozove. Jedva se snalazi da se javi kada joj zvoni fiksni na nocnom ormaricu pored njenog kreveta. Ili se ne javi uopste ili se seti da se javi ili dodje neka komsinica pa joj pokaze. Onda pozovem cimerku pa trazim da se mama javi... Ma muke. A mama se ne snalazi ujutru kada treba da ustane, boji se da ode u kupatilo, stoji joj jelo na stocicu a ona ga ne uzme da jede, ne ume da se presvuce... I sve to ja treba da joj sugerisem preko telefona ilida zovem komsinice da joj pomognu. Poluuuudeeeela sam ovih dana. Onda bude potpuno svesna i naljuti se sto joj sugeriem i ja i drugi sta ce da radi. Onda sama petlja oko stvari i zali se da je mala porcija ili da kasne lekovi ili da hoce da izadje napolje ili da treba da kupi da jede ili da hoce kuci..... Pooooooluuuudim opet. Danaas mi sociolog i doktorica opste prakse kazu da je mama zrela za poluzavisno odeljenje. Neuropsihijatar mi kaze da ce je pogledati i da ne mislim da je to konacna odluka, mada neuropsihijatar nema presudnu ulogu u tome. Odlucila sam da provedem praznik sa mamom, ali da je ne vodimkuci. Neuropsihijatar kaze da je to dobra odluka i da treba da joj dam direktnu podrsku, a da ce on da vidi sledece nedelje da li moze nesto da se uradi sa terapijom i kakvo je njeno trenutno stanje. Danas joj mere secer pred svako jelo da bi je pripremili za pregled kod internista. Da nisam podviknula ne bi bilo nista od toga. Znam da ce imati prisustvo negovatelja na poluzavisnom odeljenju, koji ce joj pomoci ujutru i uvece oko garderobe, koji ce je kupati, nadgledati da li je jela... e sad koliko ce biti prisutni i profesionalni... ne znam u ovom trenutku. Tu ce imati zajednicko kupatilo i tu ih je 4 u sobi. Drugaciji je prostor i bojim se, a i neuropsihijatar je rekao da ce je to dodatno zbuniti i uznemiriti. I budi sad pametan. Tu nema telefon pored sebe, vec zajednicki u hodniku. Necu moci da je cesto usmeravam sta da radi. Mozda i nece biti potrebno u tolikoj meri... ali to je nesto novo i za mene, i znajuci kakve sam probleme imala do sada sa osobljem... bojim se. Verovatno ce i njoj faliti kada je u svesnom stanju. Tetke su se vec narogusile, ali sam kao i prvi put kada sam je vodila u geronto centar donela odluku da moram nesto da ucinim sto ce njoj olaksati. A bojim se, kako mi srce ovih dana preskace i steze me u grudima, da necu moci ni ja dugo pod ovim pritiskom da funkcionisem.

Uh,potpuno te razumemTacno znam kako si uplasena ali nemas mnogo izbora.Njeni periodi dobrog stanja ce joj na tom poluzavisnom odeljenju olaksati snalazenje i nemoj da brines unapred.NJoj svakako mozes objasniti da je premestaju zbog drugacije organizacije kadra ili zato sto nesto renoviraju pa moraju da zbiju korisnike u vece sobe i zajednicko kupatilo...ma bilo sta joj mozes reci samo da ne skapira da odlazi zato sto su problemi s njom veci.Poluzavisno odeljenje mi zvuci sasvim ok.Ona je jos uvek pokretna i ponekad sasvim dobro.Deluje mi da ce joj tamo biti bolje.Ako nista drugo to oko kupanja i hranjenja,uzimanja lekova ce biti bolje kontrolisano to sam sigurna.Ovi iz doma bi morali tamo da tako funkcionisu jer su i sami svesni da su podeljeni po kategorijama bolesti korisnika.Ajde,malo da gledamo iz pozitivnog ugla.Ti ces biti mirnija jer znas da ce mama biti pod vecim nadzorom ma kako to sada delovalo ali sam sigurna da ce joj barem za nijansu vise posvetiti paznju.Pazi,tu na ovom odeljenju su ljudi sa malim problemima pa je i osoblje opustenije tako da verujem da je poluzavisno sasvim adekvatno za nju.Opet,bolje je i od potpuno zavisnog gde su bas teski slucajevi.Njeno stanje moze potrajati i nadajmo se da je tako a na novom odeljenju sve moze bolje funkcionisati nego sto ti mislis,bas zato sto se plasis.Predpostavljam da je osoblje na vecem oprezu i da joj stvarno tamo moze biti bolje.Pusti tetke,kao i do sada nisi imala njihovu podrsku pa neces ni sada.Organizuj se kako je tebi lakse i kako mislis da je za mamu bolje.Ako se stvari poprave,uvek je mozes vratiti na prvobitnu poziciju doma i tu gde je sada.Nemas sta da izgubis...ni ti...ni mama.Drzim ti pesnice.Znam da je tesko ali...bolest ima stadijume i bice ih jos...sve je za ljude,menjaj....probaj...vidi kako reaguje i kako se tebi sve cini.Ponekad ostavi po strani njeno misljenje jer ono uglavnom nije adekvatno i mnogo realno vec se drzi tvog utiska o svemu i budi ti ta koja odlucuje a ne mama,uzmi stvar u svoje ruke.Ovo ti govorim iz licnog iskustva,preuzela sam sve vazne odluke o mami na sebe i ponekad je tek ponesto upitam kao tek da ima utisak da nije iskljucena iz zivota i odluka podpuno ali njene bolesti su je nazalost u tome demantovale.Pretvaram se da je jos uvek bitno o krupnim stvarima ono sta ona misli ali veruj mi sve je manje jer ona menja misljenje iz dana u dan,iz sata u sat pa shodno tome shvatam da ona ipak mora da zavisi od mene i mojih odluka.Pri tom dajem sve od sebe da joj olaksam i ulepsam zivot a ne da zloupotrebim njeno stanje.Dakle...udahni duboko,odmori se...pa u nove pobede,nema ti druge!!!

 

[bezuslovna ljubav]

Uh,potpuno te razumemTacno znam kako si uplasena ali nemas mnogo izbora.Njeni periodi dobrog stanja ce joj na tom poluzavisnom odeljenju olaksati snalazenje i nemoj da brines unapred.NJoj svakako mozes objasniti da je premestaju zbog drugacije organizacije kadra ili zato sto nesto renoviraju pa moraju da zbiju korisnike u vece sobe i zajednicko kupatilo...ma bilo sta joj mozes reci samo da ne skapira da odlazi zato sto su problemi s njom veci.Poluzavisno odeljenje mi zvuci sasvim ok.Ona je jos uvek pokretna i ponekad sasvim dobro.Deluje mi da ce joj tamo biti bolje.Ako nista drugo to oko kupanja i hranjenja,uzimanja lekova ce biti bolje kontrolisano to sam sigurna.Ovi iz doma bi morali tamo da tako funkcionisu jer su i sami svesni da su podeljeni po kategorijama bolesti korisnika.Ajde,malo da gledamo iz pozitivnog ugla.Ti ces biti mirnija jer znas da ce mama biti pod vecim nadzorom ma kako to sada delovalo ali sam sigurna da ce joj barem za nijansu vise posvetiti paznju.Pazi,tu na ovom odeljenju su ljudi sa malim problemima pa je i osoblje opustenije tako da verujem da je poluzavisno sasvim adekvatno za nju.Opet,bolje je i od potpuno zavisnog gde su bas teski slucajevi.Njeno stanje moze potrajati i nadajmo se da je tako a na novom odeljenju sve moze bolje funkcionisati nego sto ti mislis,bas zato sto se plasis.Predpostavljam da je osoblje na vecem oprezu i da joj stvarno tamo moze biti bolje.Pusti tetke,kao i do sada nisi imala njihovu podrsku pa neces ni sada.Organizuj se kako je tebi lakse i kako mislis da je za mamu bolje.Ako se stvari poprave,uvek je mozes vratiti na prvobitnu poziciju doma i tu gde je sada.Nemas sta da izgubis...ni ti...ni mama.Drzim ti pesnice.Znam da je tesko ali...bolest ima stadijume i bice ih jos...sve je za ljude,menjaj....probaj...vidi kako reaguje i kako se tebi sve cini.Ponekad ostavi po strani njeno misljenje jer ono uglavnom nije adekvatno i mnogo realno vec se drzi tvog utiska o svemu i budi ti ta koja odlucuje a ne mama,uzmi stvar u svoje ruke.Ovo ti govorim iz licnog iskustva,preuzela sam sve vazne odluke o mami na sebe i ponekad je tek ponesto upitam kao tek da ima utisak da nije iskljucena iz zivota i odluka podpuno ali njene bolesti su je nazalost u tome demantovale.Pretvaram se da je jos uvek bitno o krupnim stvarima ono sta ona misli ali veruj mi sve je manje jer ona menja misljenje iz dana u dan,iz sata u sat pa shodno tome shvatam da ona ipak mora da zavisi od mene i mojih odluka.Pri tom dajem sve od sebe da joj olaksam i ulepsam zivot a ne da zloupotrebim njeno stanje.Dakle...udahni duboko,odmori se...pa u nove pobede,nema ti druge!!!

