De administrando imperio

[Pumpaj Dinstanović]

"Prema rečima dr Bugarskog, upravo na moravskim rečnim terasama bismo mogli, prema skromnim dosadašnjim saznanjima, da očekujemo tragove slovenskog naseljavanja iz 7. i 8. veka."

Pa nisi to napisao...

 

[Господар аналитичког ума]

Moram da priznam da nisam do kraja razumeo tvoju konstrukciju. To što Ninoslavu nije zasmetalo da preuzme formulaciju od Nemanjića valjda nešto i znači.

Mislim da je Matej Ninoslav kao vladar Bosne i kao katolik znao za regnum Servili quod est Bosnia. Pošto je po katoličkoj tradiciji Srbija jednako Bosna, onda je u svesti malog broja bosanske vlastele koji su predstavljali tanki sloj u Bosni, bilo isto reći za njenog vlastelina da je Srbin ili Bošnjanin. Pa kad je nastajala prva povelja i korišćen kao izvor povelja Stefana Nemanje, Matej NInoslav nije rekao da umesto Srbina napišu Bošnjanin, jer je njemu kao katoliku, vladaru Srbije koja je Bosna, to bilo isto. Ni Dubročanima nije smetalo Vlah, jer su već imali predhodni dokument sa Nemanjićima.
Očigledno je da je onima koji su bili u crkvi Bosanskoj, to nije bilo blisko, i da su negovali identitet zasnovan na bosanskoj zemlji i bosanskoj crkvi, -tako da kasnije umesto konstrukcije Srbin-Vlah, imamo konstrukciju Bošnjanin- Dubrovčanin.

Previše domišljatosti za moj ukus.
Porfirogenit piše da su pre Hrvata i Srba u Dalmaciju došli Avari i pobedili Romeje (30 poglavlje) . Pre tog poglavlja govori da su Avari i Sloveni sinonimi (29. ) a u već pomenutom 30 poglavlju piše da i danas ima Avara (parafraziram). Prema tome nije uopšte sporno da je pre dolaska Hrvata i Srba postojao jedan sloj Slovena kojeg su ovi pobedili i potčinili. O pobedi nad Avarima/Slovenma u Dalmaciji ne govori srpski origo gentis već hrvatski (poglavlje 30 , radnja o Hrvatima). E sad Porfirogenit piše o sklavinijama kao posenim "nacijama" (poglavlje 29) i tu možda ima mesta za pomisao kako je kod pomorskih sklavinija preovlađivao pređašnji sloj koji je došao pre Srba. No takvoj opciji bi odgovarao preovlađujući istočnojužnoslovenski ali pošto je granica dijalekata bila Duklja malo je verovatno da je starije stanovništvo kod Pagana bilo većinsko (kako pretpostavljaš).

Granica dijalekta je bila Duklja, ali u 10 veku. Imamo trista godina nepoznatog vremena šta se dešavalo sa dijalektima dalje od Duklje.

Što se tiče starijeg stanovništa Slovena u pomorskim kneževinama, ne vidim da je previše mašte, jer pretpostavku baziram na tezi Ćirkovića, da su Sloveni korisitili doline reka ali i mrežu rimskih puteva za kretanje, zajedno sa sledećim činjenicama:

Sloveni su opsedali sa Avarima Solun početom 6. veka.
Sloveni su posle propasti opsade počeli da naseljavaju Balkan.
Od Soluna vodio je rimski put via Egnatia do Drača, Zatim ima put od Drača do Skadra, a od Skadra dolinom Zete do Metkovića kod Neretve.
Sve pomorske kneževine su pravilno načičkane od Skadra do Neretve i Cetine i izgledaju na mapi kao jedinstven sloj koji je dopro do obale između planina i mora.
Imamo toponime Slovena od Soluna do Epira i Drača.
Imamo trag južnoistočnoslovenskih izoglosa u Duklji u 10. veku, kao dokaz da su doprli najmanje do Skadra.


