"Matorci ne izbijaju iz kuće" - problem u Srbiji

[Alter_Ego_]

Na selo

Јок.

Тамо мора да се ради.

 

[mr Kiza]

Mora da se radi, a slabo se zaradi...

Cela tema je jedno vrzino kolo.

 

[buudala]

Јок.

Тамо мора да се ради.

mora svugde da se radi

ako si mislio na poljoprivredu, u mojoj ulici pokupovaše kuće sve neki građani što rade IT remote

 

[Alter_Ego_]

mora svugde da se radi

ako si mislio na poljoprivredu, u mojoj ulici pokupovaše kuće sve neki građani što rade IT remote

ИТ ремоте?

Добро звучи.

Долазим!!!

 

[buudala]

ИТ ремоте?

Добро звучи.

Долазим!!!

požuri sve Kinezi pokupovaše.
izgleda da dobijaju otpremnine da se isele iz Kine

 

[DJ 5ak]

Biti podstanar ili imati kredit za svoj stan je oko sedamnaest miliona puta bolje nego živeti sa roditeljima.

Definitivno nije, naravno ukoliko se radi o iole normalnim ljudima i ukoliko imaš sa roditeljima iole normalan i zdrav odnos.

 

[Sizif]

Definitivno nije, naravno ukoliko se radi o iole normalnim ljudima i ukoliko imaš sa roditeljima iole normalan i zdrav odnos.

Pa ne znam baš. Samostalan život uz sve finansijske i druge obaveze gradi osećaj zrelosti, odgovornosti. Naučiš da sam vodiš računa o preživljavanju, pripremaš se za ono što te čeka kad roditelja ne bude bilo jednog dana. Dobro je i za samopouzdanje, o slobodi da ne pričamo.

Život sa roditeljima može da bude udoban, ali definitivno odlaže razvijanje normalnog kapaciteta odrasle osobe. Da ne pričam kad si u braku i imaš decu, i svi žive pod jednim krovom, tu vrlo često bude nekih problema koliko god da su svi normalni.

 

[DJ 5ak]

požuri sve Kinezi pokupovaše.
izgleda da dobijaju otpremnine da se isele iz Kine

Pa dobijali su još pre više decenija otpremninu da se isele iz Kine, Kinezima je iz nekog razloga, dal iz strateškog razloga ili nemam pojma bilo važno da imaju jaku dijasporu i ljude u svim krajevima sveta i dobijali su pare od države da se isele negde i pokrenu biznis negde i pokore svet svojim jeftinim proizvodima.

Inače Kineze je u Srbiju dovela pokojna Mira Marković i njoj bliski ljudi tamo u drugoj polovini 90-ih negde 1997/98 i mislim da tad pored pomoći njihove države da pokrenu posao ovde svako od njih dobijao je po mislim 5000 dolara da dođe ovde a pošto se radilo uglavnom o siromašnijim Kinezima iz nekih tamo njihovih provincija i zabačenih i slabije razvijenih krajeva oni su to maltene sa oduševljenjem prihvatili, e sad naravno nije teško za pretpostaviti da su im neki ljudi iz tadašnje vlasti nplaćivali tj. uzimali deo tog novca što su dobili kako bi ih smestili ovde, dali potrebne papire i omogućili im da nesmetano rade i neki pojedinci kod nas su tad lepe pare uzeli na konto toga jer svakako nije ih malo došlo.

 

[bird again]

Na selo

Uvek zdravija opcija za zdraviji zivot. Ali, nije bas moderan izbor u Srba.
Malopre slusam pricu o jako vitalnom i zdravom coveku od 90 godina koji ne pije nikakve lekove, nikakva terapija.
Ja ne poznajem nijednog mog vrsnjaka koji ne pije neke lekove... pritisak, srce, stitna .. i sl.

Nije tema, ali asociralo me..

 

[DJ 5ak]

Pa ne znam baš. Samostalan život uz sve finansijske i druge obaveze gradi osećaj zrelosti, odgovornosti. Naučiš da sam vodiš računa o preživljavanju, pripremaš se za ono što te čeka kad roditelja ne bude bilo jednog dana. Dobro je i za samopouzdanje, o slobodi da ne pričamo.