Hvala ti, blizance, na savetima. Ona ideja sa renoviranjem soba je bas dobra. Bice mi adut ako dodje do toga. Mada ona vrlo brzo zaboravi objasnjenje pa krene ponovo sa pitanjima. Zatekla sam je u jako losem stanju. Imala je na sebi haljinu, pa preko spavacicu, pa preko brushalter. Kao da me grom udario po sred glave. Brzo sam je okupala i presvukla i objasnjavala...povratila se prilicno. Vec dva dana provodim sa njom po 4-5 sati u domu. Obucena je kako treba, s tim sto sada spava u kucnoj haljini u kojoj provodi i dan. I to funkcionise. Sklonila sam joj ostale stvari, osim druge kucne haljine, gaca i carapa. Ide redovno u WC, povratio se osecaj za to. Cas pricamo potpuno normalno, a onda lupi neto pa krenemo ponovo sa pricom. Njena cimerka je pogubljenija nego sto je bila. A i svaki drugi na tom odeljenju je vidno otisao za stepen-dva u gore stanje. TAko da u domu bas postoji problem. Ovi koji su stabilniji ne zele te sto su mentalno vise propali, a sve vise dolaze oni sa vecim problemom. Ostacu jos dva dana. SLusa me i malo se povratila, ali je vidno da joj je potrebna pordrska. Ne samo moja, vec i nekog tu pored nje. Okomi se na mene da joj naredjujem mnogo i ljuti se. Isto i na one komsinice koje su stabilne i pokusavaju da joj pomognu. Prema uniformisanima je drugacije. Nastavljamo dalje. Videcu sta ce sutra reci lekar opste prakse. A u cetvrtak ce je pogledati neurolog i neuropsihijatar. Apetit joj se povratio. Imam utisak da su i ona i cimerka jako pospane. Provericu joj sutra pritisak. Mislim na sve vas.

 

[LJILJA MMM]

Hvala ti, blizance, na savetima. Ona ideja sa renoviranjem soba je bas dobra. Bice mi adut ako dodje do toga. Mada ona vrlo brzo zaboravi objasnjenje pa krene ponovo sa pitanjima. Zatekla sam je u jako losem stanju. Imala je na sebi haljinu, pa preko spavacicu, pa preko brushalter. Kao da me grom udario po sred glave. Brzo sam je okupala i presvukla i objasnjavala...povratila se prilicno. Vec dva dana provodim sa njom po 4-5 sati u domu. Obucena je kako treba, s tim sto sada spava u kucnoj haljini u kojoj provodi i dan. I to funkcionise. Sklonila sam joj ostale stvari, osim druge kucne haljine, gaca i carapa. Ide redovno u WC, povratio se osecaj za to. Cas pricamo potpuno normalno, a onda lupi neto pa krenemo ponovo sa pricom. Njena cimerka je pogubljenija nego sto je bila. A i svaki drugi na tom odeljenju je vidno otisao za stepen-dva u gore stanje. TAko da u domu bas postoji problem. Ovi koji su stabilniji ne zele te sto su mentalno vise propali, a sve vise dolaze oni sa vecim problemom. Ostacu jos dva dana. SLusa me i malo se povratila, ali je vidno da joj je potrebna pordrska. Ne samo moja, vec i nekog tu pored nje. Okomi se na mene da joj naredjujem mnogo i ljuti se. Isto i na one komsinice koje su stabilne i pokusavaju da joj pomognu. Prema uniformisanima je drugacije. Nastavljamo dalje. Videcu sta ce sutra reci lekar opste prakse. A u cetvrtak ce je pogledati neurolog i neuropsihijatar. Apetit joj se povratio. Imam utisak da su i ona i cimerka jako pospane. Provericu joj sutra pritisak. Mislim na sve vas.

 

[bezuslovna ljubav]

Danas sam razgovarala sa doktoricom opste prakse. Ona je pregledala mamu i rekla da bi bilo lose za nju u ovom stanju da se prebacuje na drugo odeljenje. Razgovarace u cetvrtak sa neuropsihijatrom, koji je isto rekao da bi bilo jos vece konfuzije i problema. Cak se naljutila na moje pominjanje stava sociologa i dodala da postoji strucan tim i da ne moze pojedinac da se ponasa kao da je to samo njegova odluka. Stav lekara je da je potrebna nova kategorizacija odeljenja u Geronto centru, jer ima veliki broj dementnih i ovisnih o tudjoj pomoci na odeljenju koje su do sada nazivali samostalnim.Lepo je sto se neko bori za dobrobit korisnika, ali sta dalje... dok se oni svadjaju... Pogledala sam to poluzavisno. Tamo je atmosfera kao u bolnici. Bake su u krevetima, niko ne seta, niko ne razgovara... moja mama ima i dalje potrebu da se vidja sa poznatima, da razgovara ponekad, da se nesto desava oko nje...varira joj stanje na par dana ili i dana u dan... nisam pametna. Na poluzavisnom sedi negovateljica na pocetku hodnika pored telefona. Ostalo osoblje nisam videla. Mozda su vise prisutni rano ujutru i uvece. Vec sam se pomirila s tim da ce na poluzavisno odeljenje, a sad tek ne znam sta da mislim. U cetvrtak ce probati neuropsihijatar da promeni terapiju. A dok sacekamo dejstvo nove terapije i dogovor strucnog tima... poludecu od brige i sve tezih mogucnosti da proverim sta se desava. Ne bi sve to bilo tako strasno da je drugaciji odnos u geronto centru, ali na tom odeljenju gde je sada prepustena je komsijama i tri puta dnevno je obidju medicinske sestre kada joj donose lekove. Uglavnom ih ne zanima sta se desava, njihovo je da podele terapiju. Niko ne razgovara sa njima i ne pokusava da im ostavi utisak da imaju podrsku. Zale mi se komsinice, koje su jos u stabilnom stanju a u sobama su sa dementnima ili tesko pokretnim na istom odeljenju gde je moja mama, da ovi drugi po ceo dan ili leze i ne jedu ili preturaju po sobama, setaju u nepoznatom pravcu...niko ne brine o tome... To sto ja pokusavam da nesto resim nailazi na cudjenje psihologa i sociologa, a eto jedna doktorica je stala na stranu korisnika kojima je zaista potrebna pomoc. Sutra cu opet ici kod mame. Razgovarala sam sa jednom komsinicom da je obilazi i da mi pomogne. Castila sam je. Ona je odbijala cast i govorila da je uvek tu i da nema problema. Problem je sto se moja mama narogusi kada neko pokusa da ispravi njene greske, a komsinica ne ume da je smiri. Ipak bar neko pripazi na nju, pa mi i to nesto znaci. Okupila sam komsije i pocastila ih. Mama je prvo bila besna i ljubomorna. NAzivala je komsinice spijunima, a mene izdajicom. A kada su se okupili, smejali smo se i salili, a moja mama je cak zapevala u jednom trenutku.