Meni sve ovo ukazuje da nije nemoguće zamisliti scenario da je jedan deo Slovena posle propasti opsade krstario na potezu rimskih puteva Solun,Drač, Skadar Zeta Metkovići i pravio male kolonije naselja gde su našli pogodnosti, pri čemu je onaj deo od Skadra do Neretve uspeo da opstane i stvori svoje sklavinije.Dolaskom manjeg dela Srba, koji su dominatno ostali u kontinentalnom delu, one su demografske narasle, upile nove doseljenike i politički se razvile u plemenske državice.To mnogo bolje objašnjava političku složenost tog područja, plemensku individualnost, viševekovnost njihovog trajanja i žilava borba da se ostane poseban u odnosu na Srbe i Hrvate koji su kidisali na njih, i obrnuto, zatim, dugotrajna urezanost u svesti kontinetalnih Slovena da su to druge zemlje ili skraćeno kako su ih zvali - pomorske.

Međutim ono što jeste sigurno to je da je konačna sudbina Neretvljana određena posle perioda raspada plemenskog uređenja i hristinizacije koja se kod Pagana razlikovala u odnosu na ostalie pomorske sklavinije i tu je Loma potpuno u pravu.

Slažem se. Pagani su upravo najavili koliko će religija bii ključna za formiranje etnosa na ovim prostorima. I da to nije od juče ili doba Turaka.

 

[krinka5]

Što se tiče starijeg stanovništa Slovena u pomorskim kneževinama, ne vidim da je previše mašte, jer pretpostavku baziram na tezi Ćirkovića, da su Sloveni korisitili doline reka ali i mrežu rimskih puteva za kretanje, zajedno sa sledećim činjenicama:

Sloveni su opsedali sa Avarima Solun početom 6. veka.
Sloveni su posle propasti opsade počeli da naseljavaju Balkan.
Od Soluna vodio je rimski put via Egnatia do Drača, Zatim ima put od Drača do Skadra, a od Skadra dolinom Zete do Metkovića kod Neretve.
Sve pomorske kneževine su pravilno načičkane od Skadra do Neretve i Cetine i izgledaju na mapi kao jedinstven sloj koji je dopro do obale između planina i mora.
Imamo toponime Slovena od Soluna do Epira i Drača.
Imamo trag južnoistočnoslovenskih izoglosa u Duklji u 10. veku, kao dokaz da su doprli najmanje do Skadra.


Meni sve ovo ukazuje da nije nemoguće zamisliti scenario da je jedan deo Slovena posle propasti opsade krstario na potezu rimskih puteva Solun,Drač, Skadar Zeta Metkovići i pravio male kolonije naselja gde su našli pogodnosti, pri čemu je onaj deo od Skadra do Neretve uspeo da opstane i stvori svoje sklavinije.Dolaskom manjeg dela Srba, koji su dominatno ostali u kontinentalnom delu, one su demografske narasle, upile nove doseljenike i politički se razvile u plemenske državice.To mnogo bolje objašnjava političku složenost tog područja, plemensku individualnost, viševekovnost njihovog trajanja i žilava borba da se ostane poseban u odnosu na Srbe i Hrvate koji su kidisali na njih, i obrnuto, zatim, dugotrajna urezanost u svesti kontinetalnih Slovena da su to druge zemlje ili skraćeno kako su ih zvali - pomorske.

Možda nisam bio dovoljno razumljiv . Dolazak Slovena na područje pomorskih sklavinija pre Hrvata i Srba je izvesan. Više autora piše o upadima i pljačkanju po Dalmaciji i jadranskim gradovima a sam papa ( Grgur I) se žali kako su Sloveni "već preko Istre počeli upadati u Italiju". No najaču potvrdu dolaska i nasejavanja Slovene (pre Hrvata i Srba) daje nam upravo Porfirogenit sinonimnim izjednačavanjem Avara sa Slovenima (poglavlje 29.) .
Znači u vezi naseljavanja Slovena pre Hrvata i Srba na području pomorskih sklavinija nema potrebe za domišljanjima o mogućnosti seoba Slovena sa područja Soluna, Epira Skadra Zete... kada već postoji svedočanstvo Porfirogenita (i pre njega svedočanstva o prodorima i pljačkanju) .

