De administrando imperio

[CreamPythagoras]

Ako si čitao bila šta od srpskih slavista, istoričara, nacionalnih radnika i nacionalističkih ideologa, znao bi da niko ne pominje ni Nemanjiće, niti Stefana Dečanskog, već da je u osnovici DAI, DAI i DAI. Kada god se otvara pitanja srpskog nacionalnog jezika i najstarije državnosti i teritorijalnih pretenzija. Pa ti uzmi koga god hoćeš i kad god hoćeš. Sve do Jovana Deretića koji u Istoriji srpske književnosti piše baš tako kada postavlja najranije osnove; ovako počinje knjigu na str. 35:

Pogledajte prilog 1636047

Pavle Ivić, Srpski narod i njegov jezik, str. 41:

Pogledajte prilog 1636049

Ivić se poziva na Porfirogenitov spis kada govori o osnovnoj političkoj formaciji iz koje se razvio štokavski dijalekatski tip.

Itd. Mogli bismo tako da opet krećemo sa citatomanijom i postavljamo na stotine različiih knjiga, do Ideologije srpskog nacionalizma Vojislava Šešelja. Porfirogenit je uvek tu u srži osnovne ideje da je štokavica isto što i srpski jezik, od prvih slavista do današnjeg dana. Svih nacionalnih programa, ideje Velike Srbije, svake nacionalne teme tipa da je hrvatski jezik nastao na osnovu srpskog tj. da su ga Hrvati ukrali, itd. Sve to ima u svom temelju upravo Porfirogenita.

Upravo zbog toga i jest, a posebno u današnje vreme, nakon krvavog raspada SFRJ, Srbi i jesu uglavnom najveći (da ne kažem baš najfanatičniji) branioci Porfirogenitovog spisa. To su i svi srpski stručnjaci koji se bave istorijom i kulturom srpskog naroda; to je bio i Tibor Živković, to u dobroj meri jeste i dalje danas Predrag Komatina. Živkovićeva praktično opsesija je bila da odbrani Porfirogenitov Spis po svaku cenu, a ovde je već navedeno i koji su bili njegovi ekscesi; uzimanje potpuno nerealnih proseka stanovništva da bi Porfirogenitovi podaci ispali što bliži realnosti. Iako se nisu baš nšto oko mnogo čega ni slagali, to je obojici zajedničko. Naravno, razlozi za sve to nemaju suštinski nikakve veze sa seobom Srba

Zato se i može reći da svako ko „dira“ u Porfirogenitov spis iz nekih malicioznih razloga (ne vrlo striktno naučnih i istorijskih, dakle, već drugih motiva) zabada nož u ideologiju srpskog nacionalizma ili to radi sa ciljem obračuna sa srpskim nacionalnim idejama.

То је њихов проблем ако не знају где се простирала српска држава касније чак и да не постоји ДАИ са свим што имамо исто би стојали.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

То је њихов проблем ако не знају где се простирала српска држава касније чак и да не постоји ДАИ са свим што имамо исто би стојали.

Da li je njihov problem ili nije, nebitno je; ono što je bio stav svih njih je zapisan, objavljivan, itd. i ne možemo ga mi ničim ovde naknadno promeniti.

U šta-bi-bilo-kad-bi-bilo ne bih ulazio; samo sam želeo da ukažem da jeste tačno da je Porfirogenitov Spis u samoj srži nacionalne ideje štokavski=srpski jezik. Pa ko hoće može da ide od Vuka Karadžića, Pavla Šafarika, koga god već, pa do Vojislava Šešelja i dobiće tu sliku.

Postoje na tone i tone građe po bibliotekama o prepirkama tzv. nacionalnih radnika tokom kasnijeg XIX ili ranog XX stoleća. Ljudi su raspravljali po kafanama, po jedrenjacima, na raznim večerima, itd...otprilike nešto što je svakoj raspravi Srbina i Hrvata potpuno zajedničko jeste Ja tebi Porfirogenit, ti meni Pop Dukljanin. Čak savršeno odgovaraju sličnim prepirkama koje se nekaad po društvenim mrežama vode i dan-danas.

