Demencija

[mali roker]

Nešto što jako pomaže u postizanju psihičkog balansa koji je svima nama poremećen usled ovakvih situacija je pisanje .
Ovo sam proverila nekoliko puta kod prijateljica i uvek je uspelo. Za sebe ne bih da pričam, jer je meni pisanje lek.
Dakle, pišete za sebe i sebi. Ne morate nikome pokazati, ne mora niko videti, ali izbacite iz sebe i lepo i ružno.
Ono što je u čoveku uvek teži da bude iskazano, na ovaj ili onaj način...delom ili rečima. Pod delima, podrazumevam i činjenja i nečinjenja, a pod rečima podrazumevam izgovorene i neizgovorene reči i napisane reči.
Pisanjem rastrećujete sebe a nikog ne opterećujete.
Ne morate na forumima, ne morate nigde javno, ali prosto otvorite slavinu da to odteče

Meni je pisanje uvek pomagalo,jer papir moze da trpi sve,a ne mozes objasniti situcaiju nekome ko nije u slicnoj situaciji,taj ce te saslusati ali te nece razumeti,imace razumevanje da te saslusa par puta ali na kraju i toj osobi dosadi da uvek slusa jedno te isto,jer i ta neka osoba ima svojih situacija koja se razlikuje od tvoje

 

[mali roker]

sto se potpisa na krevetu tice (nisam odmah ukapirala o cemu pises

Nije se upisao na krevetu,vec pored kreveta.To mu se dosad desilo par puta,ne ode na wc vec gde se zatekne

 

[blizance]

nikako da stignem da "oposlim" i ovde - sumara, odgovor i mene jako zanima. moj tata sada "stagnira", nema svakodnevnih novih situacija koje su me u pocetku "raznosile" ali to spavanje i mene zbunjuje u poslednje vreme. u pocetku je zamenio noc za dan. sada spava do 10-11 ujutru, a desi se da prespava noc, bez budjenja... nista u terapiji nisam menjala.
a sto se potpisa na krevetu tice (nisam odmah ukapirala o cemu pises) to je posebna prica. moj odbija pelene, nema sanse da mu ih obucem, ako mi i uspe iscepka ih. ponedeljkom, sredom i petkom mu dajem "jurineks" za izbacivanje vode (ne rade mu zalisci, odbio operaciju) e - to su mi "veseli" dani. presvlacimo se po 4-5 puta dnevno. ne kupam ga bas za svako presvlacenje, ali on je deka koji je svakoga dana uredno okupan, obrijan, svakoga dana mu perem kosu. polako sve prelazi u rutinu, u pocetku je bilo - hm... jedan "potpis" kako ti kazes je pranje cetvrtine cebeta, kompletno svega na njemu od potkosulje pa da ne nabrajam. na srecu naucila sam da budem pazljiva kod presvlacenja, pa sada ne moram svaki put i ja u kadu....

Zbog srca i pritiska moja majka dnevo pije 40mg Lasix i 25mg Spironolakton na svaki drugi dan i u medjuvremenu sve to samo po pola doze.Bila je non-stop mokra.Nisam mogla da se naperem i nasusim.Ves i spavacice i pidzame nisam mogla da nakupujem i opet je bila mokra.Zbog toga prilikom poslednje posete bolnici sestra mi predlozi kateter.Sad je mnogo lakse.Suva je i cista.Perem je svaki dan,nekad ja ,nekad med.sestra a jednom u tri -cetiri dana je kupamo.Koliko ce ovako...nemam pojma.Znam da katerer ko stavi iz ovih razloga ulgavnom dugo nosi.Mozda jednom ako zivne odemo do urologa po savet sta posle katetera?Razmisli od ovome...lakse je...i nije tako tesko,samo se mora odrzavati higijena zbog upale ali i to ti negine ako je stalno mokar.

