Dekart - Mislim dakle postojim

[phobos and deimos]

Dan mrmota...

 

[phobos and deimos]

OZIMAN:



Ozimane, sa ovim Bergsonovim citatom nisi dikazao da "ne možemo opaziiti kretanje", već samo da si maloumni šarlatan koji ništa ne razume. U navedenom citatu Bergson je samo izvršio logičku analizu imaginacije apstraktvog pojma "trajanje/vreme", imajući na umu da vreme nije postojanje i da njegova percepcija nije moguća, već samo složena logička imaginacija.

Objekti i njihovo kretanje imaju značenje postojanja, pa je zato njihova percepcija moguća, bez obzira što se ta percepcija objekata i njihovog kretanja u umu subjekta manifestuje na isti način, u sličicama, kao i imaginacija vremena. Te sličice objekata i njihovog kretanja su opažljive dok kamerom oka snimamo objekte i njihovo kretnje, koje je identično stvarnim objektima koji se kreću, što nam govori da mi možemo opaziti objekte i njihovo kretanje, a ne da ne možemo.. Jer da ne možemo, prvom prilikom kad bi izašli na ulicu automobil bi nas pregazio ko' mačku. A vreme, tj. trajanje, ne možemo opaziti, zato jer nije moguće opaziti ono čega nema, već samo zamišljati. A objekata i njihovog kretanja u stvarnosti ima, pa ih zato i opažamo, nebitno što je tenika i imaginacije i percepcije ista - u sličicama. Ove sličice nisu dokaz da objekata i njihovog kretanja nema i da ih ne možemo opaziti, već naprotiv, da ih ima. Jer da ih nema, tada u našem umu ne bi bilo ni njihovih sličica. Razne sličice u našem umu, razni pojmovi, imaginacije, razne reči kao simboli tih sličica, pojmova i imaginacija, koje nam služe za sporazumevanje, imaju značenje informacija, odnosno, znanja.. Ta znanja ili pak "predstave sveta" subjekt stiče i skladišti u sebi, a zatim ih koristi, uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti - naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja i tako pomoću njih dovodi sebe u stanje svesnosti. Po tome subjekt ili jastvo i jeste svest, zato jer on je jedini koji i postoji i koji koji može da bude svestan sebe i objektivne stvarnosti okolo sebe. Jer subjekt, odnosno svest, nije samo metafizika. Kad se napregne i pokrene, on postaje i objekt koji može da se kreće, tj. postaje fizika, kao i psihika, zato jer tada u njemu počinju da teku psihički procesi opažanja sebe kao objekta koji se kreće i psihički procesi osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja sebe kao objekta koji se kreće.

Bez sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti ne bi moglo da bude ni subjekta ni objekta. Bez sedam sposobnosti nikakvog postojanja ne bi moglo da bude. Svaki subjekt u prirodi istovremeno je i opažljivi objekt i svaki objekt u prirodi za sebe u sebi je istovremeno i subjekt. Uz pomoć sedam sposobnosti subjekt je sam svoj i uzrok i posledica. Uz pomoć psihičkih sposobnosti i radnji subjekt u samome sebi postaje sila i snaga sa značenjem volje, dovoljno jake da može da se napregne i pokrene i tako uzrokuje sebe kao objekt. A zatim, takođe pomoću svojih psihičkih sposobnosti opažanja, osećanja i pamćenja sebe kao objekta, a zatim i mišljenja i razumevanja sebe kao objekta, postaje svestan sebe i kao objekta i kao subjekta i na taj način uzrokuje sebe i u sebi se manifestuje kao svest, tj. kao subjekt.

Niti je postojanje subjekta moguće bez objekta, niti objekta bez subjekta. Postojanje subjekta se uvek objašnjava pomoću objekta, a postojanje objekta uz pomoć subjekta. To dvoje, subjekt i objekt stoje u večitoj kauzalnoj vezi i odnosu.

Dve vodeće svetske filozofije, idealizam koji daje prednost svesti i nad materijom i materijalizam koji daje prednost materiji nad svešću, odvojene jedna od druge, su nepotpune filozofije, koje kao takve, samostalno, nikada neće uspeti da objasne postojanje ni svesti, ni materije. Uspeće tek kad se ujedine. tj. kad se sete da su svest i materija jedna i ista prirodna sila i pojava, koja postoji sama po sebi, kao svoj i uzrok i posledica, sve uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti. Samo, kad se ujedine, tada više nećemo imati dve filozofije, idealizam i materijalizam, već jednu filozofiju. Koja više i neće imati značenje filozofioje, već NAUKE O SVESNOJ MATERIJI ili NAUKE MATERIJALNOJ SVESTI, sa značenjem NAUKE O NAGONU SAMOODRŽANJA..

