DA LI TREBA TUĆI DECU U VASPITNE SVRHE?

[gost 36952]

Imali smo primer u komsiluku: dete od 15 godina otislo do kuce i posle par dana su ga nasli na madjarskoj granici. Postavio je roditeljima uslov da mu kupe kompjuter (to je bilo pre desetak godina) da bi se vratio kuci. Oni su mu kupili.

Kada sam cula za taj slucaj, prva pomisao mi je bila "da je moje dete poslednje sto bi dobio u zivotu posle toga je kompjuter". Naravno da je u pitanju nedostatak autoriteta koji je tada samo kulminirao i da je bilo propusta godinama, ali sta uraditi ako trazite da dete nesto uradi a onoodbije, ponovite nekoliko puta i nekoliko puta odbije, sta je vas sledeci korak?Mislim da tinejdzerski uzrast.

 

[Hellen]

Бррр...за сада нисам била у таквој ситуацији. Трудим се сада да до тога касније не дође...

Вероватно би следећи корак био статус кво који би трајао неко време док се страсти и емоције не смире (мислим на обичне, свакодневне сукобе, не на бежање преко границе, надам се да ме такве драстичне ствари неће задесити)...
Паметније је јутро од вечери.
Мсилим да бих тада и себи и детету дала доста времена да добро размислимо и да касније можемо о томе да разговарамо хладне главе. До тада би се већ нешто искристалисало.

 

[gost 36952]

Evo jednog banalnog primera od pre neki dan (iz nase porodice)
otac:"iskljuci igricu, dosta je bilo za danas"
sin (13,5 god): nisam mnogo igrao pusti me.
otac:iskljuci kad ti kazem, znam kada si poceo i preterao si
sin: pusti me, nisam mnogo igrao
otac:iskljuci kad ti kazem
sin: nisam mnogo igrao, igracu jos malo....

sta dalje?

 

[Hellen]

Даље:
''Једаааан!
Двааа!....''

 

[gost 36952]

Dok sa nestrpljenjem ocekujem vase predloge evo sta je bio epilog naseg slucaja.

Morala sam da objasnim nasem detetu da je to sto otac trazi od njega ZAPOVEST. Na to me je prilicno iznenadjeno pogledao jer je veoma retka situacija da ga kritikujemo za nesto ozbiljno posto je zaista ok po mnogim merilima, ali ima tu zicu da je prilicno tvrdoglav i prosto sam morala da mu stavim do znanja da o nekim stvarima dalje nema polemilke vec da MORA da uradi kako mu je receno.

Vaspitavamo ga da uvek iznese svoje misljenje, uvek smo za argumentovanu raspravu, kada pogresimo izvinimo se i on takodje, ako su neciji argumenti jaci to se uvazi (bilo da su nasi ili njegovi), ali eto, desava se da oko glupih sitnica stvarno zna da nas izvede iz takta. Sama cinjenica da smo ga oboje kritikovali delovala je na njega mnogo jace nego da je to bila kritika nekoga od nas pojedinacno i to je reseno, ali na koji nacen predlazete da se resavaju ovakve situacije.

On je dete koje nikada nije imalo problema sa autoritetima ni na jednom uzerastu i ima veoma rafiniranu sposobnost da proceni dokle treba ici.

Da li mislite da je ispravno ovo sto smo uradili?

 

[Hellen]

Шта? То што сте га обоје критиковали? Па, ако је деловало, што да не...

Једино....хммм..моји су обоје просветари, стално су подржавали једно друго да би обезбедили јединство педагошких утицаја..., а ја сам некад тако желела да ме једно од њих узме у заштиту кад ми други нешто спочитава или ме грди...

 

[gost 36952]

Шта? То што сте га обоје критиковали? Па, ако је деловало, што да не..

Ne nego

Morala sam da objasnim nasem detetu da je to sto otac trazi od njega ZAPOVEST. Na to me je prilicno iznenadjeno pogledao jer je veoma retka situacija da ga kritikujemo za nesto ozbiljno posto je zaista ok po mnogim merilima, ali ima tu zicu da je prilicno tvrdoglav i prosto sam morala da mu stavim do znanja da o nekim stvarima dalje nema polemilke vec da MORA da uradi kako mu je receno.

Mnogo puta smo ga oboje kritikovali i to je po mom misljenju sasvim ok i pozeljno da zna da smo jednoglasni po nekim pitanjima. Mislim na ovo citirano.

 

[Hellen]

Па, мени је то сасвим ОК... Како другачије?
Ја кажем нешто, а оне одговоре са типичним:''Нећу ја то да склањам, нисам ја разбацала''...а ја онда имам обичај да кажем:''Не питам те да ли ХОЋЕШ, него то има да урадиш овог тренутка!!!''

И ту се свака даља прича завршава.