 

[LJILJA MMM]

Cutim,cutim...al toliko je ocigleno da vec mogu da ocekujem postara ssss plavu kovertu na vratima.Kuuukuuu meni...sva sreca sto je ovde iiiintimna atmosfffferaaa

Ma ovde si bezbedna....samo par iljada njih pročita

moram da idem....vidimo se.....prijale ste baš
toliko sam strepela od današnjeg dana, a ispalo je ok

 

[Henriet]

Zbog srca i pritiska moja majka dnevo pije 40mg Lasix i 25mg Spironolakton na svaki drugi dan i u medjuvremenu sve to samo po pola doze.Bila je non-stop mokra.Nisam mogla da se naperem i nasusim.Ves i spavacice i pidzame nisam mogla da nakupujem i opet je bila mokra.Zbog toga prilikom poslednje posete bolnici sestra mi predlozi kateter.Sad je mnogo lakse.Suva je i cista.Perem je svaki dan,nekad ja ,nekad med.sestra a jednom u tri -cetiri dana je kupamo.Koliko ce ovako...nemam pojma.Znam da katerer ko stavi iz ovih razloga ulgavnom dugo nosi.Mozda jednom ako zivne odemo do urologa po savet sta posle katetera?Razmisli od ovome...lakse je...i nije tako tesko,samo se mora odrzavati higijena zbog upale ali i to ti negine ako je stalno mokar.

uh...
kako mi to deluje bajkovito, ali vec imam 500 odgovora zasto to nikako ne moze u njegovom slucaju, prvo, sumnjam da bi katetar ostao na mestu.
od zimus vuce neku bakteriju u mokraci. odlozili smo bolnicko lecenje, urolog (poznanik) je odbio zbog demencije da ga primi na odeljenje, preostalo je jedino da te injekcije primi na gerijatriji na zvezdari. ali ga tamo ne bih vodila jer ga ova bakterija ne ugrozava (u dogovoru sa dr opste prakse) pre par godina je bas tamo zbog nekih ispitivanja zaradio isto neku bakteriju koju smo kod kuce jedva utamanili...

 

[Henriet]

Nije se upisao na krevetu,vec pored kreveta.To mu se dosad desilo par puta,ne ode na wc vec gde se zatekne

tata ima kombinovanu tehniku, ustane iz mokrog kreveta, pa zavrsi po sebi i sObi. da ne ulazim u detalje, al` prosle nedelje nije mogao ni onu tezu fiziolosku potrebu da zadrzi. jos se oporavljam....

 

[mali roker]

tata ima kombinovanu tehniku, ustane iz mokrog kreveta, pa zavrsi po sebi i sObi. da ne ulazim u detalje, al` prosle nedelje nije mogao ni onu tezu fiziolosku potrebu da zadrzi. jos se oporavljam....

Uh,Henrieta,kod tebe je bas ozbiljno.
Meni ovo jutros nekako doslo rutinski,zbog malecke,otoplilo i krenuli da skidamo pelene,tako da kad sam videla potpis pored kreveta,isto mi bilo,to je nesto sto treba pocistiti,i neko kome treba dati da se presvuce.

 

[blizance]

Ma ovde si bezbedna....samo par iljada njih pročita

moram da idem....vidimo se.....prijale ste baš
toliko sam strepela od današnjeg dana, a ispalo je ok

Ajd...pa se vidimo.Uzdravlje!

 

[beket]

Jaaaoooj draga Beket,sve si upravu ali pusti nas da malo damo sebi oduska od muka s kojima zivomo
Samo smo se malo zanele u opustenosti momenta u kom pisemo pa s toga i nasih par glupih komentara tek da nismo zaboravile da se smejemo.er.

nije bilo nikakvih "glupih komentara", zaista mislim da nijedna od vas nije napisala nešto glupo...! izvinjavam se ako sam sinoć bila malo preoštra, ipak gledam malo dalje u budućnost, a i nemam vaš smisao za humor, pa ne mogu da se uključim, ali pratila sam šta ste danas vas četiri pisale (blizance, henriet, ljilja i sumara) --- svaka čast, bile ste sjajne, pune pozitivne energije, znam da - čak i takvo posredno iskustvo znači onima koji se ne usuđuju da o tome progovore ovde javno na forumu, a ja pamtim svaku vašu priču i vidim da - za sada - imate snage za dalje... (to je najbitnije)

narednih dana neću imati vremena za forum, mogu samo da vam držim palčeve, ništa drugo, sve ostalo što sam vam napisala - stoji...