Ne znam samo kada će ljudi uspeti sve ovo da shvate. Ja, evo već trideset pet godina, bezuspešno, na razne načine i na raznim mestima, počevši od običnih ljudi, pa do onih na najvišim pozicijama sa akademskim titulama unutar akademija nauka, pokušavam da objasnim da su svest i materija jedna i ista prirodna sila i pojava, ali ne uspevam. Zašto? Moje iskustvo mi govori da greška nije ni u meni, ni u mom objašnjenju, ni u nedostatku naučnih dokaza i argumenata, ni u nedostatku logičke analize kauzalnog odnosa između svesti i materije, već tu nešto sa ljudskim umovima ne štima. Gde god da pokušam i kome god da se obratim, uvek na nekog Ozimana naletim; NI reči, ni logika, ni argumenti im nisu dovoljni. Jedino što još nisam pokušao je batina, ali to prevazilazi moje moći.

Zato sto nema dokaza da je svest prirodna sila i pojava. Nema dokaza da takav entitet samostalno postoji.

 

[oziman]

Sa svim ovim što si opisao gore mogao bih da se složim da si umjesto 'vidno polje' upotrijebio sveobuhvatniju predstavu realnosti pa rekao 'ČULNA PROJEKCIJA'. Zašto je 'čulna projekcija' adekvatniji termin za postojanost objektivnog svijeta?

Opet ти са објективним светом. Врдаш око његове идеалности али се не усуђујеш да јасно и гласно то кажеш. Него тражиш неке компромисе.
Нема компромиса. Сав објективан свет је та сфера наспрам тебе испуњена сликама, која чини твоје видно поље. Границе света су донде докле достиже твој поглед. Буквално. То је сав објективан, просторни свет који постоји.
Изван тога. Буквално иза тебе, тј. свуда где нема ниједног сазнајућег бића, нема простора ни времена.

Tačno je doduše (slažem se stobom) da prostor ne postoji izvan subjektivne predstave. No, ti si umislio da samo čulom vida možeš da projektuješ prostor, što je apsolutno netačno. Čulom vida projektuješ vizuelnu predstavu prostornosti dok čulom sluha projektuješ zvučnu predstavu istog. I zvuk stvara projekciju prostornosti.

Primjer: Pokušaj da čuješ zvuk a da ne pomisliš da dolazi iza, ispred tebe, odozgo, odozdo ili sa strane od tebe...(neki čuju zvukove iznutra) (?) Nećeš uspjeti čuti zvuk koji ne dolazi niotkud. Sama činjenica da postoji odredica smijera naglašava postojanje prostora.

У питању звука нема простора већ осећаја просторности. Осећај просторности је нешто својеврсно . О томе је писао Кант а касније Бергсон.

Ја сам о томе писао овде:
http://forum.krstarica.com/entry.php/13221-Kant-Ruka-i-rukavica

Кант је давно приметио да не можемо дефинисати лево и десно. Да ти појмови не спадају у сазнање нити су истим стечени.

Лево и десно ,као и иза, спада у осећај не у опажај простора. Простор постоји само ИСПРЕД сазнајућег субјекта и нигде више.
Као што интуицијом досежемо трајање, а не можемо га опазити,тако интуицијом досежемо просторност. Међутим , као што написах на том блогу, просторност је нешто суштински другачије од тродимензионалног простора који чини представу и која може постојати једино НАСПРАМ субјекта и донде докле досеже његов поглед или његова имагинација.

 

[phobos and deimos]

Схватио си да не можемо oпазити време, самим тим ни креање и да оно што опажамо није кретање већ сликe поређане једне до других у замишљеном простору.

Али ниси схватио још увек да изван сазнајуће свести не постоје објекти. Да оно што се у свести објективише као објекат само по себи то није.
Камера не снима објекте већ је и она такође објекат у свести заједно са њеним снимцима при чему они тако зајадно постоје у нечијој сазнајућој свести као објекти.
А што се тиче аутомбила и гажења. Нико ни не тврди да изван свести не постоји деловање, силе, воља, "ствар по себи", али оно што је чињеница јесте да од свега тога у нашем сазнању ми имамо објекте који постоје само ту и донде док их опажамо и нигде више.

И то није хипотеза већ чињеница.

.