 

[CreamPythagoras]

Da li je njihov problem ili nije, nebitno je; ono što je bio stav svih njih je zapisan, objavljivan, itd. i ne možemo ga mi ničim ovde naknadno promeniti.

U šta-bi-bilo-kad-bi-bilo ne bih ulazio; samo sam želeo da ukažem da jeste tačno da je Porfirogenitov Spis u samoj srži nacionalne ideje štokavski=srpski jezik. Pa ko hoće može da ide od Vuka Karadžića, Pavla Šafarika, koga god već, pa do Vojislava Šešelja i dobiće tu sliku.

Postoje na tone i tone građe po bibliotekama o prepirkama tzv. nacionalnih radnika tokom kasnijeg XIX ili ranog XX stoleća. Ljudi su raspravljali po kafanama, po jedrenjacima, na raznim večerima, itd...otprilike nešto što je svakoj raspravi Srbina i Hrvata potpuno zajedničko jeste Ja tebi Porfirogenit, ti meni Pop Dukljanin. Čak savršeno odgovaraju sličnim prepirkama koje se nekaad po društvenim mrežama vode i dan-danas.

Па Хрвати немају ово што ми имамо много након Порфирогенита.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Па Хрвати немају ово што ми имамо много након Порфирогенита.

Nemoj opet sad jedno u klin, a drugo u ploču, pa da se sad kao što zna pretvori diskusija u to šta ko ima i na kraju poenta i sasvim izgubi iako je jasno šta sam napisao, govoreći o ideologiji srpskog nacionalizma i konceptu identifikacije štokavice kao srpskog (nacionalnog) jezika.

Šta je u srednjem veku zaista ili tačno bilo, totalno je nebitno za poentu; pričamo o XIX (uslovno govoreći i možda nešto ranije, ali to je sad nebitno), XX i delomično početku 21. veka, odnosno o vremenu i do hljadu godina kasnije.

 

[CreamPythagoras]

Nemoj opet sad jedno u klin, a drugo u ploču, pa da se sat pretvori diskusija u to šta ko ima i na kraju poenta i sasvim izgubi iako je jasno šta sam napisao, govoreći o ideologiji srpskog nacionalizma i konceptu identifikacije štokavice kao srpskog (nacionalnog) jezika.

Да да наравно , јер има материјала до почетка 15. века сигурно се не бих одрекао тога да би се препуцавао са Хрватима на релацији Порфирогенит поп Дукљанин.
Много краљева на спрам само једног крунисаног краља о коме ништа не знамо. Тако да не бих коридтио Порфирогенита да бих учинио услугу Хрватима јер они имају само Дукљанина па онда да будемо ми фер ради добросуседских односа да се држимо само Порфирогенита као да ништа после није постојало.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Да да наравно , јер има материјала до почетка 15. века сигурно се не бих одрекао тога да би се препуцавао са Хрватима на релацији Порфирогенит поп Дукљанин.
Много краљева на спрам само једног крунисаног краља о коме ништа не знамо. Тако да не бих коридтио Порфирогенита да бих учинио услугу Хрватима јер они имају само Дукљанина па онда да будемо ми фер ради добросуседских односа да се држимо само Порфирогенита као да ништа после није постојало.

Niko nije nikakvo odricanje ičega uopšte ni pominjao.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Pre Fontenbloa, ovo je bila prva pariska rezidencija najstarijeg rukopisa DAI, nedugo nakon 1560. godine.

[..]

Odatle je najstariji prepis Porfirogenitovog spisa bio prebačen 1599. godine, po ratifikaciji parlamenta, u kraljevski dvorac Fontenblo.

Malena ispravka ovde. Više puta sam ponavljao Fontenblo, ali napravio sam lapsus, pomešavši dva različita pariska prepisa DAI.

U dvorcu Fontenblou je bila prva prava kraljevska biblioteka i tamo je stigao mlađi rukopis DAI 1538. godine, za vreme velikog renesansnog poduhvat koji je pokrenui kralj Fransoa I (1515-1547).

