Deca u Srbiji odrastaju na mesnim preradjevinama i brzoj hrani !

[Ванда]

Prestao sam da citam kada si pomenuo da nismo stvoreni da konzumiramo meso, trebao sam da ocekujem to od nekog poput tebe. Kada nadjes studiju koja podrzava da organsko meso izaziva rak onda mi dogovori, a ne ovo mambo jambo da smo biljojedi, i proteini zivotinjski ne valjaju itd... Nemas nikakvu referencu za ovo sto pises, znaci kopiranje informacija od strane drugih vegana nista ne znaci. Jadno.

Их, ја сам престала већ код вибрирања! Перверзије, брате!

 

[Daniel Bor]

Moram da idem na trening, a ti do tada procitaj nesto novo, jeste da je na Engleskom, ali sigurno mozes nekako da prevedes:

Red meat and dietary cholesterol offer protection from pancreatic cancer

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19452526


Eating red meat cuts colon cancer by 10% in men

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/9950235


Meat and eggs give protection from breast cancer

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed?term=12618502



High amounts of dietary red meat, eggs and fat are associated with decreased rates of pancreatic cancer
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/9950235


Diets high in red meat and saturated fat decrease the incidence of pancreatic cancer
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/12796048


Women who eat high quantities of meat have less incidence of breast cancer

http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/ijc.10910/abstract

 

[Kamael]

Prestao sam da citam kada si pomenuo da nismo stvoreni da konzumiramo meso, trebao sam da ocekujem to od nekog poput tebe. Kada nadjes studiju koja podrzava da organsko meso izaziva rak onda mi dogovori, a ne ovo mambo jambo da smo biljojedi, i proteini zivotinjski ne valjaju itd... Nemas nikakvu referencu za ovo sto pises, znaci kopiranje informacija od strane drugih vegana nista ne znaci. Jadno.

Mnogi nutricionisti, biolozi i fiziolozi pružaju uverljive dokaze za to da ljudi u stvari nisu predodređeni da jedu meso. Iznose mišljenje da ljudi fiziološki nisu prilagođeni mesnoj ishrani i da meso začinjavaju zato što ono nije njhova prirodna hrana. Fiziološki, čovek je bliži biljojedim i preživarima, životinjama koje se hrane biljem, nego mesožderima kao što su psi, tigrovi ili lavovi. Na primer, mesožderi se ne znoje preko kože; temperaturu tela kontrolišu brzim disanjem i plaženjem jezika.

S druge strane, biljojedi na koži imaju pore preko kojih znojenjem kontrolišu telesnu toplotu i eliminišu nečistoće. Mesožderi imaju duge zube i kandže za hvatanje i ubijanje plena; biljojedi imaju kratke zube i nemaju kandže. Biljojedi nemaju oštre prednje zube za kidanje mesa, što je karakteristično za mesoždere.

Pljuvačka mesoždera ne sadrži ptijalin i ne može da već u ustima rastvara skrobne materije; pljuvačka biljojeda sadrži ptijalin i može da vari skrob. Mesožderi luče velike količine sonekiseline kako bi se potpomoglo rastvaranje kostiju; biljojedi luče malo sone kiseline. Vilice mesoždera kreću se samo gore-dole; vilice biljojeda idu i levo-desno, da omoguće dodatne vrste -žvakanja. Mesožderi moraju uzimati tečnost lizanjem (kao mačke); biljojedi uzimaju usisavanjem kroz zube.

Ima mnogo sličnih poređenja, i u svakom slučaju čovek se uklapa u fiziologiju biljojeda. Prema tome, sa strogo fiziološke tačke gledišta postoje čvrsti argumenti da čovek nije prilagođen mesnoj hrani.

Idi treniraj.Da budes jak..

 

[Kamael]

VARENJE MESA

Kada se jednom nađe u želucu, mesu su potrebni sokovi za varenje s visokim procentom sone kiseline. Želuci ljudskih bića i biljojeda proizvode kiselinu koja je dvadeset puta slabija od one koju nalazimo kod mesoždera.

