De administrando imperio

Није написао како је дошао до овога кад латински Сербли Сербулија помиње се у 8 веку Павла Ђакона Сервилус , Сервли код Порфирогенита Сербли у нашим повељама први Србљи?
Како је ово доказао није навео?

Uzeo je staro izdanje Ljube Stojanovića u kojem se nalazi štamparska greška i u kojem je epentetsko l greškom izostavljeno, te na osnovu toga razvio ideju da su Srbi pre Stefanovog krunisanja 1217. godine bili Srbi, a onda u momentu krunisanja Stefana Prvovenčanog kao odraz euforije zbog dobijanja kraljevstva, odlučili da ubace l, da kroz promenu imena naroda obeleže sticanje ranga kraljevstva.

1000018797.jpg


Osim što je zaključak o umetanju glasa zbog rojalističke euforije prilično...interesantan, :lol: kao što rekoh, zasniva se na štamparskoj greški (u originalu Stefanove povelje nalazi se lj).
 
Папа Јован VIII (872-882), упутио је једно писмо српском кнезу Мутимиру ("Montemero duci Sclauinicae"), позивајући га да се врати под панонску дијецезу јер је тамо посвећен епископ и јер су његови преци припадали тој дијацези. Текст писма објављен је у делу хрватског историчара Фрање Рачког Documenta historiae Chroaticae periodum antiquam illustrantia (Загреб 1877). Први део овог одломка је латински превод дела Житија Св. Методија, док после тога почиње папино писмо кнезу Мутимиру и оно је непотпуно.

Папа Јован VIII (872-882)
Nº 183
Excepit vero eum (sc. Methodium) Kocel cum magno honore; et iterum eum ad apostolicum misist ct xx viros, homines honorabilies, ut eum sibi ordinaret in episcopatum in Panonia iu sedem sancti Andronici apostoli e lxx, quod etiam factum est.
Joannes episcopus Montemero duci Sclauinicae. Admonemus te, ut progenitorum tuorum secutus morem, quantum potes, ad pannoniensium reuerti studeas diocesim. Et quia iam illic, deo gratias, a sede beati Petri apostoli episcopus ordinatus est, ad ipsius pastoralem recurras sollicitudinem.

Мало нејасно како су дошли да је особа која себе зове Јованом епискпом у ствари Јован 8. папа да ли је ово пре него што је постао папа још једном наводно позива српског кнеза дукса Мутимира да се прикључи панонској дијацези.
То је осим што се појављује Коцил који гости Методија и шаље у Рим.

Сад овде имамо занимљиве 3-4 ствари Прво што видимо да су Коцил ,Методије и Мутимир савременици.
Сви се појављују у ДАИ али са великом разликом на једном месту где је Коцил само у ДАИ хрватски кнез и Прибина док у општој историји Прибинина кнежевина коју је добио од корушког грофа као обештећење због изгубљене Њитринске кнежевине под власт Великоморавске.
Прибина почиње кнеживину у Панонији има сина Коцила добио је као наследну територију од корушког грофа познатија као Блатонска кнежевина са центром у на блатонском језеру у Мађарској где постоји и притока Алба.
Сад с друге стране очигледно под Коцељем обнављају Панонску дијацезу проширено на Великоморавску где би Сирмијим био стоно место Методија или Јована.
Међутим ДАИ је једини извор који ова два кнеза зове кнезом Хрвата и нигде више то немамо нити у писмима.

Он се обраћа Мутимиру као дуксу Словена.(Срба)

Или пак епископ Јован столује у Сирмијуму и није папа.
 
Ја бих рекао овде да је Порфирогенит или неко доцније небитно тумачио изворе да је у њему савремену кнежевину Хрватску анахроно додао пређашњу историју тих простора. С изузетним наглашајем да их помиње у Далмацији где зацело нису и не могу бити.
Да је у његово време нешто пре њега дошло до оног преласка који помиње ДАИ и тумаче Гарачанин и Коматина у том времену су тим просторима овладале неке елите из Далмације и пренеле хрватско име.
Где би овај панонски остатак који се дефинитивно не граничи још са Далмацијом постао познат као Бела Хрватска и да је још размењују жена са мађарима (Турцима) који су им први суседи и "формално" или можда Бели Срби"
Међутим у време Сплитских сабора ови простори се подређују Салони и Сплиту заједно са Нинском бискупијом.
Сада остаје нејасно докле би допирала Нинска Бискупија јер зацело се не односи на целу територији Беле Хрватске већ су очигледно одвојени Мађарима.
 