Ne opazamo slike poredjane jedna do druge nego imamo posla sa kontinumom, neprekidno imamo interakciju sa svetom, koji je dostupan opazanju, ne sa imaginacijom. Zamisao slike takodje nije cin lisen trajanja. Dakle ne postoji tu neka odvojenost slika i kretanja vec je sve jedno isto a to navodno odvojeno ne postoji. Kako slike, tako i kretanje. Kao sto ne postoji zasebno lopta i crveno sa jedne strane i nepoznato x sa druge. Vec postoji crvena lopta kao i kamera koja snima. Samo je poenta da je to dijalekticki proces, kome ne mozes traziti lokaciju putem imaginacije. U tom smislu nema ni izvan svesti ni unutar svesti, jer nema ni realnosti koja bi tako funkcionisala. Tek u navedenom procesu pojmovi izvan i u imaju vazenja, gde postaje jasna razlika izmedju registrovanja necega svescu I prisutnosti necega u svesti.

 

[phobos and deimos]

У питању звука нема простора већ осећаја просторности. Осећај просторности је нешто својеврсно . О томе је писао Кант а касније Бергсон.

Znaci u prvom slucaju se prostor proglasava necim levim, u drugom slucaju imamo nesto nalik okamovoj ostrici. To je taj nasilni platonizam koji secka realni svet da bi dobio idealni. Ako ne milom onda silom. Nema tu niceg idealnog. Prostor u kome stvari dolaze u relaciju ili prostornost. Nije sija nego vrat.

 

[oziman]

Ne opazamo slike poredjane jedna do druge nego imamo posla sa kontinumom,

To нико не спори. Како каже Бергсон да цитирам:

"Као одговор онима који узимају "реално трајање" као нешто нејасно и мистериозно, рећи ћу да се ради о најаснијој ствари на свету: реално трајање је управо оно што смо одувек звали време, али недељиво време.
То да време претпоставља сукцесију не поричем. Али сукцесија презентована нашој свести као пре и после поређано једно до другог, то је оно што не прихватам."

Бергсон.

Континуум. Право трајање није нешто мистериозно и нама страно. Ми смо у томе. Ми смо можемо рећи загњурени у то. Оно је основа, супстанција свега. Али то трајање није скуп слика поређаних једна до друге , иако тај скуп слика произилази из истог као наша представа.

neprekidno imamo interakciju sa svetom, koji je dostupan opazanju, ne sa imaginacijom.

Свет који је досптупан опажању јесте имагинација. Све боје, мириси, укуси чврстоћа, топлота, облик и просторност јесу имагинација. Продукт свести.

Оно што ту није имагинација и што залази у ствар по себи јесте воља, трајање. деловање. Али са тиме немаш интеракцију путем сазнања. Ништа од тога се не сазнаје.

Zamisao slike takodje nije cin lisen trajanja. Dakle ne postoji tu neka odvojenost slika i kretanja vec je sve jedno isto a to navodno odvojeno ne postoji. Kako slike, tako i kretanje.

Као што рекох, наравно да није лишен. Ми смо потопљени у трајање. Слике ту изничу као његов симбол . Као линија, начин на који нам га представља сазнање.

 

[phobos and deimos]

Naravno da se saznaje, samo sto je tebi nepoznat pojam uma, jer si sledio jalovo Sopenhauerovo uprosceno ucenje da je svrha uma samo da stvara apstraktne pojmove I nista vise. A ne promisljas nista osim ako ti on ne dozvoli. Hegel ti je ostao nepoznat.

 

[SUPERKULER]

Hajde ovde neko od mudrih filozofa ili bilo ko,ko se usuđuje da kaže da nešto zna da nam običnim smrtnicima objasni
kako nastaje CRVENA BOJA [/B],a kako PLAVA ,u umu ljudskom! ! !

 

[phobos and deimos]

Hajde ovde neko od mudrih filozofa ili bilo ko,ko se usuđuje da kaže da nešto zna da nam običnim smrtnicima objasni
kako nastaje CRVENA BOJA [/B],a kako PLAVA ,u umu ljudskom! ! !

Salje ih metafizicka volja u svest.

 

[phobos and deimos]

Usnuli Dzisus?
Materijal predmeta na odredjeni nacin reaguje sa svetloscu koja ga obasjava?
Prvi put, drugi put prodato.

 

[oziman]

Hajde ovde neko od mudrih filozofa ili bilo ko,ko se usuđuje da kaže da nešto zna da nam običnim smrtnicima objasni
kako nastaje CRVENA BOJA [/B],a kako PLAVA ,u umu ljudskom! ! !