 

[gost 36952]

I ja mislim da tako mora ali mi je nekako porazavajuce da argumenti i strpljenje nisu dovoljni...

 

[gost 36952]

btw nemam pojma sta bi trebalo da bude sledeci korak da je i pored nase zajednicke kritike nastavio po svome A sta ako je i na MORAS odgovor NECU???

 

[Happy-ca]

E onda iscupas kompjuter iz struje.

 

[gost 36952]

A ako je nesto drugo povod? Ako nesto mora da uradi a nece?

 

[gost 36952]

Па, мени је то сасвим ОК... Како другачије?
Ја кажем нешто, а оне одговоре са типичним:''Нећу ја то да склањам, нисам ја разбацала''...а ја онда имам обичај да кажем:''Не питам те да ли ХОЋЕШ, него то има да урадиш овог тренутка!!!''

a sta ako bi na to odgovor bio NECU?

 

[alal]

Иначе, ја сам покупила фазон моје маме. Кад нешто више пута кажем, а не одреагују, онда само почнем полако и мирно, али јасно и озбиљно да бројим до три. Кад се стигне до два (евентуално до два и по:wink онда одреагују. Никад се није десило да сачекају три јер вероватно мисле да ће се богзна шта десити ако ја избројим до три...

odmah da se ogradim da nisam roditelj, i ko zna kakva ce moja politika biti kad dodjem u prakticne nemoguce situacije, u teoriji sam i protiv cuski, ali me zanima: zar nije ovo ipak neki vid upakovanog "zastrasivanja"? Jer one se plase sta ce biti iz broja 3. a zasto? zato sto si autoritet ili zato sto ocekuju neku strasnu kaznu jer imas tu moc, jer si stariji i veci? ako dobiju cusku znaju uzrok i posledicu, a ovde zaju uzrok ali ne znaju sta ce ih snaci.

 

[**TASKA**]

Mi se trudimo da budemo jednoglasni,tj i da ono sto smatramo da nismo pravilno postupili u datoj situaciji,raspravimo kad djeca ne cuju...nista gore po mom misljenju da ja kazem mm,eee nisi u pravu,pusti ga,trudim se da budem neutralana...
Dok ja sam "prozvana" u kuci kao vikadzija ...tj. kad mi pukne film...izvicem se tako lijepo u globalu na sve...a ujedno uzimam i sama sredjujem kucu...tada ni shush da se cuje...tajfun prodje za neki minut,i samo vidim,sin ili cerka,kako isto sredjuju svoje sobe bez pogovora...a onda dodju onako djecjim podsmesljivim izrazom lica i pitaju"mama ,nisi vise ljuta?...a ja ne mogu da izdrzim,pa dovoljno je da se malo osmjehnem,i tu pocinje zezanje i grljenje...i tako...uglavnom su mi djeca stvarno dobra,kada im se "par" puta kaze ..slusaju ne mogu reci...ipak ne zelim da tiranisem,mada u sustini red se zna.

 

[alal]

a sta ako bi na to odgovor bio NECU?

ja mislim da fina deca cak i kad reaguju sa E BAS NECU padaju na emotivno ucenjivanje (a koliko je ovo dobro ne znam bas), odnosno razlozan razgovor u kome mu objasnis zasto smatras da ne treba da igra toliko igrica, koja je posledica tolikog igranja za kompom i od cega pokusavas da ga zastitis, kako je nezahvalna uloga roditelja, ali da se to mora i da ce jednog dana kada bude gledao iz druge perspektive to razumeti, o najboljim interesima za njega, o tome kako je vama tesko kada on tako odbija komunikaciju a da ne razume vasu stranu i da se ponasa u vezi te sitne stvari kao nerazumno i razmazeno dete sto inace nije i ono najvaznije kako vas to pogadja i kako ste razocarani kada vidite da se ponasa kao dete od tri godine sa tim necu umesto da lepo razgovara ako mu nesto smeta i uz "razocarani" mora da ide odredjen izraz lica koji prikazuje dubinu emocije

sad on nije mali tako da ova emotivna ucena ne mora da bude nuzno losa, ako se ispravno koristi...opet ja sama ne znam koliko je to ok. sta vi ostali mislite o emotivnim ucenama koriscenim u vaspitne svrhe-uvek losa stvar ili ponekad dozvoljena?

 

[**TASKA**]

Nema savrsenih roditelja,mislim da se svi kad kad sluzimo ono ucjena-nagrada,pogotovo kad je skola u pitanju...kazu nije dobro,ali zasto ne nagraditi dijete,ja ih ucim da im je to na neki nacin zarada,ali glupo mi je kao sad je spremio krevet i ja da mu kazem evo ti pare za igrice,jer to je svakodnevna obaveza.

 

[boxsd]

nagrade su obavezne,ali ne za spremanje kreveta i ostale normalne radnje.Sto se batina tice,moje misljene da ih treba koristiti samo ako drugacije nemoze da shvati da je laz najvece zlo.