 

[blizance]

Pravis dobre poteze,to mi se svidja i za svaku je pohvalu.Silno se trudis i koristis sva raspoloziva sredstva.Neke stvari nisu do tebe i to neces moci da promenis.Mislim na to oko odnosa sa osobljem i lekarima i kako se oni organizuju u tom domu.Predpostavljam da je to velika ustanova,pretrpana a ogranicenih mogucnosti i kapacitetom.Steta bi bilo tvoju mamu smestiti negde za gde jos nije,to bi joj samo unazadilo stanje a to ti nije cilj.Onda je verovatno bolje da bude tu gde jeste bez obzira na sve rizike koje nosi to odeljenje.Ostaje ti samo da se nadas da ce ti zdraviji ljudi oko nje uvek da joj se nadju i barem malo pomognu.Mozda da razmislis o premestaju u neki drugaciji dom ako za to imas mogucnosti.Negde gde je manje korisnika i gde osoblje ima vise vremena da se bakce poluzdravima i hrabri ih iz dana u dan.

 

[bezuslovna ljubav]

Pravis dobre poteze,to mi se svidja i za svaku je pohvalu.Silno se trudis i koristis sva raspoloziva sredstva.Neke stvari nisu do tebe i to neces moci da promenis.Mislim na to oko odnosa sa osobljem i lekarima i kako se oni organizuju u tom domu.Predpostavljam da je to velika ustanova,pretrpana a ogranicenih mogucnosti i kapacitetom.Steta bi bilo tvoju mamu smestiti negde za gde jos nije,to bi joj samo unazadilo stanje a to ti nije cilj.Onda je verovatno bolje da bude tu gde jeste bez obzira na sve rizike koje nosi to odeljenje.Ostaje ti samo da se nadas da ce ti zdraviji ljudi oko nje uvek da joj se nadju i barem malo pomognu.Mozda da razmislis o premestaju u neki drugaciji dom ako za to imas mogucnosti.Negde gde je manje korisnika i gde osoblje ima vise vremena da se bakce poluzdravima i hrabri ih iz dana u dan.

Nemam mogucnosti za neki drugi dom. I ovo mi je veliko opterecenja. A i mama se tu navikla na komsije i osoblje, tesko bi joj bilo da se ponovo prilagodjava. Zato se i plasim premestanja na drugo odeljenje. Doduse nekada joj prija kada joj neko pomogne-uglavnom uniformisani. A ume da se razgoropadi prema komsijama. Sinoc je pokusavala da izadje van sobe vise puta. Jutros je bila besna. Dogovorila sam sa komsinicom da je obidje ujutru u 7,30 da proveri kako se obukla, oko podne da vidi da li je rucala i uvece kada treba da legne. Mada je i ona stara, bolesljiva...tesko joj je objasniti...ali ume da prasta i humana je. Ima jos divnih ljudi. Cekam misljenje lekra. I spremam se na dalju borbu. Sada koristim ime maminom doktora koji joj je lecio trombozu i u kojeg se ona kune vec 40-tak godina. Dosuse covek je umro nedavno, ali ona to ne zna. Kada joj kazem da je on preporucio da ne izlazi iz sobe, da samo mora do kupatila da piski i da mora redovno da jede... prihvata, uz komentar da je on najbolji. Malo se prehladila, pa je to cini dodatno nervoznom. Osoblje je bilo dobro, pratila sam kako rade...ima propusta, ali uglavnom razumeju stanje korisnika. Nije ni njima uvek lako. Vise se ljutim na strucno osoblje, onu nesposobnu doktoricu sa kojom sam se posvadjala pa opet izgladila odnose pa me opet nervira drskoscu i nestrucnoscu i manjkom iskustva a tvrdoglavim tvrdnjama. Sociolozi i psiholozi samo sede u kancelarijama, piju kafu i resavaju administraciju. Medicinske sestre polovicno profesionalne, a ostale i pored profesionalnosti glume strogocu i hladan odnos. Ali u tako velilkoj organizaciji mora biti raznih, a ja cu se svakako truditi da zastitim mamu od toga, kao i do sada. Ima i sujete i razmisljam kako ce se to odraziti na dalji tok organizacije.

 

[blizance]

Nemam mogucnosti za neki drugi dom. I ovo mi je veliko opterecenja. A i mama se tu navikla na komsije i osoblje, tesko bi joj bilo da se ponovo prilagodjava. Zato se i plasim premestanja na drugo odeljenje. Doduse nekada joj prija kada joj neko pomogne-uglavnom uniformisani. A ume da se razgoropadi prema komsijama. Sinoc je pokusavala da izadje van sobe vise puta. Jutros je bila besna. Dogovorila sam sa komsinicom da je obidje ujutru u 7,30 da proveri kako se obukla, oko podne da vidi da li je rucala i uvece kada treba da legne. Mada je i ona stara, bolesljiva...tesko joj je objasniti...ali ume da prasta i humana je. Ima jos divnih ljudi. Cekam misljenje lekra. I spremam se na dalju borbu. Sada koristim ime maminom doktora koji joj je lecio trombozu i u kojeg se ona kune vec 40-tak godina. Dosuse covek je umro nedavno, ali ona to ne zna. Kada joj kazem da je on preporucio da ne izlazi iz sobe, da samo mora do kupatila da piski i da mora redovno da jede... prihvata, uz komentar da je on najbolji. Malo se prehladila, pa je to cini dodatno nervoznom. Osoblje je bilo dobro, pratila sam kako rade...ima propusta, ali uglavnom razumeju stanje korisnika. Nije ni njima uvek lako. Vise se ljutim na strucno osoblje, onu nesposobnu doktoricu sa kojom sam se posvadjala pa opet izgladila odnose pa me opet nervira drskoscu i nestrucnoscu i manjkom iskustva a tvrdoglavim tvrdnjama. Sociolozi i psiholozi samo sede u kancelarijama, piju kafu i resavaju administraciju. Medicinske sestre polovicno profesionalne, a ostale i pored profesionalnosti glume strogocu i hladan odnos. Ali u tako velilkoj organizaciji mora biti raznih, a ja cu se svakako truditi da zastitim mamu od toga, kao i do sada. Ima i sujete i razmisljam kako ce se to odraziti na dalji tok organizacije.

Onda nemas bas mnogo izbora za promene.Tvoje je da zahtevas najbolje za svoje pare ali eto i sama vidis da nije uvek tako.Cini mi se da ipak samo ti znas kako da pridjes tvojoj mami jer je ti najbolje poznajes.Dobro je sto i pored svega hoce da poslusa bar delimicno to o cemu joj govoris.U celoj toj prici nikome nije lako,tebi najmanje.Neke stvari su prosto van naseg razuma i mi se brinemo i dodatno sekiramo.Bice valjda i lepsih dana,nadaj se...

 

[bezuslovna ljubav]

Onda nemas bas mnogo izbora za promene.Tvoje je da zahtevas najbolje za svoje pare ali eto i sama vidis da nije uvek tako.Cini mi se da ipak samo ti znas kako da pridjes tvojoj mami jer je ti najbolje poznajes.Dobro je sto i pored svega hoce da poslusa bar delimicno to o cemu joj govoris.U celoj toj prici nikome nije lako,tebi najmanje.Neke stvari su prosto van naseg razuma i mi se brinemo i dodatno sekiramo.Bice valjda i lepsih dana,nadaj se...