Život sa roditeljima može da bude udoban, ali definitivno odlaže razvijanje normalnog kapaciteta odrasle osobe. Da ne pričam kad si u braku i imaš decu, i svi žive pod jednim krovom, tu vrlo često bude nekih problema koliko god da su svi normalni.

Pa problem je jedino ako svi žive u tipa 20 ili 30 kvadrata.
Inače otkad je sveta i veka potpuno je normalno da par generacije žive pod istim krovom i u istom domaćinstvu, da ne znam mlađi brinu i pomažu starijim roditeljima, da njihovi stariji roditelji čuvaju i brinu o svojim unucima, da bake kuvaju za njih i čuvaju dok roditelji radi, da im pričaju priče, odgajaju ih, itd i da tako unutar jednog domaćinstva i zajedničkog krova vremenom jedni odlaze a drugi dolaze, uostalom čovek je socijalno biće i nije prirodno da živi sam, a opet nema niti će ikad imati nekog bližeg i privrženijeg nego što su to roditelji i porodica odnosno njihova deca i unuci.

A to što se sad potencira to je klasična korporatizacija i atomizacija društva i pojedinca, recimo ne znam još od kako su maltene bebe roditelji decu šalju u jaslice i već tu se stvara distanca, jaz i nepoverenje dece prema roditeljima i praktično još tad deca više ne pripadaju porodici već maltene postaju državna svojina i bivaju učeni kako da služe sistemu i da su prvenstveno deo sistema a ne deo svoje porodice i još kad decu i društvo uzme po svoje i krenu da mu pune glavu onim pričama i glupostima kao roditelji su bljak, oni su smarači, oni su samo teret, bla bla, tu ono totalno nastaje raspad sistema i zapravo oni se međusobno ni ne poznaju i oni zapravo ni ne znaju koga imaju u kući, pa posle bude kao joooj moje dete ne bi ponelo utoku u školu i ubilo nekog ili moje dete se nikad ne bi drogiralo ili moje dete nikad ne bi nekom štanglom razbilo glavu, pa naravno da bi jer ti roditelji zapravo ne poznaju svoje dete i ne znaju koga imaju u kući i sad naravno da kasnije i tom detetu nije teško da ode od kuće ili da svoje roditelje čim malo ostare strpa u starački dom i to predvorje smrti jer on takođe njih ni ne poznaje (jer nije ni provodio vreme sa njima već je od malena bio prepušten institucijama i društvu dok su roditelji radili po ceo dan) i oni su za njega stranci i ne oseća nikakvu emotivnu i iracionalnu povezanost sa njima.

Uostalom zato se i uništava porodica i porodična zajednica kao stub društva i vrši se atmomizacija društva jer usamljena jedinka je uvek zabrinutija, uplašenija i mnogo više zavisi od sistema i njome se mnogo lakše manipuliše.
Zato ne znam kao u Americi ono kao šokantno je da ne znam sa 30 godina živiš sa roditeljima ali je zato "normalno" da sa 50 godina živiš sa cimerom/cimerima ili da živiš sam u kamp prikolici i zato tamo deca čim malo stasaju odma čim dođe leto i raspust odma krenu da ih vodaju po kojekakvim kampovima, ne znam izviđački kampovi, sportski kampovi, prirodnjački kampovi, crkveni kampovi, ovi oni , ono samo da slučajno nisu kod kuće i da ne uspostave tu neku bliskost sa roditeljima i porodicom i da ne počnu da osećaju veću privrženost ka porodici nego ka sistemu.

 

[bezimeni1]

Потпуно се слажем са претходним постом. Све ово је последица атомизације друштва да би појединац био рањивији и лака мета за капиталистичке експлоататоре. Капитализам није само експлоатисање на послу, она утиче на цело друштво, ако си усамљен и отуђен то је последица тога, ако имаш комплексе јер су те други вређали и малтретирали у детињству што немаш маркирану одећу и што ти је тата радник то је последица тога, капитализам је зло.