 

[alal]

ja sam vise mislila na emotivnu ucenu u smislu 1) ovu prvu varijantu opste ne podrzavam i ne preporucujem: kad nesto lose uradi ili nece da uradi roditelji manipulisu svojom ljubavlju-dete mora da zaradjuje ljubav svojim ispravnim ponasanjem- VELIKO NE roditeljstva 2) suptilnija varijanta gorepomenuta. tipa jaaako sam razocaran tim i tim losim postupkom-ovde dete "kupuje" tvoje postovanje i dobro misljenje o njemu svojim dobrim ponasanjem (hm kada sam ovako postavila situaciju, malo drugacije zvuci...)

primenjujete- ne primenjujete? misljenja?

 

[Hellen]

a sta ako bi na to odgovor bio NECU?

Уф, имаш ли ти неко лакше питање?

Ако би дете које је лепо васпитано и коректно према родитељима ипак дошло у ситуацију да тако отворено каже НЕЋУ ...ту мора да има нечег више.

Не верујем да би му ту помогло објашњење да није добро за њега да толико дуго седи испред компјутера, јер он то и сам већ зна... Такву реакцију може да проузрокује само неки пркос, инат и бес на родитеље.

Значи, ту имамо две могућности, а коју бисмо изабрали зависи и од ситуације, и од расположивог времна и од многих других фактора:
- прва је - викнути, запретити, угасити компјутер и ЗАХТЕВАТИ да уради то што треба, па чак и ћушнути..АЛИ...то доноси само тренутне резултате: он ће устати од компјутера, у том смислу постигли смо циљ, дете ће се покорити ауторитету, али он ће бити још више бесан, пун осећаја неправде, ината....и дугорочно гледано - ништа нсимо постигли, само смо покварили однос... (понекад се можда мора и на тај начин, али није добро да то буде модел нашег опхођења)
- други начин је - сести, спустити лопту, дати шасну да се и дете смири, и започети разговор: ''Ајде да видимо, због чега нећеш?''...Па онда развити разговор...СЛУШАТИ дете без придика, спочитавања и давања сопственог мишљења...пустити њега да прича, подстицати га потпитањима...и тако ћемо ископати разлоге за његов евиденти инат и демонстративну непослушност... На дуге стазе, ово је бољи метод...само изискује много дебеле живце, смиреност и јасан циљ...а то је добар однос са дететом.

Ово сам слободно препричала нешто што сам недавно прочитала у књизи '''Тинејџери и родитељи - 10 корака до бољих међусобних односа'', Р.В. Мекинтајер

 

[lyon69]

Uh, ne volim emotivne ucene i ne primenjujem ih.
Jednostavno se naljutim, izvičem, prekinem nešto
Ako moram da biram, pre bih dete ćušnuo.
To dođe i prođe, a te ucene mu formiraju pogled na svet i po meni, mnogo više utiču na psihu.
Dete mora da bude sigurno da šta god uradilo, tata neće prestati da ga voli, neće otići od kuće, neće naći drugo dete, neće ga kazniti nikakvom izolacijom (kako mrzim te fore kad dete za kaznu zaključaju u sobu) itd.
Neki blaži oblik kako si opisala, svakako, ali ništa extremno.

 

[Hellen]

ja sam vise mislila na emotivnu ucenu u smislu 1) ovu prvu varijantu opste ne podrzavam i ne preporucujem: kad nesto lose uradi ili nece da uradi roditelji manipulisu svojom ljubavlju-dete mora da zaradjuje ljubav svojim ispravnim ponasanjem- VELIKO NE roditeljstva 2) suptilnija varijanta gorepomenuta. tipa jaaako sam razocaran tim i tim losim postupkom-ovde dete "kupuje" tvoje postovanje i dobro misljenje o njemu svojim dobrim ponasanjem (hm kada sam ovako postavila situaciju, malo drugacije zvuci...)

primenjujete- ne primenjujete? misljenja?

Хм, ти овде наводиш две различите ствари:
- емотивна уцена је нешто страшно за дете, условљавање љубави је најгора могућа ствар коју можемо да урадимо детету
- изражавање сопствених осећања је, кажу психолози, јако важно за комуникацију и разумевање. Значи: ''Када ти радиш то и то - ја се осећам тако и тако...''
Рецимо: ''Јако сам тужна када видим да разбацујеш ствари по кући. Трудим се да средим стан, а када ти оставиш све разбацано осећам као да сам узалуд радила и као да не поштујеш мој труд који сам уложила у то.'' То није емотивна уцена, то је јасно саопштавање осећања (на која и родитељи имају право)...
Значи, увек ТИ говор заменити ЈА говором.
Не ''ТИ си аљкав и не поштујеш рођену мајку која се мучи за тебе'', него ''ЈА се осећам повређено када разбацаш ствари тек пошто сам средила собу''.