Nesto iz sveta stvari po sebi, ima tu sposobnost da to sto zovemo "boja" proizvede u necijoj svesti kao subjektivan oset.

Сећам се да је Шопeнхауер у критици Кантове филозофије обратио пажњу управо на то. На питање "узрока осета", које је Кант пропустио да обради желећи да избегне идеализам.

Ево тог цитата:

"Vrlo je znacajno da Kant pri tom razlaganju nijednom ne spominje ono sto svakom coveku otprve mora pasti na pamet, naime, odnos culnog osecaja sa svojim spoljnim uzrokom. Ako Kant nije hteo da prihvati taj odnos, onda je morao bar da ga izricito porekne; ali on to ne cini.
Uostalom, ako bi se prihvatila ideja uzroka, onda bi opazanje postalo intelektualno, sto Kant ne sme da prihvati.
Osim toga, on kao da se plasio da, ako bi se prihvatila uzrocna veza izmedju culnog utiska i objekta, ovaj poslednji bi odmah postao stvar po sebi, pa bi se tako uveo Lokov empirizam.
Medjutim, ta teskoca nestaje ako prihvatimo da je zakon kauzaliteta subjektivnog porekla, isto kao i sam culni utisak, uostalom isto kao sto i nase vlastito telo ukoliko se pojavljuje u prostoru, pripada svetu predstava. Ali strah od Berklijevog idealizma sprecio je Kanta da to prihvati."

Sopenhauer

 

[Ljubo2]

OZIMAN:

Схватио си да не можемо опазити време, самим тим ни креање и да оно што опажамо није кретање већ сликe поређане једне до других у замишљеном простору.

Kažeš, "ne opažamo kretanje, već slike u prostoru".I to ne u realnim prostoru, već "zamišljenom". Kakve slike, čega slike? Po tebi, dakle, ne postoji ni realan prostor, ni realni objekti, već samo tvoja glava koja zamišlja prostor i slike u prostoru.. Ti to čak i tvrdiš ovim rečima: " ... изван сазнајуће свести не постоје објекти".

Na sve ovo moje pitanje glasi: Da li si ti lud?

 

[Ljubo2]

PHOBOS AND DEIMOS:

Zato sto nema dokaza da je svest prirodna sila i pojava. Nema dokaza da takav entitet samostalno postoji.

Imamo dokaz, kako da ne! U nauci postoji obilje dokaza da ono što zovemo imenom "materija", od koje je napravljen svemir i život u njemu, raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti - naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. Dalje, putem iskustva vlastite svesti, dokazujemo sebi da je naša svest ta koja raspolaže sa tih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i da joj je to dovoljno da postoji sama po sebi kao svoj uzrok i posledica.

Iz ovoga sledi zaključak da su svest i materija jedna i ista prirodna sila pojava, jer i ono što u nama zovem imenom "svest" i ono što se u nauci zove imenom "materija" raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti

Iz ovoga dalje sledi zaključak da je materija samo napregnuta i pokrenuta svest, koja postoji sama po sebi, kao svoj uzrok i posledica, sve uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti.

Nema tog boga-alaha koji bi, na nivou dnašnjeg znanja iz prirodnih nauka i psihologije, mogao da pobije činjenicu da su svest i materija jedna i ista prirodna sila i pojava, da je ona jedini oblik postojanja i da postoji i evoluira sama po sebi, uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti. A da su sve različite materijalne forme od kojih se svemir sastoji, podrazumevajući i ljudski organizam, samo različiti oblici samoorganizovanog, harmoničnog kretanja i rada čestica svesne materije.

 

[SUPERKULER]

Nesto iz sveta stvari po sebi, ima tu sposobnost da to sto zovemo "boja" proizvede u necijoj svesti kao subjektivan oset.

Сећам се да је Шопeнхауер у критици Кантове филозофије обратио пажњу управо на то. На питање "узрока осета", које је Кант пропустио да обради желећи да избегне идеализам.

Ево тог цитата:

"Vrlo je znacajno da Kant pri tom razlaganju nijednom ne spominje ono sto svakom coveku otprve mora pasti na pamet, naime, odnos culnog osecaja sa svojim spoljnim uzrokom. Ako Kant nije hteo da prihvati taj odnos, onda je morao bar da ga izricito porekne; ali on to ne cini.
Uostalom, ako bi se prihvatila ideja uzroka, onda bi opazanje postalo intelektualno, sto Kant ne sme da prihvati.
Osim toga, on kao da se plasio da, ako bi se prihvatila uzrocna veza izmedju culnog utiska i objekta, ovaj poslednji bi odmah postao stvar po sebi, pa bi se tako uveo Lokov empirizam.
Medjutim, ta teskoca nestaje ako prihvatimo da je zakon kauzaliteta subjektivnog porekla, isto kao i sam culni utisak, uostalom isto kao sto i nase vlastito telo ukoliko se pojavljuje u prostoru, pripada svetu predstava. Ali strah od Berklijevog idealizma sprecio je Kanta da to prihvati."

