Da li vam se čini da je ljubav često precenjena

[Sara_]

Ovde mislim na ljubav prema partneru; bio on muškog ili ženskog roda...
baš danas sam pročitala na ovom forumu nekoliko formulacija u koje prosto nisam mogla da se 'ubacim'... mislim, kad sam bila mlađa i naivnija, mogla sam; da patim, plačem, da mi život izgubi smisao i slične gluposti... ali, da li to tako treba da ostane i sa 30, 40 godina.. i kasnije?
ili to samo ja ne volim dovoljno svog muža

Gle to, odakle ti taj trip, ako ne places i ne patis da ne volis, ili da volis?
Pa nije precenjena nego eksploatisana oblikovanjem i na razne nacine uslovljena, i samim tim gubi izvorni smisao za svakoga ko ga trazi u definiciji. I cesto bas zamenjujemo zaljubljenost i ljubav. I sa 20, 40, i 50 godina izgleda. Ako se previse secira i pokusa da se definise, nije bas retko da se stvori averzija prema istoj. To je sto jeste, bezuslovnnost u dobrim namerama. Zato je toliko teska i retka.

Da, zasto odvajati ljubav prema partneru od ljubavi prema bilo kome drugim? Ima nivoe, kategorizacije?

 

[Earring]

Ne mislim da je ljubav precenjena, već da je naprotiv malo ima, a da se mnoge forme zaljubljenosti podvode pod ljubav
Ono sto je definitivno precenjeno je seks, na svaki nacin, a ljubav niti je niti moze biti precenjena

 

[gost 52128]

Ovde mislim na ljubav prema partneru; bio on muškog ili ženskog roda...
baš danas sam pročitala na ovom forumu nekoliko formulacija u koje prosto nisam mogla da se 'ubacim'... mislim, kad sam bila mlađa i naivnija, mogla sam; da patim, plačem, da mi život izgubi smisao i slične gluposti... ali, da li to tako treba da ostane i sa 30, 40 godina.. i kasnije?
ili to samo ja ne volim dovoljno svog muža

Mislim da ljubav kao osećanje (skup raznih osećanja) nije precenjena... mislim da je zapravo potcenjena time što se dosta ljudi fokusira na ljubav prema jednoj osobi... a ljubav ima toliko oblika...
Razumem šta si pitala, i ja se trgnem kada čujem da bi neko umro ako bi ga partner-ka ostavila... ja ne volim na taj način... niti sam tako volela sa 20 godina... hoću reći, nije to zbog toga što sam se zasitila, ispraznila, ostarila Ako se nešto promenilo, onda samo to da sam postala manje sebična u načinu na koji volim...

 

[Jennifer Jennin]

Ovde mislim na ljubav prema partneru; bio on muškog ili ženskog roda...
baš danas sam pročitala na ovom forumu nekoliko formulacija u koje prosto nisam mogla da se 'ubacim'... mislim, kad sam bila mlađa i naivnija, mogla sam; da patim, plačem, da mi život izgubi smisao i slične gluposti... ali, da li to tako treba da ostane i sa 30, 40 godina.. i kasnije?
ili to samo ja ne volim dovoljno svog muža

hmmm...mislim da može da ostane, čak i da bude ljepše, ne plakanje i patnja, nego ispunjenost, kompletniji i dublji donos dvoje ljudi...
Problem je što se većina nas okrenemo problemima i rješvanju istih i ljubav smatramo vrstom "luksuza".
Ne mogu ja romantikovati, uzdisati, sanjati dok čekaju rate kredita, neplaćeni računi itd...ako razumiješ šta hoću reći.

ali, ne, ljubav nije precijenjena, DIVNA JE, VELIČANSTVENA!

 

[tarabica]

Nije ljubav precenjena. Sad nekako postoji to očekivanje u vezama da se voli fatalno, da ne možeš da zamisliš svoj život bez njega... A meni nikad nije bilo do toga da umrem, da se zatvorim u kuću i patim i plačem mesecima... Što ne znači da nisam volela, da mi je svejedno, već jednostavno shvatam da neke stvari nisu suđene da se dese, a iskreno ne bi ni bilo dobro da se svaka veza ostvari. Sad kad se setim koga sam sve volela i kako sam zamišljala ljubav i vezu sa 19, 20..., ali odraslo se

 

[Taki_Laki]

Mislim da je baš suprotno. U današnje vreme ljubav je potcenjena. Ali ona prava, u raznim oblicima, a precenjeni su privlačnost, zaluđenost, "leptirići" i slično (kome su još leptirići u stomaku doneli nešto dobro )

 

[gaga33bg]

Mislim da je na to pitanje tesko odgovoriti. Ljubav je svakako izuzetan motivator i covek koji je srecan jer je voljen i jer voli, moze cuda da napravi.
Ono gde je ljubav precenjena jeste njeno ocekivano trajanje u istoj formi i sa istim efektima nedefinisano dugo.
A to se ipak veoma retko desava

Potpisujem

 

[Alisa u zemlji čuda]

Zaljubljenost je precenjena, ljubav je potcenjena...
Mene ljubav pokreće...bez nje bih uginula k'o iz topa!