Увек говорити о КОНКРЕТНОМ ПОСТУПКУ, никад о ДЕТЕТОВОЈ ЛИЧНОСТИ!

Рећи ''погрешио си'' или ''не свиђа ми се што си то урадио'', а не ''ниси добар!'' или ''увек све забрљаш''!

 

[koto]

Evo jednog banalnog primera od pre neki dan (iz nase porodice)
otac:"iskljuci igricu, dosta je bilo za danas"
sin (13,5 god): nisam mnogo igrao pusti me.
otac:iskljuci kad ti kazem, znam kada si poceo i preterao si
sin: pusti me, nisam mnogo igrao
otac:iskljuci kad ti kazem
sin: nisam mnogo igrao, igracu jos malo....

sta dalje?

dalje-iskljucis racunar, dva dana neigranja i jasno definisano vreme koje se dnevno sme provesti ya racunarom
osnovni uzrok sukoba je nejasno definisano sta se mora a sta ne mora, i sta se moze a sta ne moze. decje mnogo, i nase mnogo se cesto veoma razlikuje.
racunar je drzavni neprijatelj broj jedan.
kazu strucnjaci da je najvaznije odrediti jasna pravila, i pridrzavati ih se.
dakle, ako je spavanje u devet, onda je to 9..a ne jedno vece u devet, a drugo-ajd mozes veceras malo duze...
deci prija disciplina, lakse im je da zive tako i da funcionisu tako, nego stalno pridikovanje-mnogo si igrao, nisi dovoljno ucio, bla bla
zvocanje smara, i ne donosi nista dobro

 

[WithdrawnWater]

Harmony: izvini tek sad se ukljucujem, ali nesto me je zbunilo: a zasto si ti MORALA da mu objasnis da je tatina rec ZAPOVEST? :shock: Zar nije to tata trebalo d amu objasni vec posle drugog "Iskljuci kompjuter..." koje je morao da izgovori? Zar nije tata trebalo d austane sa fotelje, uvati kabl i iscupa ga iz zida, i na to jojs doda (mirnim glasom) "E sad cu te pustiti na miru, tako sto naredna 3 dana neces pipnuti kompjuter, a sledeci put kad ti kazem da nesto uradis opet mi kazi da te pustim na miru!".

Ili stvarno verujes da u 13.5 godina moze on da se raspravlja deset minuta sa ocem kad mu nesto (govorim samo o zdravorazumnim stvarima) kaze da uradi??
Bazicno, slazem se sa Lyon69. Zvakanje, natezanje, beskrajno ubedjivanje i palamudjenje u tom uzrastu ne vode nikud - takva su bar moja i licna i profesionalna iskustva. Sem u dalje natezanje, palamucjenje i pomeranje granica: ako tvoj zahtev nije dovoljno jasan, dovoljno cvrstim tonom iskazan, dovoljno jasno propracen telesnim jezikom, i ukoliko odbijanje da se zahtev realizuje ne povlaci za sobom ozbiljnu posledicu ili bar strah od ozbiljne posledice (i tu ne mislim na batine) onda se bartalite corava posla i pustite dete da radi sta oce - tako je lakse i njemu i vama. Bar na kretke staze.

Slazem se da sa detetom uvek treba (i mnogo!) razgovarati ali postoje one ultimativne granice (pod uslovom da s eradi o NORMALNIM i RAZUMNIM roditeljima, u kakve tebe svrstavam) koje se ne prelaze i mora da se zna cija je poslednja. Najzad, zato se deca do 18 god i zovu maloletnom i jesu u brizi staratelja - jer nisu sposobna da procene sta je sve z anjih dobro a sta nije. I neces se valjda kao roditelj raspravljati sa detetom koje bi, da s eono nesto pita, blenulo u kompjuter 10 sati dnevno. Neke stvari su neprijatne ali se moraju odraditi. To se zove roditeljska odgovornost. Dete ce ti reci d ate mrzi, da si uzasan, da zeli da umres, ili neku vec slicnu dramaticnu konstrukciju u svojoj ljutnji, ali kad se strasti smire, moze mu se dati prilika da mu se objasni zasto je zahtev bio vazan, zasto stoji u cilju njegovog zdravl;ja (najcesce) i zbog cega se od deteta odcekuje da roditeljske nalogae (tog tipa) postuje.

 

[sevilja]

ih sevilja
ako je tako daj da prepišemo batine na recepat
dal sad da nabrajamo primere dece koja svaki dan dobijaju sledovanja po guzi
pa su opet nevaljala i nepismena

ne sporim da postoje deca koju je nemoguće vaspitavati po želji Čak smatram da je tako uvećini slučajeva. Rekao jedan čovek :''moli Boga da ne rodiš djavola.''