Za sada uspevamo da ispetljamo nekako dnevne potrebe. Kupila sam pelene-gacice i poslala komsinici. Kupila sam i njoj poklon uz to. Mnogo se obradovala, ali i dalje se ljuti i kaze da nema potrebe za tim. Tako namucena zena, a tako humana. Smislila sam pricu da je doktor odredio da mama nosi specijalne gace za cirkulaciju, zbog tromboze. Tako je pristala da joj komsinica obuce. I ostale njene *nestasluke* i ispade kontrolisem pozivanjem da cuvenog doktora koji joj je spasao zivot kada je dobila trombozu. Malo se strecnem kada ga pominjem, jer je covek umro prosle godine. Ipak se dovijam tako sto kazem mami da je doktor I. video kada je izvirivala na balkon i kada je izasla van sobe sama. Bitno mi je da je komsinica obidje ujutru, da proveri da li se nije nakaradno obukla. Da pogleda usput u podne da li je rucala i da li se nije opet presvlacila. I uvece da proveri da li je vecerala i legla da spava. Mada je komsinica svoj zadatak shvatila jako ozbiljno i vise od toga je obilazi. Bojim se da se mama ne narogusi na nju i da se ne posvadja. Doduse bilo je ranije carki, pa je komsinica razumela bolest moje mame. Divna je. Videcemo kako ce dalje funkcionisati. Juce popodne je mama prala noge, a nije uzela lavor. Samo se posipala po nogama. Zatekla je komsinica kako to radi. Prethodnog dana su je kupali, a ona je to verovatno zaboravila i preokrenula u svojoj glavi. Sutra ide kod interniste da odrede terapiju za secer. A sutra popodne ce doci i specijalista neuropsihijatar da je pregleda. Mozda ce korigovari terapiju. Sugerisala sam da je sada vise konfuzna ujutru, nego uvece. I da je jako pospana posle dorucka. A spava i posle rucka. Pije u podne i uvece rispolept, pa ce razmisliti da li da smanjuju. A i taj donasept bi trebalo oprezno povecati. Vec je bilo pokusaja... ako pojacaju onda je nemirn, ako smanjuju onda je dezorjentisana... Uh... Ne znam da li ce sociolog odustati od ideje premestanja. Ne znam koliko su doktori istrajni u zelji da sacuvaju korisnika. Cinim sve sto mogu da bi koliko-toliko funkcionisala na tom odeljenju. Da se nije ponudila komsinica da pomogne, ne znam sta bih. Emotivno tesko mi je pala kupovina gacica-pelena. A i moja mama se rasplakala juce kada su je kupali. Uh...

 

[blizance]

Za sada uspevamo da ispetljamo nekako dnevne potrebe. Kupila sam pelene-gacice i poslala komsinici. Kupila sam i njoj poklon uz to. Mnogo se obradovala, ali i dalje se ljuti i kaze da nema potrebe za tim. Tako namucena zena, a tako humana. Smislila sam pricu da je doktor odredio da mama nosi specijalne gace za cirkulaciju, zbog tromboze. Tako je pristala da joj komsinica obuce. I ostale njene *nestasluke* i ispade kontrolisem pozivanjem da cuvenog doktora koji joj je spasao zivot kada je dobila trombozu. Malo se strecnem kada ga pominjem, jer je covek umro prosle godine. Ipak se dovijam tako sto kazem mami da je doktor I. video kada je izvirivala na balkon i kada je izasla van sobe sama. Bitno mi je da je komsinica obidje ujutru, da proveri da li se nije nakaradno obukla. Da pogleda usput u podne da li je rucala i da li se nije opet presvlacila. I uvece da proveri da li je vecerala i legla da spava. Mada je komsinica svoj zadatak shvatila jako ozbiljno i vise od toga je obilazi. Bojim se da se mama ne narogusi na nju i da se ne posvadja. Doduse bilo je ranije carki, pa je komsinica razumela bolest moje mame. Divna je. Videcemo kako ce dalje funkcionisati. Juce popodne je mama prala noge, a nije uzela lavor. Samo se posipala po nogama. Zatekla je komsinica kako to radi. Prethodnog dana su je kupali, a ona je to verovatno zaboravila i preokrenula u svojoj glavi. Sutra ide kod interniste da odrede terapiju za secer. A sutra popodne ce doci i specijalista neuropsihijatar da je pregleda. Mozda ce korigovari terapiju. Sugerisala sam da je sada vise konfuzna ujutru, nego uvece. I da je jako pospana posle dorucka. A spava i posle rucka. Pije u podne i uvece rispolept, pa ce razmisliti da li da smanjuju. A i taj donasept bi trebalo oprezno povecati. Vec je bilo pokusaja... ako pojacaju onda je nemirn, ako smanjuju onda je dezorjentisana... Uh... Ne znam da li ce sociolog odustati od ideje premestanja. Ne znam koliko su doktori istrajni u zelji da sacuvaju korisnika. Cinim sve sto mogu da bi koliko-toliko funkcionisala na tom odeljenju. Da se nije ponudila komsinica da pomogne, ne znam sta bih. Emotivno tesko mi je pala kupovina gacica-pelena. A i moja mama se rasplakala juce kada su je kupali. Uh...

Nemoj da se rastuzujes zbog tih gacica,dobro je da postoje,to je prava stvar.Lakse su nego pelene i ona ce uskoro imati osecaj kao da nosti obicne gacice,mozda ni sada nije primetila nista neobicno.Super su jer lepo upijaju i meni se iskreno dopadaju.Imam ih u kuci u rezervi uvek po nekoliko komada jer se mojoj mami ponekad dogodi da joj ispadne kateter(bas kao i juce)pa onda navrat,nanos jurim i zovem dezurne sestre da dodju i ponovo ga joj stave.To uvek moraju one da urade,ja sam tu nemocna.Zato su ove pomocne gacice spas.Shvati to kao nesto najnormalnije,a i izgledaju sasvim ok.Dobro je da ti se nasla ta zena sto hoce da pogleda mamu.Njoj je to verovatno kompliment jer ti imas puno poverenja u nju.Opet,ona se bavi necim korisnim i humanim.Verovatno i sama nema nikakvih obaveza u domu a jos uvek moze da se stara o nekome pa joj to dodje kao posebna obaveza u toku dana koja joj ocigledno nije teska.Moja majka takodje puno spava u toku dana ali je posle toga uglavnom dobro i ima vise snage.Tvojoj mami ocigledno treba jedan novi i kompletni sistematski pregled pa onda lepo da zasedne konzilijum lekara i vide sta ce.Do tada,nije tako strasno to sto joj se desava,pakao kroz koji sam ja prosla je mnogo gori od ovog tvog.Polako,resice se vec nesto a ti joj kao i do sada budi desna ruka i manje brini.Neke stvari su neizbezne i mozes se nervirati non-stop a neces nista postici.

 

[bezuslovna ljubav]

Nemoj da se rastuzujes zbog tih gacica,dobro je da postoje,to je prava stvar.Lakse su nego pelene i ona ce uskoro imati osecaj kao da nosti obicne gacice,mozda ni sada nije primetila nista neobicno.Super su jer lepo upijaju i meni se iskreno dopadaju.Imam ih u kuci u rezervi uvek po nekoliko komada jer se mojoj mami ponekad dogodi da joj ispadne kateter(bas kao i juce)pa onda navrat,nanos jurim i zovem dezurne sestre da dodju i ponovo ga joj stave.To uvek moraju one da urade,ja sam tu nemocna.Zato su ove pomocne gacice spas.Shvati to kao nesto najnormalnije,a i izgledaju sasvim ok.Dobro je da ti se nasla ta zena sto hoce da pogleda mamu.Njoj je to verovatno kompliment jer ti imas puno poverenja u nju.Opet,ona se bavi necim korisnim i humanim.Verovatno i sama nema nikakvih obaveza u domu a jos uvek moze da se stara o nekome pa joj to dodje kao posebna obaveza u toku dana koja joj ocigledno nije teska.Moja majka takodje puno spava u toku dana ali je posle toga uglavnom dobro i ima vise snage.Tvojoj mami ocigledno treba jedan novi i kompletni sistematski pregled pa onda lepo da zasedne konzilijum lekara i vide sta ce.Do tada,nije tako strasno to sto joj se desava,pakao kroz koji sam ja prosla je mnogo gori od ovog tvog.Polako,resice se vec nesto a ti joj kao i do sada budi desna ruka i manje brini.Neke stvari su neizbezne i mozes se nervirati non-stop a neces nista postici.