Sopenhauer

Nemam ja dilemu da li je kauzalnost umna ili vanumna delatnost...To je "stil" mišljenja...S druge strane ,moguće je akauzalno,induktivno mišljenje...
Međutim ,to ne odgovara na moje pitanje kako nastaje crvena,a kako plava boja u našem umu...
Svakako I boje su u našem umu (ili mozgu-meni nema veze ko kako to zove)...
Ali...Moram da upozorim da na taj ,estetski.način,nastaju u nama svi naši utisci!
Nešto drukčije nastaju misli o tim utiscima!
Nadam se da svi vide te razlike,a I Kant je razdvojio utiske od misli o utiscima!
Zar je utisak nešto drugo od percepcije? Isto što I senzacija?
A senzitivnost? Ljubina sposobnost da živa,ali mirna površina svesti se zatalasa kad nešto padne na nju?
Ali sam doživljaj crvene I plave je fantazija života-rekao bih,mada
vremenom,s godinama gube prvobitnu neverovatnu lepotu!
Koje je to čudo od doživljaja boja?
Je li Dekartes bio slep?

 

[oziman]

Kažeš, "ne opažamo kretanje, već slike u prostoru".I to ne u realnim prostoru, već "zamišljenom". Kakve slike, čega slike?

Питаш какве и чега слике?

Slike онога што се на тај начин "као слика" објективише у нечијој сазнајућој свести. А шта је то што се тако објективише изван је сазнања , јер нам сазнање даје само слике а не и то што се као слика објективише.

Са друге стране, интуиција трајања нам показује шта је то што се објективише као слика и да је то интуиција трајања. На тај начин закључујемо чињеницу да постоји кретање а не и кретач који се креће.
Кретач је слика у сазнајућој свести узета са кретања, и та слика се НЕ КРЕЋЕ. Има дакле кретања али нема кретача.

Ево ти опет овај Бергсонов цитат да размишљаш:

"Sve je mračno u pojmu stvaranja ako se misli na stvari koje bi bile stvorene i na stvar koja stvara, kao što se to obično čini, i kao što se razum ne može uzdržati da to ne čini. Mi ćemo, u našoj idućoj glavi, pokazati poreklo ove iluzije. Ona je prirodna našoj inteligenciji, funkcija u suštini praktična, stvorena da predstavljamo stvari i stanja pre nego menjanja i aktove. Ali, stvari i stanja samo su pogledi koje naš duh uzima sa postajanja. Ne postoje stvari, postoje samo akcije."

Бергсон Стваралачка еволуција

Po tebi, dakle, ne postoji ni realan prostor, ni realni objekti, već samo tvoja glava koja zamišlja prostor i slike u prostoru.. Ti to čak i tvrdiš ovim rečima: " ... изван сазнајуће свести не постоје објекти".

Наравно да не постоји реалан простор. Простор је та сфера која чини твоје видно поље испуњена сликама и ништа више.

А субјекат није глава. Субјекат је метафизички ентитет НАСПРАМ кога је сфера звана простор, испуњена објектима, међу којима је и глава.
И глава је објекат. слика, наспрам субјекта.
Изван сазнајуће свести не постоји објективна стварност.

Ево ти сада овај Шопенхауров цитат да размишљаш:

" Realizam, koji se namece sirovom razumu time što se ukazuje kao da je cinjenican, u stvari polazi od jedne proizvoljne hipoteze, pa je zato samo vetropirasta kula u vazduhu buduci da previdja ili porice najprvu cinjenicu, onu da sve ono što mi poznajemo leži unutar svesti. Jer to da je objektivno postojanje stvari uslovljeno jednim predstavljajucim subjektom, i da, prema tome, objektivni svet postoji samo kao predstava, nije nikakva hipoteza, a još manje odluka bez opoziva, ili cak nekakav para-dokson uzet radi diskusije, vec je to najsigurnija i najednostavnija istina, cije je saznanje otezano samo time što je ona cak i suvise jednostavna, a svi ljudi nisu dovoljno razboriti da bi posli od prvih elemenata svoje svesti o stvarima. Nikada ne može .postojati nekakva apsolutna i po sebi samoj objektivna egzitencija; zapravo, to je ono sto je upravo nezamislivo, jer objektivno kao takvo ima uvek i suštinski svoju egzistenciju u svesti jednog subjekta, pa je, dakle, njegova predstava, i shodno tome, njime uslovljena, a uz to i njegovim oblicima predstavljanja, koji kao takvi pripadaju subjektu a ne objektu."
Sopenhauer

Na sve ovo moje pitanje glasi: Da li si ti lud?