Још једна варијанта такође могућа врло јер код Дукљанина имамо 2 беле Хрватске и Црвену такође ауторове муке да протумачи са јаким акцентом на Далмацију и Црвену Хрватску али Белу Хрватску као матицу.
Овде такође могућ сценарио да је име из Паноније пренешено у Далмацију баш спајањем Солина и Сплита и њееговим надређивањем над Нинском бискупијом.
Аутору је такође познато да постоји још једна Хрватска бела сада одвојена Мађарима од друге Беле која је сад спојена са Далмацијом.
 
Poslednja izmena:
Problem teoretičara zavere koji pričaju o nekakvom „falsifikatu“ je što se ne mogu uopšte sami sa sobom nikako dogovoriti o čemu se uopšte radi:
* delo i informacije se ne pominju; dakle, izmišljeno je i to Porfirogenit nikada nije napisao
* ups, zapravo nije izmišljeno i čitali su ga mnogi pre XVII stoleća, iako nije pominjano to jeste ipak Porfirogenit napisao, ali nije bilo u ovakvoj formi
* Porfirogenit opisuje događaje koji su se odvili i preko 3 veka ranije, dakle to delo je falsifikat iz 17. veka i nije autentično očuvano (ovo mi je, možda, najluđe)
* izbacio je to delo Vatikan i to nekakvi jezuiti, iako se zapravo radi o protestantima koje je Vatilkan i progonio i koji su završavali na Index librorum prohibitorum

Toliko haosa ima tu, potpuno međusobno isključujućeg i kontradiktornog da meni nije jasno kako se neko ne uhvati samo za 1 jedinu ideju i njoj se predano posveti, razvijajući je do kraja, umesto gomile gluposti koje međusobno jedna drugu pobijaju. Ovako izgleda kao da im je svima izričita namera da se pravi baš pita od %$vana, kako bi se cela argumentacija mogla jako lako i uz minimalan trud osporiti ili i u potpunosti oboriti.

jackie-chan-meme.png
 
Дошли би до закључка да Томислав према Сплитским Саборима или непознати архонт ДАИ је успео очувати добар део Паноније од бугарског насртаја и Симеуна и долази ижу добре преговарачке услове са папом Јованом 10. око службе на латинском укидања глагољице и молбриНинског бискупа који жели Долим да припоји Нину.
Оба услова бивсју одбијена Томислав може добити Далмацију са црквом и центром у Сплиту не у Нину и поздрав за глагољашењем брадатим поповима и свим осталих свештеници који не знају латински и приповедају словенски да се смене одмах.
Овде лежи помало романтичатски заклетве папи или можда Далмације и светом петру и врло интересантно потврђивање франачког мисионара овог статуса.
Где раније видимо покушаје Бранимира за сличним пројектом и преузимањем власти од Трпимировића у Далмацији и вести Јована Ђакона о неком Словену Браниславу који је усмртио кнеза Трпимировића и заузео његов престо.
Међутим њему се папа обраћа са сине у учврси веру и све то али га титулише са pricipes comines да је и нечији вазал и остаје без титулисања. Очигледно да ду неки делови а нарочито Нинска бискупија још под влашћу Франака. (Могуће у вазалству према Мађатима)
 
Problem teoretičara zavere koji pričaju o nekakvom „falsifikatu“ je što se ne mogu uopšte sami sa sobom nikako dogovoriti o čemu se uopšte radi:
* delo i informacije se ne pominju; dakle, izmišljeno je i to Porfirogenit nikada nije napisao
* ups, zapravo nije izmišljeno i čitali su ga mnogi pre XVII stoleća, iako nije pominjano to jeste ipak Porfirogenit napisao, ali nije bilo u ovakvoj formi
* Porfirogenit opisuje događaje koji su se odvili i preko 3 veka ranije, dakle to delo je falsifikat iz 17. veka i nije autentično očuvano (ovo mi je, možda, najluđe)
* izbacio je to delo Vatikan i to nekakvi jezuiti, iako se zapravo radi o protestantima koje je Vatilkan i progonio i koji su završavali na Index librorum prohibitorum