Sledeća presudna raulika između mesoždera i vegetarijanaca može se uočiti u organima za varenje, gde se vrši dalja razgradnja hrane, a hranljivi sastojci sprovode u krv. Komad mesa nije ništa drugo nego deo leša, i njegovo raspadanje u telu stvara otrovne otpadne materije. Iz tog razloga meso mora biti brzo odstranjeno iz organizma. Zato mesožderi imaju organe za varenje koji svojom dužinom ne prelaze tri dužine tela. Pošto čovek, kao i ostale životinje koje ne jedu meso, ima organe za varenje čija dužina iznosi dvanaest dužina njegovog tela, brzoraspadajuće meso zadržava se mnogo duže, što dovodi do nepoželjnih toksičnih posledica. Bubrezi su telesni organi koji bivaju pogođeni ovim toksinima. Ovi vitalni organi, koji izbacuju otpadne materije iz krvi, postaju propterećeni velikim prilivom otrova usled uzimanja mesa. Čak i kod umerenih mesoždera bubrezi moraju da rade tri puta više nego kod vegetarijanaca. Bubrezi mlade osobe mogu izaći na kraj s ovim opterećenjem, ali kako čovek stari tako se povećava rizik od bolesti, odnosno oštećenja bubrega.

OBOLJENJE SRCA

Nesposobnost ljudskog organizma da izađe na kraj s prekomernim životinjskim mastima u ishrani, još je nešto što ukazuje na neprirodnost jedenja mesa. Metabolizam mesoždera može da sagori skoro neograničene količine holesterola i masti bez ikakvih nepovoljnih posledica. U eksperimentima sa psima, njihovom dnevnom obroku je tokom dve godine dodavano 200 grama maslaca, ne prouzrokovavši apsolutno nikakve promene u njihovom procentu holesterola. S druge strane, vegetarijanske vrste imaju veoma ograničenu sposobnost da izađu na kraj s bilo kojim nivoom holesterola ili zasićenih masti iznad količine potrebne telu. Nakon dugogodišnjeg unošenja prefvelikih količina takvih materija, na unutrašnjim zidovima arterija natalože se masne naslage, uzrokujući stanje poznato kao arterioskleroza, otvrdnjavanje arterija. Pošto takve naslage otežavaju protok krvi ka srcu, uveliko se povećava mogućnost srčanih udara i zgrušavanja krvi.

Već 1961. godine, “Časopis američkog medicinskog udruženja” objavio je da 90-97% srčanih oboljenja, koja prouzrokuju više od polovine smrtnih slučajeva u SAD-u, može biti sprečeno vegetarijanskom ishranom. Ovi nalazi podržani su u izveštaju Američkog udruženja za srčana oboljenja u kojem piše: “U istraživanjima o odnosu standardne metode ishrane i koronarnih bolesti kod stanovništva . . . dokazi ukazuju na to da je visoko-zasićena mesna ishrana osnovni uzrok velike rasprostranjenosti koronarno-srčanih bolesti.” Američka akademija nauka takođe je izjavila da je visoki nivo holesterola, koji je utvrđen kod većine Amerikanaca, glavni uzrok prave “epidemije” koronarno-srčnih bolesti u SAD-u. Prema Britanskoj enciklopediji: “Za proteine dobijene iz orašastih plodova, mahunarki, žitarica i mlečnih proizvoda kaže se da su relativno čisti u poređenju s govedinom koja u sebi sadrži 56% nečiste vode.” U Americi, zemlji sa najvećom potrošnjom mesa na svetu, svaka druga osoba umire od bolesti srca ili krvnih sudova.

RAK

Dalji dokazi o tome da su ljudski organ nepodesni za varenje mesa jeste veza, koja je ustanovljena brojnim istraživanjima, između raka debelog creva i jedenja mesa. Jedan od razloga rasprostranjenosti raka jeste visoki procenat masti, odnosno mali sadržaj vlakana u mesnoj ishrani. To dovodi do sporog prolaska otpadnih materija kroz debelo crevo, a time se dopušta da toksini štetno deluju. Dr Šeron Fleming sa Odeljenja za ishranu na kalifornijskom univerzitetu u Berkliju kaže: “Izgleda da vlakna u hrani pomažu pri sprečavanju . . . raka debelog creva.” Osim toga, za meso se zna da prilikom varenja stvara steroidne metabolite koji imaju kancerogena svojstva. Kako se itraživanja nastavljaju, dokazi o vezi između masne ishrane i drugih oblika raka narasta u alarmantnim razmerama. Američka akademija nauka izjavila je 1983. godine: “Ljudi mogu sprečiti nastanak mnogih uobičajenih vrsta raka time što če jesti manje nesa, a više povrća i žitarica.” U svojim “Beleškama o uzrocima raka”, Rolo Rasel piše: Ustanovio sam da od 25 nacija koje jedu meso u velikim količinama, 19 ima visok procenat obolenja raka, a samo kod jedne nacije taj procenat je nizak. S druge strane, od 35 nacija koje jedu malo mesa ili ga ne jedu, nema ni jedne s visokim procentom obolelih od raka.”