 

[mali roker]

Beket,nemam ni ja nesto posebno smisla za humor,ali zivot me je naucio da je bolje smejati se nego plakati.
U pocetku mi je bilo tesko,kad sam pocinjala da se suocavam sa ocevom bolescu,trebalo mi je vremena da prihvatim,mozda u nekim momentima deluje kao da je ravnodusnost,ali nije,uvek sam u zivotu bila takva,prihvatam svaku situaciju onakvu kakva je,ako nesto mogu da promenim,uradicu to,ako ne, otplakacu,osmehnu ti se,zivot ide dalje.Oslusnucu,cak i pored buke koju proizvode kola,cvrkut ptica,osmehnuti se detetu sto prolazi ulicom,gledacu veselu igru leptira...uzivacu u svakom malom trenutku,u svakoj sitnici koja ce mi pomoci da napunim baterije,zaklopicu oci,prepustiti se muzici,pusti masti na volju,onda cu se vratiti u surovost zivota i nastaviti dalje...
Moguce je da sam malo skrenula sa teme,ali i ovo moze da pomogne nekome,meni pomaze.
Saljem jedan malecni zagrljaj svima koji su ovde,svima koji su mi pomogli u borbi sa demencijom,hvala vam od srca

 

[Henriet]

Beket,nemam ni ja nesto posebno smisla za humor,ali zivot me je naucio da je bolje smejati se nego plakati.
U pocetku mi je bilo tesko,kad sam pocinjala da se suocavam sa ocevom bolescu,trebalo mi je vremena da prihvatim,mozda u nekim momentima deluje kao da je ravnodusnost,ali nije,uvek sam u zivotu bila takva,prihvatam svaku situaciju onakvu kakva je,ako nesto mogu da promenim,uradicu to,ako ne, otplakacu,osmehnu ti se,zivot ide dalje.Oslusnucu,cak i pored buke koju proizvode kola,cvrkut ptica,osmehnuti se detetu sto prolazi ulicom,gledacu veselu igru leptira...uzivacu u svakom malom trenutku,u svakoj sitnici koja ce mi pomoci da napunim baterije,zaklopicu oci,prepustiti se muzici,pusti masti na volju,onda cu se vratiti u surovost zivota i nastaviti dalje...
Moguce je da sam malo skrenula sa teme,ali i ovo moze da pomogne nekome,meni pomaze.
Saljem jedan malecni zagrljaj svima koji su ovde,svima koji su mi pomogli u borbi sa demencijom,hvala vam od srca

takodje

 

[LJILJA MMM]

nije bilo nikakvih "glupih komentara", zaista mislim da nijedna od vas nije napisala nešto glupo...! izvinjavam se ako sam sinoć bila malo preoštra, ipak gledam malo dalje u budućnost, a i nemam vaš smisao za humor, pa ne mogu da se uključim, ali pratila sam šta ste danas vas četiri pisale (blizance, henriet, ljilja i sumara) --- svaka čast, bile ste sjajne, pune pozitivne energije, znam da - čak i takvo posredno iskustvo znači onima koji se ne usuđuju da o tome progovore ovde javno na forumu, a ja pamtim svaku vašu priču i vidim da - za sada - imate snage za dalje... (to je najbitnije)

narednih dana neću imati vremena za forum, mogu samo da vam držim palčeve, ništa drugo, sve ostalo što sam vam napisala - stoji...

beket, ljudi su različiti i različito se bore. Znam da nam svima želiš sve najbolje i mnogo snage jer svi znamo u susret čemu smo gurnuti. Vidimo se draga

 

[LJILJA MMM]

Evo raporta:

deda oduševljen sa D. jer ima pažnju, brigu, društvo. Ona je zadovoljna jer je deda komunikativan i sluša je. Juče pojeo boga oca još i kad je muž stigao, pa posle i ja i deca...napio se kafa, napušio Kad sam došla s posla, vidim ga kako leži u svojoj sobi i gleda tv. Legao na leđa, ukrstio dlanove iza glave i gleda....tako je oduvek gledao tv i nije imao tu pozu više od mesec dana. Spavao celu noć, nije pokušavao da izađe. Ne odustaje da unese cigare u sobu, ali ne može...neumoljiva sam. Takođe hoće da ide u kaFanu ali je sve na rečima....ne polazi nikud. Odgovara normalno na pitanja, mada ako je komplikovanije ne razume. I dalje krene da priča nešto pa se pogubi. I dalje nešto vrti po rukama s vremena na vreme, ćapka čarape i neke papiriće svoje prevrće. I nikako mu nije jasno što ga ne puštam u kafanu kad se on odlično oseća Ide prav i bez štapa po avliji.
Jutros je D došla u 6,30 po dogovoru, predala sam joj smenu, šta da doručkuju, lekovi za noge. Sad sam zvala i ona kaže da deda traži daljinski od svog tv-a da menja kanale iz kreveta Rekoh, kaži mu da je onaj polomio i da će mu zet kupiti i doneti novi (usput, polomio ih je nekoliko ). I tako....vraća se u "normalu" ako ona postoji, ali je ovo sad daleko od onog što je bilo.

