OZIMAN
Ozimane, baš si uporan. No dobro, hajde da ovaj tvoj post analiziram i komentarišem malo detaljnije, da vidimo gde će nas to odvesti.
" Svet je moja predstava - to je, poput Euklidovih aksioma, postavka za koju svako mora reći daje istinita čim je shvati, iako to nije postavka koju svako razume čim je čuje."
Шопенхауер
Eto prva greška kod Šopenhauera. Svet nije
moja predstava. Svet je
objekt koji se nalazi ispred mene. A moja predstava tog objektivnog sveta je
slika sveta koju je moje oko, koje vrši ulogu kamere, prenelo do moje svesti i u njoj memorisalo. I ta slika sveta koja se sada nalazi u mojoj svesti zove se «informacija o svetu».
Kada vidis "autobus" vidis ovako nesto: Ovo je opazaj - slika ispred tebe
Opet greška. Autobus ispred mene nije slika. Autobus je stvarni objekt čije postojanje može da se dokaže na više načina, osim što može da se vidi okom kao slika. Jer mi sem oka imamo još 4 čula i pomoću njih možemo da se uverimo da autobus kao objekt zaista stoji ispred nas. Možemo rukom da ga opipamo, možemo da čujemo njegov motor kako radi, možemo da ga omirišemo da vidimo kako miriše ili liznemo da vidimo kakvog je okusa. A možemo i da sednemo u njega i malo se provozamo. Ako pokušamo da prođemo kroz njega dok stoji ili, ned'o bog dok se kreće, onda možemo i da nahebemo.
Kada vidis "autobus" vidis ovako nesto:
Ovo je opazaj -slika ispred tebe(. ispred tvog tela ali i telo i autobus su ispered onoga sto opaza ali sto se ne moze opaziti ili ispred subjekta saznanja..
Pričaš gluposti jer ne poznaješ tehnologiju ljudskog tela i mozga i ceo njihov proces spoznaje. On se ni malo ne razlikuje od elektronskih uređaja, informatičkih sistema i veštačkih inteligencija kojima danas raspolažemo, jer i ljudski organizam i te tehnologije su napravljene po istoj mogućnosti i istom principu (principu sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti materije), o kojima Šopenhauer pojma nije imao. Ljudski mozak je isto što i harddrajv u našem kompjuteru. Ljudsko oko je isto što i video kamera koja stoji prikačena na kompjuteru i spojena sa hard drajvom kompjutera. Elektromagnetno.polje koje obavija i prožima ljudsko telo, je električna energija pomoću koje radi ljudski mozak i ljudsko oko i ono je to koje igra ulogu ljudske svesti, ljudskog jastva i subjekta koji ima sposobnost da spoznaje. To elektromagnetno polje je pomoću instrumenata i merljivo i dokažljivo. Ono je to koje koristi i ljudsko oko da pomoću njega vidi objekte (autobuse) koji se nalaze izvan ljudkog tela. Ono takođe pomoću oka pravi slike tih objekata (autobusa) i skladišti ih, tj. pamti u memoriji mozga. I ono je to koje ima sposoibnost da te slike tih objekata (autobusa) vadi iz mozga i u sebi ih oživljava i taj psihički proces zovemo imenom «mišljenje». To isto rade i naši kompjuteri, koji pomoću struje i kamere slikaju objekte oko sebe i memorišu ih u hardrajvu kompjutera, koje kasnije, takođe pomoću struje mogu da se vade iz harddrajva i oživljavaju na ekranu kompjutera osvetljenog strujom da mogu ponovo da se vide.
U celom ovom psihhofizičkom procesu, bez obzira da li se radi o čoveku ili kompjuteru, imamo i subjekte (to je uvek električna energija) koji imaju sposobnost da opažaju i pamte, tj. [/B][/I]«slikaju slike[/B][/I]» i pamte, kao što imamo i stvarne objekte koji se nalaze izvan našeg tela ili kompjutera, koji predstavljaju predmet opažanja (slikanja), i kasnije predmet mišljenja i razumevanja.
U celom ovom procesu nema ni govora ni o kakvoj nespoznatljivosti subjekta i svih njegovih psihičkih sposobnosti - opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razuumevanja (subjekt je uvek elektromagnetno polje) – niti se na bilo koji način može dovesti u sumnju postojanje objekata koji predstavljaju predmet opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja subjekta, gde te slike i drugi podaci imaju značenje informacija o svetu objekata koje subjekt pamti.
O svemu ovome Šopenhauer pojma nije imao, tako da je o svemu tome mogao samo da izvodi nepotpune i pogrešne zaključke i tako samo laprda. Tako da je danas suludo i pokušavati doći do bilo kakvih istina u vezi postojanja sveta i načina na koji on funkcioniše, pozivajući se na bilo kojeg filozofa iz prošlosti, pa i Šopenhauera koji u svoje vreme o svemu tome nisu mogli da znaju više nego danas deca predškolskog uzrasta. Koja sa lakoćom barataju sa svim tim elektronskim spravama i spravicama. Evo, na primer, ja, kada sam kao dečak (bilo je to možda 1942 ili 43 godine, prvi put video radio aparat i čuo ljudski govor iz njega, u jednoj kafani, u kojoj je moj otac sedeo i pio kafu, ja sam obilazio oko stola na kojem se nalazio taj radio aparat i zavirivao se ispod stola da vidim gde se nalazi čovek čiji se glas iz radia čuo. A šta tek reći za Šopenhauera koji je umro 1860-te godine, punih 80 godina pre nego što sam se ja i rodio. Nije znao ni gde mu je dupe, ni glava. I ti se sada pozivaš na njega sa suludom tvrdnjom da
objekata izvan sazajuće svesti nema. Tako da današnjem čoveku zdravog razuma ne preostaje drugo nego da se zapita, da li si ti lud? Zato ti, dragi moj Ozimane, ako želiš da saznaš istinu o postojanju sveta, ostavi se te stare i trule felozofije i starih i trulih filozofa, već izađi negde na neku široku livadu ili se popni na neku visoku planinu, udahni svež vazduh, pogledaj malo oko sebe i biće ti sve jasno.
Ovo veoma liči na prve postove Coviaxa na ovom pdf upućene Oziju tj.Šopenhaueru iz naftalina...
),ali