Neki od najtapanjujućih rezultata u itraživanjima tiču se uticaja nitroamina. Nitroamini nastaju kada sekundarni amini, koji npr. dominiraju u pivu, vinu, čaju i duvanu, dođu u dodir sa hemijskim konzervansima iz mesa. Američko ministarstvo za hranu ilekove (FDA) okarakterisalo je nitroamine kao “jednu najopasnijih i najhirovitijih grupa kancerogena što je dosad otkrivena, a njihova uloga . . . u etiologiji raka kod čoveka izaziva rastuću zabrinutost stručnjaka.” Dr Vilijam Lidžiski iz Američke Laboratorije Oak Ridž rukovodio je eksperimentima pri kojima su životinjama davani nitroamini. “Rak se”, rekao je, “nalazi po celom telu; u mozgu, plućima, pankreasu, želucu, jetri, žlezdama i crevima. Životinje su užasna, bolesna hrpa mesa.”

 

[Kamael]

OPASNE HEMIKALIJE U MESU

U mesu i mesnim proizvodima postoje i druge po zdravlje opasne hemikalije kojih potrošači uglavnom nisu svesni. U svojoj knjizi “Otrovi u vašem telu” Geri i Stiven Nal pružaju nam vid unajnovije trikove kojima se koriste korporacijski proizvođači mesa i mesne hrane. Oni pišu: “Životinje se održavaju u životu i tove uz neprekidno davanje sredstava za umirenje, hormona, antibiotika i 2700 drugih lekova. Taj postupak počinje čak i pre rođenja, a nastavlja se posle smrti. Iako će te droge još uvek biti u mesu kada ga pojedete, zakon ne zahteva da se one navedu na određenom proizvodu.”

Jedna od tih hemikalija je dietilstilbestrol (DES), hormon za rast koji se u SAD-u koristi tokom poslednjih 20 godina, uprkos tome što su istraživanja utvrdila njegovu kancerogenost. Zabranjena kao opasna po zdravlje u 32 zemlje, ova hemikalija i dalje se koristi u SAD-u, verovatno zato što po FDA ona proizvođačima mesa godišnje uštedi više od 500 miliona dolara.

Sledeći poznati stimulans za rast jeste arsenik. Odeljenje za Pojloprivredu SAD-a (USDA) otkrilo je 1972. godine da količina ovog dobro poznatog otrova premašuje zakonsku granicu u 15% od celokupne nacionalne proizvodnje životinjskog mesa.

Zdravlje takođe ugrožavaju natrijum-nitrat i natrijum-nitrit, hemikalije koje se koriste kao konzervansi za usporavnje kvarenja suvog mesa i mesnih proizvoda, uključujući šunku, slaninu, salame, dimljene kobasice i ribu. Ove hemikalije daju mesu svetlo crveni izgled tako što deluju na pigmente krvi i mišića. Bez njih bi prirodna svetlo smeđa boja mesa odvratila potrošače.

na žalost, ove hemikalije ne prave razliku između krvi leša i krvi živog čoveka, te su stoga mnoge osobe, koje su slučajno bile izložene prevelikim količinama, umrle usled trovanja. Čak i male količine mogu se pokazati opasnim, naročito za malu decu i odojčad. Zato je Ujedinjena komisija stručnjaka za dodatke u hrani iz Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) i Svetske organizacije za zdravstvo (VHO), koja je radila u okviru Ujedinjenih Nacija, objavila upozorenje: “Nitrati se ni po koju cenu ne smeju stavljati u hranu ua odojčad.” A.Dž. Leman iz Odeljenja za poljoprivredu SAD-a (USDA) istakao je da “između količine nitrata koja nije opasna i količine koja može biti opasna postoji samo uska granica.”

Zboga prljavih uslova i pretrpanosti kojima su životinj izložene u stočaarskoj industriji, moraju se koristiti ogromne količine antibiotika. Takva masovna upotreba antibiotika prirodno stvara antibiotski otporne bakterije koje prelaze na one koji jedu takvo meso. FDA procenjuje da penicilin i tetraciklin mesnoj industriji godišnje uštede 1,9 milijardi dolara, dajući joj dovoljno razloga za to da zanemari potencijalne opasnosti po zdravlje.

