Да ли треба мењати Закон о раду?

Zakon o radu ne treba da postoji u nekom drustvu.

On je samo najbitniji primer nasilja drzave nad pojedincima i njihovom poslovnom sposobnoscu.

Etatizam ogranicava poslovnu sposobnost ljudima, u ovom slucaju da zakljucuju ugovore kakve god hoce.

Dovoljan je samo zakon o obligacionim odnosima, ne neki posebni zakoni o nekim posebnim ugovorima.

Naravno, posto danas zivimo u potpuno etatistickom svetu, gde ce dezurni tip iz levicarske srednje klase da dodje i kaze da je standard danasnjeg drustva izgradjen kroz etatizam i ogranicavanje ljudi da zakljucuju ugovore kakve oni hoce, a ne zbog slobode ugovaranja i kapitalizam, tako nesto je potpuno nemoguce napraviti danas.

Zakoni o radu koji se mnogo mesaju u trziste rada su komparativna slabost drustva i radne snage u tom drustvu.
 
Član 29

Strani državljanin ili lice bez državljanstva može da zasnuje radni odnos pod uslovima utvrđenim ovim zakonom i posebnim zakonom.


Izmena:

Član 29.a

Strani državljanin ili lice bez državljanstva ne može da zasnuje radni odnos na teritoriji cele Srbije.
Menjati taj clan u:

Svaki covek na Planeti Zemlji moze da zakljuci ugovor o radu na teritoriji cele Srbije, bez ogranicenja, osim Udbasa i ostalih FSB-ovaca.
 
Član 94b ovako izmena.

Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za svako naredno novorođeno dete u ukupnom trajanju od tri godine.

Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od tri godine ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi jedno ili više dece, kao i zaposlena žena koja je rodila jedno, dvoje iili troje dece a u narednom porođaju rodi dvoje ili više dece.
 
Član 29

Strani državljanin ili lice bez državljanstva može da zasnuje radni odnos pod uslovima utvrđenim ovim zakonom i posebnim zakonom.


Izmena:

Član 29.a

Strani državljanin ili lice bez državljanstva ne može da zasnuje radni odnos na teritoriji cele Srbije.

Зашто да странац не ради у Србији?

Прво, има толико људи из бивших република који гравитирају ка Србији. Црна Гора, Република Српска, Македонија... Затим, долазе људи из запаадне Европе, углавном као директори и менаџери, зар да ускратимо тако квалификованом кадру да ради? А ту су и они непалци и хиндуси и црнци који ће нам бити потребни јер Србији понестаје радне снаге (из разлога описаног у другом посту на теми).

Требаће нам странци као 'лебац.
 
У то време - 2005. године, тржиште рада је било такво да је била мала потражња за радницима, губитници транзиције су остајали масовно без посла (а.к.а. @Stojkov Menidjer и остали бејби бумери ), пропале фабрике из цобетовог времена се затварале и продавале за земљиште (машине у старо гвожђе), требало је заштитити преостале раднике.

У међувремену, десиле су се тектонске промене на тржишту радне снаге.

Срби добили безвизни режим, никада није било лакше Србину да оде из Србије и ради било где у свету, а те двехиљадепете смо још били затворени спољним границама због злотвора Слобе.

Данас Срби могу да раде за стране послодавце, а да из куће не изађу. Све на дугме. Онлајн. Удараш типку "Ентер" и зарађујеш. Да то чују они лузери транзиције из 2006-2007. не би веровали.

Бејби бумери су сви отишли са тржишта рада. Што у пензију, што на онај свет, а они су те 2005. године били највећа генерација (бејби бум генерација су они рођени између 1946. и ....рецимо 1955. или 1959. упитна је последња година), а њих је на њиховим радним местима већ заменила млађа и далеко мање бројнија генерација.

Србија увози радну снагу - непалце, хиндусе, црнце, можда ће и филипинце.... док извози радну снагу у Немачку и остале западноевропске земље + грађевинске раднике у Русију и војне авантуристе у источну Украјину.

Превише је то тектонских промена на тржишту радне снаге, те нам треба нови закон о раду који би омогућио већу флуктуацију радне снаге са једног на друго радно место.

Још једна тектонска промена на тржишту рада, а коју сам заборавио да поменем. Тј. пала ми малопре на памет, на некој сусетној теми.