Да се сада вратиш рецимо 500 годиан у прошлост и да почнеш причати о интернету, о зградама високим 100 метара. или справама тешким неколико тона које лете. Питали би те управо то питање. "Јеси ли луд".

Слична је ситуација и овде. Пошто ниједно филозофско дело ниси прочитао ти си што се тиче филозофије негде у 14. веку. И као такав филозофско знање развијано вековима делује ти као лудост.

Али оно то није.
Jer:

"Jer to da je objektivno postojanje stvari uslovljeno jednim predstavljajucim subjektom, i da, prema tome, objektivni svet postoji samo kao predstava, nije nikakva hipoteza, a još manje odluka bez opoziva, ili cak nekakav paradokson uzet radi diskusije, vec je to najsigurnija i najednostavnija istina, cije je saznanje otezano samo time što je ona cak i suvise jednostavna, a svi ljudi nisu dovoljno razboriti da bi posli od prvih elemenata svoje svesti o stvarima."
Шопенхауер

Проблем је ту једино могућност схватања истог, јер се ово знање супротставља самом темељу уобичајеног мишљења.

 

[NEREJ]

Hajde ovde neko od mudrih filozofa ili bilo ko,ko se usuđuje da kaže da nešto zna da nam običnim smrtnicima objasni
kako nastaje CRVENA BOJA [/B],a kako PLAVA ,u umu ljudskom! ! !

Ti postavljas pitanja kao dete u obdanistu .

No, evo ti odgovora na tvojoj omiljenoj Wiki :

https://sh.wikipedia.org/wiki/Boja

I nemoj da te cudi takav pristup, sto se od nauke dobija odgovor. Hegel je, recimo, uvek tezio da filozofija bude nauka.

 

[phobos and deimos]

Ti postavljas pitanja kao detr u obdanistu .

 

[SUPERKULER]

Fala ti Nereju...ko da si mi oca ubio!
Ali samo da te obavestim:Ni jedan se filozof u istoriji nije o doživljaju boja ozbiljno pozabavio! Bar ja ne znam za to!
Površno je sve to i čak i najozbiljniji pokušaj pesnika Getea je bez zadiranja u dubinu tog pitanja!
Od tebe sam Nereju očekivao bar ovo (kad si već Wiki):
https://hr.wikipedia.org/wiki/Vidna_kora
To je skraćeni sadržaj šta neurologija zna o tom pitanju doživljavanju boja,a sam proces senzacije i pripadajuće sečanje boje je
i dalje velika nepoznanica!
Naravno da se boje doživljavaju u umu (mozgu-vidnom korteksu!)i da se prostornost i estetika boje dešavaju kao proces koji je izazvan percepcijom nekog fluksa
svetlosti neke frekvencije i da tu postoje i objektivna i subjektivna pravila...
Međutim ,moje pitanje se odnosi na samu fiziologiju doživljaja viđenja:da li je to neki ekran u umu na koji se projektuju elektroimpulsi senzacija ili se to poput holograma
sklapa obojena(sic!) slika od skupa sivih (ili belih!) ćelija ili se to duh hologramiše i preliva u duginim bojama tj.njegova hologramska projekcija pred našom svešću?
Moje pitanje je krajnje ozbiljno i mislim da je ova tema o Dekartesovom crno-belom pitanju, nedostatna za ovako ozbiljan i ne samo filozofski problem!
(Imam utisak da kad postavim ovakvo neko "vanzemaljsko " pitanje da su ljudi oko mene zombiji...Iz one pesme "Hodam sad kao krompir")

 

[phobos and deimos]

@ljubo

Putem vlastitog iskustva ja saznajem da nisam materija koja se napreze i nema tog brahmana koji to moze da ospori.

I bas me zanima gde su ti naucni dokazi, gde naucnici tako pisu o svesti i materiji? Stavi link ili navedi literaturu.