Usled trauma kojima su životinje izložene pred čin ubijanja, dolazi i do ubrizgavanja “otrova boli” u meso (baš kao da se radi o nekim moćnim stimulansima). Ovo se udružuje s neodstranjenim otapadnim materijama u životinjskoj krvi, kao što su mokraća i mokraćna kiselina, koji još više zagade meso što ga potrošači jedu.

BOLESTI U MESU

Pored opasnih hemikalija, meso često u sebi nosi i bolest samih životinja. Zbijene jedna do druge u nečistim uslovima, silom hranjene i neljudski tretirane, životinje predodređene za klanje imaju sklonost da na sebe navuku mnogo više bolesti nego što bi to inače bio slučaj. Oni koji se bave kontrolom mesa pokušavaju da odtrane neupotrebljivo meso, ali zbog pritiska od strane industrije i nedostatka vremena za detaljna ispitivanja, većina onog što prođe mnogo je manje zdravo nego što kupac može da zamisli.

Izveštaj USDA-a iz 1972. godine navodi broj ubijenih životinja koje su prošle kontrolu nakon što su im odstranjeni oboleli organi. Na primer: 100.000 krava s rakom oka i 3.596.302 slučaja gnojne upale jetre. Vlada takođe dozvoljava prodaju pilića s vazdušnim sakulitisom, bolešću sličnoj upali pluća koja uzrokuje da se u plućima sakuplja gnojna sluz. Da bi se udovojilo saveznim standardima, grudne šupljine pilića se čiste pištoljima koji usisavaju vazduh. Ali, tokom procesa čišćenja, vazdušne kesice pucaju i gnoj prodire u meso.

Utvrđeno je da je USDA bio čak i nemaran u sprovođenju svojih niskih standarda. U ulozi organa koji nadgleda različita državna ministarstva, Američka savezna inspekscija (USGAO) optužila je USDA za propuste u ispravljanju različitih prestupa koje su napravile klanice. Leševi zagađeni izmetom štakora, buba i rđe nađeni su u kompanijama za proizvodnju mesa kao što su Svift, Armor i Karnejšn. Neki inspektori opravdavaju te propuste, objašnjavajući da ako bi se zakonske odredbe potpuno sprovodile, ni jedna fabdika mesa ne bi ostala u pogonu.

 

[Lexa]

Hoćeš megafon?

 

[Lexa]

 

[Daniel Bor]

Mnogi nutricionisti, biolozi i fiziolozi pružaju uverljive dokaze za to da ljudi u stvari nisu predodređeni da jedu meso. Iznose mišljenje da ljudi fiziološki nisu prilagođeni mesnoj ishrani i da meso začinjavaju zato što ono nije njhova prirodna hrana. Fiziološki, čovek je bliži biljojedim i preživarima, životinjama koje se hrane biljem, nego mesožderima kao što su psi, tigrovi ili lavovi. Na primer, mesožderi se ne znoje preko kože; temperaturu tela kontrolišu brzim disanjem i plaženjem jezika.

S druge strane, biljojedi na koži imaju pore preko kojih znojenjem kontrolišu telesnu toplotu i eliminišu nečistoće. Mesožderi imaju duge zube i kandže za hvatanje i ubijanje plena; biljojedi imaju kratke zube i nemaju kandže. Biljojedi nemaju oštre prednje zube za kidanje mesa, što je karakteristično za mesoždere.

Pljuvačka mesoždera ne sadrži ptijalin i ne može da već u ustima rastvara skrobne materije; pljuvačka biljojeda sadrži ptijalin i može da vari skrob. Mesožderi luče velike količine sonekiseline kako bi se potpomoglo rastvaranje kostiju; biljojedi luče malo sone kiseline. Vilice mesoždera kreću se samo gore-dole; vilice biljojeda idu i levo-desno, da omoguće dodatne vrste -žvakanja. Mesožderi moraju uzimati tečnost lizanjem (kao mačke); biljojedi uzimaju usisavanjem kroz zube.

Ima mnogo sličnih poređenja, i u svakom slučaju čovek se uklapa u fiziologiju biljojeda. Prema tome, sa strogo fiziološke tačke gledišta postoje čvrsti argumenti da čovek nije prilagođen mesnoj hrani.

Idi treniraj.Da budes jak..