 

[Henriet]

Evo raporta:

deda oduševljen sa D. jer ima pažnju, brigu, društvo. Ona je zadovoljna jer je deda komunikativan i sluša je. Juče pojeo boga oca još i kad je muž stigao, pa posle i ja i deca...napio se kafa, napušio Kad sam došla s posla, vidim ga kako leži u svojoj sobi i gleda tv. Legao na leđa, ukrstio dlanove iza glave i gleda....tako je oduvek gledao tv i nije imao tu pozu više od mesec dana. Spavao celu noć, nije pokušavao da izađe. Ne odustaje da unese cigare u sobu, ali ne može...neumoljiva sam. Takođe hoće da ide u kaFanu ali je sve na rečima....ne polazi nikud. Odgovara normalno na pitanja, mada ako je komplikovanije ne razume. I dalje krene da priča nešto pa se pogubi. I dalje nešto vrti po rukama s vremena na vreme, ćapka čarape i neke papiriće svoje prevrće. I nikako mu nije jasno što ga ne puštam u kafanu kad se on odlično oseća Ide prav i bez štapa po avliji.
Jutros je D došla u 6,30 po dogovoru, predala sam joj smenu, šta da doručkuju, lekovi za noge. Sad sam zvala i ona kaže da deda traži daljinski od svog tv-a da menja kanale iz kreveta Rekoh, kaži mu da je onaj polomio i da će mu zet kupiti i doneti novi (usput, polomio ih je nekoliko ). I tako....vraća se u "normalu" ako ona postoji, ali je ovo sad daleko od onog što je bilo.

puj, puj - da ga ne ureknemo
samo da stanje potraje sto duze. odlicno resenje, za sada. bice interesantno cuti sta ce dr pavlovic reci (mozda mu prepise neki lek za "usporavanje" demencije)

 

[LJILJA MMM]

Videćemo....ako takav postoji, bilo bi dobro

 

[Henriet]

Videćemo....ako takav postoji, bilo bi dobro

ne postoji....

ebiksa, koju moj tata pije je jedan od tih lekova. dr mi je rekla da mora da prodje izvesno vreme da bi poceo da deluje. e, sad... "to" vreme je proslo, ova stagnacija ne znam da li je zbog leka, kao sto ne znam ni sta bi bilo da ga ne pije. 5.6. imam zakazano kod njegovog neuropsihijatra, gde idem SAMA (to je glupost do bola, al` ajd` njih I tako bas briga za starije) pa cu "opricati" stanje...

 

[LJILJA MMM]

Kako ideš sama?

 

[Henriet]

Kako ideš sama?

idiotluk! nije prvi put. jedaRED sam ga odvela, nije ga ni pogledala. `ladno mi je rekla - "ne morate da se mucite i dovodite ga".
da se razumemo u pravu je u delu - da se stvarno namucim dok ga spremim, odvedem. al` volela bih da vidi da je oslabio, da je uredan kao sto je bio I na prvom pregledu (uvek je bio doteran, cist) dok je jos ponesto znao...
draga, nazalost tek ces nailaziti na stvari koje neces moci da verujes da se desavaju u XXI veku.

 

[bezuslovna ljubav]

i ovo sam doznala zahvaljujuci tebi I forumu.
tata nikada nije bio debeo, uvek je bio lepo gradjen. poslednjih meseci primecujem da slabi. pojacala sam ishranu, vitamine, svakodnevno u blenderu spremam vocne koktele, ali gubi I dalje na tezini

Postoje injekcije za jacanje organizma, moja mama ih je primala, vec sam pricala o tome (nesto OHB ili sl.). Proveri da li neki lekovi uticu na slabljenje apetita. Dementni ne umeju da objasne tegobe.