Dakle, da rezimiramo priču o Parizu. Mlađi prepis je stigao u Prazi prvi, 1539. godine, a stariji 1562. godine. Svaki u jednom od dva glavna talasa francuske nabavke starih rukopisa.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Мислим да Орбин узима концепт сеобе Срба са севера од ДАИ и констатује да су то Халкондилови Трибали мало иронично на другим поглављима то избегава када су Босна и Хрватска у питању ту пројектује баш једну другачију слику у складу са политиком папске курје тада.
Ако си католик онда су аутохтони Неандерталац са миксом северног човека из Скандинавије ако си православац онда тачно зна одакле си дошао и Срби и Бугари Теофана и ДАИ.

Mislim da je posledica toga što se i po Orbinu i Porfirogenitu dolazak Srba odvio u ranom VII stoleću čista slučajnost. Znatno pre nego nekakav uticaj DAI.

Otprilike kao što taj deo dobro percipira Kole11. Da je Orbin to imao u svojim rukama i čitao, on ne bi samo bio pod nekakvim grubim uticajem. On bi to prepisao i naveo da je preuzeo od Porfirogenita. Bez obzira na svoj slavistički autohtonizam, Orbin je bio pristalica sarmatske tradicije o poreklu Srba i o Srbima govorio kao o doseljinicima na Balkansko poluostrvo u sklopu velike Seobe naroda. Dakle, nije imao čak ni neke interese da nešto izbegne ili da Srbe predstavi kao autohtone na Balkanu.

Tako da verujem da on to nije video.

 

[CreamPythagoras]

Mislim da je posledica toga što se i po Orbinu i Porfirogenitu dolazak Srba odvio u ranom VII stoleću čista slučajnost. Znatno pre nego nekakav uticaj DAI.

Otprilike kao što taj deo dobro percipira Kole11. Da je Orbin to imao u svojim rukama i čitao, on ne bi samo bio pod nekakvim grubim uticajem.

Не бих рекао по мом суду два пута случајност.
Око Дубровника покушај стављања у 2. век јер није био задовољан 4.веком.
Сад сећаш се оне наше приче о Захаријиној були и чувеној цавтатској митрополији из које Дубровчани наводно воде порекло.
Њега је то лично погодило па је исправљао цара да греши!
Ту га је опањкао Владика Василије да је нахвалио само Дубровник као да ништа друго није постојало и да су побили неке православне избеглице.
Међутим то је другачија верзија Орбина који ми немамо да је Стефан Немања из неке обичне неплемените Травуњске или Хумске породице па га је Владика Василије узео у одбрану он га цитира али у нашим издањима њега нема.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Не бих рекао по мом суду два пута случајност.
Око Дубровника покушај стављања у 2. век јер није био задовољан 4.веком.
Сад сећаш се оне наше приче о Захаријиној були и чувеној цавтатској митрополији из које Дубровчани наводно воде порекло.
Њега је то лично погодило па је исправљао цара да греши!
Ту га је опањкао Владика Василије да је нахвалио само Дубровник као да ништа друго није постојало и да су побили неке православне избеглице.
Међутим то је другачија верзија Орбина који ми немамо да је Стефан Немања из неке обичне неплемените Травуњске или Хумске породице па га је Владика Василије узео у одбрану он га цитира али у нашим издањима њега нема.

Zašto dva puta, koji je to druhi.

 

[CreamPythagoras]

Потом су се многи други турски поданици, посебно Бошњаци и Херцеговци по пореклу, изјашњавали као племићи и куповали потврде од Рагужана <Дуброваца> за новац, а новац су добијали од трговине. Након тога, Мавроурбин <Мавро Орбин>, дубровачки архимандрит, написао је историју о Словенима, у којој велича Рагузу <Дубровник> изнад осталих и каже да наводно славна породица Немањиних, српских царева, потиче од лоша породица попа Стефана пљеваљског херцеговачког.

Насупрот томе су многе старе историје, посебно оне које се и данас налазе на Светој Гори у Хилендару, и у близини у Студеничкој лаври, у Дечанима, у Српској Пећкој Патријаршији, у Црногорској Цетињској митрополији, које такође говоре да је Симеон Немања био рођен од кнеза Беле Уроша, а да је Бела Урош потекао из породице Ликинија Мучитеља и сестре Константина Великог Теодоре. Овај Бела Урош је живео у Зети, где је данас град Спуж, и тамо је родио три сина, Давида, Константина и Стефана Немању, који је касније у монашком животу назван Симеон.