Granica dijalekta je bila Duklja, ali u 10 veku. Imamo trista godina nepoznatog vremena šta se dešavalo sa dijalektima dalje od Duklje.

Da ali Porfirogenit govori i za X vek o posebnim plemenima za koje kaže da potiču od nekrštenih Srba. Ako bi osnov takve posebnosti bila nacionalna različitost onda bi se logično to odrazilo na dijalekt i u X veku. Ipak mislim da tu posebnost treba tražiti u različitim interesima političkih elita a ne kao direktan odraz nacionalne strukture.


Zamolio bih Slavena da ovaj segment rasprave prebaci na temu o DAI.

 

[Mrkalj]

Svaka čast momcima. To je kraj teme i početak srpske istoriografske škole.

Ovu istoriju sada samo nepošteno ili bandoglavo čeljade može da nazove "neoromantizam".

Je li može neki sažetak najbitnijih tačaka?

Evo, da udovoljim Slawenovoj radoznalosti. Jedna od, za mene, novih teza je nelogičnost da je srpski narod na poziv Iraklija prvo došao relativno malo oblast Srbice, prečnika do nekoliko desetina kilometara, a onda osnovao kneževine od Paganije, Bosne, Huma, Zahumlja, Zete i Raške na potezu od nekoliko stotina kilometara.

Kako je to moguće?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Evo, da udovoljim Slawenovoj radoznalosti. Jedna od, za mene, novih teza je nelogičnost da je srpski narod na poziv Iraklija prvo došao relativno malo oblast Srbice, prečnika do nekoliko desetina kilometara, a onda osnovao kneževine od Paganije, Bosne, Huma, Zahumlja, Zete i Raške na potezu od nekoliko stotina kilometara.

Kako je to moguće?

Zašto je to novo? O tome diskutuje istoriografija od Ivana Lucića u XVII stoleću do današnjih dana; u najnovije vreme Tibor Živković. Da nisi možda samo zaboravio jer sam prilično uveren da si mogao to i sam primetiti...
pa
Što se tiče komentatora, on se ponaša kao da je to njemu prvome palo na pamet. Pa naravno da je nemoguće da se to bukvalno desilo (narod naselio manju oblast, pa onda sve te zemlje). O tome smo diskutovali dosta puta i na forumu...ja ne znam jednu osobu koja u to veruje da bi je uopšte trebalo razuveriti.

 

[Mrkalj]

Zašto je to novo? O tome diskutuje istoriografija od Ivana Lucića u XVII stoleću do današnjih dana; u najnovije vreme Tibor Živković. Da nisi možda samo zaboravio jer sam prilično uveren da si mogao to i sam primetiti...
pa
Što se tiče komentatora, on se ponaša kao da je to njemu prvome palo na pamet. Pa naravno da je nemoguće da se to bukvalno desilo (narod naselio manju oblast, pa onda sve te zemlje). O tome smo diskutovali dosta puta i na forumu...ja ne znam jednu osobu koja u to veruje da bi je uopšte trebalo razuveriti.

A što se tiče odgovora na postavljeno pitanje?

Ako je nemoguće, kako to da je prihvaćeno u istoriji i da se tako predaje u školama?

Gde je odgovor na tu nelogičnost? Gde se jasno kaže da nije tako bilo jer nije tako fizički moglo biti? Kako je bilo? Zašto je Porfirogenit tu omašio, a ne u doseljavanju?

I tako dalje. Ne trudi se. I onako nemaš odgovor.

 

[Pumpaj Dinstanović]

A što se tiče odgovora na postavljeno pitanje?

Ako je nemoguće, kako to da je prihvaćeno u istoriji i da se tako predaje u školama?

Gde je odgovor na tu nelogičnost? Gde se jasno kaže da nije tako bilo jer nije tako fizički moglo biti? Kako je bilo? Zašto je Porfirogenit tu omašio, a ne u doseljavanju?

I tako dalje. Ne trudi se. I onako nemaš odgovor.

Pa u kom udžbeniku to piše i koji to nastavnik to tako predaje?

Jesi li ti tako učio u školi (bilo osnovnoj bili srednjoj)?