Toliko haosa ima tu, potpuno međusobno isključujućeg i kontradiktornog da meni nije jasno kako se neko ne uhvati samo za 1 jedinu ideju i njoj se predano posveti, razvijajući je do kraja, umesto gomile gluposti koje međusobno jedna drugu pobijaju. Ovako izgleda kao da im je svima izričita namera da se pravi baš pita od %$vana, kako bi se cela argumentacija mogla jako lako i uz minimalan trud osporiti ili i u potpunosti oboriti.

jackie-chan-meme.png
Идеја да су извори прошли касније кроз католичку ревизију сигурно укључујући и протестантске преводе јер тај париски примерак најстарији поседује ватикански латински превод и овај у Паризу је под власништвом Ватикана.
Међутим ни они нису превише измишљали кориговали би неке црквено политичке интересе али не би мењали читав контест догађаја. Већ уз пажљиво читање и њих можеш да заобиђеш и видиш.
Јасно да постоји корупција око Коцила и Прибине који неће столовати у Далмацији али постоји питање да ли су владали и деловима Далмације сасвим сигурно не под именом Хрвата то апсолутно сигурно.
Али читав контекст ствари може да се сложи ако се изанализира.
Као што браним Херодота као извор сматрам и да је ДАИ јако користан и значајан извор. Чак и ова одсупања у контексту читавог дела су бизарна.
Међутим данас сврби нас и Хрвате ови детаљи који су у његово време били небитни и без неког значаја али је било јако важно ставити ствари у концепт његових савремрних политичких појмова.
Ако је таква творевина настајала у њему блиска времена Сплитских сабора онда би ова потреба за описом хрватске војске могла бити од значаја да је ту дошло до великих промена и огромног јачања и територијалног увећавања државе која му више није баш пријатељски настројена али са јаком војском.
То прво папство иако са тенденцијом враћања јурисдикције на историјске просторе још увек преговара и у некој заједници је са Цариградом.
Где заправо папа Јован 10. балансира притисак према Цариграду преко Симеуна али ипак преко Срба и Хрвата осујећује овај покушај Симеуна да освоји Цариград али му се даје титула василевса од Грка и у неком облику господара Бугара и Ромеја му негде прећутно или признаје титулу василевса Бугара и Ромеја.
 
Poslednja izmena:
Овде се сећам да је Тибор Живковић тумачио ово иако се не сећам да ли је поткрепио изворима. Да је дело завршено пред неки црквени сабор где је Цариград одлучио да преда Далмацију папи и Сплиту у замену за бугарску цркву.
 
Идеја да су извори прошли касније кроз католичку ревизију сигурно укључујући и протестантске преводе јер тај париски примерак најстарији поседује ватикански латински превод и овај у Паризу је под власништвом Ватикана.

Šta znači rečenica da pariski primerak poseduje vatikanski primerak?

Ili to da je pod vlasništvom Vatikana?
 
2) Pogledajte prilog 1286562

1. Teofilakt Simokata za Srbe uopšte ne zna.
2. Teofilakt Simoakata svoje delo završava sa 628. godinom. Navodi svrgnuće sasanidskog vladara Hozroja II kao poslednji podatak. Iraklije je vladao do 641. godine. Ovo je Šargić pokupio od Mitića, koji zgodo izbegava hronologiju kad govori o ovim temama, zato što verujem da i sam zna da se ne uklapa tj. da je ovaj argument poprilično besmislen

P. S. Ono što je ovde prilično interesantno, a što mogu da primetim, jeste koliko olako prelazi preko toga što su se po Simokati Sloveni nekada nazivali Getima. To je vrlo implicitno dokaz da Simokata slovensku populaciju vidi ka one koji su se doselili sa severa iza Dunava. I Šargić i Mitić prelaze doslovno preko toga, optirajući samo da tumače kako ovo znači da je Teofilakt Simokata morao imati neke posebne informacije o tome da su Sloveni (koje u celosti poistovećuju sa Srbima) direktni potomci Geta. Pre toga govori o tome šta je primarni izvor (i šta su istorijski izvori uopšte), tako da je poprilično neobično da ovde smatra da Teofilakt Simokata može uopšte biti i izvor za tako nešto. Još je i dodao da zvanična istoriografija, navodno, odbacuje Teofilakta Simokatu. :lol:

Ово неће бити.