Након тога, 1737. године, Херцеговац Богић Вучковић је новцем откупио од Рагужана сведочанство да је Црногорац из породице Страцимира и отишао код римског цара, саопштавајући да је мобилисао црногорске народе у помоћ цару и да је јер од овога се сасвим упропастио, а они Турци заузеше сва села, иако није имао ништа осим себе. Осим тога, цар га је наградио новцем и дао му имање, добру земљу у Угарској, и ту су се сада населили многи сељаци.

Због тога су поједини Херцеговци у Русији добили награде и услуге за заслуге црногорског народа, на чему не завидимо, али се чудимо како користе туђе заслуге у своју корист. И зато укратко дајем ову историју, исписану из многих горе наведених српских историја нађених у поменутим манастирима, које говоре о српским царевима и црногорским војводама; после тога су само < саме > личности биле заиста присутне пред нашим царевима, а делом смо и видели својим очима.

Осим тога, положај те земље, и који су народи у њој, и чије су породице старешине, укратко сам објаснио, посебно да преваранти не би могли да уђу у земљу у име поштених људи, а сви треба да буде задовољан
својим именом.

 

[CreamPythagoras]

Zašto dva puta, koji je to druhi.

Други је северно порекло Срба то нико други не тврди осим њих двојице а Константин Јеречек се чуди таквој идеји уопште.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Други је северно порекло Срба то нико други не тврди осим њих двојице а Константин Јеречек се чуди таквој идеји уопште.

Zbunjen sam šta pokušavaš da kažeš. Orbin govori o poreklu Srba iz Priazovlja.

 

[CreamPythagoras]

Zbunjen sam šta pokušavaš da kažeš. Orbin govori o poreklu Srba iz Priazovlja.

Пронсђи реченици где каже то су Халколондилови Трибали иза цитат.

 

[Kole11]

Koji istraživač južnoslovenskih naroda je imao u sopstvenim rukama neki od Porfirogenitovih rukopisa, koji tačno je imao u rukama i na osnovu čega to smatraš?

Ja odgovor na tvoje pitanje uopšte nisam izbegao. Vrlo jasno sam kazao: niko to nije radio. Tvoje pitanje je na nivou Kako se objašnjava činjenica da Laonik Halkokondil nije nikada čitao Hitlerov Mein kampf.

S druge strane, dok meni prebacuješ da ti (tobože) izbegavam odgovor, iznad podebljano urpavo sam vrlo konzistentno izbegavaš, ironije li. Pitanje je vrlo jednostavno: ko je čitao i otkud ti to što tvrdiš? Ne znam kako da ti se pitanje uprosti dodatno, da bi ga ti lakše lakše razumeo i konačno probao da pružiš barem nekakav odgovor na pitanje koje već godinama stoji bez ikakvog odgovora.

Aham, nijedan od njih nije drzao spis u rukama.

Znamo da su se pozivali na Porfirogenita i iznosili neke detalje iz njegovog spisa.

Kako su oni dolazili do tih detalja ako nisu imali pristup spisu?

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Aham, nijedan od njih nije drzao spis u rukama.

Znamo da su se pozivali na Porfirogenita i iznosili neke detalje iz njegovog spisa.

Kako su oni dolazili do tih detalja ako nisu imali pristup spisu?

Kako je do detalja s kraja 13. glave došao Baronio?

 

[Kole11]

Kako je do detalja s kraja 13. glave došao Baronio?

Ako moze bez spama molim.

Osnovna kultura dijaloga nalaze da se na pitanje ne odgovara kontrapitanjem.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Ako moze bez spama molim.

Osnovna kultura dijaloga nalaze da se na pitanje ne odgovara kontrapitanjem.

Ako već teraš da se po 5. ili 10. put nanovo kucaju ili copy-pasteuju potpuno identične rečenice već ranije kačene na temu samo zato što ih nisi pročitao prethodna 4 ili 9 puta, ili si ih zaboravio, mora se pronaći nekin da malo kreneš samostalno da razmišljaš...da mućneš malo svojom glavom o ovim pitanjima.