 

[LindaLee]

ne znam...ja sam razocarana u sebe u ljubavi
da ne objasnjavam zasto bice rasprava na 6 strana

 

[blogger with a cause]

Ovde mislim na ljubav prema partneru; bio on muškog ili ženskog roda...
baš danas sam pročitala na ovom forumu nekoliko formulacija u koje prosto nisam mogla da se 'ubacim'... mislim, kad sam bila mlađa i naivnija, mogla sam; da patim, plačem, da mi život izgubi smisao i slične gluposti... ali, da li to tako treba da ostane i sa 30, 40 godina.. i kasnije?
ili to samo ja ne volim dovoljno svog muža

Mozda si samo umorna, treba da spavas vise.

o ljubavi se previse prica i razmislja, ljubav se zivi ako je imas, ako je nemas onda je trazis i to je sve

sve ostalo je mlacenje prazne slame

 

[gdjicaPENELOPA]

Takooooooooooooooooooooooooooo je!

 

[gost 39034]

Ovde mislim na ljubav prema partneru; bio on muškog ili ženskog roda...
baš danas sam pročitala na ovom forumu nekoliko formulacija u koje prosto nisam mogla da se 'ubacim'... mislim, kad sam bila mlađa i naivnija, mogla sam; da patim, plačem, da mi život izgubi smisao i slične gluposti... ali, da li to tako treba da ostane i sa 30, 40 godina.. i kasnije?
ili to samo ja ne volim dovoljno svog muža

mislim da je ljubav cesto potcenjena, a ne precenjena, ali ne mislim da se to meri po "patnji, placu, gubljenju smisla i slicno"..to nema veze sa time koliko ko ljubav ceni i koliko je daje i prima, ili ima u svom zivotu

 

[mackica ns]

Mislim da ljubav kao osećanje (skup raznih osećanja) nije precenjena... mislim da je zapravo potcenjena time što se dosta ljudi fokusira na ljubav prema jednoj osobi... a ljubav ima toliko oblika...
Razumem šta si pitala, i ja se trgnem kada čujem da bi neko umro ako bi ga partner-ka ostavila... ja ne volim na taj način... niti sam tako volela sa 20 godina... hoću reći, nije to zbog toga što sam se zasitila, ispraznila, ostarila Ako se nešto promenilo, onda samo to da sam postala manje sebična u načinu na koji volim...

Mozda si samo umorna, treba da spavas vise.

o ljubavi se previse prica i razmislja, ljubav se zivi ako je imas, ako je nemas onda je trazis i to je sve

sve ostalo je mlacenje prazne slame

...misliš kad ti se malo razbistri magla, pa sve volje vidiš, čuješ, razumeš,
i neke reći ti više ne znače kao pre, i nije ti on/ona na prvom mestu, već
ima i nešto ispred...za šta se živi, bori, stvara.....

...po meni jeste, npr., mene izludi kad čujem izjavu osobe koja ima decu
da svog partnera voli najviše na svetu...ne razumem kako,
možda sam ja iz nekog drugog sveta, ali zna se za koga to mogu da
izgovorim uvek u pola dana ili noći...ostalo je sve prolazno....

Ovako sam razmišljala kad sam postavljala temu

U kratkom periodu sam na jedno tri mesta pročitala nešto tipa - umrla/o bih kad bih ostao/la bez njega/nje; njega/nju volim najviše na svetu, više od života, više od sebe I ono - ne mogu da dišem, racionalno razmišljam....
ebote, jel to stvarno neko misli da tako treba da se voli?

 

[mirabel]

ne mislim da je ljubav precenjena...samo joj je manifestacija u dosta slucajeva ...pa recimo zagadjena
faktori zagadjenja su razni i uvek se nalaze u nama samima - ponekad stvarno ne umemo da volimo na prvom mestu sebe, pa je prirodno ako ne umemo da uoblicimo emocije prema drugima

 

[Sehnsucht]

uopste nije precenjena.
ebes zivot bez ljubavi.

 

[oranzada]

Zavisi sta od nje ocekujes.
Ako ti je ona neophodna kao potvrda sopstvenog identiteta, onda je pogubna i svakako razocaravajuca, jer u slucaju raskida sa voljenom osobom ostajes bez tla pod nogama i potpuno smrvljen.
Ako si dovoljno izgradjena licnost koja u ljubavi pronalazi svu lepotu uzajamnog davanja i uzimanja, onda ti ona samo ulepsava zivot i kao takva svakako da nije precenjena kategorija.