"588. каже да у пролеће те године: гетско племе или, што je исто, гомиле Словена жестоко опљачкају Тракију…“
Ово је исправка на једну тачку 2 или 3
 
Poslednja izmena:
Да припада Ватикану и да они имају препис истог на латинском у Ватикану.

Ne pripada Vatikanu nijedan od pariskih prepisa, niti rkp 2009, nit' rkp 2967. Oba pripadaju Francuskoj narodnoj biblioteci. Nema Vatikan bukvalno nikakve veze s njima — niti posredne, ni neposredne.
 
Poslednja izmena:
Ne pripada Vatikanu nijedan od pariskih prepisa, niti rkp 2009, nit' rkp 2967. Oba pripadaju Francuskoj narodnoj biblioteci. Nema Vatikan bukvalno nikakve veze s njima — niti posredne, ni neposredne.
Налетео сам негде на нету чак да му је друго име ватикански примерак. Треба видети како је доспео тамо да ли Наполеон?
 
Налетео сам негде на нету чак да му је друго име ватикански примерак.

Nije.

Треба видети како је доспео тамо да ли Наполеон?

Rkp 2967 je stigao 1529. godine, za vlasti kralja Fransoa I (1515-1547), a rkp 2009 za vlade kralja Anrija IV (1553-1610).
 
Налетео сам негде на нету чак да му је друго име ватикански примерак. Треба видети како је доспео тамо да ли Наполеон?
Pricali smo o tome. Moderna nauka je dosla do saznanja da je DAI cuvan u carigradskom manastiru Prodrom ciji je ktitor bio kralj Milutin.
Medjutim na knjizi je stajao krupan natpis crnim masnim slovima "NE OTVARATI DO 1611 GODINE"
Tako da Milutin i ostali Srbi nisu smogli snage knjigu da otvore i saznaju sopstvenu istoriju pa su neuki nastavili da pricaju o Tribalima I Dacanima kao o svojim precima.
 
Pricali smo o tome. Moderna nauka je dosla do saznanja da je DAI cuvan u carigradskom manastiru Prodrom ciji je ktitor bio kralj Milutin.
Medjutim na knjizi je stajao krupan natpis crnim masnim slovima "NE OTVARATI DO 1611 GODINE"
Tako da Milutin i ostali Srbi nisu smogli snage knjigu da otvore i saznaju sopstvenu istoriju pa su neuki nastavili da pricaju o Tribalima I Dacanima kao o svojim precima.
То знам него задњи део приче не знам а знам да је једно од већих употишта протестаната , преводица библиотека припала Ватикану са свим изворима као и приватна колекција веневијанског трговца код којег је Орбин писао. Шта год било не мења ми то мишљење јер историјски некад смо имали више проблема са Грцима неко са Ватиканом чак и око гашења Пећке Патријаршије 1766. дакле не служи ми овде Ватикан за доказивање неких фалсификата и слично иако репутација код већине људи стоји таква имали су они своје моненте " друштво св Јеронима " и слично али доста наших битних извора стоји на западу који потврђују ово на истоку као и ово писмо епископа Јована или папа Јована 8.
 
https://en.wikipedia.org/wiki/Anselmo_Banduri
Овде нема али сам поскидао неке књиге о њему па ћемо видети удаљен је с посла сигурно.
И 1711. је објавио Порфирогенита и још неке радове.

https://en.wikipedia.org/wiki/House_of_Medici
Овде ко га је поставио банкарска породица јако заинтересована за грчке изворе.
 

Back
Top