Ne lupaj gluposti, i prestani da siris vegansku propagandu, nego mi daj dokaz da organsko meso izaziva rak. I pogledaj na internet sta je Carnosin, koja je njegova uloga, i gde se nalazi u prirodi.

 

[Kamael]

Dobro je sto si postavio klip sa malim crncem,ja cu nesto napisati o povezanosti proizvodnje mesa sa gladi u svetu,o vezi raka i mesa ima iznad post 2105.

Jedna šaljiva pitalica glasi: Koja je to hrana koju što više proizvodimo, to više ljudi umire od gladi? Odgovor je: meso!

Razlog tome jest taj što je meso nevjerojatno rastrošan način proizvodnje hrane i prosječno se za 1 kg mesa upotrijebi 10 kg proteina iz povrća.

Do izgladnjivanja dolazi zato što ljudi na bogatom Zapadu koriste većinu svjetskih usjeva žitarica kako bi nahranili svoje životinje na farmama. Štoviše, Zapad koristi svoju moć inzistirajući na tome da manje bogate zemlje uzgajaju hranu za životinje zapada umjesto da tu hranu uzgajaju za vlastiti narod.

Za usporedbu, Lester Brown, svjetski autoritet za pitanje hrane, tvrdi da prosječan europljanin ili amerikanac potroši 1000 kilograma godišnje, tako da prvo potroši skoro 90% žitarica za prehranu životinja koje kasnije pojede.

„Vjerovali ili ne, u svijetu ima 3 puta više životinjskih farmi nego što ima ljudi. 16,8 milijardi farmi. Životinje imaju velike apetite i mogu prožvakati brdo hrane. Ali većina onoga što uđe na jednom kraju izađe na drugom te je izgubljeno. Sve životinje koje se uzgajaju za meso jedu više proteina nego što ih proizvode – čak i one najproduktivnije svinje pojedu 9 kg proteina iz povrća da bi proizvele 1 kg mesa, tok pilići pojedu oko 5 kg za jedan kg mesa.

„Samo životinje u SAD-u pojedu onoliko pšenice i soje koliko bi moglo nahraniti 2 milijarde ljudi, što iznosi 1/3 svih ljudi na svijetu ili pak čitavu populaciju Kine i Indije (kad se zbroje).

 

[Daniel Bor]

As animal fat intake is doubled, stroke incidence decreases by 60%

 

[november child]

Dobro je sto si postavio klip sa malim crncem,ja cu nesto napisati o povezanosti proizvodnje mesa sa gladi u svetu,o vezi raka i mesa ima iznad post 2105.

Jedna šaljiva pitalica glasi: Koja je to hrana koju što više proizvodimo, to više ljudi umire od gladi? Odgovor je: meso!

Razlog tome jest taj što je meso nevjerojatno rastrošan način proizvodnje hrane i prosječno se za 1 kg mesa upotrijebi 10 kg proteina iz povrća.

Do izgladnjivanja dolazi zato što ljudi na bogatom Zapadu koriste većinu svjetskih usjeva žitarica kako bi nahranili svoje životinje na farmama. Štoviše, Zapad koristi svoju moć inzistirajući na tome da manje bogate zemlje uzgajaju hranu za životinje zapada umjesto da tu hranu uzgajaju za vlastiti narod.

Za usporedbu, Lester Brown, svjetski autoritet za pitanje hrane, tvrdi da prosječan europljanin ili amerikanac potroši 1000 kilograma godišnje, tako da prvo potroši skoro 90% žitarica za prehranu životinja koje kasnije pojede.

„Vjerovali ili ne, u svijetu ima 3 puta više životinjskih farmi nego što ima ljudi. 16,8 milijardi farmi. Životinje imaju velike apetite i mogu prožvakati brdo hrane. Ali većina onoga što uđe na jednom kraju izađe na drugom te je izgubljeno. Sve životinje koje se uzgajaju za meso jedu više proteina nego što ih proizvode – čak i one najproduktivnije svinje pojedu 9 kg proteina iz povrća da bi proizvele 1 kg mesa, tok pilići pojedu oko 5 kg za jedan kg mesa.

..znachi svi ljudi koji postoje na svetu se bave uzgojem zivotinja na farmama i to tako shto jedan chovek opsluzuje tri farme..?
..amazing..