 

[JA KOJI JESAM]

Nemam ja dilemu da li je kauzalnost umna ili vanumna delatnost...To je "stil" mišljenja...S druge strane ,moguće je akauzalno,induktivno mišljenje...
Međutim ,to ne odgovara na moje pitanje kako nastaje crvena,a kako plava boja u našem umu...
Svakako I boje su u našem umu (ili mozgu-meni nema veze ko kako to zove)...
Ali...Moram da upozorim da na taj ,estetski.način,nastaju u nama svi naši utisci!
Nešto drukčije nastaju misli o tim utiscima!
Nadam se da svi vide te razlike,a I Kant je razdvojio utiske od misli o utiscima!
Zar je utisak nešto drugo od percepcije? Isto što I senzacija?
A senzitivnost? Ljubina sposobnost da živa,ali mirna površina svesti se zatalasa kad nešto padne na nju?
Ali sam doživljaj crvene I plave je fantazija života-rekao bih,mada
vremenom,s godinama gube prvobitnu neverovatnu lepotu!
Koje je to čudo od doživljaja boja?
Je li Dekartes bio slep?

Boja je veoma malo čudo u odnosu na čudo nastajanja predstave uopšte. Boja je samo mali dio predstave. A svi dijelovi predstave nastaju na isti način, percipiranjem i projekcijom percipiranog. Šta se percipira? Percipira se informacija, uvijek informacija koja vibrira u Eteru a koja svoj izvor ima u 'stvari po sebi' ili pak u skupu 'stvari po sebi' koje se onda u Etar emituju kao vibracija tog 'nečega' sekundarno stvorenog, kao što je to boja recimo. Sama projekcija tog skupa informacija je direktno proporcionalno uslovljena percepcijom te od percepcije i zavisi kako ćemo boju vidjeti i doživjeti. Zato i nije čudo da postoje daltonisti.

Svakako I boje su u našem umu (ili mozgu-meni nema veze ko kako to zove)...

Mozak i UM nisu isto.
Mozak je predstava centralnog, motornog mehanizma u razumu, dok je UM prethodnik i samom razumu. I kao što i sama riječ ukazuje i u zazumu se ponovo javlja Um kao njegov sastavni dio a to je zato što razum kao namjernski dio mehanizma ne može da stvara već on kao takav raz-stvara nešto što mu je predočeno. Dakle, mozak nije čak ni RAZUM, već samo materijalna (čulna) projekcija percepcije onoga što djeluje kao centralni motorni dio razuma.


UM (univerzalni UM) je sintetički dio mehanizma cjelovite projekcije (ovdje ne govorim o induvidualnoj subjektivnoj predstavi).
Raz-UM je analitički dio istog mehanizma. Razumom opažamo izabrane vibracije iz univerzalnog UMA ili pak iz bilo kojeg postojećeg kolektivno Ne-Svjesnog razuma.
Um, koji je dio razuma, je dio mehanizma kojim se ponovo sintetikuje ono što je Raz-UMOM analizirano, raz-stvoreno. Um, kao dio razuma je Izvor i kreator VJERE. Vjerom se očvršćuju i oblikuju forme i karakter 'materije'. Ona opažajima daje uvjerljivost. Iz nje se uistinu i stvara percepcija opaženog. Percepcija je direktan nalog čulima (koja su takođe dio razuma a ne dijelovi tijela) da projektuju ono što je percipirano kao uvjerljivu čulnu realnost.

Mozak, dakle, je kao i čulni organi... dio predstave organizovanog energetskog polja, tijela, koje je centralni dio cjelovitog razuma, dio centra kroz koji se Biće u razumu odnposi sa ostatkom informacija o datoj dimenziji.

Mozak ne omogućava motoriku, mozak je samo čulna predstava motornog dijela razuma. Mozgom ne mislimo. Mozak je predstava onog dijela razuma kojim mislimo. Reći ćete pa razbij glavu, izbaci mozak pa vidi da li ćeš moći misliti...sve to bi bile samo predstave djelovanja informacija jedne prema drugoj... u odnosu na subjekat koji ih razumom opaža i prevodi opažaje u percepcije i predstave percipiranog. I naravno, ako to djelovanje na metafizičkom nivou predstavlja destrukciju, prekid funkcije određenog dijela razuma, u predstavi ne može biti drugačije do predstava destrukcije i prekida funcije određenog dijela tijela... dakle same predstave tog aspekta...

 

[phobos and deimos]

@ ja koji nema sanse

"Mozgom ne mislimo."

To nam je jasno. Vama solipsistima sa krste mozak ni ne treba, samo ga vucete sa sobom kao suvenir.