Pa...taj pampers ...to su ipak neki prelomni trenuci. Naravno, dobro je da postoje. I to sam resila uz pomoc komsinice. Ali Problem je sto ga mama ponekad ujutru ili uvece sama skine i opet ... ipak komsinica to resi.Nesigurna je da nadje vrata od kupatila, mada sam velikim slovima napisala. Mozda je trebalo da stavim neku sliku ili sl. Gresila je i odlazila na terasu par puta, a jednom i ispred vrata sobe. Posle toga se stidela i govorila da nije zasluzila da jede. Jedva sam je utesila. E sad nekada se seti a nekada ne. Samo kada ne bi dirala pampers. I dalje je svesna svoje sobe i svog ormana i svog kreverta... prepoznaje cimerku i komsinice, funkcionise u svojoj sobi. Osim to kupatilo. I problem je sto se seti sta se desilo, odnosno postane svesna svoje greske a ne moze da kontrolise sebe u trenutku kada se desava. Tesko joj pada i samo presvlacenje i odnosenje vesa na pranje. Neraspolozena je kada se umokri a mora drugi da je presvlaci. Kada je sve suvo a mora da je presvuce komsinica, onda nije neraspolozena. Ponekad bude natmurena, jer kao da je mogla to i sama.

 

[blizance]

Pa...taj pampers ...to su ipak neki prelomni trenuci. Naravno, dobro je da postoje. I to sam resila uz pomoc komsinice. Ali Problem je sto ga mama ponekad ujutru ili uvece sama skine i opet ... ipak komsinica to resi.Nesigurna je da nadje vrata od kupatila, mada sam velikim slovima napisala. Mozda je trebalo da stavim neku sliku ili sl. Gresila je i odlazila na terasu par puta, a jednom i ispred vrata sobe. Posle toga se stidela i govorila da nije zasluzila da jede. Jedva sam je utesila. E sad nekada se seti a nekada ne. Samo kada ne bi dirala pampers. I dalje je svesna svoje sobe i svog ormana i svog kreverta... prepoznaje cimerku i komsinice, funkcionise u svojoj sobi. Osim to kupatilo. I problem je sto se seti sta se desilo, odnosno postane svesna svoje greske a ne moze da kontrolise sebe u trenutku kada se desava. Tesko joj pada i samo presvlacenje i odnosenje vesa na pranje. Neraspolozena je kada se umokri a mora drugi da je presvlaci. Kada je sve suvo a mora da je presvuce komsinica, onda nije neraspolozena. Ponekad bude natmurena, jer kao da je mogla to i sama.

Nije fer da komsinica bude zaduzena za presvlacenje i veci deo brige oko tvoje mame pored novca sto dajes za osoblje doma.To sto ti oni pruzaju si mogla da organizujes i u kucnim uslovima cak i mnogo bolje.Bollje da si platila neku medicinsku sestru da zivi sa mamom i brine o njoj u njenom stanu ili cak da joj das stan na besplatno koriscenje.Ovo kako oni tretiraju tvoju mamu nije adekvatna pomoc.Ti brines i cimas se kao i da nije u domu.Na tvom mestu trazila bih neko novo resenje.

 

[bezuslovna ljubav]

Nije fer da komsinica bude zaduzena za presvlacenje i veci deo brige oko tvoje mame pored novca sto dajes za osoblje doma.To sto ti oni pruzaju si mogla da organizujes i u kucnim uslovima cak i mnogo bolje.Bollje da si platila neku medicinsku sestru da zivi sa mamom i brine o njoj u njenom stanu ili cak da joj das stan na besplatno koriscenje.Ovo kako oni tretiraju tvoju mamu nije adekvatna pomoc.Ti brines i cimas se kao i da nije u domu.Na tvom mestu trazila bih neko novo resenje.

Eeee, moja blizance. Tvoja mama mirno lezi u krevetu. I dok je moja mama slusala sta joj govorim preko telefona i umela da se snadje, koliko toliko tolerisala geronto domacicu... bila je kod kuce. Kada je nastala totalna konfuzija, morala je u dom. Nije prepoznavala ni mene, ni svoju kucu, ni predmete... Nisam ja komsinicu naterala da to radi. Ona se sama ponudila i bila i ranije je s njom u drustvu i pomagala joj da ode do trpezarije i silazila u park ... to su zene koje su kao izbeglice smestene u dom. Nemaju vecih problema, a neki od njih dobro i naplacuju usluge. To sam znala od pocetka, ali moja mama se nekim cudom smirila u domu i sasvim dobro funkcionisala. Povremeno je imala napade izlaska nocu, dva puta i ujutru, zaluta do trpezarije... zbuni se kada treba da namesti toplu vodu za kupanje...ali ostalo je bilo dobro. Doktori i medicinsko osoblje su prisutni sve vreme, pa mi je to velika sigurnost. Bez obzira sto moram ja da intervenisem. Oglasavala sam potrebu za osobom koja bi brinula o mojoj mami, ali ili nisu bili strucno osposobljeni ili nisu zeleli da se bave time. A mama nije zelela *uljeza* u kuci, nije htela da joj kuva gerontodomacica, nije dozvoljavala da joj cisti kucu...ma strahovala je da ce da je pokrade... Mama se sada navikla na to okruzenje. Zbuni se i unervozi i kada je dovedem u njen stan. Boji se da zaspi u svom stanu, jer nema ljudi oko nje. Ne mogu ja da nametnem novu organizaciju u domu. Moram da se prilagodjavam uslovima i sve za dobrobit moje mame. I premestanje na drugo odeljenje kosta. A ako se komsinica ponudila uz nadoknadu koju nece sama da odredi, a mami ce biti dobro u tim uslovima... Osoblje mami donosi lekove, kuvarice joj donose u sobu hranu, cistacica odnese ves na pranje i susenje, oriba i pocisti, doktori su prisutni u dve smene do 18h, obezbedjenje je na ulazu, organizuju im zabave za praznike, tu je psihoolog sa kojim se konsultujem, tu je sociolog, imam brojeve mobilnih telefona doktorica...sta bih drugo mogla u ovom trenutku? Pa to je moja mama. Naravno da cu se cimati i brinuti. A gde to funkcionise besprekorno za novac koji ja mogu da dam? Koja je alternativa?

 

[blizance]

Eeee, moja blizance. Tvoja mama mirno lezi u krevetu. I dok je moja mama slusala sta joj govorim preko telefona i umela da se snadje, koliko toliko tolerisala geronto domacicu... bila je kod kuce. Kada je nastala totalna konfuzija, morala je u dom. Nije prepoznavala ni mene, ni svoju kucu, ni predmete... Nisam ja komsinicu naterala da to radi. Ona se sama ponudila i bila i ranije je s njom u drustvu i pomagala joj da ode do trpezarije i silazila u park ... to su zene koje su kao izbeglice smestene u dom. Nemaju vecih problema, a neki od njih dobro i naplacuju usluge. To sam znala od pocetka, ali moja mama se nekim cudom smirila u domu i sasvim dobro funkcionisala. Povremeno je imala napade izlaska nocu, dva puta i ujutru, zaluta do trpezarije... zbuni se kada treba da namesti toplu vodu za kupanje...ali ostalo je bilo dobro. Doktori i medicinsko osoblje su prisutni sve vreme, pa mi je to velika sigurnost. Bez obzira sto moram ja da intervenisem. Oglasavala sam potrebu za osobom koja bi brinula o mojoj mami, ali ili nisu bili strucno osposobljeni ili nisu zeleli da se bave time. A mama nije zelela *uljeza* u kuci, nije htela da joj kuva gerontodomacica, nije dozvoljavala da joj cisti kucu...ma strahovala je da ce da je pokrade... Mama se sada navikla na to okruzenje. Zbuni se i unervozi i kada je dovedem u njen stan. Boji se da zaspi u svom stanu, jer nema ljudi oko nje. Ne mogu ja da nametnem novu organizaciju u domu. Moram da se prilagodjavam uslovima i sve za dobrobit moje mame. I premestanje na drugo odeljenje kosta. A ako se komsinica ponudila uz nadoknadu koju nece sama da odredi, a mami ce biti dobro u tim uslovima... Osoblje mami donosi lekove, kuvarice joj donose u sobu hranu, cistacica odnese ves na pranje i susenje, oriba i pocisti, doktori su prisutni u dve smene do 18h, obezbedjenje je na ulazu, organizuju im zabave za praznike, tu je psihoolog sa kojim se konsultujem, tu je sociolog, imam brojeve mobilnih telefona doktorica...sta bih drugo mogla u ovom trenutku? Pa to je moja mama. Naravno da cu se cimati i brinuti. A gde to funkcionise besprekorno za novac koji ja mogu da dam? Koja je alternativa?

