DA LI TREBA TUĆI DECU U VASPITNE SVRHE?

[blogger with a cause]

Čula sam sve o tvom sinu čitam i ko da pričaš o mom detetu.Čak mislim da su oni tu negde (Vanja puni 2 u martu)???
U kući je sve obezbedjeno, i utičnice su zaštićene i ivice izlepljene a ona s*anja za fioke sam se ubila ali našla.
Više sam mislila na kažnjavanja zbog sitnih bezobrazluka. Npr bacanje hrane koja mu se ne dopada. Vanja ima vrlo promenljiv ukus tako da ono što danas jede, ne mora sutra ali hoće prekosutra. Banalizujem ali takav je, voli sve da vidi pipne, čuje, proba, malo igračaka mu je čitavo jer svaku rastavi da vidi šta to ima unutra. Budući pronalazač, ljubi ga majka.
Elem ima običaj da pljune zalogaj iz usta i jeste Helen u pravu da kazna treba da bude vezana za postupak, što bi u ovom slučaju značilo oduzeti hranu. Pa kako da mu ne dam da jede?

pa to je normalno ponasanje za taj uzrast
super je sto je radoznao, pa to znaci malo vise nereda, ali bar je miran dok nesto analizira

Treba uvek da znas kakvo je normalno ponasanje za uzrast u kom se nalazi tvoje dete, posto ti je prvo dete, onda moras malo da istrazis Stvarno je van pameti ljutiti se i kaznjavati dete za neke stvari... mislim, samo ga lomis, ja sam za to da mi deca budu jaka i slobodna, uvek nasmejana
Mnogo je vaznije da ga ucis da voli i postuje druge, a to se radi tako sto volis i postujes njega... na nacin sto ga pustas da istresa svoje bube i strpljivo cistis za njim
jao, mogla bih do sutra da pisem o deci obozavam njihove bubice

 

[blogger with a cause]

Одавно нисам чула овако лепо размишљање. Дивно, заиста...

Деца на стрпљење одговарају стрпљењем. На љубав љубављу.
Сваки њихов отпор је казна за неки наш поступак.

Ја сам код малаца приметила следеће. Приближава се утичници а другом руком лупа себе по гузи. Е то је малац који је запамтио да се за то добијају батине. или... Приближава се утичници и одмахује главом. Малац коме се говори не, не...
После довољно стрпљивог понављања да се то не треба дирати, они одустају, а одустају и након довољно батина. Избор је наш. ;-)

hvala
a svako sa pulsom se nekad naljuti pa moraju malo da se ljute, ne treba im dati sve sto hoce, svakako je vazno da nauce da postoje ogranicenja

U prirodi deteta je da pomera granice, ono ce iz dana u dan pokusavati da me privoli da mu nesto ne zabranim, ali da nije takav... gde bi danas bila nasa civilizacija? Jos bi skakutali po granama, ako je verovati Darvinu.

 

[Debela Berta]

Eeee da mi je tvoje strpljenje!!!

 

[blogger with a cause]

Procitala sam u jednoj knjizi, roditelji su izjavili da se njihov kuhinjski pod hrani bolje nego njihovo dete

Inace imam strpljenja iskljucivo za decu, poznata sam po neverovatnom nestrpljenju u svakoj drugoj situaciji, moja nedavna definicija strpljenja: to je mucenje sa ciljem.

 

[Iwan91]

ko bije decu celawa mu kewa...

 

[Hellen]

Имала сам пријатељицу која је ''имала стрпљења'', па је навикла сина да му сваки дан кува по неколико јела, јер он свако пљује и прска пуним устима... А мама је ''имала стрпљења'', никад му ништа није приговарала, ширила је новине по трпезарији, зидови су јој били скроз од спанаћа...и све је чекала да дете порасте па да ''само схвати да не треба то да ради''.

Ено га, данас је размежен, навикао да му се сви потчињавају и да танцују око њега...нико од деце не жели да се дружи са њим...

Хоћу да кажем, нисам за батине, али границе се морају детету јасно поставити. Није довољно само од њега склањати ствари које су опасне, јер нећемо моћи да увек будемо детету изнад главе (а није ни пожељно зарад његовог осамостаљивања и сазревања), детету се мора рећи озбиљно и јасно НЕ и када су опасне ствари у питању, и када је непожељно понашање у питању.

Значи, стрпљење ДА, али и јасно изречена ограничења такође.

 

[Џорџи]

Meni se cini da je sve u roditeljima..kad dete od osam godina cuje od oca,da ne voli sargarepu ili grasak..on takodje to ne zeli jesti.

