Данте: пакао, чистилиште, рај

Треба размотрити и религијске аспекте ванвременског Дантеовог дела. Чисто за почетак - зове се само Комедија, зато што се креће од пакла, а завршава у рају (срећан крај), да је супротно било би Трагедија. Оно "Божанствена" додали су први штампари, 15. век, рана форма маретинга. Он сам не би био никад толико претенциозан. Нетачно је и да се аутор Комедије у животу није насмејао, смеје се и у појединим сценама свога дела, можда нема хумора у модерном значењу те речи, али има доста јетке ироније с једне и некакве ведрине са друге стране.

А што се тиче верских аспеката, сама тематика то гарантује, а ево нечег што сам извукао

"Комедија се може представити као алегорија (Пакао); као иницијација (Чистилиште); и као трансцеденција (Рај) - тј. експеримент, варијација, слобода..." - наш уредник


"Луд је ко мисли да тај виши ред
схватити може, а који избија
из тројства које захвата недоглед

Задовољи се људски роде, с quia;
јер да сте могли све сазнат, онда
није ни рађат' морала Марија


А видели сте како је неплодна
жеља чак и кад беше велики нагон,
јер она оста да вас мучи до дна:

То знаху, мним Аристотел и Платон,
и многи други"; и ту спусти чело
и узбуђен он би, и оста на том.
Данте, Чистилиште, Певање III

Данте је изашао из Пакла на Свету суботу, 9.априла 1300. око 7:30 увече.
Чуо сам да је у оси круг сместио неког од Немањића, зато што је "лоше погледао венецијански новац", односно као фалсификатора. То нисам пронашао.
Свеједно, осми круг је највише објашњен. Тамо се налазе лопови, кривоклетници, преваранти, лоши саветници, изазивачи раздора... Или именима: Одисеј, Мухамед, бар двојица папа који су Дантеу радили о глави (за једног је место спремно, тад је био жив), велики број великаша тадашње Италије, ако не већина... ту је и пет знаменитих лопова, којима Фиренца може да се поноси, како иронично рече Данте. Све у свему, лепо друштво...


Биће у наставку и моја омиљена тема (што с тиче овог форума и не само овог форума...)
Hvala nebesima da jednom imamo temu postavljenu po svim mogucim kriterijumima.I uvod i komentar zasluzuju izuzetnu paznju i pohvalu. Bravao Agarta!!!

P.S..Pazi da ne zastranis u nastavku.
 
Решена је мистерија:
Ето, краљ Португала и Норвешке
препознаће се, и онај из Рашке
што у Млецима кова новце тешке.
Данте, Комедија, Рај, Певање XIX, 140-142
Легенда: онај из Рашке, XIX. Данте тако уводи у Комедију Стефана Драгутина, или Милутина Уроша, који су ковали новац сличан венецијанском. Венеција је 1258. покренула процес против српског краља, као и Болоња 1305.
Такође Данте има разлога да их мрзи пошто су синови Јелене Анжујске а он не воли Анжујце и Француску уопште. (Моја маленкост такође нема неко мишљење о сарадњи Срба и Француза, али због оног што је било много касније).
Дакле, Данте није Немањића директно сместио у Пакао, у том делу Комедије он Пакао више и не помиње...
Е сад, осми круг јесте предвиђен за фалсификаторе (мада ови нису фалсификовали новац, ако су радили за шта су оптужени, у данашњем смислу те речи). Но, за исте ствари се иде и у Чистилиште, одакле је после низа патњи и искушења загарантован Рај. Заправо неки из тог певања, описани као лоши владари, су иначе поменути у Чистилишту.
Не зна се тачно шта одређује ко ће где. Данте, рецимо, не помиње много покајање као критеријум, тако често код других хришћана. За веље православце, наравно, Чистилиште је измишљотина.
 
И писци Библије су били људска бића. и то се види у тексту. Рецимо извесни Савле није баш волео жене...

Но вратимо се теми:
Вера је нада у бити свег дата
и доказ да и невидљивог има;
и то суштину њезину захвата.
Данте, Комедија, Рај, Певање XXIV, 64-66
 
Већ што моћ вида бејаше толика
у мени мотрећ, једна тек појава
док ја се мењах дође до облика.
Сред дубокога и јаснога става
те све-светлости угледах три круга
и три боје и опсега равна;
И један другим као дугом дуга
одблеснут беше, а на трећи пало
бејаше жарко светло са два друга.
Ах, колико би у наш језик стало
од тог што мислим! а за оно све је
виђено недовољно рећи 'мало'.
О лучо вечна, коју твој жар греје,
која знаш себе, и собом схваћена
и схватајућ' се, волиш се и смејеш,
Кружнице ове сва светлост ватрена
би као одсјај што у теби стоји,
док очи ми је гледаху пар трена,
Унутар себе, у властитој боји,
к'о наша слика бејаше тек танка;
и у њој беху сви погледи моји.
Као архитект који без престанка
и залуд, мери површину круга,
мислећи који услов му све мањка,
Такав бејах кад се јави слика друга;
хтео сам видет' како се то слила
слика у круг и затим стала у њѓа;
Али не имах за то добра крила:
тад мој дух проже такво искричење
да му је жеља испуњена била.
Убрзо мину вишње привиђење;
ал' ми уз жељу и бољу већ све зда,
налик точку што спушта се и пење,
Љубав покретач сунца и свих звезда.
Данте, Комедија, Рај, Певање 33, 112-145
(коментар је излишан али укажимо на број 33 и кругове, кругове, кругове)
КРАЈ
 

Back
Top