Nisam htela da zvucim grubo i oprosti ako je tako delovalo.Zao mi je sto vidim koliko ti je tesko i koliko brines a sama sam takva.Zao mi je i tvoje mame a ucinilo mi se iz predhodnih prepisa da joj nije bas najbolje tamo i da nisi bas zadovoljna lekarima i osobljem.Ako je ovako kako si sada napisala onda je to vec nekako solidno.Htela sam reci da je nezahvalno ocekivati od te komsinice da brine o mami ako je i sama bolesna.Nisam ni mislila da si je ti pitala za pomoc vec vidim da se sama ponudila.Znam da su svi korisnici uglavnom u godinama i nekim licnim boljkama pa mi je malo neodgovorno da lekari i osoblje pristanu da joj ona pomaze.Mada,sto da ne...ako zena vec hoce na neki nacin to je tebi dodatna sigurnost.Verovatno ja mnogo trazim i zamisljam od osoblja doma jer nisam imala iskustvo kao tvoje.Nekako imam viziju kako bih ja to zelela da izgleda ali je u praksi ocigleno malo drugacije.U svakom slucaju ti dodatno pritisni osoblje doma za svaki slucaj onoliko koliko ti to mozes.To odeljenje gde se tvoja mama nalazi mi deluje kao nezavisno i da je vise za ljude sa manjim zdravstvenim problemima.Ona je ocigledno u nekoj medjufazi kad su sve promene rizicne.Ni da je ostavis tu...ni da je prebacis na poluzavisno ...to je ono sto mi se sada cini najteze.Onda...terajte tako neko vreme,ti si povezana sa tom zenom koja pomaze mami i imas infrmacije iz prve ruke.Lekari ce valjda raditi svoj posao,a mami neka barem stagnira sve neko vreme.Nadajmo se da ce lekovi uspeti da uspore delimicno ovo pogorsanje koje je sada nastupilo.
Kad malo bolje razmislim potpuno si upravu da ni sa novcem nije moguce da sve besprekorno funkcionise u ovakvim zivotnim pricama.Pitanje je samo koliko je kod od nas emotivan i to sto se desava prima k srcu.Jedino sto mozemo je da se malo okrenemo i drugima oko nas i sagledamo i ostale zivotne aspekte.Zivot ide onako kako mora ...

 

[bezuslovna ljubav]

Nisam htela da zvucim grubo i oprosti ako je tako delovalo.Zao mi je sto vidim koliko ti je tesko i koliko brines a sama sam takva.Zao mi je i tvoje mame a ucinilo mi se iz predhodnih prepisa da joj nije bas najbolje tamo i da nisi bas zadovoljna lekarima i osobljem.Ako je ovako kako si sada napisala onda je to vec nekako solidno.Htela sam reci da je nezahvalno ocekivati od te komsinice da brine o mami ako je i sama bolesna.Nisam ni mislila da si je ti pitala za pomoc vec vidim da se sama ponudila.Znam da su svi korisnici uglavnom u godinama i nekim licnim boljkama pa mi je malo neodgovorno da lekari i osoblje pristanu da joj ona pomaze.Mada,sto da ne...ako zena vec hoce na neki nacin to je tebi dodatna sigurnost.Verovatno ja mnogo trazim i zamisljam od osoblja doma jer nisam imala iskustvo kao tvoje.Nekako imam viziju kako bih ja to zelela da izgleda ali je u praksi ocigleno malo drugacije.U svakom slucaju ti dodatno pritisni osoblje doma za svaki slucaj onoliko koliko ti to mozes.To odeljenje gde se tvoja mama nalazi mi deluje kao nezavisno i da je vise za ljude sa manjim zdravstvenim problemima.Ona je ocigledno u nekoj medjufazi kad su sve promene rizicne.Ni da je ostavis tu...ni da je prebacis na poluzavisno ...to je ono sto mi se sada cini najteze.Onda...terajte tako neko vreme,ti si povezana sa tom zenom koja pomaze mami i imas infrmacije iz prve ruke.Lekari ce valjda raditi svoj posao,a mami neka barem stagnira sve neko vreme.Nadajmo se da ce lekovi uspeti da uspore delimicno ovo pogorsanje koje je sada nastupilo.
Kad malo bolje razmislim potpuno si upravu da ni sa novcem nije moguce da sve besprekorno funkcionise u ovakvim zivotnim pricama.Pitanje je samo koliko je kod od nas emotivan i to sto se desava prima k srcu.Jedino sto mozemo je da se malo okrenemo i drugima oko nas i sagledamo i ostale zivotne aspekte.Zivot ide onako kako mora ...

Znam, blizance, da nisi imala losu nameru. Ne smeta meni ni kada me neko grublje podstakne na razmisljane ako negde gresim. Moja mama je odavno u epizodama demencije sa veoma teskim simptomima. A onda opet stabilna I svesna. To je veliki problem, sto su oscilacije ogromne. I sada kada joj ujutru pomogne komsinica, posle sat-dva ili vise moja mama opet krene da se sama oblaci I napravi haos. Popodne je mirna I raspolozena I moze s njom da se saradjuje. Jutro je haos. Sto je neobicno za demenciju, posto se demenntima uglavnom uvece pogorsa stanje. Specijalista je na bolovanju vec dve nedelje I tu ne mogu nista. A doktorice u domu ne mogu da menjaju terapiju. Ostaje mi samo da se borim s tim i cekam specijalistu, mada nije ni on svemocan. Komsinici sam naglasila da ne svraca kod mame preko dana. dovoljno je ujutru I uvece. U prolazu moze da pogleda da li je rucala I kako je obucena. I to je to. Medjutim, komsinica svrati vise nego sto treba I onda mama posizi. Cim je neko duze u njenoj blizini I namece joj sta I kako treba, mama se ostrvi na tu osobu. To radi I kada sam ja s njom. Jutros se mama sama obukla, komsinica je samo pomogla da stavi pampers gace. Zatekla joj je vezanu oko noge najlon kesu, u koju je stavila pare. A futrolu za mobilni, u kojoj su prethodno bile pare, zakacila je na kosu, pored snale koja joj drzi pundju. Komsinica otisla, a mama skinula pantalone, skinula pampers gace I resila da se sama obuce... A to znaci bez pampersa, a to znaci da ce se upiskiti ako ne stigne na vreme do kupatila. Kad je komsinica otisla, mama je udarila u pricu kako je bila uvek pedantna, kako je bila cenjena kao radnik... nije ona gluplja od komsinice da joj ova govori sta da obuce... Evo sad smo se cule. Opet joj napominjem da se ne presvlaci bez komsinice. Kaze da je komsinica uradila sve sto treba i zadovoljna je. Pitam je da li je pred udajom kada se stalno *doteruje*, a ona kaze *sto da ne*. Onda opet uozbiljim pricu I obecala je da nece sama da petlja. E, koliko ce to trajati ne znam. jednostavno se fiksira za odredjenu stvar, pojavu... sta god. Jedno vreme je to bio telefon koji je navodno stalno pokvaren I svi moraju da ga popravljaju, kod kuce je to bilo sakrivanje novca I stvari koje I nisu tako vredne ali su njoj izgledale kao predmet od velike vaznosti, pa onda pranje vesa non-stop, pa zapusio se lavabo I sati u kupatilu, pa secenje kesa I cak I dzempera I carapa, sada presvlacenje... a popodne i predvece raspolozena i ceka veceru i spavanje. Ranije sam strepela od veceri a sad me plasi ujutru. Pre dva meseca promenjen je raspored davanja lekova za demenciju i tu se nesto desilo-poboljsalo se uvece a narusilo se stanje ujutru, a i bolest je malo uznapredovala. I tako jedan dan, pa drugi dan, pa presoci dva dana, pa treci, pa cetvrti i peti i sesti sasvim dobro... Nisam vise pametna...