 

[Tuganadlanu]

Taj deo naroda koji je došao u Srbicu je verovatno uski vladarskp-vojni sloj , a sa druge strane ne možemo gledati na doseljenje kao na striktnu grupaciju nekog naroda koji je totalno poseban sa dugim nosom i plavom haljinom , već je to razasuta gomila nedefinisanih ljudi koja se vremenom prikupila pod nekim vođama u ovom slučaju vođama koji su sebe Srbima nazivali i šrikom opsegu teritorija.

 

[Mrkalj]

Pa u kom udžbeniku to piše i koji to nastavnik tako predaje?

Jesi li ti tako učio u školi (osnovnoj ili srednjoj)?

Ne izvlači iz konteksta nego odgovori na postavljeno pitanje o kredibilitetu Porfirogenita kao izvora za istoriju Srba.

 

[Tuganadlanu]

Mrkalj , pitanje za tebe koje sam ti već jednom postavio ali nisi odgovorio.

Svako ko poznaje rimsku spomeničku baštinu u smislu nadgrobnih posmenika vrlo dobro zna da se širom carstva nalaze spomenici sa natpisimas pokojnika odakle dolaze i sa svojim lilčnim imenom iz dotičnog naroda i provincije.

Dakle , ako u Srbiji smo našli više rimskim grobnica gde jasno piše da su ljudi iz Sirije i današnje Male Azije i to sa sve njihovim rođenim božanstvima , kako je moguće da na prostoru Balkana ako se već tvrdi da su Srbi autohoni da nema nijednog Dragoljuba,Vladimira,....na nadgrovnim rimskim spomenicima???

Prosta logika nalaže.

Asadruge strane zašto nema nikakvih spomenika ni iz kasnijeg perioda izvremena vizantije sve do 10.veka??

Ako su Srbi autohtoni onda je prosto nemoguće da od dolaska Rimljana pa sve do 10.veka celih 1000 godina niti ijedan Srboljub da pomene svoje ime i iskleše sebi spomenik ili žrtvenik.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ne izvlači iz konteksta nego odgovori na postavljeno pitanje o kredibilitetu Porfirogenita kao izvora za istoriju Srba.

Ti si me pitao zašto je priča o dvostrukoj (tj. trostrukoj) seobi prihvaćena u istoriji i zbog čega se tako predaje.
Ja ti odgovaram da niti je prihvaćena u istoriji, niti se predaje ikome (dobro, uvek ima lošeg kadra; ako neko odstupa od programa i radi na svoju ruku, to je na njegovu ličnu odgovornost – Radovan Damjanović, recimo).

Što se tile pitanja u vezi kredibiliteta, već si mi ga nekoliko puta postavio i ja ti njega odgovorio, uključujući i na ovoj temi.
Ne postoji pitanje kredibiliteta istorijskih izvora. Starija nauka, zaostavština pozitivističke istoriografije, delila je istorijske izvore na kredibilne i nekredibilne i onda tako gradila puzzle slagajući navodno kredibilne dok se oni uklapaju u sliku, dok se pravi lude i ostavlja navodno nekredibilne po stranu. To je bilo korišćeno u prošlosti (nažalost, i u skorijoj) da se Porfirogenit decidno odbaci (kako Urvan Hroboatos ne tako davno reče pravo u ropotarnicu) ili kao što se uobičajeno mnogo češće radilo sa Popom Dukljaninom.

To je mnogo rečitije pojasnio pokojni Tibor Živković u jednom članku za Novu srpsku političku misao:

Koji izvori za ranu istoriju Srba i uopšte Južnih Slovena, koliko su oni pouzdani? Takođe, koliko današnjim saznanjima doprinose arheološka i antropološka istraživanja nalazišta iz ovog razdoblja?