 

[NEREJ]

Fala ti Nereju...ko da si mi oca ubio!
Ali samo da te obavestim:Ni jedan se filozof u istoriji nije o doživljaju boja ozbiljno pozabavio! Bar ja ne znam za to!
Površno je sve to i čak i najozbiljniji pokušaj pesnika Getea je bez zadiranja u dubinu tog pitanja!
Od tebe sam Nereju očekivao bar ovo (kad si već Wiki):
https://hr.wikipedia.org/wiki/Vidna_kora
To je skraćeni sadržaj šta neurologija zna o tom pitanju doživljavanju boja,a sam proces senzacije i pripadajuće sečanje boje je
i dalje velika nepoznanica!
Naravno da se boje doživljavaju u umu (mozgu-vidnom korteksu!)i da se prostornost i estetika boje dešavaju kao proces koji je izazvan percepcijom nekog fluksa
svetlosti neke frekvencije i da tu postoje i objektivna i subjektivna pravila...
Međutim ,moje pitanje se odnosi na samu fiziologiju doživljaja viđenja:da li je to neki ekran u umu na koji se projektuju elektroimpulsi senzacija ili se to poput holograma
sklapa obojena(sic!) slika od skupa sivih (ili belih!) ćelija ili se to duh hologramiše i preliva u duginim bojama tj.njegova hologramska projekcija pred našom svešću?
Moje pitanje je krajnje ozbiljno i mislim da je ova tema o Dekartesovom crno-belom pitanju, nedostatna za ovako ozbiljan i ne samo filozofski problem!
(Imam utisak da kad postavim ovakvo neko "vanzemaljsko " pitanje da su ljudi oko mene zombiji...Iz one pesme "Hodam sad kao krompir")

Ma, nista, molim, i drugi put .

Izdrzao si ti i vise i gore .

No. kada je Gete u pitanju ima tu oko filozofa... Hegel, iako je postovao Getea, kao i Gete njega, nije mario za Geteovu teoriju boja, iako je Geteu mnogo stalo do Hegelovog misljenja.

Sopenhauer, siromah , se sav zaleteo i zauzeo se za tu teoriju, pa se cak i preporucivao u pismu Geteu. Gete, opet, nije mario za Sopenhauerovo misljenje, pa mu cak nije ni odgovorio.

Pa se posle cudimo otkud tolika mrzos Sopenhauera prema Hegelu ?! Komplekse je nabio zbog Hegela, bas ! .

P.S. Nije da se nije niko od filozofa bavio...recimo, Sopenhauer je posle podrzavanja Geteove teorije boja, npustio njegovu teoriju i napisao sopstvenu teoriju boja koja se razlikovala od Geteove. Tu je i razlog udaljavanja njih dvojice. Sopenhauer je to objavio 1816, ali mi o tom radu nista nije poznato.

 

[JA KOJI JESAM]

@ ja koji nema sanse

"Mozgom ne mislimo."

To nam je jasno. Vama solipsistima sa krste mozak ni ne treba, samo ga vucete sa sobom kao suvenir.

Ne misliš mozgom već razumom... mozak je predstava centralnog dijela morotnog sistema razuma. Predstava tog dijela razuma, ono što doživljavaš kao svoj 'mozak', nije dio kojim misliš... njega samo doživljavaš kao svojim čulima projektovanu percepciju tog dijela sistema. Kao što ni projekcija filma na filmskom platnu uistinu nije izvor samog sadržaja projekcije, već su to informacije i čitav mehanizam koji tom doživljaju prethodi. Tako isto je i sa mozgom... A ti kad si tako pametan... ti misli mozgom... ili još bolje: Kad vidiš ljepoticu na filmskom platnu, obnaženu, koja te zove da sa njom 'vodiš ljubav' a ti poskoči pa pravo na platno... hahahaha... To ti je, moj ti, mentalna masturbacija.

 

[phobos and deimos]

Blago tebi.
Otisao si u astral, izaso iz pameti, pa nam odatle pricas o pameti.

 

[JA KOJI JESAM]

Blago tebi.
Otisao si u astral, izaso iz pameti, pa nam odatle pricas o pameti.

Ja ne izlazim u astral... ja sam u direktnoj vezi s Bogom... hahaha... neposredno. Bog i JA čak nismo ni na 'Ti'... JEDNO SMO. JA JESAM. A ti se smij...to ne mijenja ama baš ništa.

A o pameti... pa zar ti nije jasno (a očito nije) da se iz pameti ne može vidjeti istina o pameti. To ti je kao kad bi riba iz staklenog akvarijuma pričala drugim ribama šta je to akvarium. hahaha