 

[bezuslovna ljubav]

hvala. naravno da niko ne može da da dijagnozu. mene je pre svega zanimalo ovo u vezi sa lekovima, da li su zaista delotvorni. ona je snimala glavu pre nekih godinu i po dana, na skeneru (ne sme magnetnu, zbog pejsmejkera), i tu jeste bilo naznaka nekih malih moždanih udara, a pre dosta godina je imala nekoliko sati blage amnezije kada je kao pokvarena ploča ponavljala tri pitanja. posle par sati bilo je sve kao pre, a ona se te epizode nije sećala. ona i tata su otišli kod neurologa, koji je uradio sve testove, uključujući neki memory test, i nije dobila nikakvu dijagnozu, već samo da dođe ako se to ponovi. nije se ponavljalo. ali sada je u nekoj fazi depresije, klonulosti, plačljivosti, svadljivosti, optužuje nas da ne brinemo o njoj, poredi nas sa drugom decom koja su bolja, zaboravlja. verovatno je meni neka izvesnost potrebnija nego njoj, jer ja ovako ne znam kako da se postavim. pokušavam da sa njom razgovaram racionalno, da joj ulijem optimizam, da me ne dočeka svaki put sa istim mračnim pričama. neki put odlažem odlazak kod nje ili telefonski poziv, a ona to ukapira i bude još gore. ako bih znala šta nas čeka, onda bih i ja smanjila očekivanja. ovako je ona za mene još uvek osoba sa kojom se oko mase stvari ne slažem i imam potrebu da joj to kažem, kao što i ona komentariše ceo moj život, sve moje izbore, ne razume moja shvatanja. s druge strane, glupo je da se prema njoj postavljam kao prema potencijalno dementnoj osobi, ako to nije. ovih dana ćemo se pozabaviti njenim hroničnim bolovima i terapijom, možda nađemo načina da to ublažimo, pa će se i njena raspoloženja možda smiriti. juče i danas smo opet u nekoj polusvađi jer se nekih stvari različito sećamo. tu sam potpuno bespomoćna, jer njena verzija podrazumeva i neku moju krivicu koju onda teško mogu da progutam. razlika u verzijama je u tome šta je ona zaboravila ili "prepravila". nadam se da će pozitivno reagovati na ženu koja ove nedelje dolazi na dogovor, mada, po njenom, ona može sebi i da nabavlja i da kuva i da ide po lekove i po recepte i na fizikalnu i baš sve. ispada da ja sve to obavljam iz čiste dosade. ovih dana se manje angažujem oko nje, s tim što je elementarno zbrinuta, u nadi da će ipak biti spremna da primi tuđu pomoć, makar na par sati nedeljno.

Draga Arabeska11, prosla sam kroz taj pakao. Kao da slusam mene iz perioda pre smestanja mame u dom, mada mi i sada pravi problem u komunikaciji. Ujutru kaze da sam najbolja cerka na svetu, a popodne me napada da sam je ostavila, pa onda je uvece dobra, pa ujutru haos... Dok je bila u stanu svom, nista nisam znala o demenciji ili gotovo nista. Nisam umela da komuniciram s njom i to je dovodilo do strasnih rasprava, koje su se zavrsavale plakanjem. Obe smo bile povredjene i uplasene, a nismo umele da pomognemo jedna drugoj. Sada vise ne pokusavam da je ubedjujem u neke stvari, koje nije priznavala ni kada je bila mladja a pogotovo sada kada je dementna. Pokusaj svesno da zaboravis sve konflikte. NAravno tu i tamo ce isplivati, ali se trudi da ih svesno obezvredis. Jer nista nij vrednije od tvog mira i stabilnosti tvoje mame u ovom trentku. Pocni da je mazis i da je smirujes recima da sve to nije tako vazno i okreci pricu na nesto drugo sto je desava u neposrednoj blizini (cvece procvetalo a treba da se zalije, hajde da napravimo brzi kolac ili sta god, zamisli komsinica sa srpata iznad nas... bla, bla, bla... I zagrli je i poljubi je i reci joj da ti je najvaznija... Nisam se nikada mazila sa mamom, ali sada je mazim i ljubim kao da je ona moje dete. Bez obzira sto ona sedi sa prekrstenim rukama i kaze da sam matora da se mazim. Vidim da joj prija. Tudja nega moze da bude pomoc, ali moze da bude jos veca muka. Dementni se plase nepoznatih ljudi. A mozda ce se i sprijateljiti, ako je geronto domacica vicna u svom poslu. Tu ces ti biti izmedju dve vatre. Bar je kod mene tako bilo.