Pouzdani izvori ne postoje. Tako se razmišljalo u 19. i prvih pola veka prošlog stoleća. Postoje samo istoričari koji svojim tumačenjima oživljavaju fakte napabirčene iz izvora – a to rade, u zavisnosti od spreme, dobro ili loše. Metodologija je presudna. U Srbiji, doduše, još se tako razmišlja, dominantno. Stotinu istoričara, teoretski, napisaće stotinu različitih tumačenja jednog događaja – i svi će verovati da su u pravu. Ono što je o Slovenima, Srbima i Hrvatima, napisano, svaka vest, počev od Prokopija, Jordana, Agatije, Pseudo-Mavrikija, Menandra, Čuda Sv. Dimitrija Solunskog, Teofilakta Simokate i Konstantina Porfirogenita – da pomenemo one najkrupnije – klasična istoriografija sterilno razvrstava na pouzdane i manje pouzdane pisce, a njihove iskaze ocenjuje sa „tačno“ ili „netačno“, kao da rešava tautologiju. Rešenja su, po pravilu, teško dostižna i potrebno je, da bi se načinili proboji, osim klasičnih znanja, izvesna doza mašte. To bi moglo da se nazove kvantnom istoriografijom, odnosno posmodernom. Što se tiče arheoloških i antropoloških istraživanja, ona svakako mogu da budu veoma korisna za ispitivanje ranog srednjeg veka – ali ih je toliko malo i tako su slabo finansirana, da se o sistematskom radu ne može ni misliti, a kamoli, raditi.

To je standardni mehanizam koji koriste ljudi da odbace u celosti istorijske izvore koji im se ne sviđaju, pronalazeći neke pojedine nelogičnosti, ne dajući potom nikakva eventualna objašnjenja za njih i onda, listom, odbacujući te istorijske izvore u celosti. To tako postaje instrument za nametanje dogmatskog viđenja neke premise koja je unapred osmišljena i onda se krene u čišćenje kroz kategorisanje istorijskih izvora u pouzdane i nepouzdane (čitaj, zapravo šta se krije iza toga: poželjne i nepoželjne – naravno, ne umanjujem prosto značaj ljudske lenjosti, nesposobnosti da se hvata u koštac i sličnih činilaca). I ja sam dosta dugo bio grešnik u tom kontekstu, odbacujući kompletne istorijske izvore kao nepouzdane, možda se i sećaš (Dukljaninov rodoslov decidno, a Porfirogenitov spis često).

Mi možemo u sklopu kritike ovog istorijskog izvora govoriti o različitim stvarima - o pitanju autorstva, vremena i mesta nastanka, o pitanju tačnog izgleda izvornika, o pitanju njegove autentičnosti, o (najbitnije od svega) pitanju izvorovih izvora. O tome da li je on pouzdan izvor prosto ne može biti govora, jer ovde ne govorimo o oceni nekog istoričara, već o jednom istorijskom izvoru.

 

[Ahil71]

Imamo li još gde pomen Turkoja, osim kod Porfirogenita?

 

[Ahil71]

I šta bi na kraju?

Ima li traga DAI-u pre 1611. g.?

 

[HanibalBarka666]

I šta bi na kraju?

Ima li traga DAI-u pre 1611. g.?

Da si ti živ i zdrav prepis DAI iz 11 veka je odavno poznat. Uostalom da nije njega to izdanje iz 1611 koje pominjes nikada ne bi ugledalo svetlost dana. Može i prostim guglanjem da se nadje.

Na krstarici taj "problem" je rešen pre skoro 3 godine. Mada to ne sprečava tzv autohtoniste da pokreću iste teme periodično iako su već na njima "pokopani" ... neki teški lapsus memoriae ? ne bih rekao

Spojler

Ne znam sta je ovaj Forum skrivio dragom i milostivom Bogu pa mora da trpi mucne komentare ubogih teoreticara zavjere poput snoudena i cronnina. Najstariji sacuvani rukopis DAI (Codex Parisinus gr. 2009) je odavno mikrofilmovan (Microfilm en noir et blanc. Cote de consultation en salle de lecture: MF 31061) i digitalizovan.
Svako ko ima i najminimalnije znanje engleskog ili francuskog jezika moze da ga pronadje na stranici Narodne biblioteke u Parizu preko pretrage Do nje se dolazi sa glavne stranice: Collections et services > Catalogues > Acces a BnF archives et manuscrits > Formulaire de recherche. Neka se ukuca u Texte libre "De Administrando Imperio" i pojavice se "Grec 2009", a u sklopu njega "Constantini Porphyrogeniti ad Romanum filium tractatus de administrando imperio". Nakon toga, otici na: Accéder au manuscrit numérisé gdje se nalazi cijeli dokument.