 

[NatasaNatasa]

Ovde mislim na ljubav prema partneru; bio on muškog ili ženskog roda...
baš danas sam pročitala na ovom forumu nekoliko formulacija u koje prosto nisam mogla da se 'ubacim'... mislim, kad sam bila mlađa i naivnija, mogla sam; da patim, plačem, da mi život izgubi smisao i slične gluposti... ali, da li to tako treba da ostane i sa 30, 40 godina.. i kasnije?
ili to samo ja ne volim dovoljno svog muža

Hm po meni ljubav tek i ima pravi smisao u 30tim i 40tim godinama ..... zašto bi tada bila precenjena ... ljudi su dovoljno zreli da znaju da razlikuju zaljubljenost i ljubav .... dovoljno iskusni da osete pravu ljubav .... dovoljno stari da zaplaču ako takvu ljubav izgube.

Ne mislim da je precenjena ... mislim da je samo malo cenjena od ljudi koji su ušuškani već u nečijim srcima.

 

[Hellen]

Zaljubljenost je precenjena, ljubav je potcenjena...
Mene ljubav pokreće...bez nje bih uginula k'o iz topa!

Управо тако! Баш лепо речено!

 

[Hellen]

Zaljubljenost je precenjena, ljubav je potcenjena...
Mene ljubav pokreće...bez nje bih uginula k'o iz topa!

Песници увек певају о заљубљености, о страсти...она се уздиже на пиједастал, о њој се говори као нечем узвишеном, дивном (што и јесте), волимо када нас потресају бурне емоције, када дрхтимо и треперимо....и често мислимо да је то љубав....
С друге стране - љубав се често у негативном смислу пореди са заљубеношћу, недостатак бурних емоција и ''лептирића'' доживљава се као умирање, монотонија, смиривање страсти као гашење љубави....мало који песник је певао љубавне сонете о својој жени после 20 година брака...

Мислим да је култура та која нам намеће ту погрешну предству: све бајке се завршавају на почетку заједничког живота, тек у фази заљубљености....''и живели су срећно до краја живота, чича-мича и готова прича'', а нигде не видимо шта је било после, и како су се принц и Снежана волели после 15 година брака и четворо деце....

 

[phenomenon]

Ovako sam razmišljala kad sam postavljala temu

U kratkom periodu sam na jedno tri mesta pročitala nešto tipa - umrla/o bih kad bih ostao/la bez njega/nje; njega/nju volim najviše na svetu, više od života, više od sebe I ono - ne mogu da dišem, racionalno razmišljam....
ebote, jel to stvarno neko misli da tako treba da se voli?

Ja mislim da svakome u zivotu ljubav ima ono mesto koje joj sam dodeli, ni manje ni vise.
Oni koji bi da umru bez svojih partnera- verovatno da stvarno tako dozivljavaju. Neki drugi su tu fazu prosli, ili nikad tu ne dospeju...

 

[mackica ns]

Zavisi sta od nje ocekujes.
Ako ti je ona neophodna kao potvrda sopstvenog identiteta, onda je pogubna i svakako razocaravajuca, jer u slucaju raskida sa voljenom osobom ostajes bez tla pod nogama i potpuno smrvljen.
Ako si dovoljno izgradjena licnost koja u ljubavi pronalazi svu lepotu uzajamnog davanja i uzimanja, onda ti ona samo ulepsava zivot i kao takva svakako da nije precenjena kategorija.

 

[gost 16798]

...ljubav je najvaznija stvar u zivotu, gucijeve cipele i kuca na moru su samo dodaci...svi mi potajno znamo da su ljudi na 1 mestu - koliko bi ljudi na samrtnoj postelji, okruzeni voljenima, reklo " da sam mogao da zaradim jos neki milion" ili "cuvajte mi auto"....obicno kazu "brinite o majci,deci...."

 

[tarabica]

Ja mislim da svakome u zivotu ljubav ima ono mesto koje joj sam dodeli, ni manje ni vise.
Oni koji bi da umru bez svojih partnera- verovatno da stvarno tako dozivljavaju. Neki drugi su tu fazu prosli, ili nikad tu ne dospeju...

Ja baš mislim suprotno, oni koji se busaju u prsa da će umreti bez njega/nje se oporave isto, ako ne i brže od onih koji pate u tišini. Veliki broj tih koji tako pričaju prosto misle da se to od njih očekuje ili žele da bar na taj način, daju na značaju partneru, sebi i svojoj ljubavi. A posle raskida, kroz nekoliko meseci, eto ti njih opet u velikoj ljubavi, spremni da umru, ne mogu da dišu bez novog dečka ...

 

[gost 16798]

Ja baš mislim suprotno, oni koji se busaju u prsa da će umreti bez njega/nje se oporave isto, ako ne i brže od onih koji pate u tišini. Veliki broj tih koji tako pričaju prosto misle da se to od njih očekuje ili žele da bar na taj način, daju na značaju partneru, sebi i svojoj ljubavi. A posle raskida, kroz nekoliko meseci, eto ti njih opet u velikoj ljubavi, spremni da umru, ne mogu da dišu bez novog dečka ...

...pa to oni koji su mnogo usamljeni - kad scepaju nekog ne pustaju, ko pit bul

 

[Handera]

kaze,,, cenila sam ga jer me je voleo zbog mene a ne zbog sebe