 

[november child]

Dobro je sto si postavio klip sa malim crncem,ja cu nesto napisati o povezanosti proizvodnje mesa sa gladi u svetu,o vezi raka i mesa ima iznad post 2105.

Jedna šaljiva pitalica glasi: Koja je to hrana koju što više proizvodimo, to više ljudi umire od gladi? Odgovor je: meso!

Razlog tome jest taj što je meso nevjerojatno rastrošan način proizvodnje hrane i prosječno se za 1 kg mesa upotrijebi 10 kg proteina iz povrća.

Do izgladnjivanja dolazi zato što ljudi na bogatom Zapadu koriste većinu svjetskih usjeva žitarica kako bi nahranili svoje životinje na farmama. Štoviše, Zapad koristi svoju moć inzistirajući na tome da manje bogate zemlje uzgajaju hranu za životinje zapada umjesto da tu hranu uzgajaju za vlastiti narod.

Za usporedbu, Lester Brown, svjetski autoritet za pitanje hrane, tvrdi da prosječan europljanin ili amerikanac potroši 1000 kilograma godišnje, tako da prvo potroši skoro 90% žitarica za prehranu životinja koje kasnije pojede.

„Vjerovali ili ne, u svijetu ima 3 puta više životinjskih farmi nego što ima ljudi. 16,8 milijardi farmi. Životinje imaju velike apetite i mogu prožvakati brdo hrane. Ali većina onoga što uđe na jednom kraju izađe na drugom te je izgubljeno. Sve životinje koje se uzgajaju za meso jedu više proteina nego što ih proizvode – čak i one najproduktivnije svinje pojedu 9 kg proteina iz povrća da bi proizvele 1 kg mesa, tok pilići pojedu oko 5 kg za jedan kg mesa.

..na kojim se to farmama svinje i pilici hrane povrcem..? ..i kojim povrcem..?

 

[gost 16798]

ljudima meso nije neophodno za zivot i tacka...ljudi su jedini primati koji jedu meso (nemojte sad pricu o nekim majmunima koji jedu termite, majmunska posla)mnogi ljudi kroz istoriju pa i danas generacijama nisu jeli meso i nista im nije falilo ...da je meso tako zdravo i puno neophodnih i kvalitetnih vitamina i minerala farmaceutska industrija bi ih uzimala iz bifteka a ne iz biljaka....ljudi na zapadu danas mnogo jedu meso i sva istrazivanja dokazuju da su mnogo bolesniji od onih koji ga u siromasnim zemljama malo jedu ili ga uopste ne jedu...to ar pokusava da vam kaze.... jos ako jedete industrijsko meso tek ste onda nahebali (ocete na balkonu da gajite krave i svinje)

http://www.bbc.co.uk/ethics/animals/using/eating_1.shtml

 

[gost 16798]

..znachi svi ljudi koji postoje na svetu se bave uzgojem zivotinja na farmama i to tako shto jedan chovek opsluzuje tri farme..?
..amazing..

 

[Kamael]

..znachi svi ljudi koji postoje na svetu se bave uzgojem zivotinja na farmama i to tako shto jedan chovek opsluzuje tri farme..?
..amazing..

Ne,uzgojem zivotinja na farmama se bavi manjina kojima vi vecina dajete svoj novac kako bi od njih kupovali kancerogene proizvode mesne industrije kojima hranite decu.

Pored toga, i i vi oni doprinosite porastu gladi na svetu jer prosječan evropljanin ili amerikanac potroši 1000 kilograma zitarica godišnje, tako da prvo potroši skoro 90% žitarica za prehranu životinja koje kasnije pojede.

..na kojim se to farmama svinje i pilici hrane povrcem..? ..i kojim povrcem..?

Trebala bi da znas da preko 50 % pilica sa farmi u USA cije se meso izmedju ostalog daje i deci da jedu imaju za zivota leukemiju.

Pilici svojim kljunovima razbacaju hranu po podu sto ne odgovara vlasnicima farmi pa radnici tu istu hranu vracaju zajedno sa izmetom u hranilice,tako das pile za svog zivota pojede skoro jednaku kolicinu industrijske hrane i sopstvenog izmeta.Ali reklama za supice je odradila svoje.

prijatno ...

 

[november child]

Ne,uzgojem zivotinja na farmama se bavi manjina kojima vi vecina dajete svoj novac kako bi od njih kupovali kancerogene proizvode mesne industrije kojima hranite decu.