 

[MirjanaZ]

ja sam majka -nemajka izgleda
nema strpljenja ali se trudim da se samokontrolisem
ali kad ovo moje dete koje svakog casa isptuje moje granice,tatine granice i granice ovog sveta gleda me u oci(ono bezobrazno kao ajd da vidim sta ces sad!) i namerno uradi nesto sto sam joj zabranila morala sam da je lupim po guzi:?
sad je velika pa samo vadim varjacu jer se plasi ko djavo od krsta varjace(e sad verovali ili ne nije dobijala batine varjacom) i stavim je na sto ahahah izvinite karikiram
nego ozbiljno u periodu 2-3 god je dobijala po guzi,mozda nisam previse ponosna na to ali tad nisu palile nikakve kazne,ni ukidanje crtaca ni nista
ona se ocas presaltuje na drugu zabavu ako ne sme nesto

 

[Hellen]

Немајко, бићеш спаљена на ломачи због овог јеретичког признања!:wink:

 

[MirjanaZ]

znam
a secam se moje prve svadje s muzem,dok smo se jos zabavljali
ja sam tvrdila da dete ne sme da se udari ni pod razno a on da postoje situacije kad ne moze drugacije i ja se tu opasno naljutim sta on misli da tuce moje dete kako mu pada na pamet

 

[MirjanaZ]

ovaj nemojte mi slati socijalne radniike

 

[Dostanna]

ja mislim da roditelji koji nisu stekli autoitet moraju da pribegavaju batinama da pokazu ko je glavni. kad sam isla u skolu neka deca koja su dobila jedinice nisu smela ici kuci jer ce ih roditelji tuci. i nikada nisu postali bolji djaci zbog toga. a ja sam se vise bojala tate jer zam znala da ce da vice na mene. to mi je uvek bilo strasnije od cuski koje je mama ponekad delila...

 

[Hellen]

Слажем се, али да ли под ''батинама'' подразумеваш и повремену пљеску по гузи, или ћушку?

 

[Dostanna]

Слажем се, али да ли под ''батинама'' подразумеваш и повремену пљеску по гузи, или ћушку?

pa,podrazumevam svaki udarac koji dete oseti da ga boli. ono preko pelena se ne racuna

 

[lyon69]

znam
a secam se moje prve svadje s muzem,dok smo se jos zabavljali
ja sam tvrdila da dete ne sme da se udari ni pod razno a on da postoje situacije kad ne moze drugacije i ja se tu opasno naljutim sta on misli da tuce moje dete kako mu pada na pamet

sta reci...
Vec dosta dugo izbegavam da dajem zvucne izjave i isticem svoje principe u vezi onoga sto nisam licno doziveo, a svakako me ocekuje.
Jer nekad sam to radio pa me zivot u bar pola situacija demantovao

 

[Hellen]

pa,podrazumevam svaki udarac koji dete oseti da ga boli. ono preko pelena se ne racuna

Аха, па добро.
А што се не рачуна оно преко пелена?

Наравно, не мислим ја на батинање нити ћушке које имају за циљ да изазову бол, да дете пати због физичког бола, него више да јааако озбиљно схвати да је дошло до границе коју не сме прелазити.

 

[MirjanaZ]

sta reci...
Vec dosta dugo izbegavam da dajem zvucne izjave i isticem svoje principe u vezi onoga sto nisam licno doziveo, a svakako me ocekuje.
Jer nekad sam to radio pa me zivot u bar pola situacija demantovao

isto
cak i ako imam iskustvo nikad ne znas kako moze da se sve promeni
zato uvek kazem s nekom rezervom,kao "pa ja to ne bih radila"

 

[Happy-ca]

Pa ako sve ostale metode zakazu,ne preostaje nista drugo nego pozvati Mirka u posetu

 

[Happy-ca]

Имала сам пријатељицу која је ''имала стрпљења'', па је навикла сина да му сваки дан кува по неколико јела, јер он свако пљује и прска пуним устима... А мама је ''имала стрпљења'', никад му ништа није приговарала, ширила је новине по трпезарији, зидови су јој били скроз од спанаћа...и све је чекала да дете порасте па да ''само схвати да не треба то да ради''.

Ено га, данас је размежен, навикао да му се сви потчињавају и да танцују око њега...нико од деце не жели да се дружи са њим...