 

[LJILJA MMM]

Čitam vas i ne javljam se često. Razlog tome je što me pisanje odgovora vrati u to vreme i svim mukama i ludostima, a sada mi treba bistra glava i hladna duša ovde jer me rokovi i posao stiskaju. Ipak....pauzaaaaa

Bezuslovna, grešiš što pokušavaš da razumeš, da uhvatiš neki red. Nema reda dušo, bar ne po našim merilima. Samo prihvati to kako jeste, nekad dobro, nekad loše....nekad ta osoba liči na tvoju mamu, a nekad je neko nepoznat. A komšinica, pa pusti ženu neka joj pomaže. I komšinici godi jer se oseća potrebnom i korisnom, a to je ženama važno.

Nasmejah se kad sam čitala za futrolu od mobilnog u kosi i kesu sa parama oko noge Kad smo bili na tom ručku, u kafani mog tatka, nakon kremacije, vlasnik kafane, inače "jako dobar prijatelj mog tatka" po tatkovim rečima (a njemu su svi bili jako dobro prijatelji) pokaza nam kako je moj tatko jeo čorbu kod njega (to što mi skoro uvek imamo supe i čorbe u frižideru koje on i ne vidi, nije bitno). I tako, kako tradicija nalaže, u čelu stola je bio pun tanjir, stvarno odlične juneće čorbe, za pokojnika, pune čaše onoga što je voleo da pije, i čovek dodje i sipa crnog vina u čorbu u tanjiru. Tako je, kaže, J. jeo čorbu ovde. Nije bilo ni mesto, ni vreme, da mu objašnjavam da je to demencija. Zahvalih se na učinjenom podsećanju i osta sve na tome. Ostao mi je u sećanju način, ozbiljnost s kojom je on to svima nama pokazao da bi odao počast svojoj mušteriji. Čovek uopšte nije ni slutio da je J. bolestan. Pomislih, ako krene da nam priča šta je sve ovaj radio, pa da pokazuje, a moj tatko je i pre nego što mu je Alchajmer postao prvi komšija, bio sklon raznim kerefekama i ekstremnim egzibicijama da bi bio u centru pažnje (na pozornici), posebno kad su tu žeMske osobe (godine nisu bitne) ....ali nije nastavio. Zaustavio se na crnom vinu u čorbi.

Za sve vas, koji čitate i koji pišete

 

[beket]

Vino je nobles, a sirće nije. U čorbu se dodaje ono što od vina fermentira, dakle sirće, vinska baba... Dementni imaju neku svoju logiku, ne povinuju se nikakvim zakonima prethodno naučenog, ne prihvataju ih, prečicom iznalaze 'bolja' rešenja. To treba razumeti. To se može razumeti. Umesto igle i konca, moja je majka koristila heftalicu. Smešno? Nije smešno! Naučene radnje dobijaju sasvim drugu dimenziju pod lupom demencije. To je s jedne strane sasvim logično, a opet - (za nas) neprihvatljivo...

Jako je važno bolest prepoznati na vreme. I još važnije - prilagoditi svoje ponašanje...

P. S. ovaj zemljotres koji smo osetili pre sat vremena - na dementne nije mogao da utiče (osim ako nisu osetili nervozu okoline!)

 

[bezuslovna ljubav]

Vino je nobles, a sirće nije. U čorbu se dodaje ono što od vina fermentira, dakle sirće, vinska baba... Dementni imaju neku svoju logiku, ne povinuju se nikakvim zakonima prethodno naučenog, ne prihvataju ih, prečicom iznalaze 'bolja' rešenja. To treba razumeti. To se može razumeti. Umesto igle i konca, moja je majka koristila heftalicu. Smešno? Nije smešno! Naučene radnje dobijaju sasvim drugu dimenziju pod lupom demencije. To je s jedne strane sasvim logično, a opet - (za nas) neprihvatljivo...

Jako je važno bolest prepoznati na vreme. I još važnije - prilagoditi svoje ponašanje...

P. S. ovaj zemljotres koji smo osetili pre sat vremena - na dementne nije mogao da utiče (osim ako nisu osetili nervozu okoline!)

Da, to sam I ja primetila. Kada malo razmislim sa distance, neki cudni potezi imaju objasnjenje. Pa ikada prica, dovija se postapalicama I tek kasnije shvatim. Valjda se u momentu iznerviram, pa nisam u stanju da odmah povezem, a to nju jos vise nervira... tesko je.

 

[bezuslovna ljubav]

Komsinica mi pominje da je cula od medicinskih sestara da spremaju da prebace mamu na odeljenje gde su korisnici na spratu sa doktorima. Znam da tu leze tezi I teski bolesici, koji trebaju cesci lekarski nadzor, pa mi je malo cudno. Kaze I da su joj rekle da ne treba ona da presvlaci moju majku, nego ima ko je placen za to. E sad, da li joj je dosadilo jer je mama bila naporna dva dana ili se boji komentara sestrara koje znaju da budu -neke od njih- jako grube... Jutros je isla ponovo da presvuce mamu I kaze da joj nije tesko, samo da se moja mama ne buni I ne pravi scene. Tesko to mogu da kontrolisem. Ocekujem da ce me zvati sociololg ili doctor. Ne znam da li ja da pozovem I proverim? Ili da cekam? Svakako cu ponovo pitati komsinicu da li joj to predstavlja problem I da li hoce da odustane.

 

[bezuslovna ljubav]

Nova muka u mom zivotu Svekar cuje glasove I ocekuje napad mafije. Samo to ponavlja. Do pre nedelju dana je funkcionisao. Pominjao je ovih dana neku zenidbu, pa je rekao da je odustao. Posto je sklon mutljavinama I raznim kombinacijama a tako je radio celog zivota, svi su posumnjali da nije nesto zabrljao. U tom kontekstu pominje potencijalnu zenu I kaze da ocekuje poziv I da ce od toga zavisiti da li cemo svi biti ugrozeni-ubijeni ili ce sve biti dobro. Da li je moguce da se demencija ovako naglo razvije I da ima takvu sliku pracenu stalnom paranojom I psihozama. Jutros u 7 zatekla sam ga kako sedi u u kuhinji gde nema prozora I ima dobar pregled okoline I drzi telefon u rukama. Sto je najgore, sinoc je zvala neka starica,kao sto je svekar I rekao da ce biti. Kada se javila moja zaova, prekinula se veza. Inace, kada je smiren on opisuje kako cuje te glasove iznad glave I kako vidi ispred sebe neke likove -ne bas stvarne likove, ali su tu negde. U dezurnoj bolnici bila su tri lekara neuropsihijatra. Jedan je rekao da je pocetak demencije, jedan je rekao da je pio previse jak kortikosteroid koji moze da izazove halucinacije, ali ne pije ga vec 4 dana a I dalje je u panicnom strahu, a jedan je rekao da se javi na detaljan pregled. U medjuvemenu ne znamo sta da radimo. Da li da se plasimo, da li postoji neka realna opasnost. Mesecima unazad je pratio oglase I prodavao kucu, pa se bojimo da nije nesto na tu temu zabrljao. Svasta sedesava... Nekako ta prica ne prestaje ni kada je smiren. On stalno ostaje pri tj tvrdnji da ocekuje napad. Moja mama je imala napade panike, to bi trajalo sat -dva a sledeceg dana nije secala sta je bilo I funkcionisala je uobicajeno. On je fiksiran za jednu istu pricu, bilo da je pogubljen I uplasen ili da je stabilan-mirno sedi I pusi I uvek isto govori ako ga pitamo na tu temu.