Evo naslovnice i pocetnog teksta 31. poglavlja o Hrvatima (88v):

http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/btv1b10722809z/f95.item.zoom

Za skidanje cijele knjige, izabrati strelicu (Téléchargement / impression) sa lijeve strane gdje se nalazi "jelovnik", onda format PDF i Télécharger: le document entier, ispuniti kvadratic (En cochant cette case, je reconnais avoir pris connaissance des conditions d'utilisation et je les accepte.), pritisnuti Télécharger i gotovo.

Evo jos i mnogo brzeg nacina pretrage, direktno preko Gallice.

 

[Pumpaj Dinstanović]

A ko je datovao taj rukopis u XI stoleće i možemo li biti baš apsolutno sigurni da je je to nesumnjivo tačno?

Naravno, bez detaljne analize prepisa nemamo nikakvog osnova uopšte razmišljati u smeru da su bile došle nekakve naknadne interpolacije, a kamoli da se radi o nekakvom falsifikatu. O tome, za sada, ne može biti apsolutno nikakvog ozbiljnog govora. Međutim, potrebno je izvršiti detaljnu analizu, uključiv i filološku, tog dokumenta. Tibor Živković je i sam imao svojevrsne rezerve pre nego što ispita; kada ga je poručio rekao je jednom navodni, iščekujući željno da ga izanalizira. Međutim, nije uspeo pronaći nikakve indicije o tome da bi mogao biti mlađi, ali kao što svi znamo i bolest je omela njegov rad. Hoću da kažem, mi moramo uvek polaziti od toga da je najstariji primerak iz XI veka, ali i ne smatrati to nekakvom dogmom koja se u budućnosti možda neće promeniti.

Zato sam i upitao ko je, kada i na osnovu čega izvršio tu dataciju...istorijska nauka je bila dosta nerazvijena pre vek-dva; svakakve gluposti su tada mogle proći.

 

[Scott Isle]

Ovde cemo se baviti carapama i cipelama.

Da li DAI kaze, Srbi na jeziku Rimljana je rijec za robove?

 

[Ahil71]

Da si ti živ i zdrav prepis DAI iz 11 veka je odavno poznat. Uostalom da nije njega to izdanje iz 1611 koje pominjes nikada ne bi ugledalo svetlost dana. Može i prostim guglanjem da se nadje.

Na krstarici taj "problem" je rešen pre skoro 3 godine. Mada to ne sprečava tzv autohtoniste da pokreću iste teme periodično iako su već na njima "pokopani" ... neki teški lapsus memoriae ? ne bih rekao

Šta znači "odavno poznat"?
Od 17. veka?

Kako znamo da je nastao 1070. godine?

 

[HanibalBarka666]

Šta znači "odavno poznat"?
Od 17. veka?

Poznat odavno jer su na osnovu njega nastali prepisi u 16. veku kao i izdanje na latinskom u 17. veku.

Kako znamo da je nastao 1070. godine?

Rukopis se nalazio u posedu Jovana Duke koji je bio brat Konstantina X (1059-1067) i on je naložio svom sekretaru Mihailu da ga prepiše negde u drugoj polovini 11 veka. Zabeleška o tome je u samom rukopisu.

A ko je datovao taj rukopis u XI stoleće i možemo li biti baš apsolutno sigurni da je je to nesumnjivo tačno?

Naravno, bez detaljne analize prepisa nemamo nikakvog osnova uopšte razmišljati u smeru da su bile došle nekakve naknadne interpolacije, a kamoli da se radi o nekakvom falsifikatu. O tome, za sada, ne može biti apsolutno nikakvog ozbiljnog govora. Međutim, potrebno je izvršiti detaljnu analizu, uključiv i filološku, tog dokumenta. Tibor Živković je i sam imao svojevrsne rezerve pre nego što ispita; kada ga je poručio rekao je jednom navodni, iščekujući željno da ga izanalizira. Međutim, nije uspeo pronaći nikakve indicije o tome da bi mogao biti mlađi, ali kao što svi znamo i bolest je omela njegov rad. Hoću da kažem, mi moramo uvek polaziti od toga da je najstariji primerak iz XI veka, ali i ne smatrati to nekakvom dogmom koja se u budućnosti možda neće promeniti.