Хоћу да кажем, нисам за батине, али границе се морају детету јасно поставити. Није довољно само од њега склањати ствари које су опасне, јер нећемо моћи да увек будемо детету изнад главе (а није ни пожељно зарад његовог осамостаљивања и сазревања), детету се мора рећи озбиљно и јасно НЕ и када су опасне ствари у питању, и када је непожељно понашање у питању.

Значи, стрпљење ДА, али и јасно изречена ограничења такође.

Potpisujem.

 

[Hellen]

Иначе, ја сам покупила фазон моје маме. Кад нешто више пута кажем, а не одреагују, онда само почнем полако и мирно, али јасно и озбиљно да бројим до три. Кад се стигне до два (евентуално до два и по:wink онда одреагују. Никад се није десило да сачекају три јер вероватно мисле да ће се богзна шта десити ако ја избројим до три...

Ово пали и код мојих ђака.
Имала сам једног ужасно проблематичног ученика, престарео већ за школу, млади кримос, за главу виши од мене...и ја сам му рекла да ћу да бројим до три, а ако ме не послуша - видеће шта се десити!
Мирно сам бројала, полако...све страхујући шта да урадим ако он не уради то што је требало...јер после три не следи ништа..:-?...а он је ипак на два устао и урадио то што сам захтевала. Пао ми је камен са срца. Тотално би ми срозао углед када би се открило да после три - нема ничега!

 

[Hellen]

Фазон је у томе да се буде врло озбиљан и одлучан и да се говори кратко и јасно, без вике, вређања, кукања...

Тата моје деце никада није имао ауторитет код њих јер никад није успевао да буде озбиљан... Стално је слао противречне сигнале: прво виче на њих, па онда крене у сред тога да се смеје и да се зеза, па се деца опусте и мисле да је све заборавио, па он онда настави да виче....а никад није умео да им јасно постави захтев.

 

[MirjanaZ]

e i ja to koristim i pali
i isto tako se mislim sta cu ako ne uradi,sledeci put znaci to brojanje nece imati "moc"
kazem ajde laura pozuri,ona nista
jeeeeedaaaaan
pocinje da trci ,trazi jaknu i tasnu
dvaaaaaa
u panici je stavlja kapu naopako ne zna gde bi pre
triiiiii
"mamaaaaa,cekaj meeeee" i trci
mice male,kako je sve ovo slatko kad se gleda posle s distance

 

[gost 36952]

Zavisi od uzrasta, zavisi od deteta, zavisi od povoda za kaznjavanje.

Ne verujem da nikada nije udario dete ko ga je cuvao 24 h na uzrastu od 3-4 godina. Neki tvrde da nisu, ali to su oni koji su sa detetom po par sati dnevno, a ostatak dana sa njima provede neko drugi ko je zaduzen za brigu o njima.

Ima dece koja su po prirodi mirna, ali moje dete je bilo nesavladivo do cetvrte godine. Ponekad nije vredelo objasnjavati, opominjati, ignorisati neko ponasanje, i sl. Od tog perioda je dete za primer o kome svi imaju veoma lepo misljenje, ali su ljudi izbegavali da nas pozivaju u svoju kucu u to vreme. Sta se desilo nemam pojma. Odjednom se smirio.

Kaznjavati decu za neuspeh u skoli mi deluje besmisleno. Fizicko kaznjavanje na tom uzrastu ne razumem, ali ni druge tipove kaznjavanja (zabrana izlaska i sl) u vezi sa skolom. Licno smatram da detetu koje ima problem u skoli treba POMOC, a ne kazna. Naravno, lakse je kazniti nego traziti uzroke problema u skoli i uloziti svoje vreme, energiju u strpljenje u resavanje tog problema.

 

[Hellen]

Исто!

Нарочито ово последње...:?

(Мислила сам на Ханибалкин пост...)

 

[mc5]

Djeca su čudo.Ja sam radio kao vodja čete u odredu izvidjača.Bilo je tu djece svih uzrasta.Vodili smo ih na takmičenja,kampove,susrete izvidjača...
Istina je da za djecu treba puno strpljenja ali nije istina da je batina iz raja izašla.
Djeca će slušat ako je ta osoba za njih autoritet.Sa djecom prije svega treba bit prijatelj jer tada neće postojati tajni,odnosno djeca neće sakrivati ako su nesto pogrešno uradila.Oni obično prešute nešto zbog straha od batina ili galame.Sve se može riješiti pričom,samo treba bit strpljen i uporan.Djeca moraju znati tko im je prijatelj i kome se mogu povjeriti ako ih nesto muči.Tko im može biti bolji prijatelj od njihovih roditelja.