 

[Ortak2]

Pa problem je jedino ako svi žive u tipa 20 ili 30 kvadrata.
Inače otkad je sveta i veka potpuno je normalno da par generacije žive pod istim krovom i u istom domaćinstvu, da ne znam mlađi brinu i pomažu starijim roditeljima, da njihovi stariji roditelji čuvaju i brinu o svojim unucima, da bake kuvaju za njih i čuvaju dok roditelji radi, da im pričaju priče, odgajaju ih, itd i da tako unutar jednog domaćinstva i zajedničkog krova vremenom jedni odlaze a drugi dolaze, uostalom čovek je socijalno biće i nije prirodno da živi sam, a opet nema niti će ikad imati nekog bližeg i privrženijeg nego što su to roditelji i porodica odnosno njihova deca i unuci.

A to što se sad potencira to je klasična korporatizacija i atomizacija društva i pojedinca, recimo ne znam još od kako su maltene bebe roditelji decu šalju u jaslice i već tu se stvara distanca, jaz i nepoverenje dece prema roditeljima i praktično još tad deca više ne pripadaju porodici već maltene postaju državna svojina i bivaju učeni kako da služe sistemu i da su prvenstveno deo sistema a ne deo svoje porodice i još kad decu i društvo uzme po svoje i krenu da mu pune glavu onim pričama i glupostima kao roditelji su bljak, oni su smarači, oni su samo teret, bla bla, tu ono totalno nastaje raspad sistema i zapravo oni se međusobno ni ne poznaju i oni zapravo ni ne znaju koga imaju u kući, pa posle bude kao joooj moje dete ne bi ponelo utoku u školu i ubilo nekog ili moje dete se nikad ne bi drogiralo ili moje dete nikad ne bi nekom štanglom razbilo glavu, pa naravno da bi jer ti roditelji zapravo ne poznaju svoje dete i ne znaju koga imaju u kući i sad naravno da kasnije i tom detetu nije teško da ode od kuće ili da svoje roditelje čim malo ostare strpa u starački dom i to predvorje smrti jer on takođe njih ni ne poznaje (jer nije ni provodio vreme sa njima već je od malena bio prepušten institucijama i društvu dok su roditelji radili po ceo dan) i oni su za njega stranci i ne oseća nikakvu emotivnu i iracionalnu povezanost sa njima.

Uostalom zato se i uništava porodica i porodična zajednica kao stub društva i vrši se atmomizacija društva jer usamljena jedinka je uvek zabrinutija, uplašenija i mnogo više zavisi od sistema i njome se mnogo lakše manipuliše.
Zato ne znam kao u Americi ono kao šokantno je da ne znam sa 30 godina živiš sa roditeljima ali je zato "normalno" da sa 50 godina živiš sa cimerom/cimerima ili da živiš sam u kamp prikolici i zato tamo deca čim malo stasaju odma čim dođe leto i raspust odma krenu da ih vodaju po kojekakvim kampovima, ne znam izviđački kampovi, sportski kampovi, prirodnjački kampovi, crkveni kampovi, ovi oni , ono samo da slučajno nisu kod kuće i da ne uspostave tu neku bliskost sa roditeljima i porodicom i da ne počnu da osećaju veću privrženost ka porodici nego ka sistemu.

Ovaj post je mnogo toga razjasnio.

 

[skura58]

Stvarno su bezobrazni
Napravili kuču i nerviraju se što si ti
samo sat vremena u kupatilu

A možda im je lupatilo potrebno
Ono na stareinski način
ane za slikanjue i slanjue slika
kika

 

[Ortak2]

Stvarno su bezobrazni
Napravili kuču i nerviraju se što si ti
samo sat vremena u kupatilu

A možda im je lupatilo potrebno
Ono na stareinski način
ane za slikanjue i slanjue slika
kika

Ne, poenta teme je sociološki pristup, htela sam da istaknem da se u Srbiji ništa nije promenilo 30 godina.
Da mladi ne mogu da odu, sve i da hoće.

Navela sam primer da ni u kupatilu nemaš mir a da imaš svoj prostor, svoj stan - makar i kao podstanar - to bi smanjilo stres i sve ono što uz stres ide. A kako biti podstanar kad je kirija za stan skoro ista koliko i plata.