 

[Henriet]

Postoje injekcije za jacanje organizma, moja mama ih je primala, vec sam pricala o tome (nesto OHB ili sl.). Proveri da li neki lekovi uticu na slabljenje apetita. Dementni ne umeju da objasne tegobe.

hvala, pitacu

 

[LJILJA MMM]

idiotluk! nije prvi put. jedaRED sam ga odvela, nije ga ni pogledala. `ladno mi je rekla - "ne morate da se mucite i dovodite ga".
da se razumemo u pravu je u delu - da se stvarno namucim dok ga spremim, odvedem. al` volela bih da vidi da je oslabio, da je uredan kao sto je bio I na prvom pregledu (uvek je bio doteran, cist) dok je jos ponesto znao...
draga, nazalost tek ces nailaziti na stvari koje neces moci da verujes da se desavaju u XXI veku.

Razumem....već sam naišla

- - - - - - - - - -

hvala, pitacu

da OHB.....i ja sam ih primala davno u mladosti kada sam usled bolesti bila slaba

 

[blizance]

nije bilo nikakvih "glupih komentara", zaista mislim da nijedna od vas nije napisala nešto glupo...! izvinjavam se ako sam sinoć bila malo preoštra, ipak gledam malo dalje u budućnost, a i nemam vaš smisao za humor, pa ne mogu da se uključim, ali pratila sam šta ste danas vas četiri pisale (blizance, henriet, ljilja i sumara) --- svaka čast, bile ste sjajne, pune pozitivne energije, znam da - čak i takvo posredno iskustvo znači onima koji se ne usuđuju da o tome progovore ovde javno na forumu, a ja pamtim svaku vašu priču i vidim da - za sada - imate snage za dalje... (to je najbitnije)

narednih dana neću imati vremena za forum, mogu samo da vam držim palčeve, ništa drugo, sve ostalo što sam vam napisala - stoji...

Nisam skapirala da si preostra,bilo je s tvoje strane sve ok.Tek,juce smo ti se mi kao sto vidis ovde bas nauzivale.Ponekad,prija...da malo otkacimo i oladimo

Ova tema je idealna za ucenje i razmenu iskustava.Svi vi prisutni ovde ste jedan divan i kompleksan tim sa istim ciljem.Prijavicemo se za Olimpiske igre u izdrzljivosti na zivot ako se slazete???!!!

Drago mi je da postoje ovako fini i strpljivi ljudi kao sto ste vi....svako ponaosob...Vidimo se!

- - - - - - - - - -

Beket,nemam ni ja nesto posebno smisla za humor,ali zivot me je naucio da je bolje smejati se nego plakati.
U pocetku mi je bilo tesko,kad sam pocinjala da se suocavam sa ocevom bolescu,trebalo mi je vremena da prihvatim,mozda u nekim momentima deluje kao da je ravnodusnost,ali nije,uvek sam u zivotu bila takva,prihvatam svaku situaciju onakvu kakva je,ako nesto mogu da promenim,uradicu to,ako ne, otplakacu,osmehnu ti se,zivot ide dalje.Oslusnucu,cak i pored buke koju proizvode kola,cvrkut ptica,osmehnuti se detetu sto prolazi ulicom,gledacu veselu igru leptira...uzivacu u svakom malom trenutku,u svakoj sitnici koja ce mi pomoci da napunim baterije,zaklopicu oci,prepustiti se muzici,pusti masti na volju,onda cu se vratiti u surovost zivota i nastaviti dalje...
Moguce je da sam malo skrenula sa teme,ali i ovo moze da pomogne nekome,meni pomaze.
Saljem jedan malecni zagrljaj svima koji su ovde,svima koji su mi pomogli u borbi sa demencijom,hvala vam od srca

 