Pored toga, i i vi oni doprinosite porastu gladi na svetu jer prosječan evropljanin ili amerikanac potroši 1000 kilograma zitarica godišnje, tako da prvo potroši skoro 90% žitarica za prehranu životinja koje kasnije pojede.

..a ta manjina radi na svih 16,8 milijardi farmi..?
..wow..

Trebala bi da znas da preko 50 % pilica sa farmi u USA cije se meso izmedju ostalog daje i deci da jedu imaju za zivota leukemiju.

Pilici svojim kljunovima razbacaju hranu po podu sto ne odgovara vlasnicima farmi pa radnici tu istu hranu vracaju zajedno sa izmetom u hranilice,tako das pile za svog zivota pojede skoro jednaku kolicinu industrijske hrane i sopstvenog izmeta.Ali reklama za supice je odradila svoje.

prijatno ...

..pilici u usa imaju jako tezak zivot, vidim.. ..leukemija nije zarazna bolest..

..a koke koje shetaju po dvorishtima, shta njih primorava da kljucaju svoja i tudja govanca, poshto to rade od pamtiveka..?
..ti si kokoshku video samo na slici, reklo bi se..

 

[Daniel Bor]

ljudima meso nije neophodno za zivot i tacka...ljudi su jedini primati koji jedu meso (nemojte sad pricu o nekim majmunima koji jedu termite, majmunska posla)mnogi ljudi kroz istoriju pa i danas generacijama nisu jeli meso i nista im nije falilo ...da je meso tako zdravo i puno neophodnih i kvalitetnih vitamina i minerala farmaceutska industrija bi ih uzimala iz bifteka a ne iz biljaka....ljudi na zapadu danas mnogo jedu meso i sva istrazivanja dokazuju da su mnogo bolesniji od onih koji ga u siromasnim zemljama malo jedu ili ga uopste ne jedu...to ar pokusava da vam kaze.... jos ako jedete industrijsko meso tek ste onda nahebali (ocete na balkonu da gajite krave i svinje)

 

[Lady Hawk]

Crni Kamaele, ti ništa ne znaš.
''Из Википедије, слободне енциклопедије
Код преживара је желудац велики и сложен. Издељен је на 4 дела:
1. бураг – највећи део који може да прими велику количину хране; ту се налазе бактерије које производе ензим целулазу која вари целулозу – једино преживари, захваљујући овим бактеријама, могу да варе целулозу;
2. капуља – са мрежасто набораном слузокожом; ту се храна меша са соком, а затим се враћа у усну дупљу на поновно жвакање (преживање);
3. литоња – део у који се храна враћа после преживања;
4. сириште – ту се врши варење.''

Ima li čovek ovakav želudac, pa je predodređen da bude biljojed?

 

[Lady Hawk]

...da je meso tako zdravo i puno neophodnih i kvalitetnih vitamina i minerala farmaceutska industrija bi ih uzimala iz bifteka a ne iz biljaka....

Ništa oni ne uzimaju ni iz biljaka, ni iz mesa. Svi suplementi se prave u laboratoriji (potpuno su veštački).

 

[Lady Hawk]

Trebala bi da znas da preko 50 % pilica sa farmi u USA cije se meso izmedju ostalog daje i deci da jedu imaju za zivota leukemiju.
Pilici svojim kljunovima razbacaju hranu po podu sto ne odgovara vlasnicima farmi pa radnici tu istu hranu vracaju zajedno sa izmetom u hranilice,tako das pile za svog zivota pojede skoro jednaku kolicinu industrijske hrane i sopstvenog izmeta.Ali reklama za supice je odradila svoje.
prijatno ...

Ako se dobro sećam, tema je ishrana dece u Srbiji. I ne vidim kakve veze imaja gajenje pilića u Americi sa tim.
Ili si sve ovo napisao da ohrabriš Arlingtona?

 

[gost 16798]

Ko je tebi djavo? Kreatin, Taurin, Karnitin, Karnosin, omega 3, vitamin B12, sve to nemas u biljnom svetu. i ljudi na zapadu su mnogo manje aktivni, i unose mnogo vise kalorija nego sto im treba, prosto i jednostavno.

Zasto ljudi koji preporucuju vegansku dijetu, i sirovu ishranu voca i povrca uvek budu optuzeni za prevaru? Zasto neko iz Keto zajednice, ili iz Paleo zajednice kojima se dijeta sastoji od najmanje 60% mesa ne bude optuzen za smrt njihovog clana, nego to uvek bude neko ko je vegan, i siri gluposti o sirovoj hrani?