Zato sam i upitao ko je, kada i na osnovu čega izvršio tu dataciju...istorijska nauka je bila dosta nerazvijena pre vek-dva; svakakve gluposti su tada mogle proći.

Moravcsik, Mandalino izdanje DAI iz 2014 kao i Viz. izvore za istoriju naroda Jug. tom 2

U istoriji nismo u ništa apsolutno sigurni niti tvrdim da je to dogma. Sve je relativno.

 

[Ahil71]

Poznat odavno jer su na osnovu njega nastali prepisi u 16. veku kao i izdanje na latinskom u 17. veku.



Rukopis se nalazio u posedu Jovana Duke koji je bio brat Konstantina X (1059-1067) i on je naložio svom sekretaru Mihailu da ga prepiše negde u drugoj polovini 11 veka. Zabeleška o tome je u samom rukopisu.



Moravcsik, Mandalino izdanje DAI iz 2014 kao i Viz. izvore za istoriju naroda Jug. tom 2

U istoriji nismo u ništa apsolutno sigurni niti tvrdim da je to dogma. Sve je relativno.

Znam priču.
Pitanje je: "Kako znamo?"
Kako znamo da to nije laž iz 17. veka?

Poznat odavno jer su na osnovu njega nastali prepisi u 16. veku kao i izdanje na latinskom u 17. veku. .

Znači ipak od 16. veka.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Znam priču.
Pitanje je: "Kako znamo?"
Kako znamo da to nije laž iz 17. veka?

Znači ipak od 16. veka.

Pitanje ne valja. Ne polazi se kako znamo da nije već kako znamo da jeste?

Do sada, novembra 2018. godine, nisu se pojavili razlozi da posumnjamo.

 

[Pravi Vlah]

Ovde cemo se baviti carapama i cipelama.

Da li DAI kaze, Srbi na jeziku Rimljana je rijec za robove?

Да, каже. Заправо каже да су Срби добили тај назив због тога што су били робови Римљана.

 

[Scott Isle]

Да, каже. Заправо каже да су Срби добили тај назив због тога што су били робови Римљана.

Koja je to rijec na jeziku rimljana rijec za robove?

 

[Pravi Vlah]

Koja je to rijec na jeziku rimljana rijec za robove?

На латинском језику servus, множ. servi, значи роб или слуга.

 

[Scott Isle]

На латинском језику servus, множ. servi, значи роб или слуга.

Tacno, bravo, Dakle car kaze: "Srbi na jeziku Rimljana je "rijec za robove."" Odnosno ako koristimo definiciju: "Srbi na jeziku RImljana je "servi."
To znamo da je dosljedno sa drugim izvorima. Car je u pravu. Definicija ne unosi konflikt. Srbi i Carigrad Srbe zovu Srbi, medjutim Rimljani koriste servi.

 

[Pravi Vlah]

Tacno, bravo, Dakle car kaze: "Srbi na jeziku Rimljana je "rijec za robove."" Odnosno ako koristimo definiciju: "Srbi na jeziku RImljana je "servi."
To znamo da je dosljedno sa drugim izvorima. Car je u pravu. Definicija ne unosi konflikt. Srbi i Carigrad Srbe zovu Srbi, medjutim Rimljani koriste servi.

Порфирогенит је у десетом веку дао пучку етимилогију назива Срби. Другим речима, дао је значење по уху. Међутим именица servus и глаголи servire и servare су посведоћени у латинском језику вековима пре него што је етноним Срби био споменут. Због тога је пучка етимoлогија погрешна.

Прича је другачија у вези са етнонимом Sclavus. Та реч, посведоћена у шестом веку, заиста је првобитно означавала Словене као народе, а вековима касније је примила и значење роба, због тога што су Франци поробљавали Словене и продавали их широм целог Средоземља. Црква је то допуштавала јер Словени нису били покрштени.