Cicak, nemoj pogresno da me razumes, ali mislim da upadas u zamku prevelikog uvazavanja licnosti svog jednogodisnjeg deteta. Sama odluci na koji nacin zelis da ga vaspitas i sta od toga da ocekujes. Ako on spava sa vama i to vam ne smeta, to je vas izbor i pomiri se satim da ce vas udarati nogama i rukama, i da neces moci da ga prebacis u njegov krevet bar jos godinu ipo. Ako se on budi, nece da spava i diktira svoj tempo, ili se pomiri ili menjaj. Posavetuj se kako da se postavis, ignosrises. Mi smo svi deca nekih roditelja, i nasi roditelji, i oni pre njih. Ipak, prva smo generacija koja ima konstantno ovakve probleme. Ako dete nece da spava, vrati ga u krevet, ugasi svetlo, ne razgovaraj sa njim. Nema potrebe da se igras sa njim, palis svetlo, pevas, ljuljas. Kad je bolestan ok, ali zdrav je, prav, sve ima. Maminu ljubav, tatinu paznju, sve uslove. Nadam se da se ne ljutis, ali u takvim situacijama ili se miris sa tim ili se potrudis da to promenis. Isti savet bih dala i Ikici, kad su u pitanju jelo, hrana, kupanje, spavanje, nema tu sta da se moze ili ne, tako je kako je. za slobodno vreme, druzenje i ostalo, uvek se moze ugoditi i prilagoditi detetu.
Nisam ja popustljiva,
Nema kod nas paljenja svetla, igre, nosanja nocu...
Ali kad bi ga vratila u krevetac, on bi celu ulicu digao na noge
Ja ne mogu da ga slusam da kuka.
Onda ga radje legnem na sebe, mazim i kad zaspe,
Lagano spustim pored, a ja se okrenem i spavam,
Ali on sad silazi sam sa kreveta,
Pa se bojim i otprilike posle pola sata ga vratim u krevetac.
Problem je sto sve to trajeeeeeeeeee...
I sto ako ostane sa nama stalno smo u grcu da ne sidje,
iako smo manje vise sve obezbedili ali opet.
Ja sam htela da ga prebacim u njegovu sobicu
da spava u miru
ali mm ne da.
A garantujem da se budi samo zato sto nas cuje i oseti.
Kod baba i deda se ne budi uopste
..ja kapiram da nekim roditeljima to ne smeta, da smeta verovatno bi pokushavali neshto ili trazili savet..
..sa mojim klincima sam ukapirala da haotichan raspored jako poremeti dete, postaje nesigurno, plachljivo, nervozno,
poshto ne zna shta da ochekuje i shta sledi..deshavalo se i deshavace se da im stumbamo dan iz nekog razloga,
ali kad god je moguce gledam da njihov raspored bude primarna tachka oko koje organizujemo sve ostalo..
..tako kuvam, sredjujem kucu, tako odlazimo u velike kupovine ili izlazimo bez njih bilo gde bilo kojim povodom,
tako primamo goste ili odlazimo kod nekog, tako slavimo rodjendane, tako putujemo, tako planiramo smeshtaj i aktivnosti na odmoru..
Slazem se apsolutno!
Ali! Mm pravi najveci problem! Kuci je non stop.
I ne razume sta deci znaci rutina i raspored.
Kad smo mi sami,
sve ide glatko.
Ako je tata tu, sou.
Ja npr.kuvam danas.
Pedja u ogradici, igra se.
Mm je ucio celo jutro i mir u kuci.
Cim je zavrsio ucenje, dolazi kod nas
i uzima ga iz ogradice.
Posle 5 minuta zvoni mu mobilni,
On dolazi kod mene u kuhinju i daje mi dete
ja popizdela!
Kaze mora da obavi poslovni razgovor!
Pedja naravno pruza ruke da ga nosim,
Nece ni da puze...
Ja nista vise ne mogu
nece ogradicu
nece igracke
samo nosanje
mm se vraca posle razgovora i
kaze: e ja moram da idem!
I kako da ne poludi covek?
I ja sam to skontala sa mojima, postanu placljive i razdrazljive. Mnogo sam puta dosla u sukob sa mm dok su bile manje, uvek ga je nerviralo sto moramo sve da podredimo njihovom rasporedu:"moraju li bas da spavaju?", "moraju li da se kupaju?" Videla sam da je kratkorocno lakse ne pridrzavati se rasporeda, dugorocno ne. Ipak, ogradjujem se , svako od nas radi kako zeli i moze.
Tako je!
ne govori to, ne govori toooo 