[bezuslovna ljubav]

blizance, hvala sto si podelila svoju pricu. znam da nije lako pisati o takvim stvarima. za sada nije bas toliki kvrc, ali nekada mi se cini da vidim kako joj mozak odlazi na svoju stranu. danas smo dugo cekale na pregled, ona je tu i tamo iskazivala nestrpljenje, ali sam uspela da je smirim. srecom, svi su bili ljubazni prema njoj, doktorka, sestre, pa i ostali pacijenti u cekaonici. na kraju joj se doktorka jako dopala, shvatila je ozbiljno njen problem, predlozila neke mere i preglede. time cemo se baviti u narednih mesec dana. u povratku sam shvatila da ne moze isprve da identifikuje ulice u komsiluku, zivimo u tom kraju preko 30 godina. svesna je i ona toga, ali jedino sto preduzimamo je da joj i po 5 puta ponovim odgovor, pokusavam da se cak ni ne cudim kada posle 10 sekundi ponovi pitanje. sad sam otrcala kuci da radim, pa cu onda da zbrzam svoj deo rucka i da odnesem i rucam sa njom.
za sada nije imala bas agresivne ispade, ali se desava da moram da je ostavim samu i neraspolozenu jer bi koji minut kasnije rasprava postala besmislena. nekad i ona prekine pricu i kaze: "idi kuci, ostavi me." jer i sama oseti da nece moci da kontrolise ponasanje. za smirenje pije bensedin, ali vec decenijama istu minimalnu dozu, pa je to vise placebo nego sto zaista deluje. i dalje se nadam da cemo uspeti da smanjimo hronicni bol i povecamo pokretljivost. ona sama vise skoro ne izlazi iz kuce. prema hrani je uglavnom ravnodusna, cesto je mrzi da pregleda frizider ili zaboravi sta sam joj ostavila. zamrzivac ponekad povrsno pregleda, ali zapravo samo gornje dve fijoke. za sada se mnogo ne mesam u domacinostvo, da bi joj ostavila minimum samostalnosti i kontrole, tu i tamo operem sudove i trudim se da sve ostavljam na istom mestu gde sam nasla.
videcemo u narednom periodu sta nam predstoji. citam vas i dalje i potrazicu savet ako zatreba. necu mnogo da pametujem o vasim roditeljima jer vidim koliko smo daleko od toga. zelim vam da imate snage da izdrzite, ko nije bio makar priblizno u situaciji da mora preuzme apsolutnu brigu o starijima zaista ne zna sta to znaci.

Prepustila sam ja mami da sama sebi kuva, dok je bila u svom stanu. Znam da je bila vrsna domacica i nije mi padalo na pamet da ima problem. Onda na jednoj kontroli krvne slike shvatim da joj je gvozdje 2, a treba da bude 12-16 ili vise. Kazem joj da mi spremi grasak i ispece fasirane, kada budem dolazila. Spremila onda jadna, a s graskom mogu da igram klikere a snicle su se samo podgrejale. Ukapiram da je zaboravila da kuva i da nema predstavu koliko treba nesto da se przi... ume ona i sada da nadje manu jelu, ali samo ako neko drugi sprema. Shvatila sam da je ona danima jela mleko i hleb i da me je lagala da kuva. Onda nakupujem povrca i mesa i potrpam u frizider i zamrzivac i krenem da joj objasnjavam preko telefona sta da sprema i koliko dugo. Trajalo je neko vreme, a onda sam shvatila da moja mama to vise ne ume da radi i da se boji da to radi. Obratite paznju, jer dementni jako dobro umeju da prikriju svoju nemoc i cesto da optuze bilo koga ili bilo sta za problem. Tvrdi moja mama i sada da bi bila najsrecnija da moze sama sebi da kuva, a ja je hvalim kako je uvek bila najbolja domacia i kazem da cemo zajedno kuvati cim dodjem da je obidjem, a da sada mora da se leci...

 

[bezuslovna ljubav]

tvoj, sto rece blizance je mnogo simpatican (za okolinu).
i moj sve cesce hoce nekoj "kuci". sinoc je cak rekao da ce tata da ga prebije ako zakasni kada sam (a nije trebalo, setih se posle) mu rekla da je umro pre 20 godina, rasplakao se

Oprezno sa tim "sokantnim" izjavama o onima koji su umrli. Pa, zar nisi citala, Henriet draga, da sam imala taj problem sa mamom. Moja mama je i crninu obukla. Moras da mu ulivas sigurnost i bez nepotrebnih informacija, koje ce ga plasiti. On ne zna koliko ima godina i verovatno zamislja da su mu roditelji tu negde. Imam i sada taj problem, ali precutim kada me pita ili menjam temu. I moja mama hoce stalno kuci. e sad, posto je u domu, mislila sam da je to njen stan. Ali kada je odvedem u stan onda hoce na drugo mesto... Taj problem je pogotovo aktuelan proteklih dana. I tesko se borim s tim.