Генерација З (Зед). Изгледа да ова генерација, рођена после 2000. је баш специфична. Дрчни су, хоће лову. Прича се да нешто и неће много да раде. Видећемо како ће бити са њима. Они се управо укључују у тржиште рада.
 
Закон о раду би требао да буде такав да омогући флуктуацију радне снаге.

Односно, да људи могу далеко брже да мењају радна места.

Шта мислим под тим? Па, ако је неко добар радник, да може да нађе бољи посао, а неко ко је лошији радник, да са доброг радног места спадне на лошије радно место.

Како то постићи? Па, тако што ће се радницима лакше давати отказ. Знам да ово звучи контрадикторно, међутим, ово је за раднике одлична ствар.

Да објасним. Данас није баш лако раднику дати отказ. И зато, кад неко има солидно радно место, он се држи тог радног места као за дрво и не пушта. Јер, ако ту добије отказ, тешко ће да нађе ново радно место. Зашто је то тако? Зато што се друга радна места тешко отварају, баш због наведених разлога. Међутим, ако би се олакшао отказ, онда би послодавац лошем раднику дао отказ и отворило би се то радно место за новог радника (ако уследи отказ, не укида се радно место, оно је и даље потребно, само што је након отказа то радно место слободно). И како би тржиште рада постало тиме доста активније, сваки радник би, ако није задовољан, могао без проблема послодавцу да да отказ, јер зна да ће други послодавац врло брзо да отпусти лошег радника са доброг радног места, па ће се отворити добро радно место и онда добар радник може да конкурише за тодобро радно место. Овако, у Србији, свако ко је добио неко радно место, држи га се чврсто, јер ће тешко да добије друго.

Значи, лакше давање отказа је у интересу радника (али не и у интересу нерадника). тако би добри радници добили добра радна места, а лоши радници би спали на лоша радна места.

А овако, имамо тотални неред, у коме добра радна места имају и добри и лоши радници, а лоша радна места имају и добри и лоши радници.
 
Зашто мериш тај рад само по себи, тј. по лекарима?

Имам френда, ради на факултету, потписао допунски рад као комерцијалиста.

Мислиш да он ради 8 сати + 2 сата?

Ето једног примера бесмисла ограничавања допуснког рада. А примера је 1000.
Čovek nije predviđen ni 8 sati da radi , ali ajde.
Zato što o tome najviše znam. Rade na fakultetu tako što ne dolaze na predavanja naprimer ili državno vataju zjale , da bi privatno otišli da daju svoj doprinos.
Dajte čoveku dovoljno posla 8 sati i umoriće se, odnosno kontrolišite koliko radi i neće mu se raditi posle.
 
Čovek nije predviđen ni 8 sati da radi , ali ajde.
Zato što o tome najviše znam. Rade na fakultetu tako što ne dolaze na predavanja naprimer ili državno vataju zjale , da bi privatno otišli da daju svoj doprinos.
Dajte čoveku dovoljno posla 8 sati i umoriće se, odnosno kontrolišite koliko radi i neće mu se raditi posle.

Рад на факултету је специфичан. Не можеш да га мериш у сатима. Осим предавања, вежби и испита, они се баве и науком. Наука није нешто што се мери у сатима.

Опет, рад на факултету је просвета, а баш сад водимо расправу о просветним радницима на теми "писмо просветног радника".
 
Рад на факултету је специфичан. Не можеш да га мериш у сатима. Осим предавања, вежби и испита, они се баве и науком. Наука није нешто што се мери у сатима.

Опет, рад на факултету је просвета, а баш сад водимо расправу о просветним радницима на теми "писмо просветног радника".
Ne dođe na predavanje za koje je plaćen. Plaćen. I mi izvisimo.
 
Svaki zakon može da se izvrda pa i ovaj trenutni.
Znam za ljude koji nisu prijavljeni za stalno i posle dve godine.
Znam za ljude koji primaju minimalac na račun ostalo na ruke.
Znam za vlasnike koji primaju studente jer neće da plate radnike.
Znam za vlasnike koji prime na probni rad koji se ne plaća , itd, itd.
A mišljenje da čovek treba da radi više od 8 h i posle penzije nemam reči.
Svaki posao, tvrdim, posle 6 h opada koncentracija pa najmanja šteta je ako
nekom vratiš kusur više a najveća da si nekog ubio. I ne može neko u 50tim,
60tim da radi kao neko u 20tim. To zaboravite.
 

Back
Top