Ono gde si ovde pogrešio jeste u tome što si to uopšte protumačio kao kontrapitanje, a trebalo da pročitaš: isto (ili približno slično) kao i Baronio.

 

[Kole11]

Ako već teraš da se po 5. ili 10. put nanovo kucaju ili copy-pasteuju potpuno identične rečenice već ranije kačene na temu samo zato što ih nisi pročitao prethodna 4 ili 9 puta, ili si ih zaboravio, mora se pronaći nekin da malo kreneš samostalno da razmišljaš...da mućneš malo svojom glavom o ovim pitanjima.

Ono gde si ovde pogrešio jeste u tome što si to uopšte protumačio kao kontrapitanje, a trebalo da pročitaš: isto (ili približno slično) kao i Baronio.

Dakle nemas odgovor na ovo pitanje.
OK, hvala
Odgovor znamo svi

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Dakle nemas odgovor na ovo pitanje.
OK, hvala
Odgovor znamo svi

A čemu ovakvi sofizmi?

Zašto insistiraš da se, iznova, izvnova i iznova, copy-paste, copy-paste, copy-paste...ako si nezadovoljan odgovorom, zbog čega ne izraziš svoje neslaganje i ukažeš šta ti smeta. Da li se sećaš koliko puta sam ti rekao koliko je nenormalno po stotinu puta postavljati potpuno identično pitanje i očekivati da se pukom repeticijom može promeniti odgovor?

Ovde se glupiraš kako se na pitanje ne ogovara pitanjem (što uopšte nije ni tačno), a postaviš pitanje, ne sviđa ti se odgovor i onda ga postaviš opet. Kao da ga ja mogu promeniti, samo da bi se tebi svideo, ili da uopšte može iko ovde promeniti istoriju na taj način da bismo je učinili da se, eto, lično tebi nova verzija prošlosti svidi.

Još i sam Orbin nam donosi informacije da nije imao uvid u DAI, da bude stvar još gora, a po tj tvojoj verziji treba da ispadne da je Orbin tu slagao...

 

[Kole11]

Terminom post guem dopisivanja Porfirogenitovog spisa je 1605g.

Naime istoriograf Jakov Lukarevic upravo te godine objavljuje svoje delo o poreklu Dubrovnika, poziva se na Porfirogenita i ne pominje nikakve detalje o doseljavanju Srba ili bilo koga u dubrovacku oblast.

Dakle gotovo hirurskom preciznoscu mozemo odrediti vreme nastanka tzv pariskog prepisa Porfirogenita u vremenski okvir izmedju 1605 I 1611 godine.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Terminom post guem dopisivanja Porfirogenitovog spisa je 1605g.

Naime istoriograf Jakov Lukarevic upravo te godine objavljuje svoje delo o poreklu Dubrovnika, poziva se na Porfirogenita i ne pominje nikakve detalje o doseljavanju Srba ili bilo koga u dubrovacku oblast.

Pročita li ti šta zaista kaže Lukari o tome?

Dakle gotovo hirurskom preciznoscu mozemo odrediti vreme nastanka tzv pariskog prepisa Porfirogenita u vremenski okvir izmedju 1605 I 1611 godine.

A otkud on 1599. godine u Parizu, onda?

Vremeplov, opet?

 

[Kole11]

Odakle ti sada ova fantazmagorija kako Orbini nije imao uvid u Porfirogenitov spis?

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Odakle ti sada ova fantazmagorija kako Orbini nije imao uvid u Porfirogenitov spis?

1) Niko ne tvrdi da je imao uvid. To što nešto priča Aleksandar Šargić na YouTube kanalu SrbijaGLOBAL, ne znači da je tačno samo zbog toga što ti je Šargić to rekao
2) Nema nikakvih dokaza koji bi nas naveli da je Orbini imao uvid u bilo koji od prepisa DAI (4 poznata u to vreme)
3) Sam kaže da piše po jednom francuskom spisatelju, Arnou iz Pontaka (1530-1605)

 

[Kole11]

3) Sam kaže da piše po jednom francuskom spisatelju, Arnou iz Pontaka.

Molim?

Prve dve pseudonaučne teze ne bih ni da komentarišem