- - - - - - - - - -

Nova muka u mom zivotu Svekar cuje glasove I ocekuje napad mafije. Samo to ponavlja. Do pre nedelju dana je funkcionisao. Pominjao je ovih dana neku zenidbu, pa je rekao da je odustao. Posto je sklon mutljavinama I raznim kombinacijama a tako je radio celog zivota, svi su posumnjali da nije nesto zabrljao. U tom kontekstu pominje potencijalnu zenu I kaze da ocekuje poziv I da ce od toga zavisiti da li cemo svi biti ugrozeni-ubijeni ili ce sve biti dobro. Da li je moguce da se demencija ovako naglo razvije I da ima takvu sliku pracenu stalnom paranojom I psihozama. Jutros u 7 zatekla sam ga kako sedi u u kuhinji gde nema prozora I ima dobar pregled okoline I drzi telefon u rukama. Sto je najgore, sinoc je zvala neka starica,kao sto je svekar I rekao da ce biti. Kada se javila moja zaova, prekinula se veza. Inace, kada je smiren on opisuje kako cuje te glasove iznad glave I kako vidi ispred sebe neke likove -ne bas stvarne likove, ali su tu negde. U dezurnoj bolnici bila su tri lekara neuropsihijatra. Jedan je rekao da je pocetak demencije, jedan je rekao da je pio previse jak kortikosteroid koji moze da izazove halucinacije, ali ne pije ga vec 4 dana a I dalje je u panicnom strahu, a jedan je rekao da se javi na detaljan pregled. U medjuvemenu ne znamo sta da radimo. Da li da se plasimo, da li postoji neka realna opasnost. Mesecima unazad je pratio oglase I prodavao kucu, pa se bojimo da nije nesto na tu temu zabrljao. Svasta sedesava... Nekako ta prica ne prestaje ni kada je smiren. On stalno ostaje pri tj tvrdnji da ocekuje napad. Moja mama je imala napade panike, to bi trajalo sat -dva a sledeceg dana nije secala sta je bilo I funkcionisala je uobicajeno. On je fiksiran za jednu istu pricu, bilo da je pogubljen I uplasen ili da je stabilan-mirno sedi I pusi I uvek isto govori ako ga pitamo na tu temu.

Ako ga ne pitamo, lepo prica o svemu ostalom. Ali nas upozorava da to ne zaboravimo, jer ce uvece biti poziv I od toga ce sve zavisiti. I uvece se stvarno raspameti. Tvrdi da nije bolestan I da ga poslusamo. RAspoznaje nas I nista ne gresi, osim sto je u panici, pogotovo za unuke.

 

[blizance]

Komsinica mi pominje da je cula od medicinskih sestara da spremaju da prebace mamu na odeljenje gde su korisnici na spratu sa doktorima. Znam da tu leze tezi I teski bolesici, koji trebaju cesci lekarski nadzor, pa mi je malo cudno. Kaze I da su joj rekle da ne treba ona da presvlaci moju majku, nego ima ko je placen za to. E sad, da li joj je dosadilo jer je mama bila naporna dva dana ili se boji komentara sestrara koje znaju da budu -neke od njih- jako grube... Jutros je isla ponovo da presvuce mamu I kaze da joj nije tesko, samo da se moja mama ne buni I ne pravi scene. Tesko to mogu da kontrolisem. Ocekujem da ce me zvati sociololg ili doctor. Ne znam da li ja da pozovem I proverim? Ili da cekam? Svakako cu ponovo pitati komsinicu da li joj to predstavlja problem I da li hoce da odustane.

Vrlo je moguce da je osoblje skrenulo paznju toj komsinici ako su primetili da ona pomaze.Umeju oni tako da prokomentarisu kako imaju osoblje koje je placeno za to ali sa druge strane pomoc im dobro dodje jer su pretrpani poslom.Sa jedne strane dobro je da je neko strucan prati pa tako i oni mozda zele da imaju uvid u to kad je npr imala stolicu,jer to verovatno upisuju u karton.Ovako ako je presvuce komsinica oni nemaju taj podatak koji im znaci iz vise razloga.Tako da oprezno sa komsinicinim pomaganjem.Nije zgoreg da je obidje i proveri,ponekad diskretno pomogne ali kao sto vidis i mama se buni kad ova ucesta sa dolascima.Morala bi ta dobronamerna zena da nadje meru a to nije uvek lako.Ona je ocigledno jako brizna i vrlo ozbiljno je shvatila svoju ulogu koja tebi odgovara ali u tim tamo uslovima ume da napravi ponekad problem.Samo da dogovorite meru i bice sve ok.
Moze biti da tvoju mamu prebace na ono drugo odeljenje o kom smo pisali...mozda je to donekle resenje...ipak ce imati veci nadzor lekara,koji joj ipak treba bez obzira na to sto trenutno nema nekih vecih fizickih problema.

- - - - - - - - - -

Nova muka u mom zivotu Svekar cuje glasove I ocekuje napad mafije. Samo to ponavlja. Do pre nedelju dana je funkcionisao. Pominjao je ovih dana neku zenidbu, pa je rekao da je odustao. Posto je sklon mutljavinama I raznim kombinacijama a tako je radio celog zivota, svi su posumnjali da nije nesto zabrljao. U tom kontekstu pominje potencijalnu zenu I kaze da ocekuje poziv I da ce od toga zavisiti da li cemo svi biti ugrozeni-ubijeni ili ce sve biti dobro. Da li je moguce da se demencija ovako naglo razvije I da ima takvu sliku pracenu stalnom paranojom I psihozama. Jutros u 7 zatekla sam ga kako sedi u u kuhinji gde nema prozora I ima dobar pregled okoline I drzi telefon u rukama. Sto je najgore, sinoc je zvala neka starica,kao sto je svekar I rekao da ce biti. Kada se javila moja zaova, prekinula se veza. Inace, kada je smiren on opisuje kako cuje te glasove iznad glave I kako vidi ispred sebe neke likove -ne bas stvarne likove, ali su tu negde. U dezurnoj bolnici bila su tri lekara neuropsihijatra. Jedan je rekao da je pocetak demencije, jedan je rekao da je pio previse jak kortikosteroid koji moze da izazove halucinacije, ali ne pije ga vec 4 dana a I dalje je u panicnom strahu, a jedan je rekao da se javi na detaljan pregled. U medjuvemenu ne znamo sta da radimo. Da li da se plasimo, da li postoji neka realna opasnost. Mesecima unazad je pratio oglase I prodavao kucu, pa se bojimo da nije nesto na tu temu zabrljao. Svasta sedesava... Nekako ta prica ne prestaje ni kada je smiren. On stalno ostaje pri tj tvrdnji da ocekuje napad. Moja mama je imala napade panike, to bi trajalo sat -dva a sledeceg dana nije secala sta je bilo I funkcionisala je uobicajeno. On je fiksiran za jednu istu pricu, bilo da je pogubljen I uplasen ili da je stabilan-mirno sedi I pusi I uvek isto govori ako ga pitamo na tu temu.

- - - - - - - - - -

Ako ga ne pitamo, lepo prica o svemu ostalom. Ali nas upozorava da to ne zaboravimo, jer ce uvece biti poziv I od toga ce sve zavisiti. I uvece se stvarno raspameti. Tvrdi da nije bolestan I da ga poslusamo. RAspoznaje nas I nista ne gresi, osim sto je u panici, pogotovo za unuke.

Pratite njegovo ponasanje nekoliko dana i pokusajte da dodjete do saznanja o njegovim strahovima i pricama.Sve je moguce...mozda je demencija a mozda covek ima nekih drugih neresenih problema.Vidis,ukolopilo se to da se ta zena javila bas kao sto je on napominjao a potom spustila slusalicu.Nemojte olako shvatati probleme o kojima govori....