Proveri ovde:

pa ima i medju ljudima ljudozdera i sta to dokazuje da je zdravo ljudsko meso...ima strucnjaka koji su pili ljudsku krv za besmrtnost....ljudi su alavi i misle da ako necega unesu vise nego sto treba bice zdraviji... a tek raznovrsnost bas zanimljivo kako evropljani prezivese tolike vekove bez banana.... zivotinjski proteini su samo to - zivotinjski i da bi ih covek pretvorio u ljudske mora ih razloziti na aminokiseline uz utrosak ogromne energije a u mesu ne postoji ni 1 aminokiselina koja ne postoji u biljkama.... taj vitamin b12 nalazio se nekad u biljkama a sad ga nema zato sto se hrana preciscava, ima ga u nekim algama pojedes kilo i 5godina imas rezervu a u mleku i mlecnim proizvodima ga ima i vise nego sto treba... u ovoj srbiji ne mozes da budes vegan nema uslova ali da ne jedes meso mozes... i sta je problem nije poenta ove teme da mi vas ubedimo da vi bez mesa mozete valjda to i sami znate ili vi nas da mi bez mesa ne mozemo

 

[gost 16798]

Ako se dobro sećam, tema je ishrana dece u Srbiji. I ne vidim kakve veze imaja gajenje pilića u Americi sa tim.
Ili si sve ovo napisao da ohrabriš Arlingtona?

ma kod nas je sve super, zdrava hrana na sve strane sa pecatom i potpisom.. ako neko pokusa da tvrdi suprotno leti sa posla

 

[Daniel Bor]

pa ima i medju ljudima ljudozdera i sta to dokazuje da je zdravo ljudsko meso...ima strucnjaka koji su pili ljudsku krv za besmrtnost....ljudi su alavi i misle da ako necega unesu vise nego sto treba bice zdraviji... a tek raznovrsnost bas zanimljivo kako evropljani prezivese tolike vekove bez banana.... zivotinjski proteini su samo to - zivotinjski i da bi ih covek pretvorio u ljudske mora ih razloziti na aminokiseline uz utrosak ogromne energije a u mesu ne postoji ni 1 aminokiselina koja ne postoji u biljkama.... taj vitamin b12 nalazio se nekad u biljkama a sad ga nema zato sto se hrana preciscava, ima ga u nekim algama pojedes kilo i 5godina imas rezervu a u mleku i mlecnim proizvodima ga ima i vise nego sto treba... u ovoj srbiji ne mozes da budes vegan nema uslova ali da ne jedes meso mozes... i sta je problem nije poenta ove teme da mi vas ubedimo da vi bez mesa mozete valjda to i sami znate ili vi nas da mi bez mesa ne mozemo

Nisam rekao da treba da se unese nesto u velikim kolicinama, vec sam ti rekao koje stvari ne postoje u biljkama, ionako si ti rekla da u njima sve ima, sto nije tacno. I uvek ce bolja absorpcija vitamina i minerala biti iz zivotinjskog sveta, nego iz biljnog.

Anorexia nervoza je veoma prisutna kod tebe, i siguran sam da si veoma mrsava i veoma krhka...Srecno sa vitaminskim i mineralnim deficitom u 2012.

 

[gost 16798]

ja nervozna e pa hvala ti volim to da cujem posto mi kazu da licim na slow loris

 

[Daniel Bor]

Crni Kamaele, ti ništa ne znaš.
''Из Википедије, слободне енциклопедије
Код преживара је желудац велики и сложен. Издељен је на 4 дела:
1. бураг – највећи део који може да прими велику количину хране; ту се налазе бактерије које производе ензим целулазу која вари целулозу – једино преживари, захваљујући овим бактеријама, могу да варе целулозу;
2. капуља – са мрежасто набораном слузокожом; ту се храна меша са соком, а затим се враћа у усну дупљу на поновно жвакање (преживање);
3. литоња – део у који се храна враћа после преживања;
4. сириште – ту се врши варење.''

Ima li čovek ovakav želudac, pa je predodređen da bude biljojed?

Ma dzabe sve to, ne mozes da ubedis tvrdoglave neznalice. Kao sto je Martin Berkhan rekao:"Don't take diet advice from hippies"

Barem je ova tema dobra za gubljenje vremena kad nemas sta da radis, ismejah se